Лингвисти одржали опело ћирилици

МИЛЕНКО ЈОВАНОВ: ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ У БЕОГРАДУ БИЋЕ ОДРЖАНИ 2. ЈУНА, БЕЗ ОБЗИРА НА ТО ДА ЛИ ЋЕ НА ЊИМА УЧЕСТВОВАТИ И ОПОЗИЦИЈА, ИЛИ НЕ

ГРЧКИ "ХЕЛАС ЏУРНАЛ": УЛАЗАК "КОСОВА" У САВЕТ ЕВРОПЕ ЗЛОЧИН НАД СРПСКИМ И ГРЧКИМ НАРОДОМ. КО НЕ РАЗУМЕ ДА СУ КИПАР, ТРАКИЈА И ИСТОЧНИ ЕГЕЈ „СЛЕДЕЋЕ КОСОВО”, ТАЈ НЕ ЗНА ИСТОРИЈУ

МИЛАН ЋУЛИБРК: ИЗБОРНИ ИНЖЕЊЕРИНГ СЕ НАСТАВЉА ИЗ ДАНА У ДАН. АКО ОПОЗИЦИЈА НЕ ЗАУЗМЕ ЗАЈЕДНИЧКИ СТАВ, УГАСИЋЕ СЕ И ПОСЛЕДЊИ ТРАЧАК НАДЕ ДА НЕШТО МОЖЕ ДА СЕ ПРОМЕНИ У ДОГЛЕДНО ВРЕМЕ

ОЛАФ ШОЛЦ: РУСКИ АГРЕСОРСКИ РАТ СЕ НАСТАВЉА СА ВЕЛИКОМ БРУТАЛНОШЋУ. СИСТЕМИ ПВО ЗА УКРАЈИНУ МОРАЈУ БИТИ ПРОНАЂЕНИ БРЗО, А НЕ У БУДУЋНОСТИ

ДУШАН БАЈАТОВИЋ: ОД 1. МАЈА ВИШЕ НЕМА СУБВЕНЦИОНИСАЊА ГАСА, БИЋЕ РЕАЛНА ЦЕНА. ДОСТА СМО ДУГО ВОДИЛИ ТУ СОЦИЈАЛНУ ПОЛИТИКУ

"ТАЈМС ОФ ИЗРАЕЛ": САД ПРИХВАТИЛЕ ПЛАН ИЗРАЕЛА ЗА КОПНЕНУ ОПЕРАЦИЈУ У ГРАДУ РАФА У ЗАМЕНУ ЗА НЕСПРОВОЂЕЊЕ ВЕЛИКОГ НАПАДА НА ИРАН

БАРБАДОС ПОЗИВА НА УСПОСТАВЉАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ТРИБУНАЛА ПРЕД КОЈИМ БИ СЕ ТРАЖИЛЕ РЕПАРАЦИЈЕ ЗА ТРАНСАТЛАНТСКО РОПСТВО

ШВЕДСКИ ПАРЛАМЕНТ УСВОЈИО ЗАКОН КОЈИМ СЕ „СНИЖАВА СТАРОСНА ГРАНИЦА СА 18 НА 16 ГОДИНА ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ЛЕГАЛНО ПРОМЕНЕ ПОЛ“

"ПОЛИТИКО": УКРАЈИНА КЛИЗИ КА КАТАСТРОФИ. ДЕСЕТИНЕ ХИЉАДА ЦИВИЛА ИЗБЕГАВАЈУ РЕГРУТАЦИЈУ. ПУТИН НИКАД БЛИЖИ СВОМ ЦИЉУ

"ИНТЕРСЕПТ": ЊУЈОРК ТАЈМС НАЛОЖИО СВОЈИМ НОВИНАРИМА КОЈИ ИЗВЕШТАВАЈУ О РАТУ У ГАЗИ ДА ОГРАНИЧЕ УПОТРЕБУ ТЕРМИНА „ГЕНОЦИД” И „ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ”

ДМИТРИЈ ПЕСКОВ: РУСКЕ ВОЈНЕ МИРОВНЕ ТРУПЕ ПОВЛАЧЕ СЕ ИЗ НАГОРНО-КАРАБАХА

СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ: ПОСТОЈИ УНУТАРОПОЗИЦИОНА КРИЗА, ТОЛЕРАНЦИЈА АНЕ БРНАБИЋ МАКСИМАЛНА

четвртак, 18. април 2024.

Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)

Претходни бројеви

Пронађите НСПМ на

Твитеру

Нове књиге

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Лингвисти одржали опело ћирилици

Kоментари (523) COMMENTS_ARE_CLOSED

Volim ćirilicu i slažem se da je treba njegovati ali...
Ovoliko nebuloza na jednom mjestu odavno nisam pročitao.

Препоруке:

Срби су измијешано стадо брава тј коза и оваца. Козе мекећу, овце блеје. Срби сами себи намећу да су блејачи и мекетачи. Да су овце - блејали би. Да су козе - мекетали. Дакле - пола козе, напола овце. Докле ће нас вући за нос наши српски лингвисти? Два писма за један језик? Онда нам ни језик не треба. Можемо да користимо бошњачки или босански, хрватски, црногорски. Можда ћемо добити Датум ако избацимо из употребе све речи које почињу са - СРБ. Упита ли се неко - како то хрвати немају два писма? А србима требају, на свом ћириличном писму не могу да се спразумеју, па им требају два. Када ћемо да престанемо да блејимо, или да престанемо да мекећемо. Вероватно - када нас пријатељи натерају бомбардовањем или неком другом уценом. Европска унија може да наговори свог новог члана екипе - Хрватску да њихову нећелаву латиницу нико сем хртава не можеда употребљава.

Препоруке:

Велики брат титоизма или евроатлантизма, који на Балкану окрутно диктира правила, наредио је и ауторима књиге из које сте илустрацију преузели, да и назив "Ћирилица" испишу латиничним писмом као матичним и темељним.Ко тврди да је то небитно, само показује грубост својих мисли које остају слепе за замке лукавих ловаца људских душа.

Препоруке:

Нити је аутор текста разумео шта су лингвисти на скупу хтели да кажу, нити је уопште разумео шта је лингвистика. Наши стручњаци су се овде итекако заложили за одбрану ћирилице, а по критеријумима по којима једино могу и треба да то чине - лингвистичким. Остало је политика, што други знају боље. Шта је то тачно требало да кажу, то аутор текста нигде није јасно рекао.

Препоруке:

Има оних вајних вођа што поведу нацију у рат без довољно изгледа на победу, па кад ствари пођу наопако, онда кажу да је проблем у генералима што не воде војску онако како им каплар каже.

Има оних што хоће да усреће народ привредном реформом, па кад од економије не остане ни камен на камену, онда окривљују економисте што пред народом тврде да реформа не ваља.

А има, ето, и оних који мисле да језичку политику могу водити само тако ако језичке стручњаке натерају да мисле нестручно или да ћуте и кушују.

Пустити ћириличаре да бране ћирилицу, то је радити јој о глави.

Препоруке:

То нису српски, него jugoslavenski лингвисти.
Ето, оде JAT, за њим би требао да отпутује и TANJUG
а онда и jugoslavenski лингвисти, па да се и Србија
најзад очисти од титоистичке и крлежијанске прљавшћине.

Препоруке:

""Лаза.
Чувајте Ви вашу столичицу господине лингвисто, ако сте и немојте да се замерате Клајну. Ми сами кажемо да је тешко што је све спало на нас, али ми смо из оне старе школе што закопасмо неко топче, па остаде још понека граната. Кад ви нећете?

""Зока БЛ.
У неко време Немања Видић је у РС развукао транспарент "ДОБРО ДОШЛИ У ЗЕМЉУ ЋИРИЛИЦЕ". Људи су стајали, сликали и били одушевљени. Према томе, оставите се ћорава посла. Наставите да пишете латиницом. Ми Вам то не замерамо.

Препоруке:

Пиши ЋИРИЛИЦОМако желиш да знају до си, као што и ЛАТИНицом пишу други.

Препоруке:

Свака част господине Видићу. Не смемо више препуштати лингвистима, јер су нас довели до овде. То што је неко лингвиста не мора значити и да је добронамеран. Наши лингвисти се тресу на сам помен имена КЛАЈН. То је као да сте им рекли баба-рога! Недобронамеран лингвиста је као добар возач који вози супротним смером.
Ја предлажем нашим лингвистима и осталим латиничарима, да се једноставно прекјине са овом фарсом, да се уведе хрватска латиница као једино писмо српског народа. То је много поштеније, него што нам је овако натенане укидају. Нека барем знамо које нам је писмо; нек се стидимо пред светим Савом; Нек нас је срамота да уђемо у цркву; али маните нас више двоазбучја АМАН!
Ето ја ћу први да гласам да нам је хрватска латиница писмо, само да ме више нико не вуче за нос.
Ма ако треба и цркву да мењамо, ма све да мењамо. Кад већ немамо алтернативу, ајде све да мењамо!

Препоруке:

Оно што ми Срби превасходно треба да радимо на очувању ћирилице је да користимо то писмо у сопственој комуникацији. Сајт НСПМ је један добар пример, стотине текстова и хиљаде посетилаца може да чита на ћирилици. Додуше постоји и могућност пресловљавања на латиницу што и није претерано лоше јер омогућава да садржаји на српском језику буду читани на целом тзв. екс-Ју простору. По мом мишљењу од велике важности је да српски сајтови каоподразумевано писмо имају ћирилицу а да се по потреби може читати и на латиници (подсетићу да перјанице другосрбијанства уопште немају ћирилицу). Интернет сатј еј у данашње време релативно јефтина и једноставна опција да радимо на очувању, неговању и ширењу употребе ћирилице.

Препоруке:

Да, исто као што ће православну цркву много боље одбранити Срби који нису хришћани. Не што много воле јудео-римско "хришћанство", него из патриотизма. Трибали нека галаме колико хоће.

Препоруке:

Лингвисти из доба брозоморе који су први увели србомрзну политику у језикословље српско, руку под руку са Компартијом и усташама у фраку научника,оптужују ћириличаре за наводну политизацију. Лепо каже Свето Писмо, важи то поготову за такве нарцисоиде српске лингвистике: Кад помислише да су мудри, полудјеше!

Препоруке:

Svaka čast, svaka čast....a čekaj,,,kome i zašto?

Препоруке:

@лингвиста: “Нити је аутор текста разумео шта су лингвисти на скупу хтели да кажу…. Шта је то тачно требало да кажу, то аутор текста нигде није јасно рекао”. Ево, ја ћу Вам рећи шта: “Српски језик има своје једино писмо – српску ћирилицу“. Кратко и јасно. Међутим, превиђа се да су лингвисти у овом бизнису само смоквин лист – знате шта он нормално прикрива? Е – у овом случају није тако! Ако га уклоните – иза њега ће бити празнина! Иза њега нема оног што тамо трeба да буде – а што нпр. Шпанци називају: “cojones“ (не смем на српском да напишем због строгог модератора). Али – то не треба само буквално схватитити (постоји и преносно значење). Лингвисти су “смоквин лист“ политичарима, јер цела ствар је чисто политичка. Одлично знајући инхерентни значај ћирилице за национанли осећај и за духовно јединство Срба са Русијом, политичари не желе и не смеју од својих садашњих западних господара да енергично иступе у заштиту српске ћирилице. Њу су осудили на тихо умирање. Помиловања неће бити!

Препоруке:

Текст јесте несолидан у стручном и стилском смислу, али је аутору срце на месту.

Најјачи у њему је део, за мене, којим се упозорава на опасност да нам ЕУ одреди писмо и име језика јер се начином да се то предупреди нико не бави овде сада, на време.

Препоруке:

Тачно је да ту највећу штету доносе људи од струке и да је то прва тврђава коју треба савладати.
Ја познајем двије дјевојке, професорице српског, раде у библиотечкој установи, обе су као дјеца протејране из Хрватске - и обе фаворизују латиницу.

Препоруке:

Ja zaista ne mogu da ne izdrzim a da se nasmejem na to koliko su neki ljudi zagrizeni i neobrazovani pa konstantno iznose skoro pa budalasnite u javnost. A neki opet to rade ciljano, da bi u bice srpskog naroda usadili svoje nakaradne stavove - to su oni koji su u kriticno vreme formiranja srpskog nacionalnog identiteta podrzavali podelu po verskoj liniji i na taj nacin od Srba stvorili Hrvate a i posadili klicu za nastanak Bosnjacke/Muslimanske nacije. I sada ti ljudi nastavljaju da ubijaju srpski narod i zatvaraju ga u mali obor koji su sami srpskom narodu odredili kao jedini prihvatljiv. Sve to, naravno, rade u interesu srpskog naroda. Cak i da im poverujem, kaze se da je put u pakao poplocan dobrim namerama. A upravo je takva politika srpski narod odvela u pakao.

Cirilica nije iskuljucivo srpsko pismo, a koliko je apsurdno reci da je cirilica srpski nacionalni simbol necu ni da pominjem. Za neobrazovane, cirilicom pisu mnogi narodi, cak i na Balkanu.

Препоруке:

Srpski narod ni cak na izuzetno malom geografskom prostoru kakav je Balkan nije jedinstven po koriscenju cirilice. Zapravo, srpski narod koristi varijantu cirilicnog pisma prilagodjenu svom jeziku. Toliko jednostavno i toliko jasno, ali neko to nece ili ne zeli da shvati, ili namerno precutkuje.

Takodje, latinica koja se koristi pri pisanju srpskog jezika je jedna od varijanti latinicnog pisma. To nije hrvatska latinica ni u kom slucaju jer je ona nastala kao varijanta latinicnog pisma prilagodjenja zapisu srpskog jezika. To sto se ta varijanta koristi u Hrvatskoj je logicna posledica toga sto je zvanicni jezik Hrvatske zapravo srpski jezik koji tamo pokusavaju lazno predstaviti kao nekakav hrvatski jezik. Opet jednostavno i jasno, ali opet neko ne zeli da shvati i razume.

Latinica je dugo deo srpske kulture. Neki Srbi koji su ziveli na teritoriji Habzburske monarhije su stvarali na latinici. Zar cemo dozvoliti da ti mali umovi odbace srpsku kulturnu bastinu? NE!

Препоруке:

"прекршили опште признати језички стандард : једно писмо за један језик"
хахаха нисам знао да ови Срби што пишу латиницом говоре латински.
Предлажем, пошто је иовако превише Срба по патриЈОтама, да се ови што пишу латиницом убудуће декларишу као Власи и да траже да Србија буде по угледу на предивну БиХ - мултиетничка држава, па да кад је председник ћириличар премијер мора да буде латиничар...

Немања Видићу врати се у Манчестер све ти је опроштено

Препоруке:

Naravno, cirilica mora biti zasticena. Ali odbacivati sve sto je do sada nastalo na cirilici, i idalje nastaje, pod plastom zastite cirilice predstavlja nista drugo do kulturni autogenocid. Da ne pominjem da se na taj nacin ponovo zeli izvrsiti suzaavanje srpskog duhovnog bica i prekinuti svaka veza sa onima koji se danas ne smatraju Srbima. Odricanje od latinicnog pisma zapravo ce samo ici na ruku hrvatskim fasitima koji ce onda sve sto je ikada napisano na latinici proglasiti hrvatskom bastinom a onda ce se isti ovi koji danas zagovaraju odbacivanje latinice boriti za priznavanje srpskog porekla tih latinicnih tekstova.

I jedna opaska sto se tice autora. Cini mi se da isti ne razume razliku izmenju lingvistickog i politickog. Kako drugacije objasniti njegovo pozivanje na odredbe Ustava Srbije dok govori o lingvistickom skupu? Postovani autore, Ustav nema nikakvu normativnu moc pri standardizovanju srpskog knjizevnog jezika.

Препоруке:

Лингвиста :
"Нити је аутор текста разумео шта су лингвисти хтели да кажу,..."
Хтели су да кажу да ћирилици као примарном писму српског језика у службеној употреби може бити потаман у заједништву са оном истом латиницом која је општенародно и службено писмо у суседној држави Хрватској, и коју је Србима био наменио Анте Павелић кад им је 1941.г. забранио њихову ћирилицу чак и у приватној употреби.Односно, да јој је, живећи у слози и љубави са окупационим писмом, осигуран дуг век.

"Нити је уопште разумео шта је лингвистика"

Године 2011 аутор је позван на скуп на Филолошком факултету у Београду, јер је пре тога под својим или туђим именом написао на десетине текстова о нестајању ћирилице, које је објавила Политика. Главни редактор Правописа Матице српске проф. др Мато Пижурица овако је завршио своје излагање :"На крају, подржавам став Немање Видића да је писмо државно питање." Тако је гласио наслов мог текста, који је претходно објављен у Политици , 13.јун 2001.г.

Препоруке:

наставак 1

У паузи је дошло до упознавања , а прва професорова реченица је била ова :"Пишите, само пишите, јер без вас из народа ми не смемо ништа учинити." И писао сам, писао, као и многи други, али професор Пижурица није марио за глас и вапај народа да се ћирилица може спасити само тако што ће се српским правописом утврдити стандард једног писма у српском језику- српске ћирилице, што је природна законитост једног писма за један језик која важи у целом свету.
Никад нисам бранио ћирилицу као лингвиста,јер то није ни било потребно с обзиром да опредељење за писмо није стручно питање, него је то политичко питање националне културе од прворазредног значаја. Ово је став легендарног професора права академика Радомира Лукића, који противно вољи лингвиста предложио прву уставну заштиту ћирилице Уставом из 1990.г. Није могао успети да се Уставом врати српско име језика,јер је био јак српскохрватски лингвистички лоби у Београду, као што је јак и данас

Препоруке:

наставак 2

Нисам морао знати лингвистику ни да бих (први ) оспорио лингвистичку неистину да нису само Срби богати са два писма. Чак је на ту тему имао рад проф. др Милош Ковачевић на једном скупу у Матици српској, па је извижадн. Сазнао сам од неког Јапанца ( или Кореанца), који је радио на Филолошком факултету у Београду под уметничким именом Богдан, да у јапанском језику имају чак три писма, али се она не искључују, него се допуњују у истом тексту. Односно , није у јапански језик намерно убачено једно писмо да би истиснуло друга два, као што је убачена хравтска латиница у српски језик да би истиснула српску ћирилицу.
Дакле, проф.Пижурици и академику Клајну није сметало да Срби који нису лингвисти нешто пискарају о ћирилици све док нису дирнули у САНУ и Матицу српску као осиња гнезда и Бондстил србохрватства у српским земљама.

Препоруке:

За nn

Ћирилица није ретка зверка па да мора да буде заштићена, не постоји никакав разлог да српски језик буде мимо свих других језика у свету па да му требају два алтернативна скупа симбола за записивање од којих ће ето један бити некако заштићен.
Српски језик мора да буде нормиран са једном нормом, идеално би било да та норма важи свуда где се он користи, и то подразумева једно писмо.
И то писмо нема шта да се штити, нити има смисла штитити писмо, то је небулоза, писмо треба да служи ономе чему је намењено, записивању језика.

Препоруке:

Бог и Свети Сава са Светим Седмочисленицима да Вас укрепе, браничу Цркве и народа, Немања Видићу!

