BBC: Fijat privremeno zatvara fabrike

LONDON – Italijanski „Fijat” je odlučio da, zbog pada prodaje, na dve nedelje zatvori sve svoje fabrike u zemlji i oko 30.000 radnika pošalje na prinudni odmor, ali se to ne odnosi na Kragujevac.

Portparol torinskog giganta Ričard Gadezeli je za BBC rekao da zatvaranje fabrika u Italiji nema nikakve veze sa eventualnim sličnim potezima u Kragujevcu.

„Ne postoji veza između pogona u Italiji i onog u Srbiji ili bilo koje druge fabrike u svetu”, rekao je on, ali je dodao da on ne može predvideti šta će biti u budućnosti, pa ne zna ni šta će biti sa proizvodnjom u Kragujevcu.

Kao bitnu stavku Gadezeli je naveo to što su proizvodni kapaciteti u Kragujevcu trenutno mali i što se u Srbiji proizvode automobili namenjeni jedino domaćem tržištu, dok se u Italiji prave automobili za celu Evropu.

Londonski stručnjak za automobilsku industriju Dejvid Bejli, pak, ovom odlukom rukovodstva torinskog automobilskog giganta nije iznenađen.

„Fijat je prošle godine u više navrata zatvarao fabrike da bi sprečio gomilanje zaliha automobila. Ovo je, međutim, prvi put da je proizvodnja prekinuta u svih šest istovremeno. Glavni razlog je što se predviđa da će ove godine prodaja pasti za 350.000”, rekao je Bejli.

Milanski stručnjak Andrea Malan, pak, podseća da je „Fijat” prošle godine, zbog svetske krize, radio sa polovinom kapaciteta.

„Tražnja novih automobil u Italiji biće za najmanje deset odsto manja nego lane, prvenstveno zbog odluke vlade da odustane od finansiranja šeme 'staro za novo'. Ta šema je prošle godine omogućila da Fijat da prođe bolje od konkurenata”, rekao je Malan.

Odluka poslovodstva da „Fijat” na dve nedelje zatvori sve fabrike u Italiji, naravno, nije naišla na oduševljenje sindikata.

Štrajkovi u nekim fabrikama, kojima preti zatvaranje ili otpuštanje viška zaposlenih, već su počeli.

U Pratola Seri kod Avelinja, gde se proizvode motori, radnici su se čak sukobili sa snagama reda: „Sramota je da su na nas poslali 200 vojnika u punoj borbenoj opremi. Jednostavno su nas podigli i odneli iz fabrike. Srećom, nisu nas tukli”, istakli su oni.

„Ostaćemo ovde. Fijat nam je oduzeo dostojanstvo. Radnici protestuju da bi sačuvali radna mesta, a ne u ime nekakve urbane gerile”, upozoravaju radnici.

Malan, međutim, misli da će sindikati morati da shvate da su se okolnosti promenile, jer „to važi za celu Evropu, mada se Evropljani, za razliku od SAD, silno trude da spreče zatvaranje fabrika i većina vlada je protiv toga”.

Dejli ipak procenjuje da budućnost automobilske industrije u Evropi nije ružičasta, jer su proizvodni kapaciteti u Evropi preveliki, čak su i pre recesije nadmašivali tražnju bar za 20 odsto, pa je racionalizacija neminovna, što znači manje proizvodnje i radnih mesta.

„DŽeneral motors” je, na primer, odlučio da zadrži svoju evropsku podružnicu Opel, ali sa smanjenim kapacitetom, što podrazumeva zatvaranje 9.000 radnih mesta. Moguće je zatvaranje „Opelove” fabrike u Belgiji, a možda i jedne u Nemačkoj.

(Fonet)