(наставак)
настојање актуелног председника РС око враћања изворних надлежности РС.Иако је Дејтонски споразум настао у режији НАТО алијансе,он је омогућио изузетан степен аутономије српском корпусу у конституцији своје државности,што су властодршци из редова СДС-а врло брзо својим понашањем поништили преносећи део по део изврне функције Републике у Сарајево. Као завршни"акорд"је свакако признање бивше председнице Б.Плавшић на суду у Хагу о геноциду над муслиманима у Сребреници -и не само ње, да би се спасла властита кожа,а шта је са 28.756 погинули бораца и цивила,разорено на стотине насеља од хрватске солдатеске потпомогнуте ХВО које је РС спасла 1993. од тоталног уништења,нека остане скрибендима који данас ратне догађаје описују из друге или треће руке,а да се не говори о ратним профитерима који су опељешили државну имовину криминалним приватизацијама,а великом броју погинули бораца не зна се гроб,а живи постадоше соц. случајеви без икакве перспективе.Историја се понавља.

Зашто Додик "чачка мечку" и чему толика Додикова брига о хрватским националним интересима, чему инсистирање на хрватском ентитету (или републици?), јер ако "отпакујеш Дејтонски споразум", отворио си "пандорину кутију", гдје ће хрватска политика тражити посавину а бошњачка источну Босну.Српска демократска странка неће "отварати пандорину кутију".
Додик срља ко "гусак у маглу"....

Станић Милан спомиње број погинулих у рату у БиХ, па му ево тачнијих података о томе, на линку:

Милошевић је био наиван за светску политику; предао је Крајину, јер је хтео да укаже међународној заједници на прогон Срба из Хрватске, а нико није ни прстом мрднуо. Барем је, заједно са Шешељем, показао да се према Србима примењују двоструки аршини.

Српски народ има своју републику а Хрвати (и не занимају нас) имају своје хрватске кантоне у Херцеговини и дијеле власт у кантону у централној Босни.Не занимају нас, како ће они уредити своје политичке односе са Бошњацима, добро им, поклопили су процентуално много више територије него што их као народа има (12 до 14% на 28% територије под хрватском контролом).Они нека се брину за себе,а Срби ће бринути своје бриге (још нам само треба Додикова брига за Хрвбате?).Што се СДС-а тиче нису нам интересантни да о њима Срби брину.Ми треба да се договарамо са бошњачком политиком да ојачамо позицију Српске, да се уступцима од стране бошњачке политике прошири српски брчански коридор а за узврат да им се преко тренутно српске територије омогући повезивање кантона (Унско-сански са осталим бошњачким кантонима).Стратешки српски интерес треба да буде Српска и коридор на Брчком а не хрватски ентитет.не знаима нас хрватски ентитет...

Sinisa Bogdanovic

Aјд' наведите аргументе за ту силну Милошевићеву "издају". И то не једну, већ једно 10 колико сте побројали у налету патриотизма и бриге за Српство широм Васељене.

А притом, узмите у обзир све што се дешавало последњих 210 година, а посебно анексију Босне од стране Аустроугарске, први и други светски рат, широкогрудост и југословенство Карађорђевића и пратеће "српске" елите, и на крају, и посебно, 50-то годишње резултате "тековина НОБ и револуције" у Титославији са тежиштем на уништавању "великосрпског елемента".

И не заборавите Ватикан, Британију, НАТО, САД, ЕУ, "пријатељску" Немачку, Албанију, Турску, арапски свет... и сва њихова "праведна" настојања и "немешање" у наше унутрашње ствари, а поготову "не" војно мешање.
Тек толико да се не заборави да смо ми Срби на челу са Милошевићем, онако, "из беса" и "досаде" решили да "потаманимо" све око нас у "намери" да створимо Велику Србију.

Дејтон је велики пораз српског народа из ког је извучена једна велика српска победа- Република Српска, која ће, ако Бог да, бити почетак нових српских интеграција. Милошевић је дуго година био опседнут југоносталгијом, но, ипак, када се све стави на тас и измери очима Божијим-очима вечности и очима историје показаће се да је покојни Милошевић, ипак умро за Србију и српство, хтели ми то да признамо или не. Порази његове политике су касно ослобађање од комунистичког погледа на свет и кокетирање са Западом, као и кључна грешка, а то је прављење договора са Хрватима и Муслиманима у времену кад су се војно могли поразити и када се Србија у својим правим границама могла очувати и опстати.

Па нису сви главни актери помрли, жив је Радован Караџић.

Иначе, Дејтон је у основи компромисни документ и резултат је објективне равнотеже снага на терену плус постојања још увек јаке Србије. Пошто је Србија у међувремену уништена, пре свега војно али и политички, сада је настао дисбаланс који покушавају да искористе да угуше оно што су били принуђени да дају Србима.

Штета је што је био рат, погигинуло је преко 90,000 људи, али није се могао избећи јер су га желеле западне силе, пре свих Немачка, а Изетбеговић је био добољно луд да не схвати да ће бити само пион у игри, и да ће Муслимани страдати. Срби нису желели рат, али су били пронуђени да се бране, и бранили су се врло добро, с обзиром на све околности.

Дејтонса РС је историјска тековина српског нартода, и треба је по сваку цену очувати, а то значи и еконмски је што прте развити. Додик ради пристојан посао.

Ситуација није црно бела, мислим да обојица имате у понечему право. Милошевиће јесте ГЕНЕРАЛНО помагао Србе у РС,али је увек имао СВОЈУ варијанту расплета која се није увек подударала са реалношћу. Мислим да је он направио неколико грешака, не да би издао, као што каже Синиша, него је то била ствар његове концепцијЕ која је, по мом мишљењу, била барем делом неадекватна. У основи, он је превише веровао Западу, и веровао је ДО КРАЈА да се може са њима некако нагодити И некако извући Србе. Милим да он није на време схватио да ограничени рат који је Запад против нас повео има НЕОГРАНИЧЕНЕ циљеве. То се види данас, и то се види по томе што су Слобу убили у Хагу. А ево где је тактички грешио:
1) повукао се нагло из БиХ да избегне санкције 1992 (није их избегао)
2) предао је аеродром у Сарајеву 1992
3) Зауставио је српску офанзиву на Игман у јуну 1993, када је рат виртуелно био готов
4)падао је на блефове о бомбародвању Бг, у вези са кризом око Сарајева
5) увео је санкције РС

Да управо тако Ненаде, и након "Невесињске пушке" дошли су страни завојевачи Аустругари да направе границу на Дрини.У вријеме Турака барем није било границе , а у вријеме Аустроугара граница.Тако и ови окупатори урадише, прво чекали да искрваримо и ми и они, а онда ето њихове војске ето њихове управе ОХР-а , Високог представника и осталих "Бењамина Калаја".И ми и муслимани крварили, тукли а ни ми ни они не добисмо слободу, јер нам слободу узеше садашњи "Аустругари"...