Препоруке:

препустити писмо лингивстима..то је као кад би сте препустили националну заставу..сликарима и графичарима :-) и било би их иихххааа ..и све би биле вероватно лепе.
ниједна права

Препоруке:

"Наши стручњаци су се овде итекако заложили одбрану ћирилице, а по критерјумима по којима једино могу и треба да то чине - лингвистичким."

Да наведено није тачно може видети сваки човек који зна да логички закључује, и то на основу чињенице да закључцима није оспорена одредба Правописа Матице српске из 2100.г. по којој је и латиница стандардно писмо српског језика, а што неумитно води коначном слому ћирилице.

"Остало је политика, што други знају боље."

Ово лингвиста написа иако зна да после деведесетих година у српским земљама није било ниједног политичара, осим Караџића и Крајишника ,који се јавно заложио да се ћирилица разуме и чува као темељни национални симбол.А погото се неће политичари заузети за ћирилицу кад је "лингвистичка наука" рекла у правопису да српски језик има и своју "српску латиницу".

Препоруке:

"Шта је тачно требало да кажу, то аутор текста нигде није јасно рекао."

Подразумева се шта је требало да кажу када је поменуто да су закључци у супротности са уставном одредбом о језику и писму у Србији. За Републику Српску законска одредба би требала бити оваква :

"У Републици Српској у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо."

Препоруке:

Treba zabraniti oba pisma, jer do vukove reforme moglo se nabrojati ko je pismen,retko koji svestenik je bio pismen a kamoli gradjanin, pa su bili prave srbende i vernici, a ne sad. Komentatori koji se predstavljaju srbendama ubedljivo rade za jezuitsku stvar i srpsku stetu. Nedam vam srpski jezik ni srpsku cirilicu ni srpsku latinicu, izmislite si novi jezik pa si prilagodite pismo koje hocete. Nece vam proci podmetacina. Sa ciljem da vam priznamo hrvatski.bosnjacki....

Препоруке:

неопходно је не само ускладити него и појачати научне и политичке активности да се у службеној употреби у Републици Српској прогласи српски језик (ијекавског и екавског изговора) са ћирилицом као примарним писмом.

Баш ме занима да ли ће србијански лингвисти у Републици Српској (на ијекавском и несрбијанском простору) и у РС наметати ексклузивистичку парадигму из Србије (да Србин из Босне није довољно добар Србин ако не каже (непостојеће име) Фрања, па Стева, Бора, Влада уместо Стево, Боро, Владо) као што су "srpski lingvisti" из Србијаније почели. Како је кренуло не би ме чудило ни да Србима из Босне наметну "бошњачки језик" ако не прихвате правила србијанског језика.

Препоруке:

'Српски језик је једини језик са два писма' - Лаж! Постоји велики број језика који користе два или више писама. Од јапанског који користи три писма, али не на међусобно искључујући начин - различита писма се користе за речи различитог порекла -, до монголског који користи ћирилично и традиционално писмо, као и великог броја језика бившег СССР-а. Нисмо посебни нити имало више интересантни тиме што користимо додатно (и туђе, али не бих се сложио са ознаком 'хрватско') писмо.

'Латиница је модернија и боља; Ћирилица је старомодна' - Лаж! Ово су предрасуде и субјективна посматрања оних који не размишљају ни објективно, ни морално. Оваква 'вредновања' су без икакве вредности.

'Ћирилица није угрожена; Латиница није никаква претња' - Нетачно! Српска ћирилица је промовисана од буквално никога. Ми смо једини који могу стати у њен угао. Латиница, пак, је свесно или несвесно промовисана и форсирана и изнутра и споља. Ћирилица мора бити заштићена да опстане.

Препоруке:

Поред испоснице Светог Саве пише PLAŽA, поред манстира Студеница пише ŠKOLA.
Свако ко купује новине на латиничном писму убрзава умирање Српског народа.

Препоруке:

@Опасност

Још нико није ништа није нашао као спорно у написаном тексту, па те позивам да кажеш шта је у њему нестручно ? И још , шта си ти урадио "стручно" за ћирилицу.

Нигде до сада нисам прочитао једно овакво упозорење о погубним последицама српског правописа по ћирилицу. Нарочито свака част за наслов.

Препоруке:

Ето ја размишљам да са истомишљеницима оснујем Удружење српско-муслиманки клуб "Слога", који би имао у својој дјелатности и циљ да се сачува ћирилица, односно да јој се да мјето какво по закону треба да има (равноправност и у Федерацији БиХ).Ја примјећујем да ни државне институције на нивоу општине, Кантона и Федерације БиХ на службеним печатима у великом броју слуачјева не поштују обавезу двојног писма (ћирилица и латиница)иако је то предвиђено законом о језику и писму.Па чак то не поштују у великом проценту ни судови на својим печатима који су претежно само латинични.Ја ипак поштујем јер сам свој печат одрадио и ћирилицом и латиницом (пола/пола).Само за ово у вези ћирилице ми треба подршка, а подршке нема.Најгоре је то што и Срби само декларативно "штите ћирилицу" а ево ја нудим конкретан пројекат преко НВО удружења, па видјет ћу хоће ли бити заинтересованих да се крене у то....

Препоруке:

Ми у Федерацији БиХ смо имали један јако лош период за ћирилицу.У рату и годинама послије рата "ћирилица је била протјерана из школа".Нешто се ради посљедњих година да дјеца барем науче ћирилицу, али сматрам да је то недовољно јер се ћирилицом мора писати једнако времена ко и латиницом, јер она то као законски равноправно писмо то заслужује.Ето ја заиста никада нисам престао писати ћирилицом па ни у школи иако сам због тога у неколико наврата имао вербални сукоб са појединим професорима (поготово у рату) од констатације да су ми говорили зашто пишем "четничком ћирилицом" па до глумљења да не знају прочитати.Али увијек је било и добрих људи који су када сам им се пожалио вршили позитивне сугестије на такве "задрте".Знам ја најбоље како је ћирилица угрожена али има ли воље да јој неко помогне да дође на бољу позицију?Ја са своје стране сваки дан пишем и ћирилицом и латиницом /својом руком...

Препоруке:

Овим путем прозивам српску политику и српске политичке странке у Републици Српској што не користе довољно или никако политички простор који могу заузети у складу са Уставом и законима у Федерацији БиХ, па би тиме помогли и афирмацији ћирилице као писма.Зашто се српске политичке странке не активирају политички на просторима Федерације БиХ?Зашто игноришу чињеницу да и у Федерацији БиХ има српског народа и људи склоних српству?Зашто су се само ограничили на Републику Српску?Зашто не користе уставни принцип који Србима у Федерацији БиХ нуди 1/3 власти?Зашто се одричу Федерације БиХ и Срба у Федерацији БиХ?Зашто?Зашто заборављају Дрвар,Грахово,Петровац?Зашто заборављају повратничку популацију?

Препоруке:

Српски лингвисти србохрватисти када "бране" ћирилицу, они који имају "кога", немају "чиме", а они који имају "чиме", немају "кога"! Ђаци Новосадског "договора" уздишу: "Кад сам мог'о нисам мог'о, а сад могу ал не могу". На прсте једне руке можемо избројати наше сународнике попут Немање Видића који јасно указују на произвођаче тог зла: на ЛИНГВИСТЕ И ПОЛИТИЧАРЕ, који дувају у исту тикву, и успут се узајамно позивају једни на друге! Немања прекида ту спиралу. Лингвистима србохрватистима фали знање, а политичарима југословенима фали поштење. Кад се такви ухвате под руку, добијате ЗЛОНАМЕРНЕ НЕЗНАЛИЦЕ!

Препоруке:

Овим путем прозивам и Српску Православну Цркву зашто не врати православне свештенике на просторе Федерације БиХ?Зашто не врати православног попа у Завидовиће?Зашто православни живаљ да би ишао у Цркву и обављао своје "вјерске обреде" мора слушати мисе у Римо-католичкој Цркви јер се православни поп није удостојио да се врати народу.Враћајте попове нека обављају своју вјерску дужност према народу.Поп има и Цркву и велику кућу изграђењу за попа а попа нема.Није моје да вам на то указујем али кад нећете сами неко ипак мора.

Препоруке:

@ Амир Чамџић

Веома поштујем кад се људи оглашавају под својим именом и презименом,и радује ме Ваше јављање.
Пре рата у Дервенти је постојала ћирилица на једној страни ознаке адвокатске фирме мог великог пријатеља Шерифа Исаковића, а са друге стране је била латиница. То је он урадио само због мене, иако је по закону била равноправност писама. У читавој БиХ видео сам ћирилицу још само у Добоју на продавници обуће "Фрушка гора" Рума.
Кад је створена Република Српска Дервента је сва била у ћирилици ,а данас у њој нема више од пет ћириличних фирми .У мом селу Календеровци су три мале фирме, и то у ћирилици. Јавља ми пре пар дана пријатељ да у селу има напретка са ћирилицом. Поправља се асфалт испред школе, и залагањем двојице људи успело се да на асфалту њоме буде исписано ШКОЛА. Жива ћирилица па макар се и гаѕило по њој.
Село је било титовско , па је послало на робију свог попа Саву. Неко дојавио да се на његовој слави певала нека српска песма.
Биће наставак

Препоруке:

Амир Чамџић - наставак

Године 2004. славио сам у Дервенти 40 година матуре ( гимназија), и био сам једини Србин. Отишао сам са радошћу, јер никад нисам имао неку непријатност на националној основи, нити сам чуо да се неком другом она догодила. И био сам срећан што сам се одазвао позиву. Од професора је био разредник Звонко Корена, који повремено долази у Дервенту , а сви остали живе изван Републике Српске. Онда он почне да прича о великој табли на улазу у Дервенту, исписану ћирилицом. Па ће са презиром и гађењем :"Шта то значи, коме то треба, куда то води.Ја сам интервенисао код председника скупштине Мирка Џебе да се то склони." Кажем ја да треба мени јер сам Србин,и јер ју је Србима забрањивао Анте Павелић. А честита одликашица Марица Баришић, од честитог оца Бошка, подржа ме речима :"И људи због ње убијани."
А кад ја агитујем за ћирилицу међу Србима, они ме се после клоне.
Него ако имате лову од НВО за ћирилицу,како наводите, можда би се Срби примили на обоје.

Препоруке:

Исправка : у мом селу, где је 99% Срба, је латиница, а не ћирилица !

Препоруке:

Искрено мени је најчудније толики се пројекти у НВО узимају, добивају се огромна финасијска средства на мање или више глупости.Мене чуди да никада нисам чуо да је неко нешто предузео на плану "описмењавања људи ћирилицом".Ја знам да данас имамо неколико генерација које су стасале што у рату а што и послије рата које уопште не знају писати ћирилицом (јер их нико и није учио као првачиће у школи да науче).Зашто српска власт нешто не учини и на том плану?Има законско и уставно упориште да се борби за ћирилцу али искрено нико ништа неће.Ја нисам сад неки "поп" да "попујем" за ћирилицу али лијепо је бити писмен и писати са више писама, и било би ме себе самог срамота да сутра некада недај Боже заборавам писати ћирилицом.То би за мене био пораз.Е сад да ли има воље да се иде законским путем на јачању равноправности ћирилеце са латиницом.Ипак мислим да нема ни код Срба.Зашто? Не знам...

Препоруке:

Ево један конкретан приједлог нека српске политичке странке почну активније политички учестовати у Федерацији БиХ, јер на то имају Уставно право на принципу 1/3 власти у Дому Народа Федерације БиХ.Зашто то не користе?Па није власт само Дом Народа, од тога се иде према "доле" на Управне и Надзорне одборе Јавних предузећа / па и према школама као Јавним установама.Зашто се не иде на то да Срби попуне своју уставну квоту у јавним организацијама у Федерацији БиХ?Ја заист не разумијем зашто Срби не користе своје политичке могућности које релано имају у погледу Федерације БиХ?Уколико се неко бољи да ће тиме ослабити Републику Српску грдно се вара, само је може ојачати када има своје упориште, своје људе и у Федерацији који обнашају власт и фукнције.На тај начин може се ширити и ћирилица.Ако српска политика неће у Федерацију БиХ, неће онда ни ћирилица сама собом без политике...

Препоруке:

1. Приметио сам неки коментар овде, писан од стране Немање Видића. Тада сам помислио да је неки читалац узео тај надимак по нашем фудбалеру. Али када сам овде у чланку видео слику г. Видића, било ми је јасно да то јесте његово право име, јер сам са њим некада давно радио па сам препознао слику.

Важно је то, драги Немања, да ако сте већ ушли у питања језика треба и сами да пазите на језик. Не смете казати: "БиХ унитаризам", него морате рећи : Унитаризам БиХ. Ово никако није неважно. Свакоме од нас треба бити обавеза да добро пази на говор, колико год може. Међутим, није то толико ни наша кривица, колико је кривица јавних гласила, којима "дрмају" они што себе воле звати "лингвисти", на челу са академиком Клајном и његовим колегама. Гласила просто утискују у свест људима, народу, погрешан говор и облике и људи неосетно пријањају уз то. РТС је тако, нећу претерати ако кажем, разорио Србски језик, или је бар у томе играо водећу улогу.

Препоруке:

2. Касније се томе прикључила друга медијска "боранија". Сви они имају лекторе који тамо седе и дежурају над тим рушилачким процесом.

Ја сам машинске струке. Али сто пута сам рекао: Хвала богу да нисам школовани "лингвиста", јер онда о језику не бих знао добро мислити. (Висока) школа пречесто скреће људски ума у лошим правцима.

Ја видим да се Ви језиком бавите више са политиче стране - питање ћирилице, итд. Али ипак ваља да пазите и да језик правилно користите.

Иначе, волим да сам видео и Ваш критички став према "лингвистичком еснафу". Ви се, додуше, у томе задржавате само на питању судбине ћирилице. Ја Вам, међутим, морам казати да је проблем са тим еснафом, како га назвасте, још далеко дубљи и озбиљнији од тога. Мене, рецимо, занима језик у његовој целости и у правом мору појединости, које су језички академци довели на странпутицу. Србски језик је та академска група квази-мислилаца успела већ скоро сасвим разорити!Зато је употреба ћирилице само кап у мору проблема.

Препоруке:

3. Ја сам започео већ са тим "лингвистима" интелектуалну борбу преко неких писама, али ништа од тога неће бити док не кренем свој часопис. САНУ не одговара на моја препоручена и врло критичка писма, адресирана на академика Клајна. Академик Клајн, ено, дословно руковиди сектором НИН за питања језика, тамо пише колумну, и готово свакодневно у њој прави велике језичке грешке! Али сваки коментар одбија се о њега тамо као о какав бетонски зид. Пролазе само они који га нешто питају уз респект. Нови уредник, Ћулибрк, био је показао и добру вољу да објави моје осврте, али тамо Клајн шефује над језиком, колико ја видим, и моји осврти - не пролазе!

Пријатно ме је изненадило да се нашао још неко данас ко би се усудио мислити на колико-толико критички начин о томе "лингвистичком еснафу" како то Ви рекосте. Но, о томе ће морати још много да се пише и да се ради.

Препоруке:

"Crni dane,a crna sudbino,o kukavno srpstvo ugaseno,zla nadziveh tvoja svekolika,a s najgorim hocu da se borim."Ovako je pevao Vladika Rade pre skoro 200 godina,o dogadjajima od pre vise od 3oo godina,Kakvi smo bili i jesmo,dobro je da nas uopste ima.

Препоруке:

Сатирање ћирилице и наметање Србима латинице је чист политички пројекат, чији је један од циљева био да се српском крвљу створе независне државе за Хрвате и Словенце (у случају друге победе). У случају прве победе, шта би било с ћирилицом, показао је носилац еуропске и ватиканске демокрације - Анте Павелић. Он је забранио ћирилицу.

Данас међу Србима имамо потпуно исте идеологије, само на један прикривени, префињенији начин, јер се Срби најлакше пецају на "финоћу", "културу", "напредак", "једнакост", "братство". Да ли сте ово већ довољно искусили, и да ли ви, наводни Срби, уопште, читате вашу историју од давнина?

Латиница, која истискује ћирилицу, је тројански коњ на југославенизму као његовом носиоцу. Погледајте само где је и када основана Југославенска академија знаности и уметности. У центру усташтва - Загребу! И то пола века пре српске реализације тога пројекта. Кад год рачунају да ће им требати српска крв - ето Југословенске академије. Срби, бре, опаметите се већ једном.

Препоруке:

1. Читам опет оних седам тачака које Ви, Немања, износите као закључке вашег округлог стола у Реп. Српској. То изгледа прегледно, али у себи крије још читаво брдо проблема. Сагласан сам да неке од тих акција треба хитније покренути. Али има их које би можда било боље још одложити. Јер, дубља језичка анализа откриће нам још доста грешки које и ви тамо не видите него их конвенционално узимате као нормалан и добар Србски језик. А није тако. Ево већ и овај детаљ: Србски, или "српски". То ће ваљати разјаснити и мењати. Или велико и тешко питање "ијекавског" говора и језика. И тако даље. То нико још не дира, а ја о томе имам много за казати. Рекох већ да ћу у своме часопису та тешка питања језика много обрађивати, иако то неће бити једина тема часописа. Ми данас практично немамо озбиљан часопис који би се бавио језиком на истински научној основи и методу. Матица српска у Новом Саду нешто има, Институт за језик нешто објављује, али то све је школарско наклапање о језику, пуно грешки.

Препоруке:

Немањи Видићу.-
2. Даље, ето и Ви спомињете некакав "стандардни српски језик". Звучи позитивно, али то "стандардни" крије у себи врло озбиљне и опасне ствари и грешке. Покушао сам већ Ивану Клајну то казати, али не вреди. Наиме, тај процес "стандардизације" није ништа друго него увођење на мала врата пуке школарско-урбане тираније над Србским језиком. Тираније која кипи од грешки свих могућих врста и извора. Највише је у томе типичне урбано-академске деградације нашег језика у свим областима језика, што је крајње озбиљан проблем. Нећу ни да Вам спомињем овде колико разарање и читаву трагедију су академци и неки други урбани кругови направили у области нагласка у Србском језику! Ви данас, нпр., имате у РТС да практично сваки спикер наглашава речи како то њему приватно дође нека "инспирација", као песнику кад пише песме! Иако стандардизација представља нешто што у доста области производи неку корист, у језику је то данас код нас врло опасан процес. Управо назначих зашто.

Препоруке:

Немањи Видићу.-

3. Пре него што започнемо те разправе, ето и код мене у часопису, у коме ће свако имати право и прилику да напише ауторски рад, ако то задовољава нужне, основне критеријуме, ваљало би се још уздржати од великих акција у области прописа, јер ће се десити да се можда мења устав, донесу закони, измене школски програми, итд. и онда поново почнемо - поправљати и мењати ствари.

Ја имам свој лични стил у овим темама који се, на пример, доста разликује од стила који негује Др Јела Бисић, при чему не желим говорити да њен стил не ваља. Само кажем да се разликујемо. Она много удара на неко само-деструктивно понашање које примећује код Срба. Ја не баш толико, јер тога има и код других. Али ипак, постоје ствари међу нама, Србима, у које се ми требамо критички и пажљиво загледати и оно што је видљиво у неком претежном приступу да нам прави штету, и што је за мењати, то треба мењати. Јер, како радимо, често није добро, право за нас.

