BBC: Nema dogovora o Kosovu

Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg tokom posete Srbiji nije uspeo da privoli zvanični Beograd da povuče rezoluciju o Kosovu dostavljenu Generalnoj skupštini UN, javlja BBC-jev beogradski dopisnik Đorđe Vlajić.

Razgovori su ipak ocenjeni kao dobri, a dogovoreno je da se nastavi sa konsultacijama kako bi se došlo do kompromisa o spornoj rezoluciji.

Približavanjem sednice povećava se pritisak Zapadnih zemalja da Srbija odustane od debate o Kosovu na sednici Generalne skupštine UN.

Srbija spremna na kompromis

Ključni sagovornik britanskog šefa diplomatije bio je u Beogradu predsednik Srbije Boris Tadić.

Posle trosatnog susreta i radnog ručka iz predsedničkog kabineta je saopšteno da je predsednik Tadić izrazio spremnost Srbije na kompromis o predlogu Rezolucije o Kosovu koji je podnela Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, prihvatljiv i Srbiji i međunarodnoj zajednici. Isključen je jedino kompromis u pogledu priznavanja nezavisnosti Kosova, navode se Tadićeve reči u saopštenju.

Rezolucija o Kosovu je sporna za Brisel i Vašington jer se u njoj govori o neprihvatljivosti jednostrane secesije Kosova, te insistira na pregovorima o svim otvorenim pitanjima, pa i o statusu.

Inače, u saopštenju kabineta predsednika Srbije ne navodi se šta je šef britanske diplomatije rekao Tadiću i kakve je zahteve zvaničnog Londona preneo domaćinu.

Susret Hejga i Jeremića

No, više detalja saznalo se posle susreta britanskog i srpskog šefa diplomatije, Hejga i Jeremića, koji je na zajedničkoj konferenciji za novinare otvoreno rekao da u, kako se izrazio, sadržajnom razgovoru nije bilo saglasnosti o Kosovu:

"Sastanak nije približio naše stavove kada je reč o Kosovu, ali složili smo se oko toga da je neophodno da blisko sarađujemo, kako po pitanju Kosova tako i po pitanju ubrzanja evropske perspektive svih država Zapadnog Balkana."

I Vilijam Hejg je potvrdio da nije bilo dogovora o Kosovu, ali da se saglasilo da u danima koji predstoje treba razgovarati kako bi se stiglo do kompromisa i da se pokaže kako je mogućan zajednički rad Beograda i Brisela na ovom pitanju:

"Glavni cilj Srbije i nas je da obezbedimo da sve nacije Balkana uđu u Evropsku uniju. Moja je bojazan da ukoliko Srbija ne bude uspela da ide dalje ovim putem, ukoliko ne bude bila u stanju da izmiri prošlost sa budućnošću, da će biti zaustavljena u tom međuprostoru."

Novinare je interesovalo da li je britanski šef diplomatije Hejg tražio od beogradskih zvaničnika da povuku spornu rezoluciju.

"I to je bila jedna od tema o kojoj smo razgovarali. Rekao bih da postoji ta potreba i da bi bilo svakako najbolje ukoliko bi predlog teksta rezolucije bio zajednički, odnosno usaglašen između EU i Srbije. U tom pravcu, jedan od načina bi bio i povlačenje nacrta teksta Rezolucije", izjavio je Hejg.

Srbija neće odustati od rezolucije, ali je spremna da razgovara kako bi joj se obezbedila što šira podrška u Ujedinjenim nacijama, rekao je o mogućnosti povlačenja ovog dokumenta Vuk Jeremić:

"Opcija koja za Vladu Srbije nije na stolu je opcija povlačenja Rezolucije. Mi to nismo u prilici da uradimo, ali ponavljam, spremni smo da na konstruktivan način sagledamo svačije predloge."

Upitan šta je ponudio Beogradu kao kompenzaciju za eventualno povlačenje Rezolucije o Kosovu, Vilijam Hejg je odgovorio da poseta nije bila pregovaračka već namenjena razgovoru kako bi se stiglo do potpunijeg razumevanja.

Na Hejgovoj poseti vlasti u Beogradu su radile mesec dana.

Beograd nastoji da umanji štetu u odnosima sa državama takozvane velike petorke - SAD, Britanije, Nemačke, Francuske i Italije, načinjenu iznenadnim slanjem sada sporne rezolucije o Kosovu u Generalnu skupštinu UN.

Nezvanično se saznaje da je ovdašnjim zvaničnicima jasno rečeno da je pitanje prihvatanja kandidature Srbije u EU vrlo povezano sa njenom sposobnošću da sarađuje sa državama Unije, pa i po pitanju sada sporne Rezolucije.

Pojačan pritisak na Srbiju

Hejgova poseta Beogradu za BBC-jevog sagovornika Marka Almonda, profesora Univerziteta u Oksfordu, dokaz je pojačavanja pritiska na Srbiju u kojoj je, pre samo nekoliko dana, boravio i nemački ministar Gido Vestervele.

