(nastavak)
nastojanje aktuelnog predsednika RS oko vraćanja izvornih nadležnosti RS.Iako je Dejtonski sporazum nastao u režiji NATO alijanse,on je omogućio izuzetan stepen autonomije srpskom korpusu u konstituciji svoje državnosti,što su vlastodršci iz redova SDS-a vrlo brzo svojim ponašanjem poništili prenoseći deo po deo izvrne funkcije Republike u Sarajevo. Kao završni"akord"je svakako priznanje bivše predsednice B.Plavšić na sudu u Hagu o genocidu nad muslimanima u Srebrenici -i ne samo nje, da bi se spasla vlastita koža,a šta je sa 28.756 poginuli boraca i civila,razoreno na stotine naselja od hrvatske soldateske potpomognute HVO koje je RS spasla 1993. od totalnog uništenja,neka ostane skribendima koji danas ratne događaje opisuju iz druge ili treće ruke,a da se ne govori o ratnim profiterima koji su opelješili državnu imovinu kriminalnim privatizacijama,a velikom broju poginuli boraca ne zna se grob,a živi postadoše soc. slučajevi bez ikakve perspektive.Istorija se ponavlja.

Zašto Dodik "čačka mečku" i čemu tolika Dodikova briga o hrvatskim nacionalnim interesima, čemu insistiranje na hrvatskom entitetu (ili republici?), jer ako "otpakuješ Dejtonski sporazum", otvorio si "pandorinu kutiju", gdje će hrvatska politika tražiti posavinu a bošnjačka istočnu Bosnu.Srpska demokratska stranka neće "otvarati pandorinu kutiju".
Dodik srlja ko "gusak u maglu"....

Stanić Milan spominje broj poginulih u ratu u BiH, pa mu evo tačnijih podataka o tome, na linku:

Milošević je bio naivan za svetsku politiku; predao je Krajinu, jer je hteo da ukaže međunarodnoj zajednici na progon Srba iz Hrvatske, a niko nije ni prstom mrdnuo. Barem je, zajedno sa Šešeljem, pokazao da se prema Srbima primenjuju dvostruki aršini.

Srpski narod ima svoju republiku a Hrvati (i ne zanimaju nas) imaju svoje hrvatske kantone u Hercegovini i dijele vlast u kantonu u centralnoj Bosni.Ne zanimaju nas, kako će oni urediti svoje političke odnose sa Bošnjacima, dobro im, poklopili su procentualno mnogo više teritorije nego što ih kao naroda ima (12 do 14% na 28% teritorije pod hrvatskom kontrolom).Oni neka se brinu za sebe,a Srbi će brinuti svoje brige (još nam samo treba Dodikova briga za Hrvbate?).Što se SDS-a tiče nisu nam interesantni da o njima Srbi brinu.Mi treba da se dogovaramo sa bošnjačkom politikom da ojačamo poziciju Srpske, da se ustupcima od strane bošnjačke politike proširi srpski brčanski koridor a za uzvrat da im se preko trenutno srpske teritorije omogući povezivanje kantona (Unsko-sanski sa ostalim bošnjačkim kantonima).Strateški srpski interes treba da bude Srpska i koridor na Brčkom a ne hrvatski entitet.ne znaima nas hrvatski entitet...

Sinisa Bogdanovic

Ajd' navedite argumente za tu silnu Miloševićevu "izdaju". I to ne jednu, već jedno 10 koliko ste pobrojali u naletu patriotizma i brige za Srpstvo širom Vaseljene.

A pritom, uzmite u obzir sve što se dešavalo poslednjih 210 godina, a posebno aneksiju Bosne od strane Austrougarske, prvi i drugi svetski rat, širokogrudost i jugoslovenstvo Karađorđevića i prateće "srpske" elite, i na kraju, i posebno, 50-to godišnje rezultate "tekovina NOB i revolucije" u Titoslaviji sa težištem na uništavanju "velikosrpskog elementa".

I ne zaboravite Vatikan, Britaniju, NATO, SAD, EU, "prijateljsku" Nemačku, Albaniju, Tursku, arapski svet... i sva njihova "pravedna" nastojanja i "nemešanje" u naše unutrašnje stvari, a pogotovu "ne" vojno mešanje.
Tek toliko da se ne zaboravi da smo mi Srbi na čelu sa Miloševićem, onako, "iz besa" i "dosade" rešili da "potamanimo" sve oko nas u "nameri" da stvorimo Veliku Srbiju.

Dejton je veliki poraz srpskog naroda iz kog je izvučena jedna velika srpska pobeda- Republika Srpska, koja će, ako Bog da, biti početak novih srpskih integracija. Milošević je dugo godina bio opsednut jugonostalgijom, no, ipak, kada se sve stavi na tas i izmeri očima Božijim-očima večnosti i očima istorije pokazaće se da je pokojni Milošević, ipak umro za Srbiju i srpstvo, hteli mi to da priznamo ili ne. Porazi njegove politike su kasno oslobađanje od komunističkog pogleda na svet i koketiranje sa Zapadom, kao i ključna greška, a to je pravljenje dogovora sa Hrvatima i Muslimanima u vremenu kad su se vojno mogli poraziti i kada se Srbija u svojim pravim granicama mogla očuvati i opstati.

Pa nisu svi glavni akteri pomrli, živ je Radovan Karadžić.

Inače, Dejton je u osnovi kompromisni dokument i rezultat je objektivne ravnoteže snaga na terenu plus postojanja još uvek jake Srbije. Pošto je Srbija u međuvremenu uništena, pre svega vojno ali i politički, sada je nastao disbalans koji pokušavaju da iskoriste da uguše ono što su bili prinuđeni da daju Srbima.

Šteta je što je bio rat, pogiginulo je preko 90,000 ljudi, ali nije se mogao izbeći jer su ga želele zapadne sile, pre svih Nemačka, a Izetbegović je bio doboljno lud da ne shvati da će biti samo pion u igri, i da će Muslimani stradati. Srbi nisu želeli rat, ali su bili pronuđeni da se brane, i branili su se vrlo dobro, s obzirom na sve okolnosti.

Dejtonsa RS je istorijska tekovina srpskog nartoda, i treba je po svaku cenu očuvati, a to znači i ekonmski je što prte razviti. Dodik radi pristojan posao.

Situacija nije crno bela, mislim da obojica imate u ponečemu pravo. Miloševiće jeste GENERALNO pomagao Srbe u RS,ali je uvek imao SVOJU varijantu raspleta koja se nije uvek podudarala sa realnošću. Mislim da je on napravio nekoliko grešaka, ne da bi izdao, kao što kaže Siniša, nego je to bila stvar njegove koncepcijE koja je, po mom mišljenju, bila barem delom neadekvatna. U osnovi, on je previše verovao Zapadu, i verovao je DO KRAJA da se može sa njima nekako nagoditi I nekako izvući Srbe. Milim da on nije na vreme shvatio da ograničeni rat koji je Zapad protiv nas poveo ima NEOGRANIČENE ciljeve. To se vidi danas, i to se vidi po tome što su Slobu ubili u Hagu. A evo gde je taktički grešio:
1) povukao se naglo iz BiH da izbegne sankcije 1992 (nije ih izbegao)
2) predao je aerodrom u Sarajevu 1992
3) Zaustavio je srpsku ofanzivu na Igman u junu 1993, kada je rat virtuelno bio gotov
4)padao je na blefove o bombarodvanju Bg, u vezi sa krizom oko Sarajeva
5) uveo je sankcije RS

Da upravo tako Nenade, i nakon "Nevesinjske puške" došli su strani zavojevači Austrugari da naprave granicu na Drini.U vrijeme Turaka barem nije bilo granice , a u vrijeme Austrougara granica.Tako i ovi okupatori uradiše, prvo čekali da iskrvarimo i mi i oni, a onda eto njihove vojske eto njihove uprave OHR-a , Visokog predstavnika i ostalih "Benjamina Kalaja".I mi i muslimani krvarili, tukli a ni mi ni oni ne dobismo slobodu, jer nam slobodu uzeše sadašnji "Austrugari"...