Препоруке:

@Милош Опачић - „...Зато је употреба ћирилице само кап у мору проблемa.“. Српска ћирилица није кап – она је не само материјал за темељ националног идентитета, него и за зид његове зграде. Без ње – не може. Видиш латинични текст на “српском“: одмах се види политичко опредељење или национално убеђење аутора текста. Довољно је само погледати списак злочиначких имена оних који су кроз историју прогонили ћирилицу, па да буде јасно зашто је она важна. Ако уопште ћирилица победи не само у званичној употреби, него у општој јавној употреби у Србији (школство, издаваштво, медији, путокази, итд., итд.) може се разложно прећи на исправљањe мора осталих (лингвистичких) проблема. Без њене победе – то "исправљање" проблема је само шминкање мртваца. Да – борба за ћирилицу је искључиво политички проблем – и то још какав!! На путоказима /уличним таблама: ћирилица посвуд - енглеска транскрипција испод! Употребу латинице оставити националним мањинама – у складу са законом.

Препоруке:

Када сам накнадно прочитао прилог пост бр. 2, видим да је мало недефинисано оно што рекох за спикере у РТС, а у контексту са "стандардизацјом". Хтео сам рећи да и поред много лектора који дежурају у гласилима, свако говори и наглашава како хоће, и заправо, ни не знају како треба да говоре, како спикери, тако ни лектори. Дакле, "стандардизација" је само превара. А осим тога, ту "стандардизацију" академци заснивају на мору грешки које су у језику направили, па њу треба сматрати ништавном. И саме себе су они збунили својим радом.

Препоруке:

Ako je pomenuti skup održan u RS, zašto se na njemu, u negativnom kontekstu, nisu pominjali pojedinci i institucije iz RS? Dokle će svako "srbovanje" iz RS ciljati isključivo na Srbe u Srbiji?

Препоруке:

Нажалост, ми Срби смо приморани да се још боримо за одбрану свог језика и писма. Позната србска неслога и разједињеност највећа нам је сметња у овом погледу.

1. Сматрам да је данас сваком просечно образованом Србину познато да нам језик није коначно стандардизован и да је двоазбучје (пошто латиница није азбука, прецизнији је страни термин диграфија)довело наше историјско писмо ћирилицу скоро до нестанка. Онај образовани генетски Србин који не зна те чињенице, или није Србин духом - или није у суштини довољно образован.

У политичком смислу посматрано тзв. флоскула да јевроунијаћење нема алтернативу и другосрбијанска филозофија тииитостичког југославенства и примене крватског културног обрасца смишљено занемарују питање уређења и заштите Србског језика и фаворизују нескривено латинизацију. Онај германски захтев о промени свести Срба ради постизања довољног нивоа подобности за пријем у јевројунију -представљају у ствари услове промене цивилизацијског кода Србског народа.

Препоруке:

2. У тој промени цивилизацијског кода подразумева се, наравно, и одрицање од научне чињенице да се Србским језиком говори на свим србским историјским етничким просторима, да је штокавски дијалекат искључиви дијалекат Србског језика, да постоји јединствен културни србски културни простор на свим просторима где се говори Србски језик, да је једино србско писмо ћирилица, да је културна баштина на србском језику, исписана латиницом у било којој верзији, део укупне србске културне баштине...

Уместо да смо се ујединили у одбрани укупне националне самобитности пред наведеним чињеницама које прете да нам пониште национални идентите - ми смо и даље разједињени око основне чињенице шта је писмо Србског језика?! Несвесни смо да је питање писма постало важно политичко и државно питање и једно од најважнијих питања србског националног идентитета.

Питање писма морали смо Уставом уредити, али ни то није помогло.

Препоруке:

Кроз већи део школовања сам писао ћирилицом. И то без икаквих проблема страна реч на латиници а превод ћирилицом. Или ознака за хемијско једињење латиницом а осталчо све ћирилицом. Тако је било све до деведесетих кад сам приметио да ми рукопис мало читљивији(нарочито за друге)кад пишем латиницом. Како сам као млад и наивн поверовао у флоскулу један језик два писма и слично, а и тад се нисам осећао угроженим(мада јесма био) тај период сам писао више латиницом, док нисма увидео шта радим. Данас потенцирам ћирилицу и коначно знам шта радим. Пишем српским писмом. И сећам се приче брата мог другара из југоскловенске војске(коју сма одслужио у доба мира)како им је професор српског замерио што су латиницом писали писмени састав. Ја ћу и у будуће писати ћирилицом српски језик!

Препоруке:

3. Пошто Србија није правна држава и државна власт не примењује ни Устав, уставна одрдба чл. 10. не представља никакву обавезу за државу у смисли заштите и употребе званичног писма. Пред нашим очима нестаје ћирилица, а само ретки међу лингвистима и јавним радницима (као што су, на пример, проф. др Драгољуб Збиљић и аутор овог чланка Немања Видић) упорно се јавно залажу и боре за ширење свести о положају Србског језика и ћирилице.

Користим се приликом да и овога пута упутим захвалност Н. Видићу због овог чланка.

Од изузетног је значаја обавештавање јавности о овом лингвистичком скупу у Бањој Луци и о још једном поразу србске лингвистике.

Један од основних узрока јадног положаја Србског језика и писма и чињенице да су они национална сирочад јесте и срамно стање србске лингвистике. Она је у вишедеценијском полтронству према србокрватситици и против ње је изгубила до сада све филолошке и лингвистичке ратове. А многе неизбежне ратове једноставно није ни започињала ни водила.

Препоруке:

да закључимо:

"neki opet to rade ciljano, da bi u bice srpskog naroda usadili svoje nakaradne stavove - to su oni koji su u kriticno vreme formiranja srpskog nacionalnog identiteta podrzavali podelu po verskoj liniji i na taj nacin od Srba stvorili Hrvate a i posadili klicu za nastanak Bosnjacke/Muslimanske nacije. I sada ti ljudi nastavljaju da ubijaju srpski narod i zatvaraju ga u mali obor"

ваши Иво Андрић, Иво Ћипико, Иван Гундулић, Марин Држић, Петар Хекторовић, Меша Селимовић, Руђер Бошковић, Фауст Вранчић, Бартол Кашић и други које ови слични фудбалеру Манчестера избацују из српске културе ..ах да они су Хрвати! А богати зашто их онда Хрвати баш не баштине него форисрају своје скромне традиције (само оних што се зову Хрвати), да ли сте се некада упитали?

Препоруке:

4. И данас у србској филологији царује србократистика (сербокроатистика). САНУ и даље издаје речник "српскохрватског" језика, Матица српска издаје неуставан правопис у погледу одреднице о званичном писму у Србском језику. Лингвисти су подељени око питања коначне стандардизације Србског језика и писма. Србистика јесте покренута неформално, али још није озваничена. Ни србисти нису јединствени у погледу званичног писма.

Наведени лингвистички скуп у Бањој Луци је, због свега наведеног, донео закључке који нису у интересу решавања горућих проблема Србског језика и писма. А, ето, нико од лингвиста није изашао у ширу јавност са коментаром - осим Н. Видића. (Све похвале Н. Видићу због тога!)

Мислим да су све примедбе Н. Видића на закључке донете на том скупу потпуно исправне.

Ја бих се усудио (иако се на бавим филологијом) да дам следеће напомене:
- скуп морао је истаћи да је неопходно коначно завршити стандардизацију Србског језика на укупном србском језичком простору;

Препоруке:

5.
- критеријуме стандардизације треба утврде лингвисти и филолози у складу са науком о језику, историјским чињеницама о Србском језику и србском културном простору и србској културној баштини;
- могући критерујуми треба да садрже одређивање у вези са једним изговором (ово подразумева да сви говорници Србског језика могу у приватном животу користити своје матично наречје, да то наречје могу корисити и у књижевном раду у смислу потреба употребе тзв. колоритног језика, али да се у званичим иступима може користити само стандардно наречје);
- стандардно писмо у Србском језику јесте искључиво ћирилица.

У стандардизацији Србског језика посебна пажња се мора посветити србској културној баштини исписаној латиницом, као историјским писмом Срба које било употребљавано углавном по присили, али и добровољно. Ову баштину ваља утврдити законом као српску и о томе обавестити надлежне међународне органе.

Препоруке:

Ја предлажем да српска политика која партиципира у заједничким институцијама (државним органима) БиХ да заузме одлучнији став у погледу ћириличног писма.Није добро само пребацивати одговорност за све што "не ваља код Срба" само на Србију, већ треба видјети докле смо ми сами досегнули или докле смо поставили "међе свога културног и националног постојања".Мислим да је крајње недопустиво да српска политика у БиХ не чини ништа да ћирилично писмо доживи своју афирмацију /у јавним документима, у управним и судским органима, у именима улица (и ћирилицом и латиницома не само латиницом) у школству и свему ономе што живот значи.Е сад ограничавати се ћирилицом само на Републику Српску а не користити законске могућности да ћирилица нађе своје законско мјесто и значај и у Федерацији БиХ није добро, јер се ћирилица најбоље брани када су "бусије ћирилице" на сваком педљу БиХ (Федерације БиХ и Републике Срспке).Да ли се на том плану намјерава шта чинити?

Препоруке:

На једном Сајму књига ових година приђем штанду српске "Просвјете" из Загреба и, будући да памтим некадашња њихова претежно ћирилична издања, запрепастим се колико је данас латиница у тим издањима преовладала...Упитам две девојке продавачице откуда то, а оне ће: "Будите Ви,госпон,Србин у Загребу, па ћете схватити!" Одох жалостан, не рекавши ништа.Потражих касније "Просвјетину" страницу на Мрежи - чиста латиница, без ћириличне верзије. А згранух се коначно када потом открих да поједине институције СПЦ у Хрватској, нпр. манастир Лепавина, фаворизује латиницу на свом сајту. То је за чуђење тим пре што је старешина овог манастира стари монах који је био и на Светој Гори и памти чисту ћириличност писане речи светосавске Цркве и зна њене муке и страдања.Оно што је још фрапантније јесте што млађе генерације свештеника и монаха који се школују у Бгд у тренду Б92 не само да најчешће користе латиницу, него на Слову љубве (радио) уводе Б92 новоговор - уместо "(жена)теолог" кажу "теолошкиња"?

Препоруке:

Ја знам вријеме када су наши "стари муслимани" , то јест раније генерације муслимана активно писале ћирилицом (чак су више вољели писати ћирилицом него латиницом), док то данас уопште није случај."Ћирилица се повукла" у Републику Српску а што уопште није добро да се ограничава само на Српску.Како мислиш представити другима своју културу и своје национално благо уколико тај други никада није добио прилику да научи писати и читатити на ћириличном писму?Када тај неко "остане неписмен" за српску културу и национане вриједности?На тај начин српство губи потенцијалне Србофиле, људе који сутра могу бити нове "Меше Селимовићи или Иве Андрићи".Српска култура мора порадити на томе да се поново јавља "љубав за ћирилицу" и код муслимана и других.Ја знам само једно да стари људи (муслимани) су јако лијепо писали ћирилицом и та традиција се мора обновити да ћирилицом јако лијепо пишемо и данас и у убудуће...

Препоруке:

Мислим да и они који потенцирају Повељу Кулина бана треба да знајуда је и сама повеља написана старијом верзијом ћириличног писма /који неко зове и "Босначица" ваљда по географском простору на коме је писмо кориштено.Али без обзира како га ко називао чињеница је да то писмо данас када га читамо има све елементе савремене ћирилице и да је готово идентично са ћирилицом.Сматрам да и због те чињенице у смислу позивања на повељу Кулина бана и на период Средњовјековне Босанске државе и Цркве Босанске је неправедно према самом себи "потиснути" оргинално писмо којим је писао "предак" Кулин бан.Ако Кулин бан слови као велики државник средњовјековне Босанске државе, онда поштујући њега треба поштовати и писмо којим је исти писао, те исто писмо треба обнављати да се не заборави.Лицимјерно је говорити о Кулину бану а не учинити ништа да се афирмише његово писмо којим је писао своју чувену повељу Дубровчанима.

http://www.camo.ch/povelja_kulina_bana.htm

Препоруке:

Тaчно Видоје, време је дa се конaчно питaње српског језикa постaви нa прaви нaчин, кaо питaње стaндaрдa и стaндрaрдизaције.
Од језикословaцa се очекује сaмо то, дa урaде стaндaрдизaцију језикa нa нaчин нa који је то одрaђено у свим другим језицимa.

Ово је једини прaви приступ, постaвљaње тог питaњa кaо питaњa некaкве зaштите ћирилице је бесмислено, писмо није ту дa се штити нпр. зaконимa, већ дa се користи у језику.

Овaко је у свим другим нaродимa и језицимa, овaко морa бити и у српском језику.

Препоруке:

ZaMOpacica,2.8.,8:83:Zivim vec decenijama u sredini koja je po mnogo cemu potpuno drugacija od srpske,ne na nacin kako su to od nas razlicite SAD ili neka druga slicna zemlja.Srbija nije bila nesto posebno ni kada sam otisla,a sada je jos dodatno upropascena.U njoj se vise,normalno,ne moze ziveti.To je delo Srba,a ne spoljneg faktora.Vecinu Srba ne mozete smatrati kao normalne.Cak i Arapi su bolji od nas,nemojte da me pogresno razumete.U patriotizmu,svesti o tome sta je nasa nacionalna pripadnost,ljubavi prema svojoj zemlji.Da ne kazem koliki narodi su bolji od nase omladine u pogledu spremnosti da se obrazuju,da rade,da se trude.Zao mi je sto je tako-ali tako je.Zato svako od onih malobrojnh,ko ima bilo kakav kvalitet,bez obzira da li je elektricar ili doktor nauka,zeli da ode iz ove kaljuge,da ga ne guse kreteni svih nivoa.To stalno odlivanje sposobnih ucinilo je da se sve institucije drzave i drustva jos dodatno uruse.Mozda nemate uvid kako je"napolju",mozda ne znate kako je....

Препоруке:

@Владислав Грујић

Тачно је да у једном стандардизованом књижевном језику питање писма није чак ни предмет стандарда, а некмоли да се законски уређује, па чак Уставом као највишим законом. Али, нажалост, то није случај са Србским језиком, јер смо свој језик довелу у позицију расула.

Скоро ништа што је најважније у стандардизацији једног развијеног књижевног језика није решено у Србском језику. А најважнији извори проблема јесу: отимање и преименовање језика које врше тзв. верске нације које су изведене вештачки из србске нације, два изговора, два писма и отимање културне баштине Срба која је исписана латиницом.

Међутим, захваљујући тзв. домаћим издајницима и компрадорима нама не помаже ни када Уставом утврдимо ћирилицу као званично писмо.

Зато је, по мом мишљењу, неопходно да се државна власт натера да се конструктивно умеша у решавање овог проблема, јер је језик - народ, а ћирилица је постала најважније питање идентитета србске нације.

Препоруке:

Видоју Марјановићу.-

1. Драги Видоје,
Мислио сам да ништа не кажем о Вашем писању. Ипак само кратко о вашем прилогу бр. 5.

Уопште гледано, ја бих препоручио, не само Вама, него и свакоме код нас да постане спреман да све научено кроз школу почне стављати под лупу. Овде сам већ рекао и нећу понављати да ускоро планирам почети мало веће разправе о језику, колико ми време буде допуштало, наравно.

У ономе што су нас у школи учили толико је догме и грешки, да ће масу тога требати одбацити у области Србског језика. Добро је да видим да и Ви прихвате и сада пишете облик Србски, и са великим С, како и ја пишем, али кад сам ја то тако написао Клајну пре неких годину дана, он је вратио једним електронским писмом које није вредно навођења и анализе.

Препоруке:

петак, 02 август 2013 11:28
Влaдислaв Грујић
Тaчно Видоје, време је дa се конaчно питaње српског језикa постaви нa прaви нaчин, кaо питaње стaндaрдa и стaндрaрдизaције.
Од језикословaцa се очекује сaмо то, дa урaде стaндaрдизaцију језикa нa нaчин нa који је то одрaђено у свим другим језицимa.

И да поново искључе екавска наречја Поморавља,Шумадије,Војводине којима се служе милиони Срба,подручја где је ћирилица код куће.
Јер,у супротном,стандарду са овом основом лако може да се прикључи ИЈЕКАВИЦА све до Трста и Алпа а на истоку ИЈАКАВИЦА све до Црног мора!
И зато језикословци само спроводе директиве наднационалних и глобалних институција(ЕУ,Јудеохришћанство).

Препоруке:

2. Видоју Марјановићу.- Али са оним што кажете у цртици 1 Вашег прилога бр. 5, никако се не слажем. Оно у цртици 2, опет, толико је компликована тема, да је боље да се од тога подаље држите. Не може се све закључивати о тако сложеним темема неким брзим резовима, како ко хоће. Та Ваша цртица 2, не може се тако проводити, могу Вам одмах рећи. Мораће се дефинисати шта се може писати у изразу неких етничких група, и да ли се може, и где, у којим гласилима, и у ком погледу (правопис, облици, итд.), а шта и где не може него правим Србским језиком!
Трећа Ваша цртица, стандардно писмо, то је ћирилица и треба бити. Али оно што кажете: "искључиво", што значи: једино, то је већ тежа тема. У време Интернета и међународног саобраћаја и код Руса сам видео латинице, Јапанци романизују своје знакове, итд. За све се мора имати добре аргументе и њих се мора приказати, а онда размотрити све контра-аргументе па донети одлуке, а не тек: "Тако мора да буде, и готово!".

Препоруке:

Драга госпођо Бисић,
Драго ми је да сте овако искрено изнели свој став. Међутим, сада ћу ја Вас мало изненадити, можда мало и шокирати.
И та тема, коју Ви доста потенцирате - шта не ваља код Срба, јако је тешка тема и има много слојева.

Једном сам разговарао са неким Францухом, шефом једног представништва OSCE. Причамо на Енглеском. Он мени почне: "Али кад ви овде имате људи...". Ту ја њега прекинем и кажем: "Да, господине, признајем, имамо овде људи који учине понеки лош поступак, али ....", али ту и он мене нагло прекида јер је осетио шта ћу ја њему казати, па ме допуни: "Али тога има и код нас у Француској! Свестан сам ја тога". "Тако је", рекох ја њему, "...и не само у Француској!".

То ја, поштована госпођо, желим и Вама казати. Не ваља се залетати у таквим стварима. Ја сам, верујте ми, готово у целости открио о чему се то ради код нас; из чега извиру ти проблеми. А ипак не идем дотле да говорим тако као Ви.

Препоруке:

2. Можда баш и зато што сам ја разрешио, или како Ви можда више волите, "дијагностификовао" изворе тих проблема који се некад јављају у понашању, ја и не идем до крајности као Ви. Рекох напред да сам машинске струке. Али, оставимо "струке" за неку другу дискусију. Струке и памет, верујте ми, могу често, иако не увек, да иду различитим колосецима. Мене кад питају чиме се бавим, ја кажем: Бавим се аргументима. То је важно. Разумете ли?

Ја сам задњих десетак година радио на Западу, одговорне послове у својој машинској струци. Тако да и то знате. Дакле, добро сам ја могао одвагати релативне односе понашања нашег Србина и онога тамо са Запада. Ви спомињете каљуге у свом народу. Ја Вама могу рећи да сам ја на Запааду виђао ружних каљуга, само - друге претежне врсте. Ми имамо неке мане, али они имају своје!! Мене ипак чуди да Ви ово не разумете. Друге ВРСТЕ каљуга су тамо - госпођо Бисић! Размислите мало, па ћете се сагласити са мном.

