.jpg)
| Ekonomska politika | |||
Učinak neučinjenog |
 |
 |
 |
| četvrtak, 16. oktobar 2008. | |
 Sto dana vlade poklopilo se sa ubrzanim osvešćenjem domaćeg javnog mnjenja da smo na pragu ekonomske recesije. Vlada je dobila veoma dobre ocene za svoj dosadašnji rad. To je posledica činjenice da nije uhvaćena u većoj grešci, ali i činjenice da mediji ovu vladu nisu ni lovili u greškama (kao one pre nje). Svejedno, novinari nisu mogli a da, tokom različitih obeležavanja prvih sto dana, zabrinuto ne pitaju šta vlada namerava da preduzme povodom krize koja nam dolazi. Dobijali su veoma umirujuće i optimističke odgovore, koje su onda i sami optimistički i umirujuće prosleđivali publici.Naravno da vlada treba da umiruje javnost. Ako stanovništvo zahvati panika, ekonomska kriza brzo se pretvara u katastrofu. Ipak, jedna stvar je umirivati građanstvo, a druga je preduzimati stvarne korake da se kriza umanji. Nevolja je u tome što je ova kriza takva da zahteva drugačije ideje od onih na koje je naša elita navikla. Ali, pošto tih ideja izgleda da nema, elita ne radi ništa drugo nego što ponavlja nekoliko uopštenih, umirujućih rečenica. Međutim, već je uočeno da je ovaj ekonomski bankrot, koji se odigrava u SAD, istovremeno i bankrot nekih vladajućih ideja. Najozbiljnije je potkopana neoliberalna dogma da sve treba samo prepustiti bankarima i preduzetnicima, sniziti poreze i ukinuti carine, pa će celo društvo brzo stići u potrošački raj. Zahvaljujući toj dogmi špekulantski kapital osvojio je samo srce sistema. Sada država treba da izvrši operaciju na otvorenom srcu, kako sistem ne bi izdahnuo. U pomoć se pozivaju znanja iz 1929, a autori kao što su Kejns i Šumpeter odjednom postaju aktuelni. Ponovo se može čuti da država ipak mora da brine o tržištu i da nije sve u kapitalu, već da ima nešto i u radu. Osim ove opšte pouke o pogrešnosti jedne dogme, Srbija bi trebalo da izvuče i dva posebna naravoučenija. Prvo se tiče recepata koji nam neprestano stižu upravo sa mesta gde je danas središte krize. Oni koji su drugome, arogantno i u detalje, propisivali šta i kako mora da radi pokazali su se kao neznalice i nesolidni ljudi u svojoj sopstvenoj stvari. Čitava jedna sekcija ovdašnjeg neoliberalnog i evroreformskog lobija nije radila ništa drugo do što nam je u beskraj ponavljala sledeću rečenicu: „Sve je već odavno smišljeno, sve je već odavno poznato, nema mi šta da mislimo, nema šta da se pitamo, samo treba disciplinovano da sledimo uputstva koja nam daju razvijeniji i pametniji”. E pa sada ti pametniji u jednom danu moraju da potroše 700 milijardi dolara – što je 70 godišnjih budžeta cele države Srbije – samo da bi, dok nešto bolje ne smisle, zaustavili finansijski kolaps. Druga pouka tiče se EU. Odgovor Brisela na krizu još nije usklađen, pa evro sada pada brže nego dolar (iza koga je ipak stala centralizovana država). Dok se ne postigne dogovor, pojedine evropske zemlje počele su da se spasavaju kako znaju i umeju. Verovatno da će na kraju biti ugovorena zajednička politika EU u odnosu na ekonomsku krizu. Ipak, sve prognoze vele da EU u 2009. pre očekuje recesija, nego sadašnja stopa rasta. To ne znači da će se EU u 2009. raspasti. To samo znači da će u EU porasti opšta nervoza i da će se smanjiti ionako već posustali entuzijazam za dalje proširenje. Već nekoliko puta sam pisao o tome da je loše ako je EU za nas