Američki senator DŽon Volš optužen da je plagirao svoj master rad

Demokrata sa dugom vojnom karijerom i odličjima iz iračkog rata DŽon Volš optužen da je prepisao istraživački rad.

Američki senator DŽon Volš iz Montane mogao bi biti jaka uzdanica Demokratske stranke ako mu otkriće da je četvrtina njegove završne magistarske teze na postdiplomskim studijama prepisana iz već postojećih radova drugih ljudi ne pomuti blistavu karijeru. Demokrata sa vojnim stažom od 33 godine i odličjima iz iračkog rata idealan je za stranku kojoj se prigovara da nije dovoljno ratoborna. Napredovanje u njegovoj vojnoj službi bazira se i na završenim master studijama na Američkom Vor koledžu i odbranjenom master radu o američkoj politici na Bliskom istoku.

DŽon Volš sa sinom Majklom

Sa ovim strateškim istraživačkim projektom Volš je stekao titulu mastera 2007. sa 46 godina, a kako piše jučerašnji „Njujork tajms”, zapanjujuće je što je zaključak njegovog istraživanja skoro od reči do reči preuzet iz jednog dokumenta o međunarodnom miru iz Karnegijeve fondacije. Ostali izvori od kojih je preuzeo citate, predstavljajući ih kao sopstvenu analizu, jesu akademski radovi, politički eseji iz specijalizovanih časopisa i knjige.

Skoro svi ovi radovi drugih ljudi dostupni su na internetu, ali Volš ih predstavlja kao deo svog istraživanja. Zaključak u šest tačaka preporuka o tome kojim pravcem da se kreće američka spoljna politika sastoji od osamsto reči i gotovo doslovce je preuzet iz Karnegijevog dokumenta, tvrdi njujorški list.

Na isti način na koji je nedavno predstavljena uporedna analiza doktorata ministra Nebojše Stefanovića, gradonačelnika Siniše Malog i predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića na „Peščaniku”, „Njujork tajms” potkrepljuje svoj tekst ilustrovanim tabelama prepisanih delova.

Kada mu je novinar u intervjuu u prošli utorak podneo na uvid identične pasuse iz njegovog rada sa tekstovima iz radova drugih autora, Volš je rekao da nije učinio ništa namerno i da ne veruje da je njegova teza plagijat.

Volšov pomoćnik u kampanji sugerisao je da ovaj slučaj treba da se gleda u kontekstu cele njegove karijere i da je senator u to vreme prolazio kroz težak period, jer je jedan od članova njegove jedinice u Iraku izvršio samoubistvo nekoliko nedelja pre nego što je Volšu isticao rok za predaju rada. Dan kasnije, prekjuče, usledilo je i Volšovo „objašnjenje” da je oboleo od traumatskog ratnog sindroma i da se posle Iraka leči od depresije.

Volšov državni fakultet odmah će ispitati navode „Njujork tajmsa”, provući osporeni rad kroz internetski program za utvrđivanje plagijata i, ukoliko bude znakova da su delovi njegovog istraživanja prepisani, razmatraće se da li je to uradio „slučajno ili namerno”. Potom će sazvati revizorsku komisiju, a na kraju će rektor ovog univerziteta odlučiti o eventualnoj kazni. Iz Vor koledža, međutim, naglašavaju da se oni pridržavaju vrlo strogih pravila o akademskom integritetu.

O reputaciji ovog vojnog koledža, koji postoji više od jednog veka, svedoči i činjenica da su tu diplomirali mnogi čuveni američki generali. Titula koju je na njemu stekao, Volšu je pomogla da napreduje u vojnim činovima, a kada je u februaru senatorsko mesto upražnjeno odlaskom Maksa Bokusa na ambasadorsko mesto u Kinu, demokrate su se ponadale da će im dolazak Volša u Senat pomoći na predstojećim jesenjim izborima.

Slučajevi plagijata, poput Volšovog, nisu retki ni u američkom političkom vrhu, ali oni najčešće nisu negativno uticali na uspon tih ličnosti u vašingtonskoj karijeri. Prošle godine otkrilo se da je republikanski senator Rend Pol iz Kentakija prepisao od drugih komentar koji je potpisao svojim imenom u jednim novinama. Često se pominje i afera sa sadašnjim potpredsednikom DŽozefom Bajdenom, koji je 1988. odustao od predsedničke kampanje kada je otkriveno da je u predizbornom govoru pozajmio od britanskog političara glavnu tezu, a nije ga pomenuo. Bajden je kasnije samo ređao funkcije. Iako se s vremena na vreme potegne njegov gaf iz mlađih dana, to mu nije smetalo da se zadrži na vrhu.

Za Volša sada se kaže da je po broju i rasponu plagiranih delova mnogo dublje od drugih zagazio u blato. Moguće je da će to uticati da ga Vor koledž radi svoje akademske reputacije na neki način ukori. Da li će to uticati na javno mnjenje koje u ovom kratko podšišanom ratnom veteranu vidi junaka, a ne akademca, čoveka koji je vičan pisanju istraživačkih radova? Sve zavisi od toga kolika će se medijska prašina dizati u ovom slučaju i kome je u interesu da je podstiče.

Zorana Šuvaković

(Politika)