Препоруке:

..,a mozda se zavaravate da je svuda tako.Verujte da nije.Za svaku akciju treba Vam odredjena kriticna masa.Ako Srbi zele da postanu katolici(i prestanu da budu Srbi),ako zele veceru a ne veru,ako za njih EU nema alternativu(u sva 3 slucaja-nekome se prikace,kao paraziti,da ih taj shlepuje)-onda Vi,ja i drugi komentatori(i obicni ljudi dobre volje i ciste svesti i savesti)ne mozemo nista.Nemamo kriticnu masu potrebnu za akciju.Ne mozete da pravite 50gr testa-pravite oko 1kg,da bi to na nesto licilo.Moram da primetim da su Srbi posle raspada Yu postali velike kukavice.Bilo je kukavica i ranije,ali se to krilo.Bilo je sramota.Sada coveka koji iole iskazuje neko samopostovanje gledaju kao budalu,pa cak i ludaka,i nikoga nije sramota da bude podlac i slabic.Kad ste to-onda ste"pragmaticni"Niko nece ni da pomislja da kad je toliko stinut,pa bi morao da ucini nesto sto nece-jednostavno se ubije.Valjda se to u Srbiji sada leci,pod dijagnozom depresije.Vajda je Stevan Sindjelic bio....

Препоруке:

....depresivan.Da je u njegovo vreme postojao Prozac,ne bi bilo Cele-kule.Uglavnom,zbog takvog mentalnog stanja nacije,ne polazem mnogo nade u drzavne institucije,i njihove akcije.Jedina nada mi je u tzv pokret odozdo,kako bi ih nazvala,(Grassroots movement,na engleskom)inspirisan,npr nekim iskustvima gandizma.To je,medjutim,u Srbiji nepoznata oblast.O kom god pitanju da se diskutuje,Srbi traze da drzava funkcionise,i to traze to vise sto drzava manje moze da funkcionise,jer je nema.Evo,dogovorimo se da necemo kupovati proizvode na cijim pakovanjima je natpis latinicom.Da necemo jesti hrvatsko povrce,dok se i poslednji izbeglica ne vrati kuci,u Hrvatsku.Da necemo trositi pare u kafanama,na pice i duvan dok god je gladne dece u Srbiji.Da cemo gladnoj sirotinji raznositi hranu po kucama.Da cemo raditi kao dobrovoljci u narodnim kuhinjama,cistiti krompir i prati sudove.Da cemo sitromasnim porodicama sa mnogo dece poklanjati stare kompjutere.Zidati zelene kuce beskucnicima...To moze nesto

Препоруке:

..ca promeni,na mikro,pa i na makro planu.Ostalo se moze raditi,ali u mnogo slucajeva je gubljenje vremena i energije.

Препоруке:

@@Зато је, по мом мишљењу, неопходно да се државна власт натера да се конструктивно умеша у решавање овог проблема, јер је језик - народ, а ћирилица је постала најважније питање идентитета србске нације.
@@ (Видоје)

Држaвном aпaрaту је између остaлог поверено упрaвљaње новцем пореских обвезникa зa општу добробит држaве, нaције и друштвa.

Језик је једнa од нaјвaжнијих компоненти друштвa,
језик је кичмa идентитетa и окосницa функционисaњa држaве и друштвa.

Дaкле, држaвни aпaрaт преко новцa пореских обвезникa плaћa српске језикословце дa брину о језику.

Фундaменти питaњa језикa нису никaквa нaучнa питaњa ни питaњa струке, већ пре свегa питaњa поштовaњa норми и прaвилa којa постоје у цивилизaцији, дискусијa о писму је рaвнa дискусији о томе дa ли нa нaшим путевимa требa дa вaжи прaвило дa се вози сaмо једном стрaном путa.

Препоруке:

Дaкле, aко језикословци које плaћa нaрод преко држaвних службеникa не желе дa се бaве својим послом, ондa требa плaћaти неке који ће дa рaде свој посaо.
Доносити некaкве зaконе у вези језикa и писмa је бесмислено, чему тaј околни пут, који нaс при томе, кaко се покaзује, уопште не води циљу.

Решaвaње питaњa језикa путем зaконa уствaри покaзује дa неко имa жељу дa се тa ствaр не реши, или дa се купи време док се ствaр не реши онaко кaко је неко зaмислио.
Тaкође, решaвaње питaњa језикa путем зaконa покaзује дa изaбрaни предстaвници влaсти не држе полуге упрaвљaњa друштвом, већ дa се друштвени токови усмерaвaју однекуд другде, a „влaстимa“ остaје сaмо дa нaс зaмaјaвaју и перу руке и, зaједно сa језикословцимa игрaју с нaмa пинг понг, држaвни оргaни нaс убеђују дa питaње писмa требa дa реше језикословци, језикословци нaс убеђују дa је то питaње зa држaвне оргaне и тaко укруг.

Препоруке:

Postovani gopodine Grujicu,novac koji Srpska drzava ubira od Vas(i drugih)zove se harac.Da li Vi mislite da je bilo pametno ocekivati da Otomanska imperija,od haraca,izdrzava lingviste i brine o srpskom jeziku?(A Srbica,pisana ciriicom,u Otomanskoj imperiji jedno od 4 zvanicna jezika.Jezik dvora i diplomatije)Pa sto bi,za Boga,ovi koji nad nama vladaju,brinuli o Srpskom jeziku i cirilici?Koju metamorfozu,koje kloniranje cekujete da se desi?

Препоруке:

Јело, јa пре свегa износим релaције, сa освртом нa стaње кaкво постоји у нормaлним друштвимa и језицимa (код нaс очигледно стaње ни у друштву ни у језику није нормaлно).
Мсилим дa су овaкви осврти вaжни дa не бисмо зaлутaли у свом деловaњу и дa не бисмо дозволили дa нaс зaвлaче, јер aко и некaд буде постојaлa политичкa вољa зa решaвaње проблемa у српском језику, пут зa решaвaње требa дa буде јaсaн, или ће се политичкa вољa и енергијa усмерити нa погрешну стрaну, и подлећи мaнипулaцијaмa, истрошићемо се у зaконским формулaцијaмa и нaтезaњимa. Питaње писмa није питaње зaконa и Устaвa, већ питaње језичког стaндaрдa.

Препоруке:

У свом члaнку нa који сaм веомa поносaн постaвио сaм питaње писмa кaо део питaњa језичког стaндaрдa:

http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=39812:pitanje-srpskog-jezikog-standarda&catid=44:kultura&Itemid=43

Смaтрaм дa је то једини испрaвaн пут, све друго, поготово јaдиковке нaд судбином ћирилице, приче о кaтоличењу, зaштити ћирилице итд, све то звучи пaтетично, нaмa требa другaчији приступ.

Не може се позивaти дa питaње писмa буде решено код нaс кaо у свету, a дa нaчин зa решaвaње тог питaњa буде онaкaв кaквог немa нигде у свету, о томе сaм исто писaо у још једном недaвном члaнку:

http://www.srpskikulturniklub.com/resavanje

Нигде Устaви не штите писмо домицилних језикa држaвa, нити гa чaк помињу, сем у бившој СФРЈ. И гле чудa, у Бугaрској или Русији ћете се нaгледaти ћирилице, тaчније увек је ту кaд се пише бугaрски или руски.
Јaсно, ти језици су нормирaни кaо и сви други, лaтинички или не, невaжно је, вaжнa је нормa и поштовaње исте.

Препоруке:

Госпођо Јело,

Нешто у томе што Ви кажете има и тачно, а нешто и није. Али уопште, ја не волим такво решавање ствари. Ето, имам другачији поглед. То за шта се залажете, то је, како да кажем..., губљење у микросвету. Ствари се више не решавају тако. Тај "grassroots", не знам, можда ви нешто и направите тако, али не верујем. Помоћи ћете можда неколицини који се муче, да се муче још неко продужено време. Ми, госпођо, треба да решавамо ствари тако да се положај тих који се муче - мења!! Они треба да престану да се муче. Ко то може направити? Власт! Може, али и мора.

"Али неће", рећи ћете. То је нешто друго. Направите ви " grassroots" који ће натерати власт да решава друштвена питања на одговоран начин. Или: Избори! Дачић може да прича - по цео дан! И сваки дан! Шта мислите - хоће ли он тако као премијер нешто заиста урадити? Па, наравно да неће. Нема времана, од приче! То је одмах јасно. То треба - мењати, замолити их да сиђу и да потраже посао где се - прича.

Препоруке:

Hvala Bogu,sopodine Opacicu da sam i ovo cula(procitala)Sa Vama se potpuno slazem.Iz vasih usta(sa vaseg kompa)u Bozije usi.Pa naravno da postoje funkcije drzave,da ona mora da radi odredjene stvari,ili se vracamo u preistoriju,u kameno doba.Naravno da postoje stvari koje samo drzava moze da uredi.Na primer,kako moze da se bez drzavne organizacije proizvodi elektricna energija,distribuira i naplacuje stanovnistvu?Za sada,to je moguce samo kroz sistem koji organizuje drzava.Medjutim ja sumnjam u vaskrsnuce srpske drzave,i cini mi se da tendencije ne idu u tom pravcu.Naprotiv.Mozda mislite da narod,stanvnistvo,ne mogu da zive bez drzave,ali varate se.Nesredjene drzave,kao sto je nasa,postoje na svim kontinentima.Narodi,nesrecni kao nas zive,decenijama,pod takvim uslovima,bez nade da iz tog stanja izadju.Zato je mala,licna inicjativa palijativ,i to los.Bolje ishta nego nista.Nista vise ni bolje,naravno.

Препоруке:

Zaklela sam se da o Vladi,njenom menjanju i slicnom necu komentarisati(i izdrzala do sada)a da o toj gluposti necu ni citati.Samo da Vam napisem najkrace:Kod nas,vec odavno,svaki premijer(a i ovi drugi,svih nivoa)bolje da nista ne rade.Jos kada samo pricaju-pomoz Boze.Covek zapusi usi,pusti muziku,okrene prekidac-i gotovo.Problem nastaje tek kada rade-od toga,kao neceg konkretnog,stvarno ne mozete pobeci.Lupaju Vas njihova dela,po glavi direktno,i bekstva od toga nema.Sva sreca da od price nemaju vremena da delaju!Sta Vi mislite:da ih zamolite da sidju-oni bi sishli?I ko bi posle dosao?Koga vi vidite kao opciju-naslednicu?I ne samo to:posle lupinga sa Sporazumom-njihova popularnost raste!U nasem drutvu,g.Opacicu,vlada sistem mafije.(Skoro)svi gradjani su deo Sistema,koji distribuira male nagradice gradjanima,i dozvoljava im ucesce u kriminalu/korupciji.Zato,za uzvrat,oni cute.Nije odrzano opelo(samo)cirilici.Davno jos odrzano je opelo Srbima.Oni su ga saMi sebi cinodejstvovali.

Препоруке:

Ево још ово за данас. Ја апсолутно нисам у политици и не волим политику. Ја ако кажем да премијер треба радити то мислим да свако ко је нормалан треба да каже.

Кад год говорим о некој теми, па врло ретко ако и премијера споменем, то учиним јер имам неки научан аргуменат, никада чисту политику. Под науком, међутим, ја не мислим на микроскопе, него на неку много бољу науку, а то је системски поглед на друштво, ред у њему, одклањање неправилности, и слично. Све то треба научно да се решава, ово тврдим! Проблем народа је што тачно те ствари узурпирају политичари, како год да се зову, да они о њима решавају. А они о томе готово да појма немају. Зато ствари крену наопако. Они треба да имају саветнике који знају да МИСЛЕ, и њих требају слушати. Ето то ја желим да кажем. Могао бих овде сто аргумената дати кад би било простора и кад бих ја имао времена.

Препоруке:

Postovani gospOpacicu,niste u pravu sto se tice politike.Ona je kao margarin u onoj reklami-u sve se mesa.I to joj i jeste posao.U savremenim ljudskim drustvima,politika regulise sve u jednoj drzavi.Zato mi i diskutujemo o cirilici u casopisu koji se zove NSpolitickaM.Osnovni princip tzv zapadne,parlamentarne demokratije je da svaki gradjanin,punoletan,mentalno sposoban,moze da bira i bude biran.To podrazumeva da se svaki takav gradjanin razume u sve:ekomoniju,spoljnu politiku,pa i lingvistiku.Ako savetnici odlucuju sta ce da se radi-zasto njih ne biramo?Zasto za ministra zdravlja ne biramo lekara,strucnjaka za javno zdravlje,s doktoratom,a ne bilo koga,koga posle savetuju savetnici sta da se radi?Zasto poslanici u parlamentu nemaju pravni fakultet(makar,za pocetak)?Pa zar oni ne donose zakone?to vrzino kolo,ko je stariji:kokoska ii jaje,narod ili vlast koju je izabrao-je nerazresivo.

Препоруке:

@ лингвиста

Нешто остадосте без текста.Одговорићу и кад пишете сакривени иза шифре.

@ опасност

Рекосте да је текст написан нестручно.
Ако не наведете неки аргумент за такав став,читаоци ће помислити да у коментару вреди само оно место где се каже да је аутору пуно срце.
Итекако је аутору пуно срце кад се овакав текст појави на најугледнијем сајту , који једини има у свом имену има реч српски.
Задовољан сам што сам могао упознати јавност да је лингвистичка струка одржала опело ћирилици, и да се од ње не може очекивати ништа добро за српски национални интерес, а камоли да установи правописну норму (стандард ) једног писама у српском језику .

Препоруке:

Владислав Грујић:"И то писмо нема шта да се штити,нити има смисла штитити писмо,то је небулоза, писмо треба да служи ономе чему је намењено, записивању језика."
Био би Грујић у праву кад српска ћирилица не би имала и симболичку функцију. Због те функције је предлог за њену уставну заштиту дао легендарни професор права академик Радомир Лукић. Онај који је написао књиге "Социологија морала" и "Социологија села", што подразумева да се разуме у душу народа.
Док Грујић негде написа да је поносан на неки текст са основном поставком да је писмо само питање стандарда, ја ѕаступам супротан став : да је у Срба питање писма политичко потање националне културе од прворазредног значаја.У овоме следим академика Радомира Лукића , а можда је Грујић поносан на свој став зато што мисли да је оригиналан. Међутим ,то становиште је познато из књиге проф. Петра Милосављевића "Српска писма" ( 1995).

Препоруке:

Немањи:
Питање писма јесте питање стандарда, а при избору (једног) стандарда треба узети у обзир све о чему говорите, симболику, историју, културу, традицију, компатибилност са савременим токовима и технологијама итд..

А ја и даље не знам чему служи уставна заштита и уопште заштита, то постоји још од 1990. па смо сведоци шта се дешава са "заштићеном" ћирилицом. И чак постоји општи консензус око тога да је треба штитити.

А што се Петра Милосављевића тиче, прављење бућкуриша прошлости и садашњости опет нема везе са стандардизацијом језика, као што патетично позивање на српска писма или српско писмо није ни од какве помоћи.

Препоруке:

Навод из чланка:

""Истовремено, Закључцима се прећутно прихвата актуелни правопис Матице српске који је неуставан у том смислу што је њиме и хрватска латиница именована стандардним српским писмом.""

Како је то правопис неуставан и како то члан 10 Устава Србије негира постојање других писама у српском језику?

Препоруке:

Владислав Грујић : "Питање писма јесте питање стандарда, а при избору( једног стандарда треба узети у обзир све о чему говорите, симболику , историју, културу, традицију, компатибилност са савременим токовима и технологијама."

Значи, ипак, питање писма није само стандард.А, као случајно, не спомиње се главни карактер питања писма - политички.Којег сам још 2001.г. именовао државним питањем писма, и то обзнанио у Политици.А државно и политичко је исто. Није аргумент против става Грујића само то, јер сам ја само инжењер, него и то што је опредељење за писмо именовао политичким питањем академик Лукић.Наравно да се на референдум за садашњи Устав ишло са следећим решењем : једно писмо (ћирилица) у српском језику.Али Грујић не наводи како изгледа то уставно решење, па његово понављање језичког стандарда, или језичке норме једног писма за један језик, личи на откривање топле воде.

После доношења уставне одредбе о језику и писму

Препоруке:

Владислав Грујић : "Доносити некакве законе у вези језика и писма је бесмислено, чему тај околни пут који нас при томе , како се показује, уопште не води циљу."

Неће бити да људи који се баве организованом одбраном ћирилице већ 13 година не разумеју оно што Грујић разуме очас .
Он није укључен у рад ниједног удружења за одбрану ћирилице, па зато не може ни разумети целину проблема.
Мада сам прочитао у његовом одличном тексту "Службена употреба језика и писама" да он зна да законом нису предвиђене казне за некоришћење ћирилице , него само за неистицање путних ознака на језицима националних мањина.То је само један од доказа да није проблем у томе што лингвисти неће да утврде правописну норму једног писма у једном језику, него што они у дослуху са влашћу спроводе стари необјављени титоистички државни програм похрваћења Срба њиховом латинизацијом.

Препоруке:

Да се не понављам, питање писма јесте САМО питање стандарда, и може се у ближој будућности десити да упркос свим разлозима против, превагне став да Вукову ћирилицу треба испратити у историју, баш као што је пре неких век и по испраћена и стара ћирилица.
Уствари мислим да се и рачуна са будућом легализацијом фактичког стања које је већ такво какво је.

И које је то уставно решење Видићу, како је то Устав решио питање писма и где ви то видите да Устав решава питање писма???
Што рече Миљојко, како то члан 10 Устава негира постојање других писама српског језика?

Препоруке:

„Неће бити да људи који се баве организованом одбраном ћирилице већ 13 година не разумеју оно што Грујић разуме очас .
Он није укључен у рад ниједног удружења за одбрану ћирилице, па зато не може ни разумети целину проблема. “ (Видић)

Ово су вам баш аргументи, старо добро етикетирање, „он није укључен...“ па зато не разуме, до њега није допрло, није сазрео, у информатичко време баратати оваквим флоскулама је смешно. Ако имате неки аргумент реците, овако не вреди...

И наравно да не би решило проблем то што би постојале казне за неистицање путних ознака на ћирилици, нове ознаке би вероватно и биле најпре на ћирилици, старе би остале какве јесу, па бисмо још упали у врзино коло испитивања д али је ознака постављена пре него што је закон објављен у службеном гласнику или после. Публикације би наравно и даље готово све биле на латиници, као и све остало што не потпада под службену употребу језика и писма.

Препоруке:

Госпођо Јело,
Ви идете по неким линијама које са једне стране имају завршене факултете (што ви зовете "струке"), а са друге стране политичаре, али између, Ви не видите, а треба бити нешто што представља драгоцену категорију у сваком друштву, а то су - прави мислиоци! Овде намерно нећу разјашњавати ту категорију, зато негде друге хоћу, надам се ускоро, на мало више шростора. То је права наука, коју ја сматрам толико важном.

