BBC: Kineski predsednik Hu Đintao počeo četvorodnevnu posetu SAD

Kineski predsednik Hu Đintao počeo je četvorodnevnu zvaničnu posetu Sjedinjenim Državama privatnom večerom sa svojim domaćinom Barakom Obamom.

Poseta, koju neki opisuju kao najvažniju u nekoliko decenija, dolazi u trenutku kada su odnosi dve supersile osetljivi zbog neslaganja oko kursa kineske valute, načina da se popusti zategnutost na Korejskom poluostrvu i zbog tradicionalnih razlika kada su u pitanju ljudska prava i Tibet.

Raspirivanje straha od Kine

Populistička strahovanja od navodne kineske opasnosti obilato su iskorišćena tokom parcijalnih izbora za američki Kongres, prošlog novembra.

Kad je ekonomska situacija loša, dobra je strategija upirati prstom u velikog, zastrašujućeg i slabo shvaćenog rivala.

Američki ministar finansija Tim Gajtner smatra da je to pogrešno:

"U trenucima ekonomske krize imamo tendenciju da posmatramo uspon drugih kao pretnju. Međutim, ekonomski odnosi između Sjedinjenih Država i Kine od ogromne su koristi obema zemljama."

Pozitivni primeri saradnje

Ima mesta u Americi u kojima se nudi drugačija slika "kineske veze" od one koju neki političari panično propagiraju.

Primer je korporacija za proizvodnju auto prikolica Vangard sa sedištem u saveznoj američkoj državi Indijani.

Kada je kineski Vangard kupio fabriku, pre osam godina, bila je na ivici propasti, a sada je jedna od vodećih proizvođača auto prikolica u zemlji.

DŽanin Sparks je ponosni šef personalnog odeljenja:

Godine 2003. imali smo petnaest zaposlenih, a od dolaska Kineza taj broj se popeo na više od četiri stotine. Sproveli smo automatizaciju. Naše partnerstvo odlično funkcioniše i zahvaljujući njemu sada smo među prvim proizvođačima auto prikolica u Americi."

Kad predsednik Hu poseti Čikago kasnije ove sedmice, naglasak će biti na kineskim investicijama u američku privredu. Ta tema je Amerikancima mnogo privlačnija od surove stvarnosti da Kina u svojim rukama drži oko 25% američkih dugova.

Ljudska prava u drugom planu

Pre Čikaga, zvaničnici obeju strana će se u Vašingtonu potruditi da ništa ne remeti ovu značajnu državnu posetu. To se odnosi i na protibetanske demonstrante ispred Bele kuće. Ispred ulaza su postavljeni veliki panoi koji će sprečiti kineskog gosta da vidi ko diže toliku buku.

Bela kuća kaže da će tražiti da dve strane razgovaraju i o ljudskim pravima, ali se američki državni sekretar HIlari Klinton, prilikom govora uoči posete, potrudila da ne zvuči suviše oporo:

"Znam da mnogi u Kini, ne samo u vladi već i među stanovništvom, odbacuju naše insistiranje na poštovanju ljudskih prava kao povredu kineskog suvereniteta. Međutim, kao jedan od osnivača Ujedinjenih nacija, Kina se obavezala da će poštovati ljudska prava svih svojih građana."

Ne treba očekivati oštrije reči od toga.

Razgovori na ovu temu uvek se vode iza zatvorenih vrata, a to će gotovo sigurno biti slučaj i kada se povede razgovor o Severnoj Koreji, vojnoj zategnutosti u južnokineskom moru ili uvreženom američkom verovanju da Kina manipuliše svojom valutom, juanom, kako bi održala visok nivo izvoza.

Profesor Li Čen sa Brukings instituta u Vašingtonu kaže da dve zemlje duguju svetu da se uzdignu iznad svojih razlika.

"Odnosi Kine i Sjedinjenih Država postali su najvažniji bilateralni odnosi 21. veka u manje-više svim oblastima: neširenju nuklearnog oružja, ekonomskom oporavku, klimatskim promenama i regionalnoj i sajber bezbednosti. U svim tim oblastima, njihovi odnosi nisu samo od bilateralnog već i od globalnog značaja", ističe sagovornik BBC-ja.

S obzirom da u njima živi četvrtina stanovništva sveta i da na njih otpada 30% globalne ekonomije, značaj američko-kineskih odnosa se ne može potceniti.

Dve zemlje su ekonomski međuzavisne i najvažnije je, kaže profesor Li, da one ne podlegnu iskušenju da jedna drugu vide kao neprijatelja.

(BBC)