Kineske milijarde za Balkan

Često se govori o strateškom partnerstvu. Tako je bilo i kad je srpski predsednik Boris Tadić prošlog avgusta gostovao nedelju dana u Kini. A tako je opet bilo i kad su armije dveju zemalja posle nekoliko nedelja sklopile ugovor o tesnoj saradnji u Beogradu. Tadić je tada dao izjavu o spoljnopolitičkoj opredeljenosti Srbije da kroz kooperaciju sa Kinom ostvari “politiku četiri stuba”.

Glavni cilj ostaje navodno ulazak u EU (i za bar neko vreme odustajanje od pristupanja NATO), ali ipak Srbija želi da “zaokruži” spoljnu politiku kroz dobre odnose sa SAD, Rusijom i Kinom, istakao je Tadić. Pitanje jednog novinara “da nije čudno što patuljak i džin hoće da budu strateški partneri?”, nije mu godilo. Ipak je jasno da država koja ima jake “prijatelje “ i sama postaje jača.

Politički jak prijatelj iz Azije pomogao je Beogradu u borbi protiv nezavisnosti Kosova. Imajući u vidu nevolje sa Ujgurima i Tibetancima, kineska vlada podržava srpsku vladu u njenom nastupu pred Međunarodnim sudom pravde, koji treba da odluči da li je samoproklamovana nezavisnost Kosova legalna.

Kao član Saveza bezbednosti UN, Kina se takođe izjasnila protiv državnosti Kosova. Peking tako ima značajniju ulogu u podršci teritorijalnom integritetu Srbije nego Rusija, jer je Rusija kroz priznanje Abhazije i Južne Osetije izgubila kredibilitet za ovu vrstu podrške.

Makedonija – pokajnik

Da Kinezi umeju i drugačije (tj. glasnije), Makedonci su osetili na svojoj koži kad su bezobzirno uspostavili diplomatske odnose sa Tajvanom 1999. godine. Tadašnji zamenik ministra inostranih poslova Boris Trajkovski probao je da smiri Kineze, govoreći da je reč o ekonomskom priznanju, ali to nije „pripitomilo“ Peking.

Kina ne samo da je prekinula diplomatske odnose sa Makedonijom, nego je stavila veto u Savezu bezbednosti protiv misije UN u Makedoniji. A to je značilo povlačenje 1000 plavih šlemova koji su čuvali granicu sa Miloševićevom Srbijom. Nade za milijarde investicija sa Tajvana se, međutim, nisu obistinile. U junu 2001. godine Makedonija je poslala tajvanskog ambasadora kući da bi opet uspostavila veze sa Kinom. Peking je, bez buke, primio pokajnika.

Takođe, ugovoru iz početka 2009. između Kine i Srbije o strateškom partnerstvu ne pridaje se velika pažnja. To se promenilo otkada je dodatni ugovor o ekonomsko-tehničkoj saradnji osigurao kineskim preduzećima više od milijardu evra. Kao prvo, za 170 miliona evra kineske firme treba, zajedno za srpskim junior-partnerima, da izgrade, hitno, drugi most preko Dunava u Beogradu.

Vrednost radova veća od 900 miliona evra

Krajem januara srpska vlada je dodala kontrakt za modernizaciju termoelektrana iz jugoslovenskog vremena. Radi se o kontraktu od, za sada, 900 miliona evra. I za Kineze su ti kontrakti od velike važnosti, ističe Verica Kalanović, ministar za Narodni investicioni plan u srpskoj vladi. “To su najveći kineski infrastrukturni projekti u Evropi. Sa mostom preko Dunava Kinezi hoće da pokažu Evropljanima šta su njihove firme u stanju da izgrade. To treba da predstavlja primer za ostale projekte u Evropi.”

Naravno biznis sa Kinezima ima svoje specifičnosti. Izgradnja mosta preko Dunava se, po nalogu Kineza, odvija bez tendera. Zvanični Beograd to komentariše stavom da projekti urađeni u okviru strateškog partnerstva nisu obuhvaćeni zakonom za javne nabavke. Kritike medija o “afričkim standardima” ministarka odbacuje: “Za razliku od afričkih zemalja, mi Kinezima nismo dozvolili da odrade projekte samostalno. Rukovodeća supervizija će dodeliti kontrakt jednom preduzeću koje će biti izabrano na internacionalnomom tenderu. Mi ćemo nadgledati proces neprestano.”

Mišljenje jednog stručnjaka iz ove oblasti, koji želi da ostane anoniman, prilično je skeptično: “Pošto neće biti poređenja sa drugim ponuđivačima, nikad nećemo znati da li je kineski most preplaćen ili nije. Ali, za vladu je praktično važno da zaobiđe javni tender, jer to znači veliku uštedu vremena. I kao što znate, vlade najradije vole da otvaraju mostove i autoputeve pred same izbore.”

Kineske banke odobravaju povoljne kredite

Najveći razlog za atraktivnost kineskih ponuda jeste u činjenici da Kinezi odmah nude i novac za takve velike projekte. Taj model je vidljiv u celom regionu: kineske banke daju kredite sa kojima siromašne vlade balkanskih državica pokreću privredne programe i plaćaju velike projekte, koje onda odrađuju kineske firme.

Za razliku od EU i u MMF-a, Kinezi nude pare bez obaveza u nepopularnim strukturnim reformama ili smanjenja državnih rashoda. U slučaju beogradskog mosta, “Export-Import Bank of China” daje 145 miliona evra za 3%, na otplatu od 15 godina. “To su uslovi koje mi u ovim kriznim vremenima nikad ne bismo dobili”, dodaje Verica Kalanović.

Guverner NBS-a Radovan Jelašić to potvrđuje: “Ako se Srbija sutra obrati finansijskom tržištu, neće dobiti kredit za ispod 6%, sa maksimalnim dospećem od 5 godina”. Guverner vidi angažman Kineza u globalnom smislu: “Sve vlade regiona imaju velike planove, ali nemaju novac. Kinezi imaju novac i brži su u investiranjima nego mnoge vlade. Od pre dve godine smo počeli da primećujemo sve agresivniji pristup Kineza. Jasno je da žele du budu prisutniji ovde.”

Privredne vesti u srpskim novinama potvrđuju utisak. U januaru je zaključen posao u kome će biti angažovano 1500 radnika za izgradnju jednog kineskog tržnog centra u Beogradu. U decembru 2009. kineski proizvođač automobila “Dongfeng motor” je potvrdio da će u Priboju sklapati kamione. U novembru je jedan kineski proizvođač poljoprivrednih mašina potpisao ugovor o sklapanju traktora u Novom Sadu. U međuvremenu kineski investitori uzimaju zemljište za agrarnu proizvodnju u južnoj Srbiji u zakup. Sve ove vesti konstituišu sliku ekspanzivne kineske prisutnosti.

Strateško partnerstvo služi eksportu

U drugim zemljama regiona slična je slika: dok je Kina prošlih godina obezbedila sirovine u zemljama Afrike i Južne Amerika za svoju industriju, istok Evrope je postao destinacija za izvoz kineske tehnologije. Crna Gora je uzela kredit od 47 miliona dolara kod Eksport-import banke da finansira kupovinu kineskih brodova. Belorusija već od 2007. neguje strateško partnerstvo sa Kinom.

Albanski predsednik Sali Beriša, čija je zemlja u vreme Enver Hodže već bila kineski bastion u Evropi, nagovestio je nakon razgovora sa kineskim predsednikom Hu Jintaom uspostavljanje zone slobodne trgovine za kineske biznismene. Mađarska se nada da će ona postati glavni čvor za kinesku trgovinu sa Evropom. Jedna dvojezična mađarsko-kineska škola treba za tu svrhu da školuje stručnjake. U Izmiru (Turska) i Talinu (Estonija) kineski investitori rukovode lukama ili pregovaraju o ulasku na tržište.

U Moldaviji, gde je do skoro vladala jedna formalno komunistička stranka koja se često hvalila da je ideološki bliska sa vladarima u Pekingu, “China Overseas Engineering Group” treba da bude izvođač infrastrukturnih radova u vrednosti od milijardu evra. Kredit je obezbeđen pod uobičajenim kineskim uslovima: kamata 3%, 15 godina do dospeća. Ako dođe do toga, radilo bi se o velikom poslu, uzimajući u ubzir BDP Moldavije koji je manji od 4 milijarde evra u 2009. godini. “Dok Moskva i Vašington diskutuju o nuklearnom razoružanju i bore se oko zone uticaja, mi smo svedoci kako jedna bogata i suverena Kina prevazilazi oboje u jednoj neočekivanoj sferi”, izjavio je Amerikanac Luis O’Nil, nekadašnji ambasador OEBS-a u Čisionvu (Moldavija), za Financial Times.

Marketinška turneja u Peking, Šangaj i Hongkong

I u jugoistočne države EU ulaze Kinezi. Grčka, koja već od 2006. ima ugovor o strateškoj saradnji sa Kinom, nada se da će u Kinezima naći bogate kupce za državne obaveznice. Zato ministar finansija Papakonstantinu planira marketinšku turneju u Peking, Šangaj i Hongkong.

Kao investitori u privatnoj privredi, Kinezi su već davno prisutni. Tako je kineska firma Cosco Pacific jedan od najvećih operatera luka na svetu kupila koncesiju za pretovar kontejnera u Pireusu, najvažnijoj luci u Grčkoj. Više od tri milijarde evra Kinezi treba, navodno u narednim decenijama, da investiraju u luku, koja treba da postane glavni čvor za kineske uvoze u region.

Pozitivna stvar je to da je Grčka od pristupanja Bugarske i Rumunije i kopneno povezana sa ostatkom EU. “Grčke luke mogu da postanu glavna kapija za kineski uvoz u EU, ali takođe i za dalji mediteranski prostor”, rekao je tadašnji premijer Karamanlis posle potpisivanja ugovora. Većina Grka blagonaklono gleda na angažman Kineza.

Dok grčki antiamerikanizam raste, više od polovine Grka pozdravlja jačanje Kine, pokazuje jedno istraživanje Univerziteta Pireus. Međutim, Cosco Pacific je od prošlog oktobra imala malo koristi od objekta u Pireusu, jer su radnici luke pozdravili nove gazde po običaju –višenedeljnim štrajkom.