петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Вучић: Моћ користим да модернизујем Србију
Хроника

Александар Вучић: Моћ користим да модернизујем Србију

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 31. август 2013.

Иако је "формацијски" тек четврти човјек у србијанској политичкој хијерархији, први потпредсједник Владе Србије и предсједник владајуће Српске напредне странке, Александар Вучић (43), стварно, најмоћнији је човјек у држави. С фантастичном подршком грађана, од чак 69 посто, тај енергични правник – један од најбољих студената своје генерације – не жури, међутим, с формализирањем те своје позиције.

Док у Плавом салону Владе Србије, на другом кату зграде у Немањиној улици, прије почетка интервјуа ћаскамо о ногометној утакмици Србија – Хрватска сљедећег петка у Београду (Вучић је велики ногометни фан; његов други велики хоби је скупљање вина, слови као њихов врсни познавалац, а посјет винском подруму у очевој кући у Јајинцима постао је ствар престижа међу страним политичарима и државницима који долазе у Београд), жали се како га, због убитачног радног темпа којег је наметнуо, напуштају сурадници. Тешко могу издржати његов радохолилчарски ритам, од 7,30 изјутра до осам, понекад и 10 навечер. И то седам дана у тједну, укључујући суботе и недјеље. Београдски новинар који га добро познаје каже како Вучић не крије да због исцрпљености понекад прими и инфузију.

С ногомета, наш разговор брзо прелази у политичке воде. Питам га како оцјењује тренутачне политичке односе Хрватске и Србије, у свјетлу његове недавне посјете Загребу, али и чињенице да је хрватски премијер Милановић у вељачи био у Београду, те да су се двојица предсједника – Иво Јосиповић и Томислав Николић - у врло кратком року срели прво у Загребу, потом на Брду код Крања.

- Наши односи су – реални. Трудили смо се да их у потпуности рационализујемо, да их учинимо првенствено искреним и да их ослободимо тих атрибута који би можда замагљивали право стање ствари. Због тога су важни ови редовни сусрети које, с обе стране, желимо да начинимо искључиво оперативним, сурово прагматичним, како би одмах дали резултате. Кад сам преузео обавезу о испоруци катастарских карата, нисам чекао да прође договорено време, већ сам одмах почео с доставом онога што је било спремно, без обзира на то што је то било доста раније... Чему тактизирати тамо где за то нема никаквог разлога? Врло сам задовољан јер је то заједничка одлука и јер се обе стране понашају политички најзрелије могуће. На тај начин највише радимо за наше државе и грађане. Отимање око тога чији је Никола Тесла, а запостављање његове баштине, неозбиљно је. Проблематизовање чињенице да имате 1244 или 1246 острва, као провокацију Србије због резолуције Савета безбедности УН-а, која носи случајно исти број, само је измишљање разлога за поларизацију по сваку цену.

Каква је ваша сурадња с највишим хрватским дужносницима?

- Ценим председника Јосиповића, премијера Милановића, Весну Пусић, Мимицу. Наши односи су везани за циљеве које морамо постићи и досадашњи резултати најбоље говоре о томе колико поштујемо једни друге и колико поштујемо договоре. Немамо разлога међусобно да се додворавамо како бисмо односе приказали бољима него што јесу или како бисмо их приказали онаквима како то можда неки очекују, да би о нама имали боље мишљење.

Што у овом тренутку сматрате "отвореним питањима" тих односа?

- Мислим да је веома важно и до сада незабележено: "Отворена питања" су питања најбољих облика наше сарадње, који ће дати најбоље резултате. Дакле, већ дуго немамо симулацију сарадње, већ настојимо да дефинишемо проблеме како би се ефикасније него до сада решавала животно важна питања. Врло је важно да напустимо досадашње стање "хладног мира", да хладних глава кренемо проактивним путем. Да пређемо у активну фазу засновану на рационалним проблемима које треба врло јасно и прецизно решавати. "Хладни мир" вештачка је фраза која је, до сада, требало да замути реалне проблеме и целу причу преведе у ПР-простор који нема везе са стварним политичким токовима.

Ипак, како та питања ријешити?

- Сва отворена питања можемо решавати на најмодерније начине, уважавајући чињенице да ћемо сви ускоро живети у једној, европској заједници са стандардима и принципима које треба уважавати због нас самих. Отворена питања су како решити проблеме које производе људи који нису из овог времена. Који би радије наставили "хладни рат" или реални рат, који би ратовали без икаквог разлога, тј. са жељом да се спречи еманципација наших друштава и држава.

