Sve je to jad i čemer i sa sirijske i sa američke strane. Ko će koga i čime. Kad do toga dođe zbogom pameti. Naravno Sirija će se braniti čime ima i čime stigne, a Amerika će udarati takođe čime stigne.

Ništa to ne valja. Rešenje je da se sedne i lepo ljudski, čovečanski razgovara i dogovara, ali izgleda nema ništa od dogovora i pregovora. Ulazimo u zonu sukoba.

Rakete su postale primarno oružje ali dok nepirjateljska noga ne stupi na tlo, ništa od raketa. To znači, prvi udar, raketni, treba primiti sa što manje gubitaka, uključivo ne aktiviranje svojih raketnih sistema. Kad kroče, pa se izmešaju onda treba otvoriti žetoku vatru. Napadač nije toliko osetljiv na gubitak raketa koliko na gubitak ljudi. Dok se drugi bore u korist agresora, agresoru je lako pa i lepo. Ali, kad ga potkače po ljudstvu, brzo beži, glavom bez obzira. Jedan naš elektronski medij, objavio je vest da su Sirijci 31.avgusta, oborili jedan avion raptor i četri tomahavk rakete. Posle toga usledilo je povlačenje pojedinih članica NATO-a iz napada. Koliko je ovo tačno?

Pitanje je koliko je ta mapa za verovati, imavši u vidu izvor. Bilo kako bilo, Sirija je zemlja čiji je zapadni deo praktično pust. Devedeset odsto stanovništva živi na istoku zemlje, pa je razumljivo da su linije fronta na toj strani. Što se ostatka zemlje tiče, on nije pod strogom kontrolom bilo koje strane. Ono što ke bitno je da Sirijska strana ima kontrolu nad glavnim delom zemlje, i da drže ili osvajaju, a ne gube.

Što se odbrane od napada novih Sila Osovine tiče, najbolja odbrana je sputavanje u pokretanju napada. U skladu s mogućnostima je potrebno manipulisati javnim mnjenjem u korist naše strane. A ako do napada dođe, bitno je što bolje očuvati borbenu gotovost odbrambenih snaga, jer se pravi rat odvija na tlu. Bombardovanje je samo pometnja kojom se nastoji dati bolja šansa islamistima - a oni su ti protiv koji Sirija mora pobediti. Kako? Umanjenjem štete, na svim poljima, kako bi se moglo nastaviti sa uspešnim potiskivanjem vehabijsko-plaćeničke najezde.

Sirija moze da uzvrati samo kontranapadom po vojnim metama protivnika. Ako budu samo sedeli i cekali bice unisteni bez obzira na to kakvu protivvazdusnu odbranu imaju. Treba imati u vidu da je za Ameriku pitanje casti da pobedi u ratu i nece tek tako odustajati. Ako bude bilo dobre odbrane napadi ce samo biti intenzivirani do tacke pucanja odbrane, nakon cega pobunjenici preuzimaju stafetu i krecu u ofanzivu, uz podrsku iz vazduha bas kao u Libiji. A Iran samo neka gleda kako im gine glavni saveznik i nista ne cini jer su oni sledeci na redu.

Nadati se da je autor izostavio nešto od sirijske PVO.

Rusija upozorila: Pogodak u reaktor imao bi katastrofalne posljedice
Rusija je saopćila u srijedu da bi svaki vojni udar na Siriju mogao imati katastrofalne posljedice ukoliko projektil pogodi nuklearni reaktor u blizini Damaska koji sadrži radioaktivni uran.

Više na linku:

Slažem se sa tim. U ozbiljnom društvu istomišljenika, koji neće posustati kada vide velike probleme, svakako treba govoriti istinu.

Pomoć islamistima u Sitiji pristiže, prvenstveno, preko granice sa Turskom, Irakom - iračka granica je granica samo po imenu; tu nema nikakve kontrole -, kao i pro-zapadnim Jordanom, na čijem je čelu kralj povezan sa Saudima i ostalim arabijskim ne-ljudima. Da bi Sirija pobedila u kopnenom ratu, ona mora preseći te pacovske kanale uspostavljanjem kontrole nad svojim granicama. Što se tiće Jordana, Sirijske snage imaju kontrolu nad palmi rom, pa je granica sa tom državom donekle obezbeđena. Turska, pak, otvoreno podržava islamiste, što znači da tu nema nade. Nije moguće zatvoriti granicu, niti opkoliti islamističe snage.

Koje opcije Sirija ima? Kurdi naseljavaju dobar deo turskog graničnog područja sa Sirijom. Tursko-kurdski neredi u tom regioni bi bili od koristi za Siriju (a i nas). To, i ruska i iranska umešanost, su jedina nada za Siriju.

To pitanje casti je vise figurativno receno i tice se iskljucivo vojnicke casti koju svaki ako ne vojnik onda oficir mora da ima. Ne odnosi se na piliticare ili ameriku u celini valjda je to jasno. Ono sto mene iskreno brine i sto jednostavno ne mogu da razumem, mozda su se vremena promenila ili sta, ali kako zlocinci misle da bombarduju Siriju preko Ruskih glava u Tartusu. da li je Rusija i dalje supersila ili nije vise. Zamislite obrnutu situaciju da li bi to bilo moguce. Nekada bi zbog ovoga sigurno izbio svetski rat, da li je ovo uvod u to videcemo. Imam utisak da se Ameri prave ludi, I pokusavaju da skrenu paznju sa te cinjenice - kao A vi ste Rusi u Tartusu? Ne brinite zaobicicemo vas, slobodno se suncajte, ali bi jos bolje bilo da se evakuisete i date nama vasu jedinu bazu u mediteranu i poslednju jer posle ovoga niko vam nece smeti dati drugu. Da li to stvarno moze da prodje ne znam jos ali ako prodje ravnoteza u svetu ce ozbiljno biti poremecena a steta bi mogla biti ogromna.

Po onome što se donekle može razaznati, Iran svakako učestvuje u konfliktu, ali ne u vidu direktnog slanja regularnih vojnih jedinica. Vojni savetnici i iranske tajne službe svakako jesu aktivni, i o tome ima nekih dokaza. A šalje se i humanitarna pomoć, kao što ste naveli.

Da se vratimo na granice. Kurdi se ponašaju dosta nečasno. Oni su više odani Turskoj - zemlji u kojoj su otvoreno maltretirani - nego Siriji i Iraku, gde čak i imaju neka prava. To će se, prvenstveno, njima razbiti o glavu, jer im 'opozicija' (kakav propagandni termin!) ništa neće pružiti. Teško njima, kao i svim manjinama, ako islamisti pobede.

Rusija je pokazala da snažno stoji iza Sirije. Ovoga puta se nisu 'izmigoljili' u korist boljih odnosa sa zapadom. Razume se, Rusija je velika zemlja, sa sopstvenim narodom, i niko ne može od nje tražiti da se žrtvuje za neku drugu zemlju. Ali situacija u Siriji nije samo 'problem neke druge zemlje', već i njihov problem, kai o problem svih nas. Moraju pomoći, svih radi.