Ипак и овде само кратко: По дефиницији, нити су прави мислиоци политичари, нити су то они које Ви видите са друге стране, тј. они који заврше факултет, иако ови задњи себи увелико у свест набеђују мислилаштво и често се јако надувају са том особином коју себи умишљају, а нај чешће сасвим непостојећом.
Зато сам споменуо саветнике. Требало би да су они неки мислиоци. Није тачно да сам ја рекао да саветници доносе одлуке. Они дају мишљења, која би за политичаре требала бити важна референца! Идеално би било када би политичари били мислиоци, али не лажни, него прави!

Препоруке:

2. Онда не би требало много саветника, тек за нека специјална подручја, као што је, нпр., одбрана, и сл. Ја нисам узео у обзир политичаре као мислиоце јер у ближе 90 посто случајева - они то нису! Бадава нам онда ламентирати на тај начин. У политику се људи гомилају као муве на шећер, да се благо изразим. Зашто? Егоизам! Јер је на власти моћ, утицај, а данас и корупција и сличне ствари. Политичарима често на крај памети није народно добро, него та моћ.

Ви кажете да је чињеница живота да они доносе законе. Ма, јесте, наравно; ту и јесте проблем и право зато мене и мучи та тема. Ја знам, са научне основе, да народу требају људи који: 1. Желе њему добро и то имају за водиљу, а 2. Који знају да мисле на тим толико важним положајима власти! А ту су данас празнине. Народу треба објаснити, дати му програм, да види да иза њега стојим, нпр., ја као мислилац, а не онај који то не може бити, а јако жели власт. Те треба на изборма строго избећи.

Препоруке:

Postovani g.Opacicu,to Vam je Platonova"Repubika"(koja uzgred,imitira kastinski sistem Indije,koji je u vreme Platona postojao vec vekovima).Ali samo jedno pitanjce:kako mislite da neuki,laici,prepoznaju mudrace?I drugo:zamislite da ste covek na vlasti,i da Vam jedan savetnik savetuje jedno,a drugi nesto potpuno drugo,posto,naravno,cak i mudraci i filozofi(oni najvise,u stvari)imaju(ponekad)oprecna misljenja.Kako ce te Vi,koji ne znate sta je ispravno,da ocenite koji savetnik je u pravu a koji nije?Kad su,jednom davno,u sred nekog od brojnih ratova,moja baba i njene rodjake delile neko nasledje,odlucile su da svu imovinu podele u"pakete"priblizno podjednake vrednosti,obeleze ih brojevima,i izvlace kao lutriju.Verujte,uvek je govorila(a rodjake se slagae):"Ni najbolji fishkali i geometri ne bi bolje deili."Ja mislim da se ustede pare na predizborne kampanje,da se opcije oznace brojevima i da iz bubnja izvlacimo:ko ce vladati sledecu deceniju.Pa sta nam Bog da.

Препоруке:

& Амир Чамџић

Зашто се српске политичке странке не активирају политички на просторима Федерације БиХ?Зашто
___________________________________________________

Ви Амире мора да се зезате, док постављате овако
неозбиљна питања.

У Републици Српској, аутентичне бошњачке политичке
странке са седиштем у Сарајеву (СДА,СДП,СББ,СБиХ) учествују у све три гране Власти РС - законодавној, извршној и
судској.

У Федерацији Бих, аутентичне српске политичке странке са седиштем у Бања Луци (СДС,СНСД,ПДП,СП)
не учествују уопште, јер им није дозвољено.

Уместо њих,делују Срби у СДП,СДУ,СГИ,који заступају
искључиво бошњачку политику( Миро Лазовић,Мирко
Пејановић,Богић Богићевић, итд.).

Илузорно је причати о било каквој једнакости, све
док се ова дискрепанца не отклони - или да се
забрани рад аутентичним бошњачким странкама са
седиштем у Сарајеву, у РС, или да се дозволи рад
аутентичним српским странкама са седиштем у Бања
Луци, у ФБиХ. Нема ништа треће.

Препоруке:

Владислав Грујић

"Да се не понављам ,питање писма јесте САМО питање стандарда, и може се у блиској будућности десити да упркос свим разлозима против претегне став да вукову ћирилицу треба испратити у историју..."

Сад се види главно : да Грујић агитује за Клајново једноазбучје у хрватској латиници.Наиме , Клајн је већ рекао да би се језик у српским земљама требао звати југословенским, да је ћирилица режимско писмо, и да је латиница победила.
Заиста, ако латиница "претегне" па се латиница прогласи јединим стандардним писмом српског језика(или југословенског језика , свеједно је),она ће се учврстити у српском језику за вјеки вјеков.Онда има смисла оно Грујићево да при постојању стандарда о једном писму у српском језику неће требати њена уставна и законска заштита латинице, а ћирилице поготово.
Нисам хтео рећи да Грујић није "зрео" за разумевање целине питања писма, него да није упознат са тиме на какав отпор су наилазила удружења за заштиту ћирилице.

Препоруке:

Samo jedna mala,kratka napomena:Ovo bi mogao da bude moj mali doprinos politickoj teoriji:novi sistem parlamentarizma:lutrijski.

Препоруке:

Др Јели Бисић.-
1. Ви тако напишете, госпођо Јело, да ме стварно изпровоцирате да опет одговорим. Можда се ви у ово и не разумете баш најбоље, па то мало несавршено поставите.

Али, ево моје аргументације.
Прво: Како да лаици познају мислиоца (не волим рећи: мудраца). Не подцењујте народ! Ако се мислилац појави, сигурно ће га познати! Проблем је што је мислилаца у урбаној средини мало, а квази-мудраци, којих има као мува, не користе научну основу, него народу подмећу стално неку "чоколаду", оно што знају да људима прија. Поштени људи не мисле да може бити толико покварених урбаних полити(кантских) ниткова (жао ми је што морам рећи ту ружну истину), и онда, пошто се не појављује прави мислилац, народу једино остаје да за нешто прихвати, и беда се наставља. Не заборавите: дубоко у народу, међу пољопривредницима, радницима, и другима, има доста потенцијалних правих мислилаца! Ето, да Вас још једном шокирам. Не кажем да су они сви такви, али има их доста потенцијалних.

Препоруке:

Др Јели Бисић.-
2. Мора постојати прави шеф државе, мислилац, који ће друштво окренути у токове у којима процеси граде и надограђују вредности. Кроз дужи период ви тако стварате природну синергију тих друштвених "састојака" и ти састојци система почињу један другога подржавати! Као што је то случај када у организам унесемо сложене биљне и животињске материјале, са мноштвом органских, ПРИРОДНИХ, састојака, минерала, витамина, флавоноида, масти, шећера, и других финих материја, па то онда у организму делује на најбољи могући начин, врло често један другоме као катализатор, на местима где је и како је то тачно најпотребније.
А шта данас раде ти друштвени састојци које производе они којима је циљ - само власт!? Они су један другоме кочница! Зато Вам кажем да ја знам да се ради ненаучно, шарлатански, и деструктивно, од "лингвиста", економиста, па често и правника, медицинара..., па све то професионалних политичара, који су све пре него прави мислиоци.

Препоруке:

3. Даље, прочитајте још једном Ваш други, тећи, и четврти редак, да не губим овде простор у цитат. Кад два саветника говоре опречна мишљења по једној теми, можда је најсигурније решење - сменити оба. Квази-философи се не слажу, драга госпођо. Два добра мислиоца ће се сагласити! (Научна) философија није песништво или комбинаторска игра, како се она данас учи на философским факултетима! Зато, али и не само зато (!), ни са философских факултета не излазе мислиоци! Правих мислилаца тамо углавном нема ни за катедром!

Даље, да ја владам, ја би био тај који мисли! Ја сам рекао: Кад политичар, вођа, није добар мислилац, када је мисаоно "танак", онда мора имати саветнике, и њих слушати. Мени би, назначио сам, требали само саветници за специјална подручја.

А Ваше задње "решење" које предлажете, е, то у Вашим годинама нипошто не треба да постављате на такав начин. Какве кутије, шибице, и сл.! То је врло неодговорно.

Препоруке:

МИЉОЈКО
"Како је то правопис неуставан и како то члан 10.Устава Србије негира постојање других писама у српском језику?"

Став први члана 10.Устава Србије који гласи :

"У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо."

Произилази да је српско писмо само ћирилица , и то из следећих разлога :

Прво,по природној законитости и општесветској пракси постојања само једног писма у сваком језику. Пошто се у Уставу спомиње само ћирилица,само је она писмо српског језика.
Друго,по аналогији са чланком 12 Републике Хрватске ,која је нормална уређена држава и као таква примљена у ЕУ,:"У Републици Хрватској у службеној су упораби хрватски језик и латинично писмо."
Треће, по тумачењу Владислава Грујића нормалан је стандард једног писма у сваком језику,а пошто се у Уставу спомиње само ћирилица, само је она писмо српског језика.
Пошто је правописом уређено да постоје два стандардна писма у српском језику, он је неуставан.

Препоруке:

""Сад се види главно : да Грујић агитује за Клајново једноазбучје у хрватској латиници.Наиме , Клајн је већ рекао да би се језик у српским земљама требао звати југословенским, да је ћирилица режимско писмо, и да је латиница победила. "" (Видић)

Опет у недостатку било каквог аргумента лепљење етикета у комунистичком маниру.

Зар нисте управо ви из једног и другог удружења ти који сте (у сарадњи с матицом српском и правницима) начинили од ћирилице управо то- режимско писмо затворено у државне установе и чувано законима? И то чувано од кога, од сопственог народа коме бисте ћирилицу да утерујете законима(?!?!?).
Јер знате, људи нису баш толико глупи да им можете истовремено продавати и причу о српском језику до Беле Крајине и Пага и причу о једином српском писму ћирилици.

Препоруке:

@@Треће, по тумачењу Владислава Грујића нормалан је стандард једног писма у сваком језику,а пошто се у Уставу спомиње само ћирилица, само је она писмо српског језика. @@ (Видић)

А пошто се у Уставу Бугарске не помиње ниједно писмо, онда по логици Немање Видића испада да су Бугари неписмени.
Пошто нигде ван бивше СФРЈ Устави ни не помињу нити третирају писмо језика, онда сви они имају великих проблема да докуче које им је писмо и како пишу, једино ми имамо ту срећу да нам је Устав рекао које нам је писмо..

Препоруке:

Лепо речено, један језик једно писмо. Срби морају сами да се боре за очување свога језика када то није у стању држава. Значи бојкојтујте књиге штампане латиницом-данас у рватској нећете ни једну наћи на ћирилици. Бојкотујте робу рватску која нема опис на ћирилици. Пишите ОБАВЕЗНО ћирилицом и оне који вас упозоравају да пишете латиницом сматрајте провокаторима и непријатељима. У супротном нестаће србско писмо захваљујући нашем немару ,страху, тобожњој толеранцији. Тражимо своје право зар не видите да га одузимају где год могу и да је то постао циљ -не само тзв.бошњацима и рватима већ и већини "србске интелектуалне елите".

Препоруке:

Postovani g.Opacicu,sistem drzave koji Vi opisujete zove se Utopija.Od pocetaka drzave,vec hiljadama godina,ljudi sanjaju taj san:o mudracu-vladaru.Do sada,u istoriji,narod bas i nije bio vest da prepoznaje mudrace i postene.Nekako su uvek vise verovali prevarantima.Zato sto prevaranti daju,po pravilu,prosta,verovatna resenja.Istorija nas uci o teskim sudbinama vecine mislilaca.Ni Hrista nisu prepoznali(vecina)Ni proroke.Ni naucnike,koji su,isto,umirali u siromastvu.Pa se zato ja bas u taj instinkt obicnog puka da prepozna svoje dobrotvore ne bih uzdala.A ne znam zasto idealizujete,npr seljake.Oni zaoravaju krompir da odrze cenu.Prskaju krompir za prodaju,a ne prskaju onaj za sebe.Unistavaju celu prirodu:sto se ne kolje,ne shisha i ne muze-ne treba da postoji.Mislim da je moje lutrijsko resenje prakticnije,jeftinije i po mnogim drugim aspektima,bolje.Da podjem od kraja,od najmanje vaznog aspekta.Kao sto vidite mi,gradjani,biramo jedno-kad ono ispadne sasvim drugo.

Препоруке:

...Pa se osecamo managarceni,prevareni,sumnjamo u svoj razum i sl.Ovako,kad se pobednik izvuce(kao na lutriji)nemamo sta sebe da optuzujemo.Igrali pa proigrali.Ili,manje verovatno-dobili,sa Bozjom pomoci.Ionako sve to objasnjavanje,programi,bilbordi i sl-nemaju veze sa stvarnoscu.Medjutim,volela bih da znam sledece:Zamislite da ste na mestu Mislioca,i da imate dva savetnika,koji Vas savetuju sasvim suprotno,i Vi,kao sto ste napisai,odlucite da ih onda oba otpustite,pretpostavljam -za svaki slucaj.Posto ne znate koga da slusate,a nemate materijala da razmisljate o konkretnom,strucnom problemu.Nadjete treceg,a on Vam da isto resenje kao jedan od otpustenih.Da li bi ste prihvatili to misljenje?Da li je istina ono sto Vam savetuju dvojica,od vasa 3 savetnika?Da li se istina izglasava,pa koja ima vise glasova ona je istina?A sta bi ste radili kada bi vam treci dao trece misljenje,razlicito,od one otpustene dvojice?I koje su to oblati,u savremenoj drzavi,koje ne zahtevaju strucna znanja?...

Препоруке:

Јесмо ли срби или нисмо. Јесмо. Прави срби. Из ових 100-тинак коментара се види да не можемо да се сложимо ни око најједноставнијег знака идентификације - писма. Један ћириличар основа једно удружење, други друго, трећи треће. Њихов задатак - да се кољу. Они су "удружени". Зато подржаван аутора Грујића. Јасан ко дам. Др Јела филозофира. Оставите се саветника, саветник је историја, наше манастирско благо и писмо. Погледајте мало Церковно славянские прописи, орнаментику Византије. Ми смо одавде, са српског простора, Југословене нам је неко вештачки увалио и наметнуо са намером - коју видимо из 100-тинак горњих коментара. Нема Југославије, нема српско-хрватско-маакедонско-црногорско-словеначког писма. На овим балканским просторима има ћирилица - православно писмо и латиница - латинско. Вратимо се народу, народ је снага, народ говори изворним језиком и не сме му се силом наметати ни писмо ни језик.

Препоруке:

Др Јели Бисић.-

1. Ваш први наставак не доноси никакву аргументацију, па о њему не желим да причам. Ви наводите неке проблеме, а не можете да видите да Вам право зато и говорим да је потребан владар-мислилац, а не рој којекаквих бораца за приземне и често глупаве властите интересе, који стварају све те проблеме. Наравно да су страдавали мислиоци, кад су разни урбани инфериорци успевали народу подметати ону "чоколаду" и узимати власт.

У другом наставку, бар сте се потрудили да поставите неке аргументе, па ћу одговорити. Али мислим да много грешите, и зато ћу Вам контра-аргументовати. Нарочито ме је изнервирало Ваше позивање на та "стручна мишљења" као "пресудна". Ух.
Гледајте: Прво, чак аксиоматски, та "стручна мишљења" никада не смеју бити пресудна, јер онда имате две ствари 1. Ви импликативно узимате "стручно", то јест факултетско мишљење и дело као неупитно, као а-приорно "нужно", као "абсолут" који "треба да влада". А то је неодрживо, чак бих рекао: скандалозно.

Препоруке:

Др Јели Бисић.-
2. Ово ћу доказивати на другом месту. Ви не разумете како је настало и само то "стручно" мишљење, то јест сам факултетски процес квази-науке. Наравно да не разумете.

Факултетска "стручна" мишљења су зло које морамо трпети. Али га можемо "калибрисати" и сводити на све мање мере. Госпођо, мени не вреди Вама причати, кад за Вас стихија представља - владајућу нужност против које нема дискусије. Ви ту заустављате разправу. Ипак, запамтите: Ако је владар мислилац, онда стручно мишљење он узима само као референцу "за-сваки-случај". Ево узмите кад Динкић, или било ко, данас каже: "Стране инвестиције у новцу јесу апсолутна нужност, иначе нам нема спаса". То је "стручно" мишљење. Јесте ли икада чули да га је довољно образложио? А ја то мишљење сматрам шарлатанским. Онај извана долази овде да би узимао профит. А то се не сме допуштати. Ту "стручни" економисти показују да немају појма шта је то профит, а даље и низ других недостатака. Или, други пример:

Препоруке:

Др Јели Бисић.-
3. Ви, медицинари, сматрате да болести треба лечити синтетичким хемиским производима. А ја, као мислилац, сматрам да је то скандалозна глупост, осим, можда донекле, код неких екстремних и хитних трауматских случајева. Немојте молим Вас само тражити доказе, јер ће их, бојим се, бити све више и више, па ћете се сударати са њима чим коракнете. Пољопривредне инспекције мени кажу да је чак ДУЖНОСТ сваког власника воћњака да своје воће "штити", то јест "третира" хемиским средствима. А ја сматрам да је то - скандалозна глупост. Верујте ми, из једне у другу такву "стручну" премису ја могу да Вам основано изјављујем да су то скандалозне глупости, у безкрајном низу. Али мислим да је јасно - за то овде нема места. Зато ми, молим Вас, све покушајте аргументовати, али се тога "стручног" оставите, јер је то нула од аргумента. Ја, хипотетички као владар, сасаслушао бих некада и то, али то мора да доживи моју оцену након тога - обавезно! У томе је суштина мислилаштва на власти.

Препоруке:

Др Јели Бисић.-

4. Е, сада мало да се повратим кроз ваш 2. наставак. Када покушавате аргументовати кроз хипотезе о трећем саветнику, који се слаже са једним од она два, а онда се не слаже ни са једним... То је, видите, она модерна "философија" са философских факултета. Гледано мало дубље, морам рећи следеће.

Прво, опет заборављате да је мој став да шеф државе, лидер, треба да буде мислилац. А и тај Ваш пример то показује. Тада, ако се трећи слаже са једним од првих, вероватно је у питању потежак проблем, и тада пресуђује лидер. А можда онај усамљени и није добар саветник, што ће се каснијим радом боље проверити. Ако ли трећи доноси нов став, опет лидер може да пресуди, или их може тада сву тројицу позвати за сто, и ствар дубље разправити, јер је и тада видљиво да би тежи проблем могао бити по среди; ту ће он опет чути њихове ставове, и донети своју одлуку. Сама процедура и није неки посебан баук.

Препоруке:

Владислав Грујић
"Зар нисте управо ви из једног и другог удружења ти који сте (у сарадњи са Матицом српском и правницима) начинили од ћирилице управо то - режимско писмо затворено у режимске установе и чувано законима."

