рата за ослобођење српских територија би било или се то звао светски или локални ,од оног тренутка када је аустроугарски агресор окупирао новоослобођене српске територије ,које су Срби ослободили од турског агресора и окупатора

А осим Каменграда, је ли планирано представљање рукописа у Бечу, Берлину, Бриселу, Прагу, Москви, Риму, Њујорку (у палати УН) и тд? Је ли планирано да се потражи помоћ Русије у представљању истине? На западу се захуктала пропаганда о српској нкривици за 1. па и 2. светски рат. Бојим се да је представљање у Каменграду равно предсатвљању у бабином шпајзу, тј. намењено нама који знамо истину. Ми треба да парирамо моћној машинерији, и нека Каменград буде само полазна станица.

Још неки детаљи који наговештавају зашто је почео II светски рат
Додаци о америчком учешћу

Historian Walter Millis wrote the following about the purpose of the war and about House's basic intent: "The Colonel's sole justification for preparing such a batch of blood for his countrymen was his hope of establishing a new world order [a world government] of peace and security...."
The Outrageous Treaty of Versailles
The official treaty that ended the war was the Treaty of Versailles, where representatives of all sides sat down at a conference table and wrote the treaty.
Several interesting personalities attended these meetings. In the British delegation was the British economist John Maynard Keynes, and representing the American banking interests was Paul Warburg, the Chairman of the Federal Reserve. His brother. Max, the head of the German banking firm of M.M. Warburg and Company, of Hamburg, Germany, and who "was not only in charge of Germany's finances but was a leader of the

This plank was written by John Foster Dulles, one of the founders of the Council on Foreign Relations, and later the Secretary of State to President Dwight Eisenhower.
Even John Maynard Keynes became concerned about the Treaty. He wrote: "The peace is outrageous and impossible and can bring nothing but misfortune behind it".
In addition to writing the Treaty of Versailles, the nations who were victorious in the war also wrote the Charter of the League of Nations, which was ratified on January 10, 1920, and signed by President Wilson for the American government. Wilson brought the treaty back to the United States and asked the Senate to ratify it The Senate, remembering George Washington's advice to avoid foreign entanglements and reflecting the views of the American people who did not wish to enter the League, refused to ratify the treaty. President Wilson was not pleased, possibly because he saw himself, as Senator Henry Cabot Lodge was quick to point out,

The Rich Get Richer
Others were not so disappointed, however. "The war, in brief, provided an unparalleled opportunity for the richest families to grab [exorbitant profits] at the expense of the public and, without exception, they made the most of this opportunity. The rich families, to be sure, wanted the war to be won, but they took care that the victory was expensive to the common taxpayers. They uttered no cries for government economy... so long as the public treasury was at their disposal."
One of the families who reaped the exorbitant profits were "the Rockefellers, who were very eager for the United States to enter World War I, [and who] made far more than $200,000,000 from that conflict."
But support for the League of Nations continued. The Grand Orient Lodge of Freemasonry of France was one which advised all of its members: "It is the duty of universal Freemasonry

" during the election of 1916. Wilson got only fifty-two percent of the vote, and Harding got sixty-four percent
Harding was a supporter of William Howard Taft, the President who opposed the bankers and their Federal Reserve Bill. After his election, he named Harry M. Daugherty, Taft's campaign manager, as his Attorney General.
His other Cabinet appointments were not as wise, however, as he unexplainably surrounded himself with men representing the oil industry.
For instance:
• his Secretary of State was Charles Evans Hughes, an attorney of Standard Oil;
• his Secretary of the Treasury was Andrew Mellon, owner of Gulf Oil;
• his Postmaster General was Will Hays, an attorney for Sinclair Oil; and
• his Secretary of the Interior was Albert Fall, a protégé of the oil men.
It was Mr. Fall who was to be President Harding's downfall, as he later accepted a bribe from Harry Sinclair in exchange for a lease of the Navy's oil reserves in Teapot Dome, Wyoming.

Čitajući razne analize, kao što se vidi i u ovom tekstu,najveću želju i sreću za smrt F. Ferdinanda je imao sam austrijski dvor, a iz razlog što je F.F. bio jedini važan element protiv rata. Dakle, visoka pozicija, želja za raskalašnim životom i nevoljnost da se isti izgubi u tamo nekom ratu, bili su, kako ja zakljucujem, najveća nada da rata neće biti, bar dok je F.F. živ. Zato je F.F. i ubijen-jednim udarcem dve muve, okriviti Srbe i rešiti se prepreke u sopstvenim redovima.

@Г.С.
Човече, олади мало!
Видели смо да си веома учен, да знаш да бројиш, да разликујеш саобраћајне знаке, да знаш енглески...
А сад буди љубазан па нам све то преведи на српски.