Хрватска и Србија нису у потпуности уредиле питање међусобних граница. Очекујете ли да би ту могло бити проблема?

-То је сложен и тежак процес али сам уверен да и једни и други, компромисом, можемо доћи до коначног решења.

Дан прије прославе хрватског празника Дана домовинске захвалности, изјавили сте како је то, због жртава у војној акцији Олуја, "тужан дан за Србију".

- За нас су дани када је почињена Олуја најтежи дани. Сматрамо да је тада почињено највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата. Више пута сам рекао да се наше оцене, и перцепција одређених догађаја из наше прошлости, не подударају, односно да су често и потпуно супротне. Недавно сам, пак, рекао да смо у Србији презрели злочинце који су у наше име убијали, и да очекујем да то и сви други ураде. Свестан сам да то многима изгледа тешко и немогуће. Оно што ми ипак можемо јесте да учинимо све како би се омогућио повратак што већег броја протераних на њихова имања, да им се врати или компензује имовина и омогући нормалан живот и располагање имовином. Србија данас има највећи број расељених особа и избеглица и настојимо да их интегришемо колико можемо, али је то изузетно тешко, између осталог и због тога што постоји стална нада да се могу вратити на своја огњишта. На том плану могли бисмо урадити више и то би био пут за превладавање неких препрека. Сталне истраге и процесуирања злочина и злочинаца, такође су процес којим се долази до правде која је жртвама, прогнанима, такође изузетно важна. Очекујем и да ће нови амбасадор Хрватске у Београду који има изузетно искуство у тој области, бити јако добар саговорник и сарадник на тему успостављања правде.

Слажете ли се да и у новијој хрватској повијести има "тужних дана", попут примјерице 18. студенога, дана пада Вуковара након чега је услиједио масакр на Овчари?

- Ви сте новинар којег изузетно ценим и због тога што сте предводили тим новинара из Хрватске и Србије који је направио изузетан документарни филм "Вуковар, посљедњи рез". Ако сам добро информисан овај филм је наишао на идентичан пријем на премијерама и у Београду и у Загребу. Овде је емитован много пута на националном каналу Б92, док се у Хрватској то није догодило, што ми је изузетно жао. Такви пројекти који су резултат истраживања професионалаца, са свих страна осветљава један део из "тужних времена".

Поред тога, српско правосуђе је то процесуирало и имамо правоснажне пресуде за 15 злочинаца који су осуђени на укупно 207 година затвора, док је једна пресуда на 20 година тренутно пред Апелационим судом. У пресуди судија Веско Крстајић, констатујући да нису сви починиоци у судници, цитирао је Марка Миљанова: "Јунаштво је себе од непријатеља сачувати, а чојство је другога од себе сачувати", додавши: "О свему ће историја донети суд, а ову пресуду схватите као пресуду вашем чојству". Морамо наставити с утврђивањем чињеница и процесуирањем злочина, морамо пописати све жртве, очувати сећање и поштовање према свим жртвама, подвући црту испод свих дешавања, информисати наше грађане о свим тим подацима и едуковати наше садашње и будуће нараштаје тако да се никада више не понове злочини. Такође, надам се и да ће сви који су одговорни за почињене злочине према Србима одговарати пред лицем правде у Хрватској.

Могу ли унаточ траума из недавне прошлости односи Србије и Хрватске бити узор на "бурету барута", Балкану, као што су данас односи Њемачке и Француске, без обзира на страхоте у Другом свјетском рату, узор добрих односа у Еуропи?

- Не бих подвлачио директну паралелу између наших земаља и случајева, али неки политички потези, договори, неки пројекти могу бити узор за нас. Важно је да тај простор - културни, економски, друштвени, буде што интензивније и конструктивније испуњен. Да имамо што више пројеката које сами не бисмо могли остварити, али заједно имамо више шансе. Неки успешни пројекти, као Арте канал који су основали Немачка и Француска, може бити занимљив модел. Фокусирање на развој наших земаља свакако ће много успешније мењати наша друштва. Уверен сам да никада више наше земље неће долазити у сукоб, да се неће никада више поновити насиље. Обавеза свих нас је да то онемогућимо.

