недеља, 20. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Атина: Немачка да учини исто што тражи од Грчке – да врати своје дугове
Хроника

Атина: Немачка да учини исто што тражи од Грчке – да врати своје дугове

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 13. фебруар 2015.

Спор Атине и Берлина око начина решавање грчке дужничке кризе не јењава: док Немачка захтева да и нова грчка влада поштује своје обавезе према кредиторима, Грчка подсећа да јој Немачка још није платила одштету из Другог светског рата.

Питање ратне одштете због немачке окупације Грчке, која је финансијски уништила земљу и однела хиљаде живота, деценијама је компликовало односе Атине и Берлина, а тема је поново оживела доласком на власт Сиризе.

Нови премијер Алексис Ципрас, бивши комуниста, који је још у предизборној кампањи најављивао да ће тражити од Немачке одштету због "људи који су крварили и скупо платили бруталност нацизма", у прва 24 сата од ступања на дужност положио је венац на споменик левичарима које су нацистичке трупе стрељале 1944. године.

Шеф грчке дипломатије Никос Коцијас поновио је синоћ да Немачка треба да учини исто оно што тражи од Грчке - да плати своје дугове, који су, како је навео, резултат једног страшног рата.

"Немачка би требало да престане да негира постојање тог проблема и седне за преговарачки сто са стручњацима, адвокатима и историчарима. Онда ћемо да гледамо да нађемо заједничко решење... које би требало да одговара историјској истини", рекао је грчки министар. 

Овај професор политичких наука који је студирао у Немачкој и дуго био саветник у грчком Министарству спољних послова, пре него што је преузео вођење министарства навео да од Берлина очекује "равноправне, поштене и креативне односе" са Атином. 

Истовремено грчки министар је навео да би у Немачкој требало да се престане са вређањем Грка да су забушанти и да се извлаче од плаћања својих дугова. 

"Немци, а мислим притом на медије, требало би да престану са оним што сам у својој последњој књизи назвао 'економским расизмом', наиме да нас називају забушантима и кажу да се извлачимо од плаћања својих дугова. Немачки дугови су старији", прецизирао је Коциас. 

Коциас је навео Грчка са Русијом има дугу традицију, још из времена борбе против угњетавања становништва у европском делу Османлијског царства. 

"Имамо многе елементе заједничке културе. То значи да ми данас не негујемо односе са Русијом да би изашли из европске породице, већ као земља која има посебне могућности да преузме улогу моста", рекао је Коциас.

Ципрасова странка Сириза и њен коалициони партнер Независни Грци тврде да Немачка дугује Грчкој око 162 милијарде евра, што је око половине јавног дуга те државе, који износи више од 315 милијарди евра

Присилни зајам Грчке Трећем рајху износио је око 476 милиона рајхсмарака, што је, у извештају доњег дома немачког Бундестага из 2012. године, процењено на 8,25 милијарди долара, што никад није враћено.

Окупација Грчке од 1941. до 1945. године била је, како се оцењује једна од најсуровијих у Европи: нацистичке снаге су дивљале, пљачкале и убијале становиштво које се жестоко опирало окупацији.

После капитулације Немачке и краја Другог светског рата, главна брига САД била је да заустави напредовање комуниста у грађанском рату у Грчкој. Вашингтон је у то време затражио од Атине, којој је била преко потребна помоћ на основу Маршаловог плана обнове Европе, да одустане од захтева за ратну одшету док не буде потписан мировни споразум.

Немачка се релативно брзо опоравила од последица рата, чему је, како сматрају експерти, у знатној мери допринело и то што није платила практично никакву одштету бившим окупираним народима.

Берлин већ 70 година одлучно одговара "не" захтевима за репарацију, а немачки министар економије и вицеканцелар Зигмар Габријел поручио је поново у понедељак да ће Берлин одбацити евентуални званични захтев грчке владе, истакавши да је то питање закључено пре 25 година.

"Вероватноћа је нула (да платимо ратну одштету)", рекао је Габријел и додао да је 1990. године формално стављена тачка на Други светски рат.

Непосредно пре уједињења Немачке 1990. године, канцелари Источне и Западне Немачке потписали су споразум са савезницима. Мада тај документ није био званични мировни споразум, Берлин га сматра границом после које евентуални захтеви за ратну одштету више немају никакву снагу.

Албрехт Ричл, професор економске историје, рекао је у интервјуу немачком Шпигелу 2011. године да је "Немачка, у смислу враћања дугова, најгора земља у 20. веку".

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер