Angela Merkel deveti put izabrana za predsednicu Hrišćansko-demokratske unije Nemačke

Kancelarka Nemačke Angela Merkel deveti put je postala predsednica partije Hrišćansko-demokratske unije. Za nju je glasalo 89,5 odsto delegata partijskog kongresa u Esenu.

Angela Merkel rukovodi partijom skoro 17 godina i 2017. godine će četvrti put biti kandidovana za kancelarku Nemačke.

Pre dve godine, za reizbor Merkelove na mesto predsednice partije glasalo je 96,7 odsto delegata. Najbolji rezultat imala je 2012. godine — tada je za nju glasalo 97,9 odsto delegata. Drugi kandidati nisu predloženi.

Merkelova: "Alepo je sramota za međunarodnu zajednicu"

BERLIN - Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je danas da je sramotno što međunarodna zajednica nije u stanju da olakša patnje u sirijskom gradu Alepu, koji je pod opsadom.

"Alepo je sramota. Sramota je da nismo uspeli da uspostavimo humanitarni koridor, ali moramo da nastavimo da se borimo za to", rekla je Merkelova obraćajući se članovima svoje Hrišćansko-demokratske unije, preneo je AFP.

Rusija i Kina stavile su juče veto na rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kojom bi se zatražilo sedmodnevno primirje u sirijskom gradu Alepu, pri čemu Rusija tvrdi da bi se time pobunjenicima omogućilo da se pregrupišu i da je potrebno vreme za razgovore Vašingtona i Moskve.

“Pokrivanje lica mora u potpunosti da bude zabranjeno”

Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je danas na potpunu zabranu nošenja burki i istakla da će podržati zabranu nošenja vela koji u potpunosti pokriva lice, prenosi „Anadolija“.

„Pokrivanje lica mora u potpunosti biti zabranjeno, svugde gde je to zakonski moguće“, izjavila je Merkelova na kongresu svoje Hrišćansko-demokratske unije u Esenu, što je izazvalo aplauz i oduševljenje kod prisutnih. Kako prenosi britanski „Indipendent“, nemačka kancelarka je na kongresu svoje stranke dodala da se izbeglička kriza, kakva je zabeležena prošle godine, „nikada više ne sme ponoviti“.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer u avgustu je predložio parcijalnu zabranu nošenja burke u jeku žestoke nacionalne debate o integraciji migranata i izbeglica u društvo.

On je tada izjavio da takav zakon treba da se primenjuje „na mestima na kojima je to neophodno za koegzistenciju našeg društva — u sredstvima javnog prevoza, u javnim kancelarijama, u kancelarijama za registraciju, u školama i na univerzitetima, u civilnim službama i u sudovima“. Sličnu meru zabrane usvojili su holandski poslanici prošlog meseca. Nepoštovanje tog zakona, koji još treba da odobri Senat, biće kažnjivo novčanom kaznom do 405 evra.

(Tanjug, N1)