jedina alternativa, odnosno da svaka zrela elita mora da ima i plan „Be”. Pogotovo je to nužno u zemlji čiji su odnosi sa EU dodatno opterećeni time što su otcepljenje Kosova podržale pojedine zemlje EU. U okolnostima kada su svi zaokupljeni vlastitim spasavanjem i kada brzo nestaje želje za širenjem, čitav EU projekat u Srbiji lako može doći u pitanje. Ne videti to i ne misliti o rezervnim izlazima može samo onaj ko nije u stanju da razlikuje želje i stvarnost. Takođe, naivno je pretpostaviti da će i za samu Srbiju 2009. biti laka. Kao što je upozorio Branko Pavlović, Srbija godišnje troši devet milijardi dolara više nego što zaradi. Jednu trećinu toga dobijamo od privatizacije, trećinu dobijamo od inostranih kredita, a trećinu nam šalju gastarbajteri. Finansijska kriza u SAD i EU znači smanjenje investicija, što znači da ćemo teže prodavati našu imovinu (ako iko bude hteo je da kupi). Finansijska kriza takođe znači i skuplje kredite, odnosno njihovo teže dobijanje. Konačno, kriza će pogoditi i našu dijasporu, koja će manje novca moći da šalje u Srbiju. „Socijalno odgovorna” vlada, koja je i sa ovakvim stanjem ekonomije jedva obezbedila novac za zadovoljenje svih ambicija, imaće na raspolaganju mnogo manje finansijskih sredstava za ublažavanje krize. Ne želim da zloslutim. Ali „loš život” u 2008. godini možda će nam, već za godinu dana, izgledati kao vreme sasvim pristojnog blagostanja. U tom svetlu treba procenjivati i učinke ove vlade. Trenutno možemo reći da ona od jula do oktobra 2008. godine nije uradila ništa veliko, niti dobro, ni zlo. Ali, ako u oktobru 2009. beogradske ulice budu prepune očajnih štediša i otpuštenih bankarskih službenika, baš to što, od jula do oktobra 2008. godine, ona nije uradila ništa, biće možda i glavna stvar po kojoj će se pominjati ova vlada. politički analitičar [objavljeno: 16/10/2008] |
Od istog autora
- Prpošno licemerje akademske elite
- Pljuvanje po Srbiji kao unosan posao
- Vojvođani – „nacija u nastajanju“
- "Srpski patriotizam" - najoklevetanija reč u Srbiji
- "Zapadni prijatelji", okupacija i kolaboracija
- Legendarni otkrivači „srpskog fašizma“
- SPC kao dežurni džak za udaranje ili normalizacija bestidnosti
- Naopakost autošovinizma
- Autošovinizam kod Srba i Rusa
- Manipulacija pitanjima, spinovi i falsifikati na putu do poželjnog autokolonijalnog cilja
- Posttraumatski sindrom, kultura lupetanja i potčinjavanje Srbije
- Poziv na genocid i rasparčavanje Rusije nije nikakav "mit", već glavni geostrateški cilj Zapada
- Ohridski račun bez krčmara
- Nova Rusija i "pravoslavni socijalizam"
- Narod je na strani Rusije
Ostali članci u rubrici
- Da li se tačka na rudarenje litijuma u Srbiji pretvara u zarez?!
- Srbija je svetski rekorder po rastu BDP-a, o javnom dugu da i ne govorimo
- Predlog Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, koji su izradili strani konsultanti je nedorađen i ugrožava energetsku nezavisnost zemlje
- IZ ARHIVE - Dolarska alhemija i kazino ekonomija
- Mrtvo more ekonomske misli - Kada stvarnost iznenadi teoriju
- NIS između sankcija, geopolitike i zavisti regionalne konkurencije
- Struja u Srbiji, jesen-zima 2022.
- Vučić, zima i odgovornost za stanje u EPS-u
- Teška vremena, prijatelju moj, za Srbiju tek nailaze
- Više nema jeftinog novca, Srbiji preti manjak 11 milijardi evra
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
