Blic: Zašto je važan Donjecki basen

Ukrajinski Donjecki basen čini industrijsko srce ove države, rastrzane između Zapada i Rusije. Ugalj, kao i gvožđe i mangan za proizvodnju čelika strateške su sirovine oko kojih se vrti visoka politika.

Prema Statističkom pregledu svetskih energenata koji svake godine radi „Britiš petroleum“, Ukrajina raspolaže sa oko 33 milijarde tona uglja, što je dovoljno za nekih 390 godina eksploatacije. Pošto Donjecki basen ili Donbas sa svojim dubokim rudnicima pokriva 90 odsto ukrajinske proizvodnje uglja, lako je izračunati da ovaj region, koji proruske snage žele da otcepe od Ukrajine i pripoje Rusiji, raspolaže ugljem za oko 350 godina proizvodnje.

Kako navodi „Dojče vele“, Donbas je za Kijev važan jer je bogat ugljem, dok je za Moskvu bitan jer je sedište firmi koje proizvode sirovine za rusku svemirsku i vojnu industriju. Kada je prelazna vlada u Kijevu saopštila da će prekinuti vojnu saradnju s Rusijom, vicepremijer Dmitrij Rogozin odmah je reagovao rekavši da Rusija mora da postane mnogo nezavisnija od spoljne tehnologije i zaliha.

Oblast oko grada Donjecka, na čijem ulazu stoji natpis „Donbas je srce Ukrajine“, zauzima svega pet odsto teritorije ove države i tu živi deset odsto stanovništva, ali ono stvara 20 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i oko četvrtine izvoza Ukrajine.

Međutim, pošto je samo nekoliko od 250 ukrajinskih rudnika zaista profitabilno, tamošnja situacija bi bez ozbiljnih ulaganja mogla da postane mnogo manje ružičasta ko god tu vladao. Po podacima Ukrajinske akademije nauka, 80 odsto rudnika u Donbasu radilo je u poslednjih 20 godina bez značajne modernizacije ili obnove, a nijedan novi rudnik nije otvoren u tom regionu u poslednjih četvrt veka.

Drugim rečima, lokalni prebogati tajkuni poput Rinata Ahmetova, koji na platnom spisku drži 300.000 ljudi, eksploatišu mahom ono što je stvoreno u sovjetsko doba i izvlače ogroman profit.

Najveći deo ovih tajkuna koji su mahom bili proruski nastrojeni sada kalkuliše u sukobu Moskve i Kijeva, čuvajući svoje bogatstvo. Serhij Taruta, Ukrajinac koji važi za jednog od najbogatijih ljudi na svetu, bogatstvo nije stekao od uglja već od čelika a, prema odluci privremenih vlasti u Kijevu, od početka marta je guverner Donjecke oblasti. Taruta tvrdi da ovaj region ipak nema ekonomski značaj i da je Donbas zapravo oblast koju država subvencioniše.

Ukrajina ponovo nuklearna sila?

U ukrajinskom parlamentu dve uticajne partije - Otadžbina Julije Timošenko i Udar Vitalija Klička - podnele su predlog zakona kojim bi Kijev odbacio pristupanje Ukrajine Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja. Ukrajina, Rusija, SAD i Velika Britanija Budimpeštanskim memorandumom iz 1994. dogovorile su da Kijev odustane od sovjetskih nuklearnih raketa, a da ostale potpisnice zauzvrat „poštuju nezavisnost, suverenitet i postojeće granice Ukrajine“ i da se „obavežu da će se uzdržati od pretnji silom protiv teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti Ukrajine“. Nakon otcepljenja Krima i pretnji istim na istoku Ukrajine, u Kijevu smatraju da je ovaj sporazum pogažen.

Novi uslovi

Proruski separatisti, koji drže vladine zgrade u gradovima na istoku, tvrde da će ih napustiti samo ako privremena vlada u Kijevu podnese ostavku. Kijev tvrdi da će poštovati Ženevski sporazum s Rusijom.

Nemanja Vlačo

(Blic)