Bela kuća: Ubistvo američkog novinara u Siriji je napad na SAD

Vašington -- Ubistvo američkog novinara DŽemsa Folija u Siriji od strane džihadističkih militanata predstavlja "teroristički napad protiv SAD", saopštila je Bela kuća.

"Kada je neko od naših ubijen na takav način, mi to vidimo kao napad na našu državu", izjavio je Ben Rouds, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost, prenosi AFP.

Rouds je naglasio kako je plaćanje otkupnine za taoce "pogrešna politika" i kako Vašington neće obezbeđivati fondove za terorističke organizacije, čime im se omogućava da proširuju svoje operacije.

Ne navodeći tačan broj, Rouds je rekao kako u Siriji ima malo talaca iz SAD i kako će Amerika učiniti sve što može da ih vrati kući.

U četvrtak su američki ministar odbrane Čak Hejgel i general Martin Dempsi u obraćanju novinarima istakli kako grupa Islamska država (IS) predstavlja ozbiljniju pretnju nego neka "obična teroristička grupa" jer slede viziju koja može radikalno da promeni Bliski istok.

SAD i lokalne iračke snage bi mogle da zaustave i poraze IS, ali je nužno da sunitsko stanovništvo kako u Siriji, tako i u Iraku, odbaci tu grupu, naglasili su Hejgel i Dempsi.

Odbijajući da isplate islamskim teroristima 100 miliona otkupa za novinara DŽejmsa Folija SAD su potvrdile svoju političku odluku da sa teroristima nema pregovora, kao i da će ovakvim tvrdim stavom zaštititi svoje građane od kidnapovanja.

Foli je brutalno ubijen, a teroristi su objavili snimak na kojem mu odrubljuju glavu, što je ostavilo snažan utisak ne samo u američkoj javnosti i otvorilo raspravu u administraciji američkog predsednika Baraka Obame da li treba plaćati otkup otmičarima i da li bi to podstaklo više otmica.

Tvrda politika koju pored SAD vodi i Velika Britanija odudara od prakse u većini evropskih država, za koje je “Njujork tajms” ironično primetio da su “vodeći finansijeri Al Kaide”.

List podseća da su u slučajevima otmice evropskih državljana, njihove vlade uglavnom činile ustupke otmičarima isplativši im najmanje 125 miliona dolara od 2008. godine, od čega samo u prošloj godini 66 miliona.

Posledica beskompromisnog stava SAD i Britanije je da su njihovi građani ređe otimani, ali oni oteti su navodno češće ubijani.

Nečinjenje ustupaka teroristima doprinelo je manjoj zainteresovanosti islamskih ekstremista za otmice britanskih i američkih građana, jer nisu taoci kojima se unosno trguje.

Prema nezvaničnim podacima, islamski ekstremisti oteli su 53 osobe, od kojih su trećina Francuzi, a državljana SAD je veoma malo.

Pored Folija kojeg su ubili, teroristi su oteli i njegovog kolegu i sunarodnika Stivena Sotlofa i najavili da će i njemu oduzeti život.

Izuzetak od pravila dogodio se u slučaju američkog vojnika Boua Bergdala, kojeg su oteli talibani 2009. godine, a u zamenu za njegovu slobodu tražili su oslobađenje petorice Avganistanaca iz zatvora u zalivu Gvantanamo.

Vlada Katara posredovala je u pregovorima sa talibanima i Amerikanac je 2014. godine pušten na slobodu što je pokrenulo raspravu u bezbednosnim krugovima u SAD koji su odluku da se pregovara sa talibanima ocenili “veoma problematičnom”.

Američko - ruski novinar Sajmon Ostrovski bio je zarobljen tokom 2014. godine u proruskom uporištu Slavjansku u istočnoj Ukrajini zbog navodne povezanosti sa ekstremističkom organizacijom “Desni sektor”, ali je ubrzo oslobođen.

Nigerijskim i somalijskim piratima koji su otimali brodove i američke posade na njima, a zatim ih ubijali, sudilo se pre četiri godine u SAD, u prvom procesu protiv gusara još od 19. veka.

U nekim slučajevima piraterije, trgovačkim brodovima pomagala je i američka ratna flota, a desetine pirata platilo je glavom pokušaje otmice brodova i posada.

Sve to čini američke državljane "nepopularnom robom" među trgovcima tuđim životima, ili bi makar tako trebalo da bude.

DŽihadisti nudili novinara u zamenu za najopasniju ženu Al Kaide 

U zamenu za oslobađanje američkog novinara DŽejmsa Folija, koji je brutalno ubijen odsecanjem glave, Islamska država je pored otkupa od 100 miliona evra tražila i oslobađanje neurologa Afije Sidiki, poznate kao “Ledi Al Kaida”.

Ova sitna žena i majka troje dece osuđena je na 86 godina robije i služi kaznu u zatvoru u Teksasu, nakon što su kod nje nađeni planovi za radiološko i hemijsko oružje i širenje virusa ebole u SAD, radi masovnog uništavanja. 

Obame odlučno je odbila da razmotri mogućnost njenog oslobađanja i isplate otkupa. 

Sidiki (42) je rođena u Karačiju, a specijalizovala je neurologiju na Tehnološkom institutu Masačusets. Dok je živela u Sjedinjenim Državama, osnovala je Institut za islamsko istraživanje i obrazovanje.

Ova žena, visoka svega 162 centimetara i teška svega 40 kilograma, nalazila se na listi najtraženijih osoba Federalnog istražnog biroa (FBI) nakon što je organizator napada u Njujorku i Vašingtonu Halid Šeik Muhamed spomenuo njeno ime na saslušanju 2003. godine.

Sidiki se razvela od prvog muža i sada je udata za Amara al Balučija, nećaka Halida Šeika Muhameda koji trenutno služi kaznu u Gvantanamu. 

Sadiki je uhapšena 2008 u Ganziju (Avganistan) pošto je lokalnim stanovnicima upala u oči: čitala je kartu, a većina žena u ovom mestu je nepismena.

Tada je priznala da je planirala da proizvede radioaktivnu bombu i hemijsko oružje koje bi ubijalo samo odrasle, kao i da izazove širenje zaraze virusom ebole.

U njenoj tašni su pronađeni kilogram izuzetno otrovnog natrijum-cijanida i dokumenta o mogućim metama napada u Njujorku, uključujući Vol strit, Empajer stejt bilding, Bruklinski most, Kip slobode i podzemnu železnicu, ali i centar za životinjske bolesti Plam Ajlend (Njujork), u kome je za vreme hladnog rata testirano biološko oružje.

Za vreme saslušanja dan nakon hapšenja zgrabila je pušku sa stola i počela da puca na islednike. Niko nije pogođen, ali su oni uzvratili i ranili je u stomak.

Debora Skrogins, autor knjige: “Tražene žene: Vera, laži i borba protiv terorizma”, naziva Sidikijevu “uzorom džihadista širom sveta”. Ona piše da je Sidikijeva blisko povezana sa vrhom Al Kaide, ali da nikada nije osuđena za ubistvo i ranjavanje i da je postala slavna u redovima džihadista. 

Optužena je samo za pokušaj ubistva i napad smrtonosnim oružjem, a kazna od 86 godina robije joj je izrečena zbog američkog zakona o strogom kažnjavanju onih koji pokušaju da ubiju pripadnike američkog osoblja.