Aljbin Kurti, Vjosa Osmani i Glauk Konjufca pisali Unesku zahtevajući da sa liste ugroženih spomenika uklone manastir Dečani, Pećku patrijaršiju, manastir Gračanica i crkvu Svete Petke u Prizrenu

Kosovski premijer Aljbin Kurti, predsednica Vjosa Osmani i predsednik skupštine Glauk Konjufca pisali su Unesku zahtevajući da sa liste ugroženih spomenika uklone četiri pravoslavna manastira.

Oni su zahtevali da se ukloni da je Srbija odgovorna strana za njih, već kosovska i da ne koriste oznaku za Kosovo kao „Autonomna pokrajina“, piše Kossev.

Pismo se odnosi na manastir Dečani, Pećku patrijaršiju, manastir Gračanica i crkvu Svete Petke u Prizrenu.

Na Svetski dan kulturne raznolikosti u najnovijem pismu su „objasnili delovanje institucija Republike Kosovo za zaštitu kulturnog nasleđa i promociju kulturnih prava svih zajednica koje žive u našoj zemlji“.

„Iako je Srbija država potpisnica liste svetske baštine za četiri predmetna spomenika, ona nema stvarnu ili pravnu kontrolu nad njima, pa shodno tome ne može da ispuni svoje obaveze prema Unesku“, navodi se u pismu.

Kosovski lideri navode da su uverili zvaničnike Uneska da će se „kao i ranije, i u budućnosti zalagati za zaštitu, promociju i razvoj svih pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu“.

Oni navode i da je Kosovo u potpunosti spremno za članstvo u Unesku, što je „pravo uskraćeno pre nekoliko godina“.

„Verujemo da nemogućnost pridruživanja 2015. godine u odsustvu vrlo malog broja glasova ne bi trebalo da se pretvori u dugoročnu kaznu za Kosovo“, naveo je Kurti u objašnjenju za javnost na svojoj Fejsbuk stranici.

Više pisma kosovskih zvaničnika od marta se objavljuje preko društvenih mreža i medija.

Najpre su bila upućena organizaciji Evropa Nostra, koja je početkom aprila uvrstila Visoke Dečane na listu sedam najugroženijih evropskih spomenika kulture za ovu godinu.

Juče su pisali i Narodnom muzeju u Beogradu sa zahtevom da vrati 1246 muzejskih eksponata u prištinski muzej.

U nastavku objavljujemo prevod njihovog pisma Unesku koji su objavili na Fejsbuku:

Altaj Cengizer, predsednik 40. zasedanja Generalne konferencije UNESCO-a

Agapito Mba Mokui, predsednik izvršnog odbora UNESCO-a

Audrei Azoulai, generalna direktorka, UNESCO

Tian Ksuejun, predsedavajući Komiteta za svetsku baštinu UNESCO-a

Zadovoljstvo nam je što vam se obraćamo ovim pismom u ime predsednika, Skupštine i Vlade Republike Kosovo. Danas, 21. maja, na Svetski dan kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj, želimo da naglasimo posvećenost državnih institucija Kosova zaštiti i promociji kulturne raznolikosti našeg društva kao garanciju za trajni mir. Posebno smo ponosni na svoje bogato i raznoliko kulturno nasleđe, što je i razlog zašto čitate ovo pismo.

Kao šefovi tri glavne državne institucije, izražavamo posvećenost najefikasnijoj zaštiti naše kulturne baštine. Mi želimo i treba da imamo koristi od međunarodnog znanja i iskustva, stoga smo uvereni da će nam partnerstvo između države Kosovo i UNESCO-a pomoći u unapređenju okvira politike, razvoju modela održivog upravljanja, međunarodnoj promociji i zaštiti, promociji interkulturnog dijaloga, povećanju ekonomskog doprinosa, i iznad svega, jačanju uloge kulturnog nasleđa u trajnom miru među narodima, religijama i kulturama. Posebno smo zainteresovani za razvoj turističkog potencijala naših spomenika tako da budu dostupni svima i predstavljaju naše zajedničke vrednosti u svetu.

Četiri spomenika sa „Liste svetske baštine“ nalaze se na teritoriji Republike Kosovo: Manastir Dečani, Pećka patrijaršija, Manastir Gračanica i crkva Svete Petke u Prizrenu. Institucije Republike Kosovo štite ova četiri spomenika sa izuzetnom posvećenošću. Imamo neophodnu spremnost, kapacitet i volju da preuzmemo dodatne međunarodne odgovornosti u vezi sa ovim spomenicima. Intenzivno radimo na zaštiti i razvoju dobara kulturne baštine u našoj zemlji poštujući puna prava i interese svih zajednica, posebno manjinskih. Na poseban način i sa ustavnim i zakonskim odredbama koje uključuju afirmativne mere, država Kosovo je izgradila i primenjuje okvir za garantovanje i zaštitu kulturnih prava svih zajednica, uključujući i one srpske. U tom kontekstu, naše institucije su uključile u državno zakonodavstvo i Ustav države sve kompromise iz odredbi Ahtisarijevog plana koje se odnose na zaštitu kulturnog i verskog nasleđa. Institucija Srpske pravoslavne crkve, kao i manastiri i pravoslavne crkve na Kosovu, posebno uživaju sve ustavne, zakonske i institucionalne garancije koje osiguravaju puno poštovanje njihovih prava. Kosovski zakon o posebnim zaštitnim zonama garantuje zaštitu pravoslavnih crkava i manastira, drugih verskih objekata, kao i istorijskih i kulturnih mesta od posebnog značaja za srpsku zajednicu.

Nezavisna i profesionalna procena zakona i reda i bezbednosnih institucija, kako nacionalnih, tako i međunarodnih, jeste da pravoslavne crkve na Kosovu uživaju visok nivo bezbednosti i da nisu ugrožene. Najmanje jednu deceniju nije zabeležen nijedan ozbiljan incident u pravoslavnim crkvama. Naše bezbednosne institucije u saradnji sa vojnim trupama KFOR-a dugi niz godina pružaju zaštitu i sigurnost pravoslavnim crkvama na Kosovu. Poslednjih godina ova odgovornost je prebačena na Kosovsku policiju koja ima posebnu jedinicu koja štiti ove spomenike. U potpunosti smo posvećeni zaštiti svih spomenika u našoj zemlji, a posebno pravoslavnih crkava i manastira, pravoslavnog sveštenstva, vernika i manjinskih zajednica. I za ovo pružamo trajne dokaze godinama.

Četiri kosovska spomenika koja su deo „Liste svetske baštine“ takođe su deo „Liste svetske baštine u opasnosti“. Ova odluka Komiteta za svetsku baštinu doneta je 2006. Posle petnaest godina, mnoge stvari su se promenile, a pre svega bezbednosna situacija za pravoslavne crkve i manastire na Kosovu. Najobjektivniji izvor u ovom slučaju je misija KFOR-a na Kosovu, prema kojoj se poslednji ozbiljni incident u blizini pravoslavne crkve dogodio 2007. godine. Na osnovu podataka kosovske policije, koji se ogledaju u Međunarodnom izveštaju o verskoj slobodi Američkog Stejt departmenta, od 57 incidenata na verskim mestima tokom 2020. godine, samo se osam dogodilo u pravoslavnim crkvama i 45 na islamskim mestima. Prema Kosovskoj policiji, većina ovih incidenata bili su slučajevi krađe, dok nijedan od 57 incidenata nije klasifikovan kao verski motivisan. S druge strane, velika većina pravoslavnih crkava i manastira Kosova – a posebno četiri predmetna spomenika – su u veoma dobrom fizičkom stanju, dok država Kosovo, pored unapređenja zakonskog okvira, redovno izdvaja budžet za restauraciju ovih crkava. Stoga vas pozivamo da u skladu sa novonastalim okolnostima manastir Dečani, Pećka Patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Svete Petke u Prizrenu budu uklonjeni sa liste svetske baštine u opasnosti. Uvereni smo da nijedan od početnih razloga za njihovo uvrštavanje na ovu listu više nije valjan.

Konkretno, pozivamo vas da pregledate zastarelu terminologiju, jer vaši izveštaji i dalje spominju „Autonomnu pokrajinu Kosovo“ (sada Republika Kosovo) i „Privremene institucije samouprave u Prištini“ (sada državne institucije Republike Kosovo ). U vreme kada su ovi spomenici uvršteni na listu svetske baštine, u toku je bio međunarodni proces za utvrđivanje konačnog statusa Kosova. Ovaj proces je rezultirao objavljivanjem dokumenta „Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Kosova“ koji je napisao specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija, predsednik Marti Ahtisaari, koji je u martu 2007. godine preporučio da Kosovo treba da dobije „nadgledanu nezavisnost“. Kosovo je proglasilo svoju nezavisnost 17. februara 2008. godine, dok je ovu jednoglasnu izjavu volje naroda Kosova preko izabranih predstavnika potvrdio Međunarodni sud pravde, najviši sud Ujedinjenih nacija, jula 2010. godine. Mišljenje MSP utvrdilo je da je proglašenje nezavisnosti Kosova u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom. Nakon Deklaracije o nezavisnosti, sve prethodne teritorijalne reference za Kosovo su nevažeće i van upotrebe. Od 2012. godine, Kosovo nije država sa nadziranom nezavisnošću, a danas sve institucije i državni mehanizmi na Kosovu rade bez međunarodnog nadzora.

Danas imamo novu činjeničnu stvarnost, krajnja odgovornost za zaštitu svih dobara kulturnog nasleđa, uključujući i četiri predmetna spomenika, pripada državnim institucijama Kosova. Iako je Srbija navedena kao država – stranka na listi svetske baštine za ova četiri spomenika o kojima je reč, nema stvarnu ili zakonsku kontrolu nad njima, te shodno tome ne može da ispuni svoje obaveze prema UNESCO-u. U ime tri državne institucije Kosova želimo da vas uverimo da ćemo se, kao i do sada, kao i u budućnosti, zalagati za zaštitu, promociju i razvoj manastira Dečani, Pećku Patrijaršiju, manastir Gračanicu, Crkvu Svete Petke u Prizrenu i sve pravoslavne crkve i manastire na Kosovu. Iz tog razloga, sudeći prema činjeničnoj stvarnosti, tražimo da započnete proces promene državne stranke odgovorne za ove spomenike, uklanjanja Srbije i stavljanja Kosova u ovu odgovornost.

Želimo da vas podsetimo da je Srbija otvoreno lobirala protiv članstva Kosova u UNESCO-u 2015. Država Srbija nastavlja da nepravedno drži opljačkanu arheološku i etnološku kolekciju Kosova, u potpunom kršenju UNESCO-ove konvencije o sredstvima zabrane i sprečavanja Ilegalnog uvoza, izvoza i prenos vlasništva nad kulturnim dobrima (1970). Dok je najteži udarac zadat tokom rata 1998-1999, kada su srpske snage oštetile i uništile hiljade dobara kosovske kulturne baštine. Ova razaranja kosovskih kulturnih dobara u presudama o izricanju presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu opisana su kao zločini protiv čovečnosti koje je počinila Srbija. I posle svega ovoga, nije bilo prihvatanja odgovornosti, izvinjenja, nadoknade štete od Srbije, već samo intenziviranje bitke drugim sredstvima, uključujući instrumentalizaciju kulturnog nasleđa u političke svrhe.

Na kraju, u ime institucija koje predstavljamo, obaveštavamo vas da je Kosovo u potpunosti spremno za članstvo u UNESCO-u, pravo uskraćeno pre nekoliko godina. Nemogućnost pridruživanja 2015. godine u odsustvu vrlo malog broja glasova ne bi trebalo da postane dugoročna kazna za Kosovo. Spremni smo da budemo deo velike UNESCO-ove porodice koja će kroz našu kulturnu baštinu doneti dodatnu vrednost svetskoj zajednici i da budemo deo zajedničkih napora za trajni mir u svetu. Verujemo u neponovljivost kulturnog nasleđa i kao takvog u njegov potencijal objedinjavanja. Želimo da se ujedinimo oko kulturalnog nasleđa; tamo ćemo naći mir tako što ćemo se naći.

S poštovanjem,

Vjosa Osmani Sadriu, predsednik Republike Kosovo

Gljauk Konjufca, predsednik Skupštine Republike Kosovo

Aljbin Kurti, premijer Republike Kosovo

(KoSSev)