Што је с економским односима?

- На економском плану једни за друге можемо много да урадимо. На пример, да ми помогнемо Хрватској у успостављању продуктивнијих односа с Русијом, а да Хрватска помаже Србији у процесу евроинтеграција, или да вам помогнемо око неких пројеката којима бисмо могли заинтересовати Уједињене Арапске Емирате. Велики инфраструктурни пројекти као што је пруга Загреб – Београд, који не само да нас повезују, већ повезују Западну Еуропу с Турском и Блиским истоком, пловну Саву пуну речног саобраћаја, Дунав као заједнички ресурс који не користимо довољно, а у Европској комисији имамо скоро комесаријат везан за развој регије подунавских земаља који нико од нас не користи на прави начин... Верујем да је могуће те односе институционализовати кроз међудржавне уговоре, али и кроз заједничке инстититуције.

Кључне ријечи за обе државе су: морамо изградити праведна друштва, равноправна за све, толератна и отворена, мултикултурна с ефикасним државним апаратима.

Хрватске је чланице НАТО савеза и ЕУ, Србија није. Је ли та чињеница препрека бољим односима, или обрнуто, шанса за њихово побољшање?

- Сећате се добро познате приче о двојици трговаца обућом који су отишли у Африку па када су видели да сви ходају боси, један шаље у централу телеграм: катастрофа, овде нема посла за нас јер су сви боси. Други каже: сјајно, огромно тржиште и могућности, јер нико нема ципеле... Неки ће свакако видети тешкоће, али ја видим шансе: фондове за придруживање можемо ефикасније користити уз проучавање ваших грешака због којих нисте искористили довољно оно што сте могли. Многи фондови подразумевају партнерства између кандидата и чланица и то је велика шанса за нашу сарадњу. Стварање нових модела сарадње такође може бити само подржано од ЕУ институција и НАТО-а. Ми смо чланови Партнерства за мир и то нам је за сада довољно, али то је такође добра позиција за сарадњу.

Колико ће Вам хрватска искуства бити од користи на путу према ЕУ?

- Волио бих ипак да се учимо на туђим, а не на својим грешкама и због тога ће наш успех у придруживању бити еквивалентан учењу на туђим грешкама. Морамо максимално убрзати наше придруживање. Имамо осећај да каснимо, а уз то мораћемо савладати нове баријере које се постављају новим члановима ... Без обзира на тренутак учлањења, морамо максимално да повећамо степен интеграција у европске и светске привредне токове, подићи стандарде, адаптирати институције да оне буду комплементарне европским. То су велики изазови и користићемо свачије искуство и помоћ свакога ко нам је буде понудио.

Ваш премијер, Дачић, спомињао је идеју скандинавизације простора западног Балкана. Сличне идеје имају и неке невладине удруге у Хрватској. Како гледате на то?

- Не морамо се волети, али имамо бројне заједничке интересе. Скандинавизација може пуно тога да значи. Волео бих да, као у Скандинавији, постигнемо да наше земље имају јаку социјалну осетљивост, мале социјалне разлике, висок степен поштовања људских права и да осигурамо грађанима достојанствен живот. Тај економски, социјални и друштвени развој би нас онда квалификовао на следећи ниво међусобне сарадње која би била заснована на договору око најрационалнијег организовања када је реч о заступању наших интереса, представљању итд... Кренуо бих од врло конкретних пројеката, без великих претензија, али с искреним жељама заснованим на реалним потребама и основама. Не треба се заносити да је могуће пресликати неке моделе јер нити смо Норвешка која није ратовала више од 500 година, нити имамо толико нафте .... Али можемо настојати да будемо вредни, солидарни, можемо штедети и гледати да се наши интереси реализују, али не на штету других. А ако се подударе онда је то најбоља синергија која ће свакоме донети неку нову корист и стабилност.

Како бисте оцијенили положај српске мањине у Хрватској данас…

- Нећу користити флоскуле да су мањине те које нас спајају. Морамо и на том плану бити сурово искрени, прво према себи самима и запитатити се да ли смо довољно учинили да заштитимо хрватску мањину у Србији, да им дамо сва права која им припадају и по европским, али и по људским стандардима. Српски народ у Хрватској има врло сложен положај и ми смо спремни помоћи колико год је могуће да се битније поправи ситуација и с могућностима повратка, с имовином, са сигурношћу, индивидуалним правима и слободама. Постоји читава лепеза ситуација од врло суровог односа према немоћнима, било да су староседеоци или повратници, до чињенице да се неке ствари ипак поправљају. Али, евидентно је да се морају направити велики помаци када је реч о елементарним правима и сигурности, остваривању станарских пава и права на мировине.

… а како хрватске мањине у Србији?

Сигурност хрватске мањине у Србији на неупоредиво је вишем нивоу него Срба у Хрватској. Овде можемо можда говорити око унапређења неких права, да се оно што је декларативно и законски регулисано и спроведе. Ако постоје појединачни случајеви с имовинским споровима то се мора на најефикаснији начин решавати и ми ћемо сигурно на томе радити. Лично ћу се тиме бавити, буде ли потребно.

Желимо да Војводина заиста буде европски центар мултикултурализма јер је јединствено место у Европи у којем живи више од 26 нација или националних и етничких група (са шест службених језика, пет религија...) и да и Хрвати буду део те јединствене заједнице, да потпуно уживају сва права која им гарантује наш Устав, али и највиши стандарди ЕУ.

Истовремено, проблеме с нештампањем уџбеника на хрватском језику мораћемо да решавамо неупоредиво брже него до сада. Срамота је за Србију што један тако мали проблем није успела да реши годинама.

Што би требало учинити да се не догађају инциденти попут напада на ученике богословије у манастиру Крка или недавно разбијање прозора на хрватском културном дому у Сомбору?

- Морамо учинити све да направимо државе које ће сваком грађанину осигурати максималну сигурност и да различитости буду третиране као вредности, а не као повод за испољавање насиља. Можда бисмо могли да уведемо неке принципе позитивне дискриминације када је реч о нашим мањинама и да сваки инцидент на шовинистичким основама санкционишемо оштрије, да се додељују максималне, а не минималне казне, да полиција брже реагује. Наравно, хулиганство неће нестати, али ми морамо учинити све да минимизујемо инциденте, да то не буде пожељно понашање већ да буде осуђивано у свим сегментима наших друштава. Сећам се, кад су Београдом пролазиле колоне избеглица из Олује, било је сталних порука грађанима да чувају своје суседе других нација, јер је постојала потенцијална опасност одмазде. То су неки обрасци понашања које морамо развијати.

Предњаче ли или заостају економски односи Србије и Хрватске над политичким?

-Постоји лојалити картица чији су оснивачи највећа српска компанија НИС и највећа хрватска Агрокор. Они који купују на станицама НИС-а и у продавницама ИДЕА-е имају одређене користи, попусте... Пошто су обе компаније активне и у Босни и Херцеговини, верујем да је то могуће и тамо пренети. Ово наводим више симболички, него што је то реклама: морамо створити што више сличних пројеката од којих појединци и наше привреде имају директне и индиректне користи. Морамо бити у служби бољег живота наших грађана. Тек ако они свакога дана осећају тај бољитак и кроз нашу интензивну економску и политичку сарадњу, наше политике ће бити успешне.

Ту је и договор око ЦЕФТА-е…

- Тај договор показао се врло успешним. Уласком Хрватске у ЕУ, када је реч о нашим међусобним односима, морамо осмислити неку врсту Цефте Плус, пронаћи нове облике сарадње који би уважавали нове позиције и да у договору с Еуропом, али и другим земљама у регији, пронађемо нови облик сарадње чији би циљ био да се најбоље из онога што смо до сада имали настави и унапређује, а да се нове позиције искористе на иновативан начин у корист свих.

Са србијанске стране зна се чути да је Србија отворенија за хрватска улагања, него хрватска за улагања из Србије. Ако то држите точним, како превладати такво стање?

- То је очигледно, већ дуги низ година. Већ сам спомињао да су нам потребни иновативни облици сарадње. И у овој области било би изузетно важно да наши експерти направе добру анализу проблема које смо до сада имали и да дају предлоге како надвладати те проблеме, учинити да се сви осећамо равноправно, задовољни сарадњом и положајем наших компанија када инвестирају у Хрватској и обрнуто. То је и наша обавеза.

Особно, немам проблем да у свему и увек мора бити по систему - око за око. Имамо пројекат реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 и сигуран сам да би и Хрватска била заинтересована да добије део енергетске стабилности. Били бисмо врло заинтересовани помоћи вам око вашег учешћа у пројекту Јужни ток, да буде или гасна интерконекција или да се направи нова цев (код Сотина је тачка повезивања). Наравно, можемо повезати румунски, српски и ваш систем истовремено: Арад – Мокрин – Сотин.

Што држите највећим проблемима Србије и како их намјеравати ријешити?

- Оно што ме оптерећује, а мислим да је слична ситуација и у Хрватској, је атмосфера општег негативизма: ништа не ваља, ништа не може... Желео бих да много више иницирамо и подстичемо оптимизам, самоувереност, позитиван однос и према себи, према ономе што се може дефинисати као успех, помак. Својим смо резултатима сломили инерцију која нас је терала у трагичном смеру. Још нисмо успели преусмерити ту инерцију код грађана ка ономе што ће бити неминовни резултат ове наше политике, а то је бољи живот у бољој земљи интегрисаној у европске развојне и цивилизацијске токове, која успешно решава своје проблеме.

Моћ користим да бих модернизовао Србију

У Хрватској, и не само у Хрватској, доживљавају Вас најмоћнијим човјеком у Србији? Јесте ли то уистину?

- Не бих говорио у категоријама моћи. Мислим да се погрешно дефинише подршка коју грађани Србије дају ономе што пресонификујем као неко ко је најизложенији, можда најдинамичнији, у овом тренутку и можда ће звучати нескромно, као неко ко врло храбро настоји да Србију врати на пут који ће је учинити цењеном земљом, економски јачом, чији су грађани задовољнији. Свестан сам тога колико је то у исто време мач са две оштрице, али моја уверења да то морамо да учинимо, не остављају простор да се двоумим и калкулишем. Марк Твен каже да је човек с новом идејом лудак све док му та идеја не успе. Можда смо многима на почетку мандата тако изгледали, али смо зацртали да ћемо направити кључне кораке ка Европи што смо и учинили, као и да ћемо направити кључне помаке када је реч о Косову, за само годину дана. Ова подршка је и облик консензуса око политике коју водимо, око тешких одлука које доносимо и око принципијелности у борби против корупције, европским интеграцијама, напорима да имамо бољи живот...

Сматрају вас главним мотором у борби против корупције.

- Наследили смо пуно нерашчишћених неправди а на то су грађани најосетљивији. Засукали смо рукаве, проверавамо сумњиве приватизације које се дотичу највећих центара моћи, јер док се неправде не исправе тешко је правити било какве искораке.

А ако је реч о моћи, код нас је то обично негативна категорија. Међутим, оно што имам од моћи настојим употребити на општу добробит, користећи у сваком тренутку максимум своје снаге и могућности, настојећи да и код других произведем потребу да буду изузетни. Моћ користим да надокнадим заостатке, да премостим провалије које су прављене и да зауставим све оне који су бескурпулозно пљачкајући земљу уништавали могућности да грађани боље живе. И увек ћу своју моћ користити само да модернизујемо земљу, створимо праведнији систем, економски одржив, социјално поштенији и успешнији... Свестан сам чињенице да се проблеми које имамо не могу решавати другачије осим жртвовањем и посвећеношћу. И изузетна ми је жеља да то пренесем и на политичаре из моје странке али и на политичку и економску, друштвену елиту Србије.

Помаже ли вам борба против корупције у привлачењу страних инвеститора?

- На моћ гледам у катергоријама, колико сам успешно уверио инвеститоре да направимо посао око инвестирања у ЈАТ и да од пропале компаније направимо ону која ће бити успешна, која ће имати раст и која већ сутра може помоћи и другим сличним компанијама у регији, која ће помоћи и аеродрому Никола Тесла да се шири, да постане и центар за транспорт терета, мост између истока и запада. Или, хоћемо ли ћемо успети довести инвестицију у једну од најмодернијих фабрику микрочипова не само како бисмо запослили пуно младих, већ како би та фабрика била и мотор развоја информатичког друштва у Србији, или колико сам у могућности да привучем и мотивишем младе и успешне стручњаке из света да нам се придруже у мисији опоравка српске економије и друштва. Класично поимање моћи као силништва долази од нашег досадашњег искуства. Трудићу се да се промени парадигма и да моћни буду они који доприносе заједници да се развија, а грађанима да боље живе.

Драго Хедл

(Јутарњи лист) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер