Početna strana > Hronika > Beograd: Tribina „Srbija 1914-2014“ u parohijskom domu Hrama Sv. Save
Hronika

Beograd: Tribina „Srbija 1914-2014“ u parohijskom domu Hrama Sv. Save

PDF Štampa El. pošta
utorak, 03. jun 2014.

Beograd - U ponedeljak uveče, u u parohijskom domu Hrama Sv. Save, održana je tribina u organizaciji Srpskog liberalnog saveta, pod nazivom „Srbija 1914-2014“ , na kojoj su govorili istoričar Miroslav Svirčević, pukovnik avijacije u penziji Dragan Krsmanović, novinar i publicista Slavoljub Kačarević i profesor Univerziteta u Beogradu Milo Lompar.

Miroslav Svirčević je, podsetivši još jednom da je u Prvom svetskom ratu srpski narod uz veliki napor i žrtve, ali i uz pomoć saveznika, uspeo da oslobodi sebe i svoju južnoslovensku braću, napravio i osvrt na savremene trendove u zapadnoj istoriografiji, u kojoj su sve češći pokušaji da se Srbija i Rusija okrive za njegov početak.

- Tako se svetska istoriografija vratila na tumačenja istorije koja su bila svojstvena za 19. vek, odnosno, na imperijalna tumačenja ove nauke, i to je obeležje ovog vremena, koje možemo nazvati postdemokratskim. Srbija je, nažalost, zakasnila u odgovoru na te optužbe, ili to nije uradila na adekvatan način – primetio je Svirčević, dodavši da se povodom toga nešto mora učiniti.

- Neki istoričari danas, kao Margaret Mekmilan, „Mladu Bosnu“ iz 1914. porede sa Al Kaidom, a Srbiju s početka 20. veka sa današnjim Iranom. „Mlada Bosna“, međutim, nije bila teroristička organizacija, već antikolonijalni pokret, jer se Austro-Ugarska prema Bosni ponašala isto onako kako su se evropske države ponašale prema svojim kolonijama u Africi i Aziji, i toga su tamošnji Srbi bili svesni – rekao je Svirčević, zaključivši da su pobede koje je tadašnja Srbija izvojevala najbolji primer i za današnje generacije kako se brani i oslobađa otadžbina.

Dragan Krsmanović je svoje izlaganje uglavnom posvetio povlačenju paralela između ponašanja tadašnje Austro-Ugarske i današnje EU, kao i tadašnje i današnje Srbije.

- Tada je Austro-Ugarska u potpunosti okružila Srbiju, sa brojnim garnizonima, ali je Srbija bila spremna, i stvorila je vojsku koja je mogla da se u perspektivi nosi sa takvim problemima. Danas često čujemo da ulazak u EU nema alternativu, jer smo ekonomski suviše zavisni od trgovine sa tom organizacijom. Međutim, niko ne spominje da je 1905. godine 87 odsto srpskog izvoza bilo u Austro-Ugarsku, da bi, otvaranjem novih tržišta i ubrzanom industrijalizacijom zemlje, 1908. taj procenat bio svega 17 odsto. U ovom periodu tadašnja Srbija je takođe imala velike političke probleme, ali je uspevala da različite interese artikuliše preko Skupštine, dok je danas naša Skupština samo neka vrsta parade, u kojoj se samo potvrđuje odluka koju je neposredno pre toga doneo samo jedan čovek, ili neka grupica ljudi – primetio je Krsmanović, rekavši da je i više nego očigledno da su odgovori današnje generacije izuzetno loši kada su slične pretnje i izazovi u pitanju.

- Ipak, ovih dana smo videli da je srpski narod nadrastao svoje političke vođe, pa u tome možemo videti neku nadu da će isti narod uspeti da artikuliše i stvaranje neke nove opcije koja će biti u stanju da svim ovim izazovima spremnije pristupi – zaključio je Krsmanović.

Slavoljub Kačarević se takođe osvrnuo na revanšizam i istorijski revizionizam koji uzima maha u zapadnoj štampi i istoriografiji.

- Kao što su već raniji učesnici primetili, danas je situacija vrlo slična onoj od pre 100 godina. Zbog toga moramo da se zapitamo, da li su sukobi u našem prostoru završeni, ili nisu, a nažalost, to nama niko ne može da garantuje. Zbog toga, sledeće pitanje koje sebi moramo da postavimo jeste da li smo u ovim uslovima spremni za neki eventualni novi rat, da li bismo uopšte u njega trebali da ulazimo, kako bismo trebali da se postavimo itd. Nažalost, čini se da mi u ovom trenutku nemamo apsolutno nikakav odgovor za neki novi veliki rat – zaključio je Kačarević.

Milo Lompar je svoje izlaganje posvetio analizi u kretanjima srpske političke misli u periodu neposredno pre Prvog svetskog rata, pa sve do kraja Drugog svetskog rata.

- U srpskoj političkoj eliti je nakon Prvog svetskog rata došlo do promene u razmišljanju, pa je tako srpski nacionalni interes postao sredstvo za ostvarenje jugoslovenskog, dok je pre rata bilo suprotno. Ta promena je postala praktično neupitna, iako su preostala dva naroda u Kraljevini SHS, Slovenci i Hrvati, Jugoslaviju videli kao nešto što samo po sebi nije nužno. Povremeno su se javljali glasovi protiv takvog viđenja stvari, da bi se posle Drugog svetskog rata potpuno izgubili, i ta opijenost jugoslovenstvom je otišla do te mere da se u SFRJ često moglo čuti da su „svi nacionalizmi opasni, ali pogotovo srpski“, iako su zločini NDH bili empirijski dokaz da to nije tačno – istakao je Lompar, zaključivši da se srpska elita još uvek nije u potpunosti odrekla neupitnog jugoslovenstva, dok je maksima da „EU nema alternativu“ postala delimična zamena za takav smer promišljanja.

Tribini „Srbija 1914-2014“ je prisustvovala brojna publika od preko 150 ljudi, a pored ostalih, prisutni su bili i dr Smilja Avramov, dr Dragoljub Kavran i Milojko Budimir.

(NSPM)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner