Blic: Investicioni fond na čijem je čelu bivši šef CIA zainteresovan za otkup kredita za koje je garantovala država - RTB „Bor“, „Srbijagas“ i EPS

 Investicioni fond KKR najviše je zainteresovan za otkup kredita javnih i državnih preduzeća za koje je garantovala država, saznaje „Blic“.

To znači da su američkom fondu na čijem je čelu bivši šef CIA Dejvid Petreus najzanimljiviji dugovi preduzeća kao što su RTB „Bor“, „Srbijagas“ i EPS, za čije servisiranje te kompanije nemaju para.

Tako bi moglo da se desi da Blagoje Spaskovski, Dušan Bajatović, Milorad Grčić, ali i direktori nekih drugih državnih firmi čiji dugovi budu predmet otkupa, u nekom trenutku bukvalno počnu da rade za Petreusa da bi podmirili obaveze prema njegovom fondu.

Izvor „Blica“ iz Vlade Srbije tvrdi da je za KKR taj segment najinteresantniji jer su njihove procene da su potencijali u rudarstvu i energetici najisplatljiviji za trgovinu.

- Bivši direktor CIA ima najvažniji resurs u svom posedu, a to su informacije, i on dobro zna šta je od privrednih resursa interesantno. Njega u pregovorima sa Srbijom oko otkupa duga interesuju kompanije u oblasti rudarstva i energetike jer znaju da država njima gazduje - tvrdi naš sagovornik.

Da je ovo realan scenario potvrđuje i Mahmud Bušatlija, jedan od tvoraca strategije za rešavanje nenaplativih kredita.

- Mala je verovatnoća da Petreusa interesuju dugovi Bogićevićevih propalih firmi. Njega interesuju oni krediti za koje je garanciju dala država. Pošto država nema para za njih, predmet pregovora za otkup kod RTB mogu biti rudne rezerve, jalovina ili neki delovi kompanije koji mogu da daju profit. Za druga državna i javna preduzeća moguća je da će tražiti prirodne resurse. Naime, ovaj fond zainteresovan je za nalazišta nikla, ali i nalazišta uljnih škriljaca, što Srbija ima, pa je izvesno da će to biti način za trgovinu sa Srbijom - kaže Bušatlija za „Blic“.

Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava da KKR ima tri načina da naplati kredite dužnika. - Prvi je da se naplati iz profita preduzeća ako firma počne bolje da radi, a što bi moglo da se dogodi sa oporavkom ekonomske aktivnosti. Drugi je da konvertuje kredit u vlasništvo firme i da praktično postane suvlasnik dužnika, a treći je likvidacija dužnika. U tom slučaju fond se naplaćuje iz imovine koja se nudi na prodaju nakon likvidacije firme - kaže Živković za „Blic“.

On napominje da procenat uspešnosti naplate dugova nije visok, ali da fondovi u posao ne bi ulazili da ne očekuju zaradu.

KKR računa i na srpske nekretnine

Profesor na Ekonomskom fakultetu Branko Urošević kaže da KKR verovatno računa da se može naplatiti i iz nekretnina kojima su krediti garantovani. - Možda procenjuju da bi tržište nekretnina moglo da krene da se oporavlja - kaže Urošević za „Blic“.

(Blic)