"Vrši se zajednički pritisak na Srbiju da zatvori pitanje Kosova i da prihvati kosovsku nezavisnost. Radi se o tome što bi Britanci i Nemci hteli da za zemlje zapadnog Balkana važe isti uslovi, a jedan od ključnih uslova za ulazak u Uniju, od kojeg se pak u slučaju Kipra odustalo, jeste da ne postoji problem granica. Ako bi nastupila situacija u kojoj su Srbija, Bosna, Kosovo i Crna Gora zajedno sa Albanijom i Makedonijom u međusobno dobrim odnosima, onda bi, nakon ulaska Hrvatske, zajednički pristup zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji mogao da bude i konačno proširenje Unije. Čak iako njihov prijem nije planiran u bliskoj budućnosti kako je to u Beogradu priznao nemački ministar Vestervele".

Srbija spremna da razgovara

Između posete nemačkog ministra spoljnih poslova i dolaska britanskog šefa diplomatije, predsednik Boris Tadić izjavio je da je Srbija spremna da razgovara sa Briselom i Vašingtonom o mogućnostima za kompromis. Jedini kompromis na koji Srbija nije spremna, rekao je Tadić, jeste priznavanje nezavisnosti Kosova.

Predsednica Spoljnopolitičkog saveta srpskog ministarstva spoljnih poslova Sonja Liht je pak ocenila da je kompromis moguće postići ukoliko Srbija odustane od zahteva da se o Kosovu raspravlja u Generalnoj skupštini UN, dok će ostati na dnevnom redu Saveta bezbednosti.

O mogućnostima da tokom boravka Vilijama Hejga u Beogradu Srbija odluči da učini ustupak, Mark Almond kaže da je to moguće ali da nije jasno od čega bi se takvo kompromisno rešenje sastojalo.

"Moguće je da Srbija napusti svoju poziciju, jer je to i jedini kompromis koji joj se i nudi. Srpska vlada, kao i vlade pre Borisa Tadića, nudile su sve osim suverene nezavisnosti za Kosovo. Nudile su široku autonomiju u kojoj bi kosovska vlada ima svoje predstavnike u međunarodnoj zajednici po ekonomskim i kulturnim pitanjima. Dakle, pitanje se svelo na to da li će biti jedna ili dve stolice u UN. Danas nije sasvim jasno na čemu bi to još Beograd mogao da načini kompromis osim da odustane od svoje pozicije".

Mark Almond: "Najevropskija vlada" u Beogradu, političari u Londonu okrenuti prošlosti

Što se odnosa članica EU prema srpskoj vladi tiče, Mark Almond smatra da bi evropski lideri trebalo da se bolje zapitaju zbog čega postoje problemi na liniji Beograd-Brisel kada je reč o "najevropskijoj vladi koja je do sada bila na vlasti u Srbiji".

"Vlada Borisa Tadića je verovatno najevropskija vlada u celini koja je bila u Beogradu još od 2000. U isto vreme, ljudi u Briselu, Berlinu i Londonu bi trebalo da se zapitaju ne postoji li valjan razlog za to što je vlada Borisa Tadića suočena sa određenim teškoćama. U toj vladi ne sede evroskeptici, već ljudi koji se zalažu za ulazak u Uniju i izgradili su svoje političke karijere podržavajući poslednjih 20 godina ideje EU čak i onda kada im to nije naročito išlo u prilog. Sada se takvi ljudi ne slažu sasvim sa onim što od njih traže Brisel i lideri u Londonu, Berlinu, Parizu. Smatram da je neuspeh što se Vestervele, Hejg i ostali nisu zapitali kako to da se proevropska vlada koja se sa nama slaže po drugim pitanjima, ne slaže sa ovim".

Poseban interes za Bosnu

Angažovanje britanskog ministra Hejga po pitanju rezolucije o Kosovu u skladu je sa programom nove konzervativne vlade u čiju je spoljnu politiku uvršten i Balkan kao jedno od važnih pitanja.

Vilijam Hejg je uz to posebno zainteresovan za Bosnu zbog, kako ocenjuju britanski analitičari, gorkih iskustava koje je prethodna konzervativna vlada DŽona Mejdžora tamo imala.

"Deo problema leži u tome što je za Vilijama Hejga, zbog njegovog angažmana tokom devedesetih, i dalje dominantna Bosna i rat u Bosni. Jedan od njegovih glavnih savetnika je Anelka Helić, izbeglica iz Bosne. I kako to često biva, izbeglice, ljudi koji su prinuđeni da idu, odlaze sa zamrznutom slikom zemlje koju napuštaju. Mislim da je jedan od problema Vilijama Hejga što dobija sliku Balkana kakav je bio pre 15 godina, a ne kakav je danas. Da, istina je da između Srbije i Kosova postoji spor oko statusa Kosova. Ali sa druge strane, u poređenju sa onim što je bilo pre 18 godina, danas nema oružanog sukoba, niti je izbijanje nasilja verovatno. Smatram da se Hejg i političari koji donose konačne odluke u Londonu nisu mnogo pomerili od onoga što se dešavalo tokom rata u Bosni i raspada Jugoslavije" kaže profesor Univerziteta u Oksfordu Mark Almond.

(BBC)