Aleksandar Vučić: Idem na komemoraciju u Srebrenicu; Srbija ne doživljava kao pobedu to što britanska rezolucija nije usvojena u Savetu bezbednosti; Sutra je godišnjica ubistva braće Bitići, za tri dana je Srebrenica

Aleksandar Vučić ići će u Srebrenicu 11. jula. Vučić je na vanrednoj konferenciji za novinare poručio da je "Vlada Srbije jednoglasno donela odluku da on ode na komemoraciju u Srebrenicu 11. jula", gde muslimani obeležavaju godišnjicu zauzimanja grada od strane Vojske Republike Srpske, kao "genocid od strane srpske vojske".

"To što danas nije usvojena britanska rezolucija ne doživljavamo kao pobedu"

Aleksandar Vučić je govoreći o tome što rezolucija o Srebrenici danas nije usvojena u Savetu bezbednosti UN rekao da Srbija tu vest ne doživljava kao pobedu, jer u Srebrenici nema pobednika, već samo žratava koje zahtevaju poštovanje.

Premijer je uveren da Savet bezbednosti ni sutra neće doneti rezoluciju i Srebrenici u sadašnjem obliku. Kako je naveo, lično je dobio takve garancije i dodao da misli da nema mogućnosti da dođe do promene u tom stavu.

Osim, kako je rekao, ako ne dođe do teksta koji ne bude ni nalik tekstu koji je do danas postojao.

"Smatramo da ta rezolucija nije imala za smisao pomirenje", rekao je premijer.

Obraćanje premijera u celini 

„Upravo smo završili sednicu Vlade Srbije, i sa odlukama vlade nesto kasnije ću vas upoznati.

Rezolucija o Srebrenici danas nije usvojena na sednici SB UN. Srbija ovu vest ne doživljava kao pobedu, jer u Srebrenici, kao i bilo gde drugde na prostoru bivse Jugoslavije, nema pobednika. Ima samo žrtava, koje zahtevaju samo pijetet i poštovanje.

Onaj veliki korak koji obezbeđuje razumevanje, poštovanje i normalan život Savet bezbednosti nije ni pokušao da učini. To možemo da uradimo samo mi Srbi i Bošnjaci, pravoslavni i muslimani, mi koji živimo na ovim prostorima, mi koji nemamo gde drugo.

Srebrenica i svako drugo stratište, svako srpsko stratište, jeste pre svega naš balkanski greh i naš bol, i velika opomena, opet nikom drugom nego nama, koji ovde omeđeni tim grobnicama, treba da zivimo.

Samim tim, danas mi ne uživamo u onome što bi neko nazvao srpskom pobedom. Nije nam to bio ni cilj, kao što nismo želeli ni da licitiramo brojem žrtava, još manje da ih negiramo ili da negiramo bilo čiju odgovornost za taj strašan zločin.

"Po prvi put da okažemo da Srbiju više niko ne može da gazi"

Jedino što smo hteli svodi se na onu Konfučijevu misao - plemenit čovek je spreman na pomirenje, ali se ne ponižava. Hulja se ponižava, jer nije spremna na pomirenje.

Srbija nikada nije bila, niti će biti hulja na Balkanu. Mi poštujemo sve žrtve, gonimo sve zločince, hoćemo najiskrenije da pružimo ruku svim svojim susedima, hoćemo da im pomognemo, da ulažemo u dijalog i zajednicki život, samo nećemo poniženje.

I kao što smo to odlučno i jasno i nedvosmisleno to rekli prethodnih dana, pokazujući da imamo hrabrosti i odvažnosti i odlučnosti da, po cenu ličnih karijera i problema koje smo sebi u životu napravili, i suprostavili se nekim od najvećih svetskih sila braneći Srbiju, braneći svoju otadžbinu, braneći crveno-plavo-belu zastavu, mislim da smo uspeli da po prvi put pokažemo da Srbiju više niko ne može da gazi.

Oni ni sutra neće doneti ovakvu Rezoluciju, mogu unapred da vam potvrdim, nije pitanje mogucnosti, ne mogu da je donesu.

Mi zbog toga ne likujemo, ali smatramo da ta Rezolucija i nije imala za smisao nikakvo pomirenje.

I pred ovu sednicu položaj Srbije nije bio dobar. Mi nismo velika sila, mi smo mala zemlja, brojčano malog, ali ponosnog i dostojanstvenog naroda, nemamo uticaja na globalne tokove, nemamo ni mentore, ni sponzore, i nismo mogli puno toga da uradimo, osim da se držimo onog Gandijevog pravila o nenasilnom suprostavljanju većem i jačem od sebe, šta god da radite biće beznačajno, ali važno je da to radite, i mi smo to radili.

