Ana Filimonova: Ekonomska i vojno-tehnička saradnja Rusije i Srbije

 U celini, napori Rusije su usmereni na brz rast ekonomskog potencijala u Srbiji. Priroda uzajamnih veza sa Rusijom je dijametralno suprotna od pristupa Zapada, koji je usmeren na to da se maksimalno “iscede” iz Srbije ekonomski i politički ustupci, koji korak po korak kidaju suverenitet zemlje. Za Srbiju dostignuti nivo ekonomske i vojno-tehničke saradnje ima strateški značaj i potencijal koji je teško preceniti.

Na savremenoj etapi, ekonomski odnosi predstavljaju prvu i glavnu liniju rusko-srpske saradnje. Njima je suđeno da i ubuduće odrede vektor, nivo i kvalitet uzajamnih odnosa naših zemalja. U celini, čitav spektar rusko-srpskog partnerstva nesumnjivo nosi karakter duboko prijateljskih simpatija. Pri tom se kao glavna karakteristika može izdvojiti usmerenost rusko-srpskih veza na uzajamno trgovačko-ekonomskoj saradnji, koja nesumnjivo ima sjajne perspektive, sa pouzdanim tendencijama rasta i perspektivama da ta saradnja preraste u istinsko strateško partnerstvo. Ipak, podvlačim, u ovom trenutku strateško partnerstvo je samo mogućnost, čija realizacija zavisi od mnogo faktora.

Razmotrimo ekonomsku sferu uzajamnih odnosa Rusije i Srbije u odnosu na 2012. godinu. Potpredsednik vlade i Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija R. Ljajić, izjavio je da najteži zadatak nove vlade nije pitanje Kosmeta i pitanje evrointegracija, nego pitanje izlaska iz ekonomske krize. U tom smeru Srbija pre svega može da se osloni na Rusiju – solidna i multidisciplinarna “akumulacija” već postoji. Tako je po rezultatima Statističkog zavoda Srbije, obim trgovinske razmene Srbije sa Rusijom u januaru 2012. godine iznosio 1855,6 miliona dolara (istina to je za 15,5% manje nego u istom periodu 2011. godine). Ruski izvoz je iznosio 1323,8 miliona dolara (manje za 21,5%) a uvoz iz Srbije – 531,8 miliona dolara (povećanje za 4,5%). Rusija po obimu trgovinskog prometa sa Srbijom od januara do avgusta 2012. godine, zauzima drugo mesto među inostranim trgovinskim partnerima Srbije, sa ukupnim udelom od 9,5% u njenom ukupnom spoljnotrgovinskom obrtu (prvo mesto zauzima Nemačka sa trgovinskim obrtom od 2240,7 miliona dolara i ukupnim iznosom od 11,5%). Po obimu izvoza u Srbiju, Rusija takođe zauzima drugo mesto sa ukupnim iznosom od 10,7%.[1]

Kako se predviđa, ruske investicije u Srbiju na kraju 2012. godine će iznositi više od milijardu dolara. Što predstavlja prodor, jer je ukupan obim ruskih investicija u srpsku privredu u poslednjih 9 godina bio nešto veći od 1,1 milijardu evra. Ipak, na naš pogled, glavno je sledeće: u septembru 2012. godine Vladimir Putin je za vreme susreta sa Tomislavom Nikolićem u Sočiju izjavio da “Lukoil” i kompanija kćerka “Gasproma” predstavljaju najveće platiše poreza u Srbiji. Čista dobit “Naftne industrije Srbije” (NIS), čiji kontrolni paket akcija pripada ruskom “Gaspromnjeftu”, iznosio je u prvom polugodištu 2012. godine 22 milijarde dinara (230 miliona dolara). Investicije NIS-a u proizvodnju u tom periodu su iznosile 17,2 milijarde dinara (179 miliona dolara) – za 76% više nego u prvom polugodištu 2011. godine. Većina investicija odnosi se na ulaganje u modernizaciju Rafinerije Pančevo i na ekološke projekte (9,5 milijardi dinara). Takođe, na susretu je bilo ukazano da je porast ukupnog trgovinskog obrta u 2011. godini porastao za 42% a na dnevnom redu je i realizacija uzajamno korisnih projekata u oblasti obojene metalurgije, mašinstva, turizma, bankarskog sektora. Ruski Predsednik je izjavio da su ruske kompanije spremne da nastupe kao partneri u modernizaciji Elektroprivrede Srbije (uspešni primeri takve saradnje već postoje, između ostalog rekonstrukcija podzemnog skladišta gasa “Banatski dvor”, koji je podmirio potrebe za gasom u hladnom periodu). Prema preliminarnim procenama, realizacija najkrupnijeg rusko-srpskog energetskog projekta “Južni tok” omogućiće otvaranje oko 2200 novih radnih mesta u Srbiji i privući će oko 1,5 milijardi evra direktnih investicija. Da dodamo i uzajamnu saradnju Ministarstva za vanredne situacije Rusije sa svojim srpskim kolegama, po pitanju stvaranja humanitarnog centra u Nišu, preko koga je ruska avijacija u letnjem periodu 2012. godine radila na gašenju letnjih požara u Srbiji i drugim balkanskim zemljama. U okvirima te saradnje ostvaren je sveobuhvatan rad na razminiravanju srpske teritorije – u periodu 2011-2012. godine očišćena je od mina teritorija površine veće od milion kvadratnih metara. Da ne zaboravimo i na podršku Pravoslavlju u Srbiji i na Kosmetu – Rusija pomaže u obnovi srpskih pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji.

Radi poređenja – kada je reč o popuni budžeta ili o zadovoljavanju ključnih potreba zemlje, Srbija očekuje veću podršku sa Zapada. Tako je za 12 godina, počevši od 2.000. godine, zemlja dobila više od 2,5 milijardi evra, od kojih više od 1 milijarde otpada na Nemačku, 1 milijarda na SAD, a ostalo – na druge države EU.2] Osim toga, Srbija računa i na novac MMF i Svetske banke. Međutim, međunarodne finansijske institucije i zapadne zemlje, dodeljujući finansijsku pomoć, postavljaju pred Srbiju dosta teške ne samo ekonomske, nego i političke uslove, čije ispunjenje dovodi u pitanje suverenitet zemlje, pre svega kada je u pitanju problem Kosmeta.

Pored sektora nafte i gasa, da pomenemo i druge perspektivne i veoma značajne projekte, koji su počeli da se razvijaju početkom 2012. godine. Tako je Rusija postala prva zemlja sa kojom je Srbija počela pregovore o potencijalnom strateškom partnerstvu u upravljanju metalurškim kombinatom, “Železarom Smederevo”. U Beogradu su od 21. do 23. avgusta održani pregovori između delegacija ZAO “Zarubežstroйtehnologiя” i AD “Železnice Srbije” o zajedničkoj realizaciji infrastrukturnih projekata po pitanju izgradnje i modernizacije železničke infrastrukture Srbije, na račun ruskog državnog izvoznog kredita u iznosu od 800 miliona dolara. Na pregovorima koji su održani 21-23. avgusta u Moskvi između Prvog Potpredsednika vlade i Ministra odbrane Srbije Aleksandra Vučića i zamenika Predsednika vlade RF Dimitrija Rogozina, bila su razmotrena pitanja vojne i vojno-tehničke saradnje, uključujući i zajedničku proizvodnju specijalne tehnike, koja će se izvoziti na tržite trećih zemalja kao i razmeštanje ruskih porudžbina u fabrici za proizvodnju vojne opreme koja se otvara u Srbiji. Širi se saradnja holdinga mašinogradnje “Prva petoletka” iz Trstenika sa “Kamazom” (preduzeće “Hidraulika” koje se nalazi u sastavu holdinga, proizvelo je i isporučilo u avgustu ove godine za potrebe ruske automobilske industrije, proizvode u vrednosti od 230 hiljada evra i po rečima generalnog direktora srpskog holdinga L. Panića, rusko tržište je glavno tržište za njegovu kompaniju). Sa “Kamazom” rade pogoni “Servoupravljača” i “Kočione tehnike” koji proizvode automobilske cilindre, hidraulička ustrojstva i kočione sisteme. Trgovinska predstavništva Rusije razmatraju mogućnost kupovine ABS Minel od strane ruskih investitora. Ruska kompanija “EKF” počela je sa pripremama za isporuke na srpsko tržište elektroopreme ruske proizvodnje. Održani su pregovori sa srpskom kompanijom «GLK GROUP» D.O.O. o mogućnostima izvoza obuće na tržište RF.3] Osim toga, Trgovačko predstavništvo Rusije u Srbiji održalo je niz pregovora. Sa direktorom HET “Đerdap” Stankovićem, razgovaralo se na temu realizacije projekata rekonstrukcije i modernizacije pomenute hidroelektrane, koje ostvaruje ruska kompanija OAO “Silovыe mašinы”. Sa rukovodiocem laboratorije Nuklearnog Instituta u Vinči N. Neškovićem, razgovaralo se o realizaciji projekta za instalaciju i puštanje u proizvodnju malog ciklotrona za proizvodnju radionukleida. Sa predstavnicima srpskog preduzeća “Niš auto” razgovaraalo se o pitanjima saradnje sa ruskim firmama u snabdevanju ruskog tržišta poljoprivrednim proizvodima i mogućnostima otvaranja distributivnog centra na teritoriji Rusije. Sa rukovodstvom jednog od najkrupnijih srpskih preduzeća za proizvodnju kablova “Novkabel” (Novi Sad) razmatrano je proširenje saradnje, imajući u vidu da je osnovno tržište za glavni proizvod kompanije, rusko tržište. Sa predsednikom srpske kompanije “EK grupe” razmatrana je mogućnost realizacije izgradnje u Rusiji stambeno-poslovnog kompleksa sa ukupnom površinom 1,2 miliona m² i drugo.4] Narodna Banka Srbije je 10. oktobra 2012. godine uvrstila rusku rublju među konvertibilne valute sa kojima se mogu sprovoditi transakcije na međubankarskom deviznom tržištu i dala je ovlašćenje finansijskim i monetarnim institucijama u Srbiji da vrše transakcije sa ruskom nacionalnom valutom. Ova mera će doprineti naglom jačanju srpsko-ruskih trgovačko-ekonomskih veza.[5]

U celini, napori Rusije su usmereni na brz rast ekonomskog potencijala u Srbiji. Priroda uzajamnih veza sa Rusijom je dijametralno suprotna od pristupa Zapada, koji je usmeren na to da se maksimalno “iscede” iz Srbije, kako ekonomski tako i politički ustupci, koji korak po korak kidaju suverenitet zemlje. Za Srbiju dostignuti nivo ekonomske i vojno-tehničke saradnje, podvlačim, ravnopravne saradnje sa Rusijom, ima strateški značaj i potencijal koji je teško preceniti. Na osnovu nje, Srbija takođe može sa svoje strane da zaista da doprinos, realan doprinos, formiranju regionalnog ekonomskog i geopolitičkog dnevnog reda.

Važno je napomenuti da je, po poslednjoj informaciji, 11. novembra tekuće godine, na inicijativu srpske strane došlo do telefonskog razgovora između Predsednika Srbije i Predsednika Rusije. Razmatrane su perspektive bilateralne saradnje u okviru sporazuma postignutih u Sočiju 11. septembra 2012. godine.

(Fond strateške kulture)