Нисам тај, и никад није било никакве сарадње са Матицом српском.Она је само дозвољавала да се у њеној сали одржавају скупови удружења ЋИРИЛИЦА.Председници Матице би одржали поздравно слово, рекли да ми имамо два писма и отишли би, а ми смо остајали сами да смишљамо како да се супротставимо латинизацији Срба коју спроводи тројац : државна власт , САНУ и Матица српска.
Матица српска нас је позвала на разговор само једном и то овим поводом.
Два народна одборника у скупштини Пријепоље добили су батине приликом истеривања из сале , кад су захтевали да скупштинске материјале добијају на државном писму ћирилици. То нико у Србији није хтео да објави, али се сазнало преко БН Телевизије из Бијељине.
Следи наставак

Препоруке:

Наставак за Грујића
Удружења ЋИРИЛИЦА Београд позвало је на своју славу те Србе претучене зог ћирилице и уручило им плакете за жртву коју су поднели због љубави према свом националном симболу ћирилици.Онда је написало допис Матици српској тражећи састанак поводом овог случаја.Одговора није било ,па смо новим дописом питали кад ће се Матица огласити због страдања ћирилице, ако не сада када због ње у Србији туку Србе.Па смо рекли да ћемо у случају изостанка одговора доћи по њега пред Матицу са транспарентима.
Позвани смо и одржан је један једини састанак са представницима Матице.
Прво нас је извесна препотентна госпођа питала колико је уз нас лингвиста, што ће рећи - колико је њихових генерала пребегло нама.
Представници првооснованог удружења ЋИРИЛИЦА, најзаслужнијег што питање писма још није затворено, такође су инсистирали само на једном одговору : да ли ће ишчекивани нови правопис бити усклађен са Уставом, у том смислу да њиме буде утврђена норма једног писма у српском језику.

Препоруке:

1. Велика прича о ћирилици уопште не би била потребна само да је Србија нормална земља. То јесте да има нормалне институције струке и државе. Пошто у држави већег дела Срба нема ничег нормалног -- ни институција које се баве српским језиком и писмом, имамо стање српске ћирилице какво имамо. А оно је такво да уставно апсолутно (стопостотно) заштићено српско писмо ћирилица у српском језику у пракси, у стварности, у употреби српског језика као да не постоји. То јест не постоји у већини области у којима се користи српски језик. Реално су у праву и они који кажу да је ћирилица стручно питање, тј. питање стандарда. И то јесте истина. Кад би у стандардизованом српском језику била примењена светска општа пракса, осим правописа и струке у школама, нико други и ништа друго не би било потребно за (о)чување ћирилице. Тако се писмо чува у свим нормалним државама на свету.

Препоруке:

2. Дакле, садашњи проблем у вези са српским писмом У Србији и у српском језику уопште могаом би (и) код нас са буде решен институционално. мо би копд нас ,огло да буде решено институционално. Могао би, а не може зато што наше инснтитуције струке решавају питање писмо по сербокроатистичким правилима, а сербокроатостика, нажалост, није језичка наука. То је добрим делом била стогодишња лажна наука у Србији. Зато код нас немамо, као код свих других народа у правопису и струци успостављен стандард у једном писму, него нам струка задржава друго писмо, туђе, хрватско, наметнуто с циљем да оно замени српску ћирилицу. Ро је институционално с нивоа струке.
Институционално с нивоа државе такође би се могло лако решити питање писма јер је у Уставу одређено, природно, ћириличко једноазбучје за српски језик, сав и свуда. Проблем је међутим, што Србија већ предуго није правна држава и шти се и данас Устав и закони спроводе по чувеном "законоправилу" Ј. Б. Тита.

Препоруке:

Negde mi ode u virtuelni prostor treci nastavak,ali da se sada skoncentrisemo na ovo sto je ovde:Vase primedbe na moj drugi nastavak:mozemo ovo nazvati potreba za strucnim znanjima u drzavi.Obazovan covek (teba da)pokusava da dokuci znanja i kad mu ona nisu struka,i zato se(danas)(da li samo danas?)drzave trude da ljudi budu fah-idioti,pa cak i idioti.Tome sluze masovne zabave,povrsna umetnost,propagiranje neznanja,povrsnosti,ponizavanje(kroz niska primanja)ljudi koji su strucnjaci.Samo bih zelela,da pre ulaska u diskusiju,razjasnimo neke stavove:Da li vi,a priori,obacujete,savremenu nauku?Do kog vremena u proslosti odbacjete nauku,odnosno koja dostignuca nauke?Do industrijske revolucije?Srednjeg veka?Da li odbacujete sve,ili samo nesto,i sta.A Dinkic nije nikakav primer.To sto on prica nije nauka,nije ekonomija,nije nista.Mi to svi znamo.To je kao kada bi kardiohirurgiju poredili sa baba-Stanom,travarkom.Jos gore.Uostalom,zna se i zasto on to prica:iz licne koristi,kao eksponenet....

Препоруке:

3. Како, према томе, Србија није нормална држава ни у институцијама струке ни у институцијама државе, људи су принуђени да спомињу друге одреднице писма и оне нису спорне. Када кажемо да је то 8Писмо) и национално питање -- јесте тачно. Писмо се тиче целе српске нације, целог српског народа и природно је то и национално питање. Видић га је с правом осетио као и државно питање. И то је тачно с обзиром на то што смо казали да би га нормална држава, тј. њене институције државе могле решити.
Дакле, потпуно је тачно да је питање писма прворазредно стручно питање, питање стандарда у српском језику, јер га неизоставно професионално (за новац) решавају стручњаци за српски језик. Проблем је што ми, практично, немамо стручњаке за српски језик, јер су то готово све стручњаци за мртав "српскохрватски језик" и они не могу да превазиђу своје "богатство двоазбучја" које се на наш начин нигде у свету не примењује.

Препоруке:

Други наставак за Грујића

Проф. Пижурица је одговорио да у правопису неће потписати ништа више , него да се латиница учи толико да Срби могу читати дубровачку књижевност !!!
То је био наговештај да ће хрватска латиница новим правописом ипак бити улежиштена у српском језику.
Ненад Чанак је охрабрио Пижурицу да одлаже излазак новог правописа изјавом да треба мењати уставну одредбу о језику и писму јер "није правописна". А кад су политичари прекршили Устав доношењем Статута Војводине и Закона о службеној употреби језика и писама, тиме што су латиницу унели у српски језик, он се потпуно ослободио и написао у правопису да је и латиница стандардно писмо српског језика. Тиме се сврстао на страну латинице и потписао смртну пресуду ћирилици. Добио је награду од војвођанске власти зато што се војвођански идентитет гради у хрватској латиници.Зато се Универзитет у Новом Саду и Филозофски факултет представљају на интернету искључиво на хрватском писму.

Препоруке:

..nasih okupatora.Na kraju,nazalost,praksa je najbolji dokaz.Stvarnost.Od kada on prica price(i ne samo prica-radi,po svome)mi smo totalno propali.Nazad na nasu temu:da li vi smatrate da mogu da postoje korisni fakulteti,i,ako mislite da ih ukinete,da li mislite da stvorite ikakve institucije na njihovom mestu,i koje?I kakve?Ja najvecu manu vasem Misliocu nalazim u tome sto vi smatrate,da inteligentan covek,razmisljanjem,bez obrazovanja i informacija iz struke,moze da dodje do zakljucaka,i to,naravno podrazumeva se-ispravnih.Zamislite osobu koja je inteligentna i nikada nije cula da postoji nesto sto se zove Amerika.I sedi on/ona tako,ispod drveta,u bozanstvenom hladu,gleda mravuljke u travi,pije neki hladan sokic(ne mnogo hladan)i dodje do zakljucka da.negde,tamo daleko,postoji nesro sro se zove okean(ni to on ne zna da postji)a iza toga mora da postoji nesto sto mi,ostali,koji smo ucili geografiju,zoveno Amerika.

Препоруке:

4.Код нас су стручњаци још на линији погубног Новосадског договора из 1954. у Матици српској на коме је., доказано је, по налогу комуниста договорено спровођење "постепене замене српске ћирилице хрватском латиницом", и то је готово у 90 одсто било спроведено већ до 1968. године. Од тада је једино било побољшања у вези с ћирилицом у том смислу под владом Милошевића, када је макар у државне установе готово свуда враћена ћирилица. И данас се тамо налази. Враћена је ћирилица нешто мало и изван државних канцеларија, али је то било недовољно. Данас је још драстичније даље погоршано стање и очигледно је да ћирилица у Србији замире.
Такав пример очигледне снажне колонизације страних језика и писама, посебно хрватске абецеде, као што се догађа данас у Србији,не постоји готово нигде на свету.

Препоруке:

5.Осећам потребу да кажем и нешто о тексту Немање Видића у вези с којим сам се јавио.
Иако није професионални стручњак за језик, Немања Видић је овде изузетно добро предочио баш то стручно питање ћирилице. Иако Видић не сматра примарним стручно питање писма, он је овде врло умешно и тачно, у ствари, предочио зашто то јесте стручно питање.То јест, Видић је, на неки начин, "обрукао" стручњаке јер је боље разумео и указао на то да баш лингвисти, у ствари, још држе унапред опело над српском ћирилицом, не дајући јој њен природан и уставан суверенитет у српском језику.
Лингвисти сербокроатисти имају великог разлога да се стиде због овако доброг текста једног нелингвисте. Такв текст је требало они да ураде поводом расправе о језику и писму у Републици Српској" у АНУРС-у када су донели Закључке који су практично неприхватљиви, јер нити могу добро да помогну у решавању питања угроженог српског језика, а поготово не могу ништа да помогну српској ћирилици.

Препоруке:

Za g.Vidica:greska je sto se jedan dijalekat srpskog(najblaze receno)(nije cak ni to)smatra posebnim jezikom.Mislm na Hrvate,koji nisu poseban narod,pa nemaju ni svoj jezik.Moze im se dozvoliti da koriste latinicu,kao sto Lazi u Turskoj koriste latinicu(posle mladoturske revolucije)a u Gruziji korite gruzijsko pismo,ili ciriicu.Dakle kad smo priznali Hrvate kao poseban narod-priznai smo i da oni imaju svj jezik(tako bi,valjda trebalo da bude-kao sav nornlan svet)(a nemaju ga)pa i svoju nacionalnu teritoriju(a nemaju je,i nisu je nikada ni imali),i sada oni nas teraju,sabijaju na ono sto iz toga ispada da je nasa nacionalna teritorija:(uza)Srbija.(Sve uza i uza,uzged receno)

Препоруке:

Наставак трећи за Грујића
Нису удружења за одбрану ћирилице учинила од ње режимско писмо,него су то учинили политичари, САНУ и Матица српска, а нарочито академик Иван Клајн који ју је тако јавно назвао.
Име језика и јединог његовог писма утврђено је уставом и у Хрватској ,али то Грујић не исмејава. Хрватска је за то имала милион разлога мање него Србија,јер не постоји ни теоретска могућност да тамо ћирилица угрози латиницу. Јер Хрватска има Хрвате којих по неколико десетина хиљада протествује на трговима против појаве ћирилице на улицама само једног града. Кад би се у Хрватској појавило 900 ћириличких билборда, као латиничких у Србију којима се Срби позивају на хрватско море, били би уништени у једном дану и председник владе би поднео оставку.
Истовремено Срби се не окупљају у озбиљном броју ни онда кад се део територије Србије даје непријатељу, заједно са српским народом.

Препоруке:

7. На самом крају желим да кажем још нешто. Моја маленкост је била позвана да учествује на овом (у Видићевом тексту споменутом) скупу лингвиста и наш наслов излагања је био "Како зауставити изумирање српског језика и ћирилице". Излагање су саслушали. Нико од учесника га није оспоравао нби у чему. Једино је један незвани учесник скупа из публике протествовао што сам рекао са је бесмислено придавати значаја измишљеној "српској латиници" и бацању "беде" на Вука да је баш он творац непостојеће српске латинице у значењз "општесрпске". Био је то Д. Певуља који је, без икаквог основа, "бранио" ставове о томе П. Милосављевића. Поготово што се од тога више не брани ни сам Милосављевић јер је схватио да то с Вуком и Вуковом латиницом нема никакве везе.
Моја маленкост је и у излагању и на посебном папиру поднела две тачке предлоге који могу да спасу и српски језик и српско писмо ћирилицу поготово, али Комисија за закључке није хтела да о њима заузме став.

Препоруке:

8. И зато, а не само зато, Видић је у овом свом тексту потпуно у праву јер су српски сербокроатисти, практично, на овом скупу у Бањалуци 2011. године, ко зна по који пут, стварно држали неку врсту "опела" српској ћирилици, па и српском језику. Ето, догодило се да им ту истину саспе у очи инжењер који разуме у чему је значај,вредност и неизоставност српске ћирилице у српском народу и његовом језику.

Препоруке:

1. Драгољубе, ево након Вашег 1. наставка: Не слажем се да је ћирилица "стручно" питање. Осим тога, већ сам овде рекао да се од те речи, "стручно" ја већ помало јежим. Др Јели сам већ нешто мало од тога објаснио, иако иза тога има још брдо ствари за објаснити. Али пошто је то велика тема, нећемо овде много о томе. Ћирилица може бити техничко питање толико колико се бави самим изгледом сваког слова, на пример. Али је она првенствено научно, а једним делом и политичко питање. Зашто је то политика, мање-више је свима овде већ јасно. Али зашто је ћирилица и питање науке? Зато што се не може о томе разправљати а да се не узму у обзир класична научна питања - о рационалности (рецимо: код одређивања да ли да буде само ћирилица или додатно и латиница у специјалним случајевима), затим о могућности пуније компјутеризације ћирилице, о објективној разини самосталности Србије у читавом спектру других области привреде и односа са светом, што неизбежно има велик утицај на та питања, итд.

Препоруке:

2. Е, сада оно о "стандардизацији" језика. Ту се силом углављује оно што ви зовете "струка", на челу са људима као што је академик И. Клајн, а и његове колеге. Међутим, ту опет једно научно изпитивање показује да ти људи чине колосалне, епске штете у Србском језику већ деценијама и да треба да буде чак и обустављен њихов даљњи рад док се то све не стави под лупу и разматрање! Мени сигурно не вреди вама у овим кратким коментарима на то указивати, јер сте ви простом навиком толико свикли на хиљаде тих академских ("стручних") премиса никакве вредности, али јесте навикли, тако да би све што бих вам ја овде рекао, ви узели са великим бунтом. Поготову наш човек, Србин, некако типично се не да милиметра мрднути са пред-одабраног положаја, како год да је тај положај површно или напамет одабран. Зато ја овде понављам да томе морам прићи постепеним разматрањем свих језичких питања у часопису. Овако ћете у чисто политичким разправама о ћирилици ловити вештице, односно лутати у мраку.

Препоруке:

3. Зато сам рекао да је ћирилица само кап у мору проблема у Србском језику. Онај ми одмах љутито реплицира и каже: "Није то кап, него је то најважније политичко питање..., итд.". Тако некако рече. Па шта ћете ви са тим, ето ако је и политичко питање? А није само политичко, него пре свега и научно. Ако ви приђете "лингвистима" и кажете им да је ћирилца само политичко питање, одмах им сами стављате контра-аргументцију у руке, у старту! Колико год они слабо знали мислити, ипак ће видети да тада нисте у праву. А са друге стране, како ја да са њима разговарам о науци у језику, кад они упропастише Србски језик готово до темеља?!! Дакле, те ствари су у једном реалном застоју, блокади. Да проблем буде још гори, лингвисти одбијају да разговарају о језику са сваким ко није лингвиста! Кад ја кажем Клајну да се они могу бавити шемицама, падежима, и неким другим стварима, али да мишљење није ствар технике и да се не да учити на факултетима, он се наљути на то.

Препоруке:

Грујић - наставак четврти

Приговара ми Грујић да се служим етикетирањем, уместо аргументима.
Зато му понављам оно основно до чега су дошла удружења за одбрану ћирилице :
Спроводи се необјављени стари државни титоистички програм превођења Срба у југословенство, или у било што друго што је на штету српског.А што у коначном води Србе у римопокатоличавање.
Сада ћу то показати на примеру Одбора за стандардизацију српског језика, на чијем челу се налази незаобилазни академик Иван Клајн.
Тај одбор није установила држава Србија, него има 14 оснивача , мешу којима су САНУ, Матица српска, неки факултети и сл.
Оно нема ни свој печат нити заводни протокол.Мењају се декани факултета оснивача, али је Клајн вечан. Држава даје новац за разне пројекте, да би латиница заменила ћирилицу.
А све из разлога "да Србија крене напред".Што не може бити док се она не ослободи дела територије са народом, и - ћирилице.

Препоруке:

Миљојко

Изгледа да је веома јако деловало моје указивање на чињеницу да су устави Србије и Хрватске потпуно аналогни по питању одређења имена језика и једног писма у том језику. Јер је Хрватска нормална држава која је примљена у ЕУ.Толико је то било јако да се Миљојко врнуо чак до Бугарске.
Па, Миљојко, била је и Србија некад нормална држава, "у оно срећно време", какао написа генијални академик Радомир Лукић, кад у њеном уставу није помињан ни језик ни писмо, А то време је било пре него што су Срби кренули да развијају југословенску културу на рачун своје - српске.Кад је и сваки српски сељак знао који је његов језик и писмо, док о томе данас мудрују професори и академици.

Препоруке:

ШАШКА

Кад је Босански сабор забранио ћирилицу 1915.г., земаљски поглавар генерал Стјепан Саркотић је то овако образложио :
"Срби са својом ћирилицом су страно тијело истока у борбеној зони запада." Тако је шаша старно тијело нечије агентуре у овој полемици.Није само неистина да су удружења основана да би се клала,него је то и срамотно рећи.
Удружења су створена у жељи да се што више учини за отаџбину одбраном ћирилице.Није било једноумља, него се тражио најбољи начин да се снажи и шири српска национална мисао одбраном ћирилице. Или , "пружањем отпора ћирилицом", како је то изванредно лепо рекао проф. др Слободан Антонић.

Препоруке:

Postovana gospodo,vi svi stalno govorute o(nepostojecim)lingvistima(u nepostojecoj,odumrloj,mrtvoj drzavi)Nigde u svetu se ne priznaje da su Srpski,Hrvatski,Bosanski(Boshnjacki)i Crnogorski posebni jezici.Pa zato nasi lingvisti,koji smatraju da ti fantomi postoje,veruju,valjda,i u deda-Mraza.Mogu oni,posto to tvrde,samo da se pokriju ushima i cuTe.Nema Hrvatskog,pa nema ni HrvatsKe latinice.Ime "Srbin"starije je,istorijski od imeNA"Hrvat".Znalo se tacno,u Vizantuji i posle,za koga se ono upotrevbljavalo.Srbica,pisana cirilicom,jedno od 4 zvanicna jezika Otomanske imperije,nije se zvala Hrvatica,niti je ishta tako postojalo.Kad smo,u 19.v. pogresili i priznali postojanje hrvata(koji su po jeziku,poreklu,i izmesani sa pravoslavnima na istoj teritoriji,ustvari Srbi-katiolici-potpisalo smo i da nase teritorije dajemo tom fantomskom narodu,a mi mozemo svi,kolektivno,u"nasu maticu"-Srbiju.

Препоруке:

"Драгољубе, ево након Вашег 1. наставка: Не слажем е да је ћирилица "стручно" питање" (Опачић).

Може Опачић да се слаже или не слаже с тим што је ћирилица стручо питање. Она је, без сумње, питање језичке струке зато што се писмо користи у језику и саставни је део језика. Да ли се Опачић (нелингвиста) с тим слаже или не слаже, то ништа не мења у тој чињеници.

А ја се саглашавам са Опачићем да је ћирилица и научно питање. Ако је стручно, то подразумева да је и научно питање. Ко се бави науком зна да струка и наука нису у непремостивој опречности.