Г.С. Све што сте навели на енглеском у Америци је познато јавности. Нарочито се понављало какове је последице имао Версаљси уговор као узрок Другог св. рата. Због неумерних репарација Немачка није могла да се опорави. Сећам се једне фотографије где је коњ пао на улици (ни он није имао шта да једе), људи су истрчавали са ножевима на улицу и секли комаде меса са њега. Немци су били спремни да и ђаволу продају своју душу само да би се прехранили. Тај ђаво је био Хитлер. Хитлер је тада увео методе које и Запад данас употребљава кад настане финанцијска криза да би се држава опоравила, а то је убризгавање државног новца у привреду. Што се тиче другог дела, тј. ко профитира од рата и прозводње оружја, то су тада као и данас били богаташи. Али рачун за све то увек плаћа народ кроз порез.

Амерички претседник Вудроу Вилсон се на крају Првог св. рата залагао за право на самоопредељење колонијалних народа. Хо Ши Мин је конференцији у Версају поднео петицију са осам захтева о којих је један био за аутономију вијетнамског народа. Захтев је одбачен. Колоније су и даље остале да постоје. И то је био један од узрока Другог св. рата као и касније трагедије у Вијетнаму.

Ма какви 13 месеци раније? Тај документ, то је утешни, палијативни датум. Јесте да српска историјска истина нема папир а нема га зато што је антисрпска геноцидна тежња историјска сталност. 6. Априла , бомбардовањем Београда , уништена је највећа библиотека једног народа, непононовљива и необновљива. Била је то још једна геноцидна коцкица. Дакле, није 13 месеци раније него бар 3 века раније, пошто су Срби дали жртву против турског силника и претећег бечког уништитеља! П. С. Нису усташе без разлога прво уништиле библиотеку у Двору на Уни (93', 80.000 књига). Убити документ, убити доказ за постојанство, отети Метохију и Косово... Наставити низ геноцидних радњи постаје линеарна ствар и нацифашистичка нормалност данас.

Слободан сам да тврдим да је антисрпска систематичност постала планетарни закон! Готово историјски аксиом! Ово нико не може да обори па ни на нивоу најелитнијих рационализација великих мислилаца и политичких рекламождера. Брука целог европског континента! Верујем да Африка, Азија и Јужна Америка имају своје примере али европски геноцидни пример садржан је у Србима. Интрига, српска, као тест за планетарну нормалност биће последња планетарна егзистенцијална шанса за савест. Без тога, „пут на Марс“ следи, ваљда кочијама!

Potpuno se slazem sa vama!
No, cak i da posedujemo i original dokumenta, bahati, lazljivi i prevarantski Zapad bi to nasilnicki denuncirao kao tezak falsifikat genocidnih Srba!
Ovde pomazu samo Rusija i Kina...Ujedinjene Nacije? Zar zaista neko nesto ocekuje od one slugeranje Muna?

Bilo kakve rasprave na ovu temu su bezpredmetne jer u sustini ne postoji dokument.
Malo je neverovatno da se cuva faksimil i to tajno a da se ne zna sta je sa originalom.
Bez originala, na ovu pricu treba staviti tacku, bez obzira da li nam sadrzaj odgovara ili ne.

Jedino se mi nikada ne spremamo za rat...

nije to uopšte neverovatno, to je baš tipično za vas srbe! mislite da je prevara snaga. ponekad možda i jeste, ali ovo su neka druga vremena, busole su vam u kvaru...

Стеван К.Павловић,професор емеритус на британском Универзитету у Саутемптону:Историја Балкана 1804-1945 (2001),Србија-Историја иза имена(2004) и Хитлеров нови антипоредак:Југославија у Другом светском рату(2009),које су у оригиналу објављене на енглеском само неколико година раније.
Петар I Карађорђевић (Београд, 11. јул 1844 — Београд, 16. август 1921) је био краљ Србије, од 1903. до 1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године.
Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра. У Првом светском рату повукао се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).

Лично мислим да није паметно, (или у крајњој мери Србија треба бити изузетно обазрива) када би потражила захтев да РФ пружи научно-политичку помоћ по извесној претњи на српску улогу при новом редефинисању целокупног Првог светског рата. Промотери ових намера су институти западних земаља, неважно да ли долазе из земаља директних противника у том рату, или из савезничког миљеа. Сумња у одбрани произлази из простог разлога што савремена руска историјска наука још увек није начисто са властитим ставом, или перцепцијом комплетне тековине тог рата почевши од разлога, тока и исхода истог. Једноставно, још увек армијске жртве нису ваљано пребројане, без консензуса, са неприхватљивом варијабилом од целих 100% више или мање, што је апсолутно неприхватљиво савременом научном суду. А, где су цивилна страдања? То је увек теже пребројати, притом запазити и географско-етнички моменат, просто је немогуће.

Како дати помоћ Србима кад се разумевање рата код једног дела оних који би ту помоћ требали дати развлачи се од епитета буржујско-империјалистичког, до Другог (Великог) Отаџбинског код другог дела научне јавности и читалачке публике! Код осталих је једноставно Први светски , с тиме да руска омладина у великом броју појма нема да је уопште Русија узела учешће у том светском збивању. Како помагати некоме у нечему, када то исто за једне претставља можда најславнији моменат историје, а за велики део помагача индиферентност?! Пажљиво, драги Срби и срећни вам празници!

Добар чланак, добри коментари али нема вести да ли је ово пренето медијима који су Принципа и Србију окривили за рат. То је питање, то је наш проблем. Ако нису слаба вајда.

Bez originala izgleda da je ova kopija jednako 'istorijska' kao i Kamengrad u kojem je objavljena.

Naravno da Srbija nije razlog I sv. rata. Ali je Srbija dala povod, a povod je ekspanzionistički pokušaj Srbije da se likvidacijom Ferdinanda osvoji BiH i priključi Srbiji. Princip bio srpski nacionalista član Mlade Bosne a njeni ciljevi su jasno poznati, teritorijalna proširenja Srbije na BiH. Na dlaku isto kao i Memorandum SANU, samo ovaj put je prošlo sa nešto manjim žrtvama. Dakle nevaljao plan koji je lančanom reakcijom doveo do gadnih rezultata.

Zaista ne vidim koje će to Srbija kontraargumente upotrijebiti kada na nju svale odgovornost za žrtve I sv. rata. Ne bi vam bio u koži iskreno

Орај тресну, па прикупи крила,
с презренијем одговара свињи:
“Мож се хвалит ка поштено живиш
пред свињама, али не пред нама,
јербо наше племе поносито
таквога се гнушава живота.

Него ти се чудити и није:
свињски мислиш, а свињски говориш
То ти сада дају и госте те,
ал’ не зато рашта ти помишљаш,
но док мало накупиш сланине,
па ће одмах маљугом по цику.

То погађаш, ми смо грабитељи,
под вселенским живимо процесом
опасности и крвопролића;
то су наше игре и пирови.

Но ликови наши поносити
јесу симбол земног величанства,
на крунама царскијем блистају;
јошт се круне диче и поносе
што су лика нашега достојне.”

То изрече, па хитро полети,
ка крилата из лука стријела,
у својему над облаком царству.

Оста свиња у гадном брлогу
чекајући у чело сјекиру.

Петар Петровић Његош

Veliki rat je istorijski tretiran kako je kome bilo korisno. Mnoga literaturna dela i filmovi su bili inspirisani ovim velikim dogadjajem, konacno nedavno je dodeljena NIN-ova nagrada za najbolji roman bas u pravo vreme. SANU se nije jos oglasila i to je za svaku osudu. Postoje oprecna misljenja tamo ali razum treba da nadvlada. Nije nacionalizam to sto ce se braniti mladi buntovni ljudi, kojih je bilo mnogo u svetu u to vreme. Preporucujem tekst Crnjanskog o tim danima i svedocenjem o Gavrilu Principu, koje je objavio Novi Standard.

Da li mi-Srbo, bar malo znamo sopstvenu, ne tako davnu, istoriju?
"Euforija" oko Pocorekovog pisma je dokaz, kako nas je lako "zapaliti".
1. Ubistvom Karadjordja i dovodjenjem Obrenovica,
Srbija je okrenusta od Rusije, prema "zapadu".
2. Ubistvo kralja Aleksandra Obrenovica (i kraljice)
namanje je zbog "suknje" i prica - maske.
3. Promena vlasti zapretila je interesima i politici
Austro-Ugarske, pa je Srbija bila izlozena brojnim
pritiscima, ugrozena carinkim ratovima, a stalno su
pravljeni vojni-ratni planovi za osvajanje Srbije.
4. Glavni "krojac istorije" ipak je imao presudniju
ulogu, vukuci konce cele Evrope. Za Srbiju, ponistila
je izlaz na Jadran, osnovala Albaniju i ostvarila
sudbonosni sukob Bugarske i Srbije (izbrisala vec
odmakle planove za ujedinjenje).
5. "Majstor" je "vodio" i Mladu Bosnu i "Crnu ruku"(zato je Vladimir Gacinovic otrovan, a Apis i najblizi drug, streljani, svi 1917)
Srbija je samo sporedna grana, a ne centar I sv. rata.
S. Savic