Početna strana > Hronika > Aleksandar Lukašenko u telefonskom razgovoru sa Majkom Pompeom: Moskva i Minsk će reagovati u slučaju spoljne agresije; Pompeo: Ne postoji pretnja od NATO
Hronika

Aleksandar Lukašenko u telefonskom razgovoru sa Majkom Pompeom: Moskva i Minsk će reagovati u slučaju spoljne agresije; Pompeo: Ne postoji pretnja od NATO

PDF Štampa El. pošta
subota, 24. oktobar 2020.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko rekao je tokom telefonskog razgovora sa američkim državnim sekretarom da će Moskva i Minsk, u okviru obaveza ODKB, reagovati na eventualnu spoljnu agresiju. Pompeo je izneo uveravanja da od strane NATO takve pretnje nema.

„Dve zemlje su spremne da zajedno reaguju na potencijalne spoljne pretnje. Konkretno, u skladu sa sporazumom u okviru ODKB - o zaštiti zajedničkog prostora - u slučaju spoljne agresije od strane Poljske, Litvanije ili drugih zemalja, Belorusija i Rusija će biti prinuđene da reaguju“, prenela je agencija Belta pozivajući se na pres-službu predsednika.

Pompeo je sa svoje strane odgovorio da sa strane NATO, ni od Poljske i Litvanije, ne treba strahovati od takve opasnosti jer ona ne postoji.

Kako navodi televizija ONT, Lukašenko je obavestio sagovornika iz Vašingtona o nacionalnom dijalogu koji se sada „aktivno vodi u Belorusiji“.

Pompeo je sa svoje strane poručio da Amerika ostaje privržena suverenitetu i nezavisnosti Minska i razvoju saradnje sa Belorusijom.

„Sagovornici su razgovarali i o situaciji u svetu. Prema zajedničkom zaključku, situacija se od Pompeove posete Minsku u februaru drastično promenila, pojavili su se i stalno se pojavljuju novi izazovi. Pompeo i Lukašenko su razgovarali i o unutarpolitičkoj situaciji u Belorusiji i SAD“, navodi televizija.

Lukašenko i Pompeo su razgovarali telefonom ranije danas na inicijativu američke strane.

Podsetimo, predsednički izbori u Belorusiji održani su 9. avgusta. Centralna izborna komisija saopštila je da je na izborima pobedio Aleksandar Lukašenko. Beloruska opozicija ne priznaje te rezultate i smatra da je pobednica Svetlana Tihanovska. Ni Brisel ne smatra Lukašenka za legitimnog predsednika. Od 9. avgusta u Belorusiji traju protesti protiv izbornih rezultata.

Beloruski aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko, koji se suočava sa ultimatom opozicije da će građani stupiti u generalni štrajk ako ne podnese ostavku do 25. oktobra odnosno sutra, razgovarao je danas telefonom sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom, javili su beloruski mediji.

Razgovor je održan na inicijativu američke strane, ali detalji poziva nisu odmah bili dostupni, saopštila je novinska agencija Belta.

Lukašenko je suočen sa potencijalnim nacionalnim štrajkom koji bi mogao započeti u ponedeljak, nakon ultimatuma koji su postavili opozicioni lideri.

Ipak, beloruski predsednik nije pokazao nikakve namere da će ispuniti zahteve opozicije i odstupiti, prenosi Rojters.

Podsetimo, liderka beloruske opozicije Svetlana Tihanovska uputila je 13. oktobra ultimatum Lukašenku, kojem je dala rok do 25. oktobra da se povuče sa vlasti, a ako se ne povuče, ona će pozvati na još veće proteste i generalni štrajk.

“Prošla su dva meseca političke krize, nasilja i bezakonja – i dosta nam je. Dana 25. oktobra objavljujemo narodni ultimatum. Režim ima 13 dana da ispuni tri obavezna zahteva: Lukašenko mora da objavi o svojoj ostavci, nasilje na ulicama mora u potpunosti da prestane i moraju se osloboditi svi politički zatvorenici”, navela je Tihanovska tom prilikom.

Inače, protesti protiv Lukašenkove 26-godišnje vladavine započeli su nakon predsedničkih izbora 9. avgusta, na kojima je navodno ostvario ubedljivu pobedu.

Ipak, opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska. Ni Brisel ne smatra Lukašenka za legitimnog predsednika.

Vašington je početkom oktobra uveo sankcije beloruskim zvaničnicima nakon brutalnog i nasilnog gušenja demonstracija u Minsku i gradovima širom zemlje.

Sankcije je prethodno uvela i Evropska Unija zbog, kako se navodi, falsifikovanja rezultata izbora i nasilja nad demonstrantima. Velika Britanija i Kanada uvele su slične sankcije.

Baltičke zemlje Litvanija, Latvija i Estonija već su nametnule sankcije krajem avgusta, te ih proširile prema više od 100 beloruskih službenika koji su upleteni u kršenje ljudskih prava.

Preko 13.000 demonstranata uhapšeno je do sada, ali građani Belorusije ne odustaju i svakodnevno se okupljaju širom Belorusije više od dva meseca.

(Sputnjik, Nova.rs)