Bogdan Stevanović: Moj odgovor bivšem sekretaru SRS

„Ovde, kod nas, svi bi da ostanu u prošlosti, ili bar da se ne pomere iz sadašnjosti.“ A.V.

Svima nama je jasno zašto bi ti da što pre pobegneš iz svoje prošlosti a i sadašnjosti. Vidi Aco, ako su neki u Srbiji zaboravili sa kime si do ne tako davno kumovao i šurovao, čije si ulice hteo da preimenuješ u imena ratnih zločinaca, kome si nosio „gajbice sa Jelen pivom“, ima i nas koji nismo. Ima nas koji se uopše ne čudimo zašto bi ti što pre u budućnost, jer ti i ova jadna sadašnjost visi o koncu. Taj tvoj gorostasni ego ti je toliko zaklonio vidik pa ne možeš da vidiš da Srbija HOĆE u budućnost. Ali ne sa tobom. To je bitna razlika.

„Zato i danas, ova vlada, bez obzira na priče o tome da je sveprisutna, da sve kontroliše i da utiče na ama baš sve u društvu i državi, nema podršku istog tog društva ili bar njegovog najelitnijeg dela u onome što je osnov svake budućnosti.“ A.V.

Vlada koja nema podršku društva – NE BI TREBALO DA POSTOJI. Vlada koja nema podršku najelitnijeg dela društva može da postoji, ali kratko. Ako je nemaš, zar ti to već ne govori dovoljno? Probao si – ne umeš, i to je to. Jahali nas i Kurta i Murta, preživeli smo ih, peživećemo i tebe. Jaka stvar… A umesto što jadikuješ što nemaš podršku intelektualne elite, trebalo bi lepo ljudima da se zahvališ što si sad premijer, jer njihovim ne glasanjem su zapravo glasali za tebe i ti si nam eto sad dika i ponos. Kaži ljudima Hvala. Šta si se tu udrvenio, kaži ajde… Kaži kad ti kažem! U al si tvrdoglav…

„Ako se neko čudi što stalno pominjem to koliko radimo, i njega da pitam – kako da ljude, vekovima ubeđivane da je rad robija, promenimo i naučimo da je rad dobar, da donosi rezultat, ako ne stalnim pominjanjem tog rada, i sopstvenim primerom?“ A.V.

Jao Aco nemoj molim te ti da nam daješ primer. Evo recimo ja bih iz tvog primera naučio da je kumoizdaja ok i da se nagrađuje napretkom u karijeri. Ako možeš da budeš dobar primer nekome, onda se guraj u prve redove, ako ne možeš, a ne možeš, onda lepo ćuti. Ionako te niko nije pitao ništa. A što se rada tiče u ovakvoj državi gde ti vladaš rad i jeste robija. Ne znam kako se nisi setio da pomeneš sve one koji rade a nisu prijavljeni, sve one koji rade danas a primaju platu za april 2014, koji rade za minimalac od kog ne mogu ni karte za prevoz da kupe, sve one sa pravim fakultetskim diplomama što rade po pijacama, nego samo ove koji ne vole da rade. Tačka gledišta ti je onako, baš prava, premijerska i na mestu. „Ova zemlja, pod ovom vladom, nastaviće da razgovara i sa Rusima, Amerikancima, Kinezima, Arapima, Nemcima, Bugarima… pa, ako treba i sa vanzemaljcima – o samo jednoj stvari. O radu.“ A.V.

Evo molim te Aco ko brata NEMOJ DA OVA VLADA RAZGOVARA NI SA KIM. Ni sa kim!!! Ova vlada čiji članovi svi zajedno imaju pet diploma srednje skole i dve fakultetske, od kojih su obe falsifikovane, vlada u kojoj opet sedi onaj mali iz Čačka, onaj mali što ide sa onom rupom na glavi pa sere gluposti na nju, kako se beše zove, onaj Velimir… Ne daj njima iz te vlade da razgovaraju ni sa kim!!! Čak ni o vremenskoj prognozi a kamoli o nečem drugom.

Kad sam video da pominješ cara Lazara, Marksa, Lutera i Vebera i da si povrh svega rekao da Srbi stalno vide sebe kao žrtve… E tu si se stvarno zakop’o. Nemoj da spinuješ priču. To me mnogo nervira. Nije lepo. Sve vreme lepo pričam sa tobom a ti sad tu prebacuješ nama da se ponašamo kao ti… Nije korektno, nije viteški i nije na mestu. Jel si me razumeo?

I na kraju da ti kažem… Savremenom Srbijom vladali su razni. Mi Srbi, i bili smo budale i pravili su nas budalama. I preživeli smo. Smenjivali su se i secikese i skupštinski klupoderi i oceubice i kojekakve alamunje al ničija nije do zore gorela. Ranije smo polagali nade u te ljude, a nadanje ide sa strpljenjem, pa smo ih i  tako stpljivi na kraju oterali. U tebe nikad nismo ni polagali nade. Čak i oni koji jesu, evo kaju se. Strpljenja više nemamo, a ti znaš kako izgleda kad Srbin izgubi strpljenje pa sedne na bager digne kuku i motiku, pokupi iz kuhinje šerpe i kutlače pa ti dođe pod premijerski pendžer da ti objasni neke stvari. Onog jednog su poslali u Hag pa odatle pod lipu. Što bi rek’o vizionar Toma za Đinđića „I Tito je imao problema sa nogom pred smrt“, e isto tako ja sad kažem da je i Sloba imao ovakvih problema sa nezadovoljnim narodom pre nego što su ga oterali sa vlasti.

P.S. Ako Toma Diploma slučajno poželi da komentariše ovaj tekst sa bloga, reci mu da ću mu rado dati moj telefonski kontakt.

(Blogdan)