Bakir Izetbegović: U BiH nema nikakve islamizacije, radikalizacije ili "arabizacije" društva

 Sarajevo -- Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, izjavio je na da se u BiH ne dešava nikakav proces islamizacije, radikalizacije ili "arabizacije" društva.

Izetbegović je, prenosi portal Klix.ba, rekao da su etnička ili verska isključivost i ekstremizam za istinski duh Bosne i Hercegovine apsolutno neprihvatljivi, jer su suprotni vrednostima koje smo vekovima negovali.

Kako kaže, tokom cele njene istorije "građani Bosne i Hercegovine plaćali su visoku cenu štiteći svoju pluralističku zajednicu i identitet, braneći ideju kulturnog, etničkog i religijskog pluralizma i raznolikosti u svom društvu".

Ali, bez obzira na tu cenu, nikada nisu odustali od tih temeljnih principa, rekao je.

"Sve institucije Bosne i Hercegovine odlučno su se suprotstavile nasilnom ekstremizmu i terorizmu i u toj borbi vrlo uspešno sarađuju sa svojim međunarodnim partnerima. Bosna i Hercegovina je, kao članica globalne Koalicije za borbu protiv ID dala vrlo konkretne doprinose. Mi smo prva država u regionu koja je učešće svojih državljana u stranim paravojnim formacijama i organizacijama proglasila krivičnim delom. Sve to je rezultiralo time da u poslednjih 18 meseci nije bilo zabeležnih odlazaka iz Bosne i Hercegovine na strana ratišta", rekao je Izetbegović.

Ističe da su Bošnjaci bili posebno glasni i konkretni u osudi svih vidova terorizma i nasilnog ekstremizma.

Bošnjački politički, intelektualni i verski lideri jasno su se ogradili od ekstremnih ideologija i osudili radikalizam i terorizam u zajedničkoj izjavi o osudi terorizma i nasilnog ekstremizma od 4. decembra 2015. godine, naveo je Izetbegović i dodao da takođe Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini se institucionalno suprotstavila pojavama ekstremizma i paradžematima koji su pokušali da rade van njenih okvira i mimo njenog ustava i tumačenja islama.

"Bošnjaci, kao evropski narod, nikada se neće odreći dostignutih civilizacijskih vrednosti koje baštine, ali ni svoje tradicije i vere. Upravo su nas ta naša tradicija i vera naučile da budemo tolerantni. Ni kada smo varvarski ubijani nismo posegli za osvetom ili ekstremizmom, nego smo istrajavali na civilizacijskim vrednostima, na istini i pravdi", kazao je.

Zato, dodao je, ne postoje nikakve osnove ni pretpostavke da se tvrdi, kao što to neki čine, da Bosna i Hercegovina predstavlja ili može predstavljati potencijalnu sigurnosnu pretnju.

"U BiH se ne dešava nikakav zabrinjavajući proces islamizacije, radikalizacije ili 'arabizacije' društva. Tvrdnje tog tipa, poput nedavnih izjava pojedinih evropskih zvaničnika, bez ikakvog osnova plasiraju opasne neistine o BiH i posebno o Bošnjacima, muslimanima", rekao je.

Izetbegović smatra da je teško oteti se utisku da je krajnja namera tih izjava zapravo da se evropska javnost zatruje lažnom predstavom o BiH, naročito o njenim građanima islamske vere, kao o, kako je rekao, tobožnjoj sigurnosnoj pretnji za Evropu.

Rekao je i da je stabilnost i sigurnost Zapadnog Balkana i njegova konačna konsolidacija u okvirima Evropske unije od strateškog su značaja i za nas i za Evropu.

"Puna integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju dala bi novi zamah osnivačkoj viziji Evropske unije, viziji Evrope ujedinjene u miru, prosperitetu i raznolikosti", rekao je Izetbegović, oji je i lider SDA BiH.

Regionalni dijalog i saradnja, prema njegovim rečima. su izuzetno važni instrumenti u postizanju tog cilja.

"Regionalna saradnja na projektima ekonomskog, infrastrukturnog, energetskog i sigurnosnog povezivanja - kroz mehanizme poput Berlinskog procesa - izgrađuje poverenje, poboljšava odnose i pruža opipljivu ekonomsku dobrobit našim građanima", kazao je Izetbegović.

Dodao je, međutim, da politički lideri u regionu, s vremena na vrijeme, nažalost nastavljaju retoriku ili delovanje koji podižu tenzije i uzrokuju nestabilnost - najčešće, kako tvrdi, zbog sebičnih političkih ciljeva, ali često i zbog međusobnog nerazumevanja i nedostatka poverenja.

Izetbegović smatra i da političari moraju biti iskreniji, otvoreniji i direktniji u međusobnoj komunikaciji te izaći iz potrošenih šablona i populističkih matrica koje nas, kako kaže, konstatno vraćaju u retoriku i radnje koje su suprotne našim deklariranim ciljevima, preuzetim obavezama i ranijim dogovorima.

(Tanjug)