"Da svi na ovim prostorima probamo da oprostimo"

I radili smo to, za mnoge beznačajno. Jako je važno da to nastavimo da radimo, svi na ovim prostorima da probamo sami, bez ikakvog upliva sa strane, da oprostimo jedni drugima, da zajedno pamtimo i poštujemo žrtve i da budemo odgovorni prema prostoru na kojem smo i prema budućnosti svih koji na njemu žive.

Lično sam dobio garancije da rezolucija u tekstu optužujućem za Srbiju neće biti usvojena

Mi smo danas u toku dana imali bezbroj konsultacija sa različitim predstavnicima različitih zemalja koje su članice Saveta bezbednosti UN. I naša saznanja i uveravanja koje imamo nedvosmisleno govore da Rezolucija u ovakvom tekstu, optužujućem za Srbiju i optužujućem za Republiku Srpsku neće biti usvojena u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Kada o tome govorim, lično sam dobio takve garancije, i mislim da je nemoguće da bilo kakve ozbiljnije promene u tim stavovima bude, osim naravno ako ne dođe do potpuno drugačijeg teksta, koji ne bi bio ni nalik ovome tekstu o kojem su danas govorili.

Istovremeno, mi smo večeras imali sednicu vlade, ne samo zbog analize situacije u Savetu bezbednosti i činjenice da će Srbija, kako stvari danas stoje, uspeti da izbegne ono što jedino nije uspela da izbegne Ruanda, odnosno dva plemena u Ruandi, odnosno jedno pleme u Ruandi, optuženo za vršenje genocida nad drugim plemenom u Ruandi...Valjda bismo mi bili jedini narod u svetu optužen za vršenje genocida.

To se, kako stvari večeras stoje, neće dogoditi.

Mi smo zahvalni svim onima koji su nam po tom pitanju pomogli, i Vladi NR Kine, vladi Ruske Federacije, vladi Venecuele, vladi Angole i mnogim drugim vladama koje su nam se javljale i koje su bile spremne da Republici Srbiji pomognu u ovom procesu.

"Spremni smo da pognemo glavu pred tuđim žrtvama"

Takođe, želim da kažem da, kada govorimo o tome da nije vreme za likovanje, vreme je da se još jednom vratimo i budemo samokritični i da pokažemo razliku između nas i nekih drugih, pokažemo da smo mi spremni na pomirenje i da smo spremni da pognemo glavu pred tuđim žrtvama.

Zato je Vlada Republike Srbije večeras jednoglasno donela odluku...bilo je mnogo lakše nego kada se glasalo o Rezoluciji, valjda kad glasate protiv nečega što predlažu velike zapadne sile onda uvek kod dela ljudi postoji i strah za sopstvenu karijeru, ali sam ponosan na činjenicu što smo imali mnogo više od apsolutne većine donoseći odluku da budemo, da se isprsimo i da budemo dovoljno jaki da se suprostavimo takvoj Rezoluciji, kao što smo večeras jednoglasno doneli odluku da, ukoliko postoje uslovi za to, da kao predsednik vlade predstavljam Republiku Srbiju u Srebrenici 11. jula.

Zašto smo doneli takvu odluku?

Takvu odluku smo doneli iz ponosa zato što smatramo da mi Srbi, koji smo mnogostradalni narod, imamo obavezu da budemo odgovorni, da budemo ozbiljni i da pokažemo da poštujemo tuđe žrtve, tako će i oni da postuju nase žrtve. I pozivam gospodina Izetbegovića, ne sada, ne sutra, bilo kada, kao što sam rekao spreman sam sa njim da posetim i sva druga srpska stratišta.

Spremni smo da pokažemo da gledamo u budućnost, jer ponoviću, nama ovde neće živeti ni Englezi niti bilo ko drugi, nego cemo živeti mi i Bosnjaci, jedni pored drugih. I to što cu ići u Srebrenicu znači da ću ići ponosno i uzdignuta čela, predstavljati našu Srbiju, Srbiju koju toliko volimo, Srbiju i lepu i dobru koja je u stanju da prizna da su neki pojedinci činili zločine, ti ljudi imaju svoje ime i prezime, i mi svaki od tih teških stravičnih zločina osuđujemo, i svakog od tih zločinaca pravosnažno ćemo osuditi. I ja mislim da je to najbolja moguća poruka pomirenja i najbolja moguća poruka pružanja ruke svakome ko želi da čuje našu poruku.

Taj čin, mora da bude i jeste veći od svake politike. To je čin onih koji znaju da je krajnje vreme da priznamo da smo boreći se čitav vek za sopstvene nacije uspeli da stvorimo jednu naciju besmislenih žrtvi. I još jednom postavljam isto pitanje - kao što ste videli, Englezi nisu uspeli da mi odgovore na pitanje, nisu mogli da pronađu dvoje ljudi. Ne moraju da ubeđuju Ruse celu noć, ne moraju da rade na tome, ne moraju da ubeđuju sve druge celu noć. Pošaljite mi samo dvoje ljudi, dragi prijatelji, koje ste pomirili rezolucijom, mi ćemo da promenimo mišljenje, promeniće ga i Rusija kad ga Srbija promeni. Niste pronašli dvoje ljudi koje ste pomirili.

"Najvažnije da to treba da uradimo zbog nas, a ne bilo koga drugog na ovom svetu"

Da li su nam potrebne nove žrtve, novi sukobi, novi ratovi? Nisu. To što nisu uspeli da nas slome u Ujedinjenim nacijama, ne znači da imamo pravo na drugačije ponašanje od skromnog ponasasanja, od ozbiljnog i od odgovornog ponašanja.

Najvažnije od svega u ovoj odluci je da to treba da uradimo zbog nas, a ne bilo koga drugog na ovom svetu. I kada to uradimo, valjda će shatiti svi oni koji naše tragedije koriste za svoje dnevne politike da nema potrebe da se mešaju i da nas na silu mire, i to tako što nam bacaju naše kosti da se oko njih svađamo i glođemo.

Mi ne možemo, niti bi iko drugi to mogao, da nastavimo da se borimo za mir i stabilnost u regionu ukoliko se na ime čitavog našeg naroda utisne žig koji ga označava kao zlikovce.

Svaki zločin ima ime i prezime, i u Kravici, i u Bratuncu, i u Srebrenici, Jasenovcu, i u Jadovnu i na svakom drugom mestu. I nema kolektivne krivice ni Srba, ni Hrvata, ni muslimana, Bošnjaka, kako hoćete.

To je jedini način da mi na ovim prostorima nastavimo zajedno da živimo, da poštujemo žrtve, da osudimo zločince i da ukinemo sve fraze i floskule koje vode ka mržnji.

Rezolucija o Srebrenici upravo je to radila, vodila je ka otvaranju novih podela, vraćala nas je u rovove mržnje, zato smo bili protiv nje.

I zato nismo i nikada nećemo biti protiv žrtava Srebrenice, Kravice, Bratunca, Jasenovca, Jadovna. Nikad nećemo biti protiv Bošnjaka i muslimana niti protiv pomirenja. Mi nismo, da citiram Gandija ponovo, na putu mira, mir je naš put. I kao što rekoh, ako taj put jedanput vodi u Srerbenicu, a vodi, kao predsednik vlade ja sam spreman tim putem da idem.

Iskreno ih sve molim da ne pokušavaju da ponize Srbiju, Srbija jedino na to nije spremna i kao predsednik vlade to nikome neću dozvoliti.

Znao sam kakve nas sve muke čekaju, sutra je godišnjica ubistva braće Bitići, dolazi Merkel, za tri dana je Srebrenica, posle toga sledi "Oluja"

Pre mesec dana sam vam se obratio moleći građane Srbije za jedinstvo, znajući kakve nas sve muke i problemi čekaju u nedeljama pred nama.

Znajući šta je to sa čim ćemo morati da se suočimo. Sutra je godišnjica ubistva braće Bitići, očekujte reakcije iz različitih zemalja. Sutra Angela Merkel dolazi, prekosutra sam sa gospodinom Junkerom u Briselu, za samo tri dana je Srebrenica, posle toga nam sledi „Oluja”.

Mi svoju zemlju moramo da pripremamo i drugi put ću vam sa neskrivenim ponosom pročitati podatke za prvih šest meseci, podatke, rezultate koje smo uspeli da napravimo, da vidite zašto je Srbija danas uspešnija i zašto Srbija više ne gubi svuda kao ranije, i zašto Srbiju više ne mogu da ponižavaju kao što je ponižavali ranije i zašto je Srbija na dobrom putu, iako smo mi Srbi uvek pesimisti i najčešće umemo samo da kukamo i samo da se žalimo.

Srbija je na dobrom putu, Srbija će uvek umeti da sačuva i da odbrani svoje nacionalno dostojanstvo i svoj nacionalni ponos i umeće da odbrani i svoje ekonomske interese”.

 (RTS)