Ме треба мудровати и не саглашавати се пошто-пото, онда где места за мудровање и несаглашавање суштински нема. Кад не би била ћирилица, односно писмо и стручно/научно питање, сигурно га за новац не би решавали професори српскога језика у правопису и лингвистичком еснафу. да ћирилица није (и) стручно питање, то може да тврди само неко ко се професионално не бави језиком.

Препоруке:

2. Познато је да сви воле да се баве фудбалом и језиком (често се заиста баве нестручњаци језиком јер знају да говоре матерњи језик), па је за очекивање да такви кажу да писмо није стручно питање.

Препоруке:

Поштовани коментатори DrJelaBisic и Милош Опачић, коментаре који нису везани за тему текста више нећемо објављивати.

Срдачан поздрав, НСПМ модератор

Препоруке:

"Језичка струка", увела Вам је "једначење по звучности", разорила је нагласак у Србском језику, практично до темеља!! Увела вам је "струка" да се пре задњег члана у набрајању не сме писати зарез, а то је такође велика, чиста, философска глупост. И на хиљаде других глупих ствари. Али ви и даље зазивате струку, само зато што је неко провео у факултетској клупи још неку годину. Како је само слабо то мишљење! Али, не вреди ту причати. Робује се фикцијама, легендарно већ, и то баш зато што је мишљење - слабо! Моја господо, можете ви тако дискутовати читаво столеће још, да се не померите ни за милиметар из трвења и разправе која практично никуда не води, јер у њој - нема науке. Нема науке, јер влада - фетиш и фикција дипломе! И пука политика.

Препоруке:

""Име језика и јединог његовог писма утврђено је уставом и у Хрватској ,али то Грујић не исмејава. Хрватска је за то имала милион разлога мање него Србија..."" (Видић)

Видићу, писмо и име хрватског језика, гле чуда, важе и примењују се и у Србији где не важи Устав Хрватске, име, правописна правила, па и писмо хрватског језика користе се и у Суботици, и у Витезу, и у Бечу, и у Минхену, и у Канбери, свуда где има говорника хрватског језика.
И само ми објасните какве везе има поштовање правила хрватског језика на свим меридијанима где га хрватски исељеници, и остали користе, какве то везе има са Уставном одредбом Устава РХ о писму, која важи само на територији РХ?

Препоруке:

"Нема науке, јер влада - фетиш и фикција дипломе! И пука политика" (Милош Опачић).

Тешко је не сложити се с овим што сада каже Опачић. Али ма какве да су српске језичка наука и струка, то не може да значи да српска ћирилица и уопште писмо нису (и) питање језичке науке и струке. Кажем, кад питање писма не би било питање језичке науке и струке, не би се новац за те послове давао само лингвистима. И опет кажем. Писмо се тиче језика, а језичком науком и струком баве се лингвисти у научним институцијама и у школама свих степена. То би било исто као кад би неко казао да постављање мостова нема везе с инжењерском науком и струком.

Препоруке:

I
Да бисмо схватили како се само у бившој СФРЈ дошло до тога да се питање имена језика и употребе писма уређује законским путем (јер тога нема нигде другде), треба се вратити уназад и испратити генезу те појаве.
Договором је усвојено да је језик од Словеније до Македоније заједнички, и он је како-тако стандардизован, са два писма, и два изговора, у два главна центра, Београду и Загребу, у Београду је речник тог језика под именом српскохрватски приређиван екавицом и ћирилицом, а у Загребу исти тај речник истог тог језика приређиван под називом хрватскосрпски ијекавицом и латиницом.
1967. хрватски интелектуалци се оглашавају Декларацијом, захтевају између осталог одвајање језика, траже хрватско име за свој језик и бивају ућуткани. Очигледно је тада Правопис заједничког језика је био сувише крупан залогај да би се на њега кренуло у заједничкој држави.
И тада хрватска елита прави стратегију, појављује се идеја да се језик сепаратише и омеђи преко Устава и Закона.

Препоруке:

II
Тако се у хрватском Уставу из 1974. по први пут омеђава простор „хрватског књижевног језика“, „језика Хрвата и Срба у Хрватској“, и по први пут се утврђује да се службени списи пишу на хрватском књижевном језику, латиничким писмом.
И то је зачетак решавања језичких питања уз помоћ Устава, Хрвати су у то време проценили да је то једина могућност за деловање на плану одвајања језика. Срби тек са Милошевићем у Амандмане и касније Устав из 1990. уводе реципрочне мере, тада и у Србији почиње третирање питања писма Уставом.
Сви знамо шта се у међувремену десило, Хрвати су и званично одвојили свој језик, и усвојили нови Правопис.

Препоруке:

III
1990. је донет нови хрватски Устав, са одредбом о језику, а и писму, очигледно као браном од било каквог заједништва, на коме је још увек инсистирала српска страна, и као ексером у ковчег заједничког језика. Та уставна одредба је остала и до данас, а хрватски језик је добио међународни код 2008.
Ето то је генеза решавања језичких питања Уставом, смисао тога је било омеђавање језика и језичких правила у заједничкој држави и језику.

А погледајмо у шта се то код нас Срба изметнуло, тај хрватски изум, изметнуло се у омеђавање језика и језичких правила у оквир државног апарата, пошто заједнице одавно нема ми сами између себе омеђавамо језик, држимо и даље сви да је језик наш све до Беле Крајине, зато и не мењамо правпописна правила, а овамо користећи хрватски приступ у некадашњој заједничкој држави правимо врзино коло у сопственој држави, у којој смо коначно остали сами са собом, али очигледно и са духовима прошлости и са својим фатаморганама.

Препоруке:

IV

Писао сам о овоме у следећем чланку, већ сам поставио везу горе, ево још једном, кога занима:

http://www.srpskikulturniklub.com/resavanje

Препоруке:

Молим читаоце да погледају и овај текст

http://www.srpskikulturniklub.com/info-cirilko

у коме се описује однос рачунара и наше ћирилице.

Препоруке:

"Ето ја ћу први да гласам да нам је хрватска латиница писмо, само да ме више нико не вуче за нос.
Ма ако треба и цркву да мењамо, ма све да мењамо. Кад већ немамо алтернативу, ајде све да мењамо" (Тодор)!

Кукуууу, Тодоре!!!!

Али за ову функционаљлну иронију за паметне -- свака част!

Препоруке:

Лаза каже: "Пустити ћириличаре да бране ћирилицу, то је радити јој о глави."

Значи, по Лази, треба пустити латиничаре (Хрвате и др.) да бране ћирилицу!!!!!!!!

Већу глупост у животу нисам прочитао. Неко се овде прави луд, или му јако смрде ноге!

Препоруке:

Владиславу Грујићу:

Грујић не греши када сматра да питање писма у српском језику треба решити истовремено с решавањем нормативе у српском језику. Нормално је да се лингвисти у Србији поново у стандарду врате ћириличком једноазбучју, које је сагласно општој светској пракси. Наравно, та норма ваљало би, попут свих других језика да важи и свуда тамо где Срби имају право на свој језик и писмо (Хрватска, БиХ, Црна Гора итд.) Јер, ни други народи немају једну језичку норму за једну државу, а другу норму за другу државу. (Верујем да се Грујић томе не опире.)

Грујић се, опет, опире нечем другом. Он погрешно сматра да је грешка одређивање службеног језика и писма у уставима и законима. Малтене, по њему треба забранити" уставно и законско одређивање језика и писма у службеној употреби.

Сматрам да је то Грујићева грешка и да то одређивање није само "изум" српске државе. А пошто је одредба у Члану 10. Устава Србије потпуно у складу са светском праксом, та је одредба исправна и корисна.

Препоруке:

I

„Јер, ни други народи немају једну језичку норму за једну државу, а другу норму за другу државу. (Верујем да се Грујић томе не опире.) „ (Збиљић)

О овоме смо већ говорили, има језика који имају више норми, дакле не ради се о народу, већ о језику, енглески језик има једну норму у Британији (British English), а другу у САД (American English), шпански такође једну у Шпанији, а другу у Мексику, монголски има једну норму у Монголији а другу у Кини, азерски има једну норму у Азербејџану а другу у Ирану итд...

„Грујић се, опет, опире нечем другом. Он погрешно сматра да је грешка одређивање службеног језика и писма у уставима и законима“ (Збиљић)

Одређивање службеног језика није, али одређивање службеног писма не постоји нигде као пракса осим у бившој СФРЈ.
А погрешно је тумачење по коме Устав обавезује правопис на усклађивање.

Препоруке:

II

„Сматрам да је то Грујићева грешка и да то одређивање није само "изум" српске државе. А пошто је одредба у Члану 10. Устава Србије потпуно у складу са светском праксом, та је одредба исправна и корисна.“ (Збиљић)

Није то изум српске државе, да сте пажљивије читали видели бисте да је то изум хрватске државе у бившој СФРЈ, да би се омеђио хрватски књижевни језик, и да ми ето баштинимо тај изум и уплићемо се сами са собом овде.

И даље чекам да наведете државе, осим држава бивше СФРЈ, у којима уставне одредбе уопште помињу писмо језика у службеној употреби.

Препоруке:

Умјесто да припомогнемо и дамо подршку очувању националног писма, на које госп.Немања Видић годинама указује,то што г. Немања није лингвиста, заслужује само веће поштовање; МИ смо ТУ да КРИСТАЛНО јасан проблем искомпликујемо, да надри)филозофирамо, да поништавамо једни друге, само да нема јединства и слоге! Кад се сви коментари редом прочитају, без обзира на многе лијепе искрице, идеје, луцидна опажања,збирно ДЈЕЛУЈЕ ЗАМОРНО И ЗБУЊУЈУЋЕ!
Је ли ВУК С. Караџић био професионално лингвиста!? Хајде сада да око тога изгубимо 50 година на утуке и полемике! Увијек неки нови Караџићи и Стратимировићи!
Зашто Хрвати имају јасну ефикасну језичку политику, зашто њихова стандардизација напредује, зашто се лако престројавају,зашто брзо редефинишу и рашчишћавају с рецидивима сербокриоатизма, и југословенства, и још низ других зашто,мислим ЗАТО што се брже и дисциплинованије окупљају око заједничких циљева, што више вјерују својим интелектуалцима и институцијама, имају мање личних ОСПОРАВАЊА.

Препоруке:

Srbi govore jezik koji se jos zove i Hrvatski,Boshnjacki(Bosanski)i Crnogorski.Prvobitno pismo ovog jezika je srpska cirilica.U nekum drzavama(Hrvatska,Crna gora,BiH)ovaj jezik se pise jos i latinicom.Ovaj jezik i njegovo pismo cirilica u zvanicnoj su upotrebi u Srbiji.Osobe koje se izjasnjavaju kao Hrvati,Crnogorci i Bosanci(Boshnjaci)imaju prAvo da koriste latinicu za pisanje ovog jezika,pod istim uslovima pod kojima osobe kouje se izjasnjavaju kao Srbi imaju pravo da koriste cirilicu u tim drzavama

Препоруке:

Срби говоре језик који се зове српски. И правила тог језика коначно треба устројити онако како су устројена правила других језика.
Како ће други да назову тај језик и да ли је то други или један те исти језик, то је питање о коме, према приложеној аргументацији, одлучуује ISO.
Ти други, без обзира да ли је то један језик или није, имају право да језик нормирају како они хоће, а да ли имају интерес, то је друго питање јер уситњавање води повећању трошкова. Овде међутим долазимо на склиски терен, јер је фактичко стање такво да и ћирилица води увећавању трошкова, сви Срби нажалост користе латиницу (макар као читаоци), а велики број других латиницу не жели ни да види, нити је зна. Гледано економском логиком, јасно је, али пошто Срба има највише, надам се да није касно да се узмемо у памет и не дозволимо да нам други, бројчано и економски мањи, нормирају језик, а то ће нам се управо десити ако наставимо да се понашамо као досад.

Препоруке:

Језицима који су међународно признати као посебни у Србији се мора дозволити мањинска употреба, али ма како се особа изјашњавала, ако користи српски језик, и тамо где користи српски језик, она мора да поштује правила тог језика, дакле и Хрват и Бошњак и Немац мора кад користи српски језик да поштује правопис српског језика. Као што у Хрватској свако ко користи хрватски језик мора да ради исто.

Препоруке:

Драгољубу Збиљићу.
Хвала вам на вашем коментару, Драгољубе. Волим то што се Ви трудите да видите ствари у неком реду. Пре него што ја можда приђем питању писма, ипак још нешто да мало разјаснимо.
Скромно верујем да је корисно да знате, и због саме теме о писму:
1. Науку и технику, као и науку и струку, требамо у појму раздвојити, иако се оне понекад могу преклапати! Мени смета кад инжењери кажу: "Ми се бавимо науком". У правилу - није тачно, иако може понекад бити и науке. Ја сам радио као конструктор годинама, а нисам рекао да сам се тада бавио науком. Бавио сам се - техником, иако сам се ја трудио да уврстим и науку колико могу. Ако то не разлучимо, остаћемо лутати.
Обичним језиком речено: наука треба бити у струци присутна као неки "надзорни орган", или да кажемо: као "руководећи орган". Међутим, то је у пракси ретко тако. Обично је науке јако мало! Или је скоро уопште нема, као нпр., у нашој "лингвистици"! То људи не знају, и само зато славе лингвисте.

Препоруке:

2. Остаћемо на теми, читајте даље. Проблем је што просто не можете разправљати ни питање писма без праве науке! Ето, зато правим горњи увод. Да могу написати пун текст, видело би се то лепо. Зато сам се и у разговору са г-ђом Јелом трудио да то мало објасним, а уредништво је малко приговорило.

Ви просто не смете доћи "лингвистима" и казати им: "Ми желимо да у Србији живи само ћирилица, јер су слично направили и Хрвати, и Мађари, итд., са њиховом латиницом", па краљ или папа рекао ово, па бан рекао оно, итд. Чак и ја бих одбацио такав "језички" аргуменат, чија је основа пука и неуверљива политика. Како ће тек учинити они са института! А ћирилица може имати квалитетну аргументацију, с тим што има и неких потешкоћа у томе. Ту расправу треба водити у часопису где нису оволика просторна ограничења.
Али, можемо бар казати као неку основну преамбулу за ову прилику, на пример:

Препоруке:

3.Ћирилица је традиционални знамен Србске писмености, и држава и народ жели и треба да чува такво знамење као своју свету културну посвећеност. А то можемо само тако ако на свим разинама јавног саобраћаја Срби пишу ћирилицом, како у гласилима, тако у издаваштву, транспорту, свим јавним установама уобште. Само у уским срединама, као што су неки часописи етничких мањина, можамо допустити и латиницу на њиховим језицима.

Брига је нас за то шта су радили Хрвати, Французи, или неко други. То нису аргументи, и ја не бих био изненађен ако Вам Клајн то каже.

Међутим, мора се радити на компјутеризацији, развоју домаћег софтвера и побољшању тастатура. Али изнад свега, морамо одмах почети радити на избављењу Србског језика из вишедеценијског насиља над њим од стране језичке академске групе, тзв. "лингвистике" или "филологије", али и јавних гласила! Ја ћу то одпочети у своме часопису, који најозбиљније разматрам. Положај "струке" такође се мора разјаснити, као озбиљно и тешко питање.

Препоруке:

"А погрешно је тумачење по коме Устав обавезује правопис на усклађивање" (Грујић).

Грујић не зна или не жели да зна ово: када би лингвистичка струка/наука у Србији као у свим државама, тј. да није пристала наука и струка на насилно/безразложно латиничење Срба 1954. године, не би имао шта да се Правопис усклађује са Уставом или Устав с Правописом. Сасвим је логично и тако је у другим државама -- тамо где постоји одређивање службеног језика -- једноставно и не постоји могућност да Устав има једну одредбу, а Правопис другу, друкчију одредбу. Тај раскорак постоји само у Србији зато што српски лингвисти не посматрају већ сто година српски језик и писмо на основу научних параметара, него на основу политичких притисака. И у томе је неспоразум с Грујићем. Грујић не признаје да је лингвистичка струка у Србији у вези с писмом у раскораку са светом, а Устав Србије у Члану 10. је у складу с праксом у свету. Према томе, у томе је неуставност Правописа у вези с писмом.

Препоруке:

2. Грујић, пошто није лингвиста, изгледа да не зна како се доноси одредба у Уставу у вези с језиком и писмом. Не доносе ту одредбу (то Грујић зове норма и нормирање у Уставу, а није то норма, него само одредба: назив језика и писмо) сами уставописци. Они одредбу о језику и писму увек доносе у консултацији са стручњацима за језик. И стручњаци су пристали да у Члану 10. Устава стоји да су у службеној употреби у Србији српски језик и ћириличко писмо. Али лингвисти у Србији, исто као Грујић, разликују службену и неслужбену употребу. А под "службеном употребом" подразумевају само употребу језика и писма у државним службама, тј. само у институцијама државе у ужем смислу. А у свцим другим земљама све је службена употреба ма у којој се области користио језик. Српски лингвисти размишљају, изгледа, као Грујић, па мисле да треба да само ужи круг државних установа треба да користио ћирилицу, а сви други могу латиницу, јер је то за њих неслужбена употреба.
То је скроз накарадно мишљење.

Препоруке:

3. У нормалним земљама "службена употреба" језика и писма има синониме: "обавезна употреба", "званична употреба" и сл. И у другим државама необавезна или неслужбена употреба једино се односи на строго личну, приватну употребу језика и писма. У нормалним земљама не постоји раскорак између уставне и правописне одредбе. У светској пракси је за један језик/народ свуда одређено једно писмо, па не постоји никакав раскорак који Грујић прави. Тамо је све службена употреба и нико нема различито писмо у некаквој службеној и неслужбеној употреби.

Мене једно чуди: Грујић добро схвата неке ствари из нормирања, тј. стандардизације језика, а, опет, неке ствари у вези с Уставом и одредбом о језику и писму у Уставу опште не разуме. Шта то Грујићу и било коме може да смета што Правопис и устав треба да су сагласни, поготово што су лингвисти пристали да таква одредба буде у Уставу. А та одредба у Уставу је још строго у складу са светском праксом.

Препоруке:

4. Грујић никако да схвати (или да схвати из неког његовог разлога неће) да није никакав проблем у томе што у Члану н10. Устава Србије постоји одредба о језику и писму, него је проблем што је правописна одредба о двама писмима проблем јер је том одредбом у Правопису одузет природан суверенитет једном писму (ћирилици), чиме се писмо Срба одређује исто као у време политизације тог питања злоупотребом струке и науке у корист договора о насилном /непотребном латиничењу Срба. Реч је о доказаном договору у току Новосадског договора да српска ћирилица нестане преко "постепене замене српске ћирилице хрватском латиницом"-

Ја не знам како то инж. В. Грујић никако не може да разуме и да прихвати, а такође инж. Н. Видић то схвата одлично. Један инжењер то одлично разуме, други то не разуме.

Препоруке:

„Сасвим је логично и тако је у другим државама -- тамо где постоји одређивање службеног језика -- једноставно и не постоји могућност да Устав има једну одредбу, а Правопис другу, друкчију одредбу“ (Збиљић)

Устави држава немају одредбе о писму службеног језика из простог разлога што су језичка правила одређена правописм, речником и граматиком, а не Уставом, нити је посао Устава да одређује и уређује језик

„Грујић не признаје да је лингвистичка струка у Србији у вези с писмом у раскораку са светом, а Устав Србије у Члану 10. је у складу с праксом у свету. Према томе, у томе је неуставност Правописа у вези с писмом.“ (Збиљић)

Код нас су и лингвистичка струка и уставна одредба у раскораку са светом, свака у свом домену разуме се.

Лингвистичка струка је дозволила 4 стандарда за српски језик што није пракса нигде у свету, а уставна одредба дефинише службено писмо језика што такође није пракса нигде у свету, осим ако неко под светом не подразумева Хрватску, Црну Гору и Македонију

Препоруке:

5. Инж. Видић с правом схвата да је Устав у овом нашем наопаком случају у вези с језиком и писмом у ствари греда, а не само сламка спаса за српско писмо, а инж. Грујић се просто љути и незадовољан је што је Устав то питање у својој одредби у Члану 10. Одлично решио. А одлично је и зато што је та одредба усклађена с праксом у целом свету.

Инж. Видић исправно сматра писмо не само стручним него и државним и националним питањем, а инж. Грујић би да то сведе само на лингвистичко питање и на стандардизацију језика. То јесте свакако и питање стандардизације језика, али не да ништа не смета, него је јако важно што је писмо и државно, и национално, и идентитетско, и културолошко и још много које питање.
Инж. Видић одлично разуме да ми немамо стручњаке за српски језик и писмо, него имамо углавном само стручњаке за мртав српскохрватски језик и да је највише у томе проблем.

Препоруке:

6.За разлику од вишеструко разумног инж. Видића, инж. Грујић, пак, чини се да не жели да се питању писма придаје никакав емотивни и национални значај, него да то буде некакво "техничко питање". У томе се Грујић приближава неким српским сербокроатистима који, у ствари, сто година наносе штету српском језику у стандардизацији српског језика и уништавају, тј. затиру српско писмо одузимајући му у правопису и струци/науци природан суверенитет.
Није ми драго да кажем да сам убеђен да је, за разлику од инж. Видића, инж. Грујић неразуман, али ми је нужно да истакнем да Грујић нека питања у вези са српским језиком и писмом уопште не разуме. И не треба да се вређа због тога. Он их не разуме као инж. А многи ми други професионални стручњаци (мањи или већи, себе сматрам просечним стручњаком)такође понешто не разумемо.
Ирационално је Грујићево неразумевање зашто је добро што је уставна одредба у Члану 10. Устава Србије, за разлику од научне и стручне правописне одредбе о писму, добра и корисна.

Препоруке:

"Устави држава немају одредбе о писму службеног језика из простог разлога што су језичка правила одређена правописом, речником и граматиком, а не Уставом, нити је посао Устава да одређује и уређује језик".
Инж. Грујић је и нестрпљив и недоказив. Он никако да схвати да није проблем српског језика и писма у Уставу и закону. Чак и да је истина да нигде у свету нема одредбе о језику и писму, осим у Уставу Србије, није проблем, опет, у Уставу и није Устав кривац што Србима нестаје писмо. Проблем је код лингвиста, односно у науци и струци. Како Грујић говори о Уставу, испада да би се питање писма у српском језику одмах само од себе решило само кад би Устав Србије избрисао одредбу о језику и писму.
Ја не знам како да убедимо Грујића да се не би поправио положај ћирилице у српском језику ако бисмо укинули одредбу о језику и писму у Уставу Србије. Чак и да је истина (а наравно да није) да ни један једини устав у свету нема ту одредбу о језику и писму, проблем с ћирилицом код Срба остао би.

Препоруке:

„У нормалним земљама "службена употреба" језика и писма има синониме: "обавезна употреба", "званична употреба" и сл. И у другим државама необавезна или неслужбена употреба једино се односи на строго личну, приватну употребу језика и писма.“(Збиљић)

Нетачно.
Службено (official), јавно (public) и обавезно (mandatory) нису синоними.
У Француској је нпр. према Уставу у службеној употреби француски језик. Зар ви мислите да то искључује штампање публикација на енглеском језику, зар мислите да је тамо немогуће издати књигу или часопис на енглеском или арапском језику?

„У нормалним земљама не постоји раскорак између уставне и правописне одредбе.“ (Збиљић)

У нормалним земљама не постоји Уставна одредба о писму језика.

Препоруке:

2. Јако је чудно. Инж. Грујић добро схвата да се језиком и писмом пре свега баве стручњаци и научници и да су они, сходно томе, једини плаћени за тај посао. Он схвата да то наши стручњаци нису добро у науци/струци и правопису решили, у раскораку су са светом у стандардизацији језика (ту се подразумева и писмо), а опет никако да схвати да то није изазвао Устав чија је одредба у Члану 10. одлична, јер није ни у чему у раскораку са светом.

И зашто се Грујић просто "острвио" на недужан Устав Србије, макар у том Члану 10. Устава -- просто је немогуће разумети. Волео бих да Грујић каже у чему је грешка у чињеници да је уставна одредба о наведеном службеном српском језику и ћирилици у Србији исправна, јер је усклађена са светском праксом, и шта та одредба у Уставу смета Грујићу кад зна да је правописна одредба о српском језику и његовим писмима супротна пракси целога света у томе.

Препоруке:

„Инж. Видић исправно сматра писмо не само стручним него и државним и националним питањем, а инж. Грујић би да то сведе само на лингвистичко питање и на стандардизацију језика. То јесте свакако и питање стандардизације језика, али не да ништа не смета, него је јако важно што је писмо и државно, и национално, и идентитетско, и културолошко и још много које питање.“ (Збиљић)

То има само код нас, да писмо није да се њиме записује језик, него ето служи да га стављамо у Уставе и да га тако штитимо, од кога, па од сопственог народа.
Али како бисмо иначе унели још једну раван поделе међу нама, ако не бисмо и писму пришли накарадно, како би неки испали већи Срби од других ако се не би поставили као заштитници једног писма. И што је више те патетике, кукњаве, и што је већа заштита, писма је све мање, јер наравно, тако наопако постављен концепт не може да изроди ништа позитивно ни конструктивно.
Али ето, важно је да је ћирилица заштићена...

Препоруке:

"И даље чекам да наведете државе, осим држава бивше СФРЈ, у којима уставне одредбе уопште помињу писмо језика у службеној употреби" (В. Грујић).
Нисам тражио да ли се помиње писмо у уставима других држава. Нити ћу. Сад сте признали да се спомињу језици. У томе је ствар. Други устави не спомињу посебно писмо зато што сам увек говорио да је писмо саставни део језика. И код свих других држава не мора писмо да се спомиње јер је садржано у оквиру назива језика. У Мађарској, на пример, нема разлога нико да уз "мађарски језик" наводи писмо јер тај језик подразумева мађарску латиницу. И тако је код свих других. У Хрватској је пак наведено латиничко писмо у оквиру хрватског језика само зато, на пример, што се у недавној прошлости у оквиру "хрватскосрпског језика" формално наводиле и латиница и ћирилица. А како су Хрвати по искључењу из Југославије званично искључили друго писмо (ћирилицу) у Правопису хрватскога језика, нису га ни они морали навести у Уставу у Чланку 12.

Препоруке:

"То има само код нас, да писмо није да се њиме записује језик, него ето служи да га стављамо у Уставе и да га тако штитимо, од кога, па од сопственог народа.
Али како бисмо иначе унели још једну раван поделе међу нама, ако не бисмо и писму пришли накарадно, како би неки испали већи Срби од других ако се не би поставили као заштитници једног писма. И што је више те патетике, кукњаве, и што је већа заштита, писма је све мање, јер наравно, тако наопако постављен концепт не може да изроди ништа позитивно ни конструктивно.
Али ето, важно је да је ћирилица заштићена" (В. Грујић"...

Ја ову Грујићеву "хладну" иронију, његову спрдњу са српским писмом и његовим значајем међу Србима и покушајима да се не само заштити него да се, пре свега, исправно реши једном у Србији разумем. Разумем његову озлојеђеност и инаћење у овој расправи, али не бих на овај начин настављао, јер то вређа човека који уобичајено здраво размишља. Мени су непозната оваква непотребна инаћења у нечему што је једноставно.

Препоруке:

2. Могао бих да се сагласим с Грујићем да се писмо не мора спомињати у Уставу у нормалним приликама. Разумем га и сматрам да је у праву кад мисли да би питање писма било решено кад би то наука и струка исправно (у складу са светом) урадиле.

Али никако не могу да га схватим зашто му смета што се то спомиње у Уставу, и то на прави начин, кад то већ наука и стрика нису ваљано решиле. То је моја енигма у вези с инж. Грујићем. А моје гледиште језичара много је ближе гледишту инж. Видића.

Препоруке:

"То има само код нас, да писмо није да се њиме записује језик, него ето служи да га стављамо у Уставе и да га тако штитимо, од кога, па од сопственог народа" (Грујић).
Ово Грујићево писање прелази у шегачење па личи на оно "докон поп...".
Наравно да здрав човек зна да није у Члан 10. Устава Србије унето писмо да се штити неко, како Грујић каже, "од сопственог народа". То је нека врста исправке и заштите од наопаких стручњака за српски језик. Неко се сетио да би се лингвисти могли обавезати да напусте наопаку праксу ако их на то обавеже Устав.

Уосталом нико не сачињава Устав да се "штити од народа", него се Устав сачињава да се остварују права народа и да се њим обавежу сви на поштовање и спровођење Устава. А што ми немамо институције за спровођење Устава, није кривац чињеница што се у Члану 10. налази исправна одредба о српском језику и писму ћирилици.
Зашто та ваљана одредба у Уставу, у ситуацији када неисправно то питање решавају стручњаци, смета В. Грујићу, тешко је схватити.

Препоруке:

"Службено (official), јавно (public) и обавезно (mandatory) нису синоними" (В. Грујић).

Јесу синоними. То потвђују речници у којима се наводи да је службено исто што и "обавезно", "званично". Грујић као да би хтео, као неки српски језичари,да постоје два писма у српском језику па да у "службеној употреби" буде ћирилица, а у "неслужбеној" латиница. А раније је овде Н. Видић лепо објаснио да је за академика Радомира Лукића и јавна употреба писма -- службена употреба. Ја се ипак опредељујем за Лукићево тумачење ових појмова, јер ми је он, ипак, познатији академик од В. Грујића.

Шупљине и кривине се увек могу наћи у цепидлачењу, али ако српски језик има, по угледу на цео свет, једно писмо, свака употреба тога писма у српском језику је ћирилица, па била службена, јавна или не знам већ још каква. А ни у приватном коришћењу српског језика, нормалан човек не измишља лично писмо. Осим ако му треба за тајно споразумевање. Тада се користе шифре, а не ново, лично писмо.

Препоруке:

"Међутим, мора се радити на компјутеризацији, развоју домаћег софтвера и побољшању тастатура. Али изнад свега, морамо одмах почети радити на избављењу Србског језика из вишедеценијског насиља над њим од стране језичке академске групе, тзв. "лингвистике" или "филологије", али и јавних гласила! Ја ћу то одпочети у своме часопису, који најозбиљније разматрам. Положај "струке" такође се мора разјаснити, као озбиљно и тешко питање" (Милош Опачић).

Истичем ово: "из вишедеценијског насиља над њим од стране језичке академске групе, тзв. "лингвистике" или "филологије", али и јавних гласила!"

Сагласан сам Опачићу. Ту је проблем. О томе слично говорим у својих 10 књига о српском језику и ћирилици. А ово друго су Вам превише "научна" ратматрања за академике, која су овде, у овом случају, непотребна и одвлаче главну пажњу коју заслужује српска ћирилица.

Препоруке:

Превише мудровања! Питање ћирилице је довољно једноставно. То решава лингвистика очас посла. Проблем је што у Србији нема лингвистике. Она је одавно злоупотребљена и не може да се ослободи политике и лоших намера и, донекле, заблуда прошлости.
Збиљићево разматрање је најближе стручном и практичном решењу питања ћирилице, а остали -- нарочито Грујић и Опачић -- баве се просипањем мудрости из шупљег у празно. Тек да ствари без икакве потребе замумуљују....

Препоруке:

"То има само код нас, да писмо није да се њиме записује језик" (В. Грујић).

Не спрдајте се, поштовани Грујићу. Нећете, ваљда, мислити да нико од српских стручњака не зна чему служи писмо. Оно служи за записивање језика, то зна свако здрав, а не само лингвиста. Али, Ви ваља да прихватите да је Србима ћирилица и нешто више од те њене основне функције. Српска ћирилица је чувар и одбрана Срба. Немања Вам је споменуо да је генерал Саркотић знао да је ћирилица Србима "борбено средство" које је он, зато, забранио кад је био он власт у данашњој БиХ. Јер, тамо где је нестала српска ћирилица, може да остане српски језик у некој његовој варијанти, али нису остајали Срби. Убијани су или протеривани. Зато је непристојно да Србе учите шта за њих значи ћирилица на Ваш начин. То је много боље знао, ето, и генерал Саркотић. Непријатељи Срба и српске ћирилице много су боље познавали значај српске ћирилице за Србе од многих данашњих стручњака за језик и многих данашњих Срба уопште.

Препоруке:

Немања Видић је доста добро предочио да је ова тачка Закључака стручњака/научника погубна по српску ћирилицу у српском језику , јер је остављена у досадашњем статусу "примарноси". Значи, одузет је суверенитет ћирилици у српскиом језику. А та "примарност" ћирилице међу Србима суштински је плански сведена не само на секундарност него и на њено све веће замењивање и затирање. Зато данас у многим областима живота српског језика нема ни једног јединог слова ћирилице.
Реч је о овој другој тачки Закључака:
"2. Пошто је насилним чином високог представника у БиХ из Устава Републике Српске (амандманом LXXI) избачен назив језика, неопходно је не само ускладити него и појачати научне и политичке активности да се у службеној употреби у Републици Српској прогласи српски језик (ијекавског и екавског изговора) са ћирилицом као примарним писмом. Статус осталих језика и латиничног писма треба регулисати посебним Законом о употреби језика и писма."

Препоруке:

Видић је добро приметио да српски стручњаци за језик нису схватили да је на тај начин српска ћирилица нестајала и, највише захваљујући тим стручњацима и оваквим њиховим закључцима, српска азбука не може да дише. Угушена је њена природна сувереност у језику Срба.

Препоруке:

"Али никако не могу да схватим зашто му смета што се то спомиње у Уставу, и то на прави начин , кад то већ наука и струка нису ваљано решиле.То је енигма у вези са инжењером Грујићем ."( Збиљић )
Јесте то енигма. Грујић је обрадовао многе који воле отаџбину кад је добио од државе неки документ на ћирилици, па о томе извештавали медији. Оним својим открићем фалсификовања првог Вуковог буквара ућуткао је Милосављевића и његов следбенике који су тумачили да је ова латиница српска зато што је Вук њен аутор. Затим има на интернету његов одличан текст "Службена употреба језика и писама",којим није доводио у питање смисао уставне и законске заштите ћирилице.
Међутим , кад је НСПМ направио важан искорак објавивши текст о томе како су лингвисти својим документом отписали ћирилицу, Грујић се ругањем уставној и законској заштити ћирилице ( помиње и патетику)сврстао на Клајнову страну.Тим ругањем он предлаже капитулацију Срба пред оном латиницом коју им је наменио Анте Павелић.

Препоруке:

Грујић је не барата никаквом аргументацијом, што је показао и тврдњом да су уставну заштиту уобличила удружења за одбрану ћирилице, Матица српска и правници,па је после мога демантија ућутао.
Матица српска, Вукова задужбина и други који су на државним јаслама подржавају другачију одбрану ћирилице: да се она чува као фолклорна вредност,као прирепак хрватске латинице, а не да суверено влада у српским земљама.
Затим, калиграфска радионица Стратимировић,коју је величала Политика текстом "Ћирилица се враћа кући",док је за ћирилицу имала приближно овакав наслов "Компјутери ће докусурити ћирилицу". Нема одбране, џаба Устав и закони! Џаба љубав према српском!Бесмислен је сваки отпор.САМО НЕКА СРБИЈА КРЕНЕ НАПРЕД.
Пита амерички амбасадор Стратимировића како успева да са својом радионицом стигне до Истре (!), северне Италије и другде. А он одговара : љубав! Да,за све што подржавају САД нађе се нека српска љубав.

Препоруке:

Postovana Braco komentatori,nigde u svetu lingvisticka nauka ne poznaje gore navedena 4 jezka kao posebne jezike.Nemaju posebne katedre za nih(da ne ispadnu smesni)Oni im priznaju imena(prosto nama svima da ugode),ali smatraju da je to sto postoje 4 imena a jedan jezik-posledica nasih politickih (ne)sporazuma.Lingvistika je nauka,kao fizika ii hemija.Ako nema svoja ravila,nije egzaktnanije ni nauka.Kao sto inzinjer ne sme da zida krive zgrade koje padaju;lekar da leci a pacijenti da umiru-tako i lingvistika ima svoja pravila,i po njima ovo je(jos uvek)jedan jezik.Kada vam lingvisti kazu da su Mingrelski i Gruzijski(i Svan i Laz)jezici kartavelijanske grupe,nastali svi iz jednog,proto-kartavelijamskog jezika,pre oko 3000g,oni za to imaju naucno validne dokaze.To nije(i ne sme,i obicni nije)politicka odluka,iza nje stoji nauka.Nasi lingvisti su politicki pion(Znate shah-najmanje,najbezvrednije igure,koje vrede samo u masi,tj broju.Uglavnom.Ne bas uvek)Stoga treba poslusati svetske....

Препоруке:

..lingviste i prema tome se ponasati.A ISO nema sa ovim veze,niti moze da ima.Jezik nije isto sto i carape ili usisivac.Kad vidim ko sve,ovde kod mene(koje bolnice,u koje ni svoju macku ne bih stavila da je lece i neguju)ima ISO-odmah znam da to treba prosto izbrisati iz svog mozga,i njih i njihove potvrde(setifikate,na novosrpskom)Mozda se varam-ali cini mi se da moto te orGanizacije moze slobodnO da bude:"Ja tebi serdare-ti meni vojvodo"Nisam uspela da na njihovom sajtu nadjem kako to oni(a ne lingvisti-nauka)"standardizuju"jezike

Препоруке:

В. Марјановић@В. Грујић

1. После размишљања, делимично и под утицајем ове расправе, одричем свог става из овог "поста" који гласи:
"Зато је, по мом мишљењу, неопходно да се државна власт натера да се конструктивно умеша у решавање овог проблема, јер је језик - народ, а ћирилица је постала најважније питање идентитета србске нације."

Истичем да се не одричем наведеног става из разлога које је изнео В. Грујић, који је начелно против уређивања законом питања која се односе на Србски језик и ћирилицу, без обзира на катастрофално стање језика и писма Срба.

Промена мог наведеног става је прагматичне природе. Једноставно, ова неодосманлијска власт не може (а можда и неће) ништа да уради у србском националном интересу, па ни у смислу мог првобитног става. Досманлијско-неодосманлијска политика не примењује ни Устав и ничим није заштитила Србски језик од преименовања и лингвистичког фалсификовања. Напротив, они су низом подзаконских аката признали насилно преименоване језике...

Препоруке:

„Уосталом нико не сачињава Устав да се "штити од народа", него се Устав сачињава да се остварују права народа и да се њим обавежу сви на поштовање и спровођење Устава“ (Збиљић)

Осврните се око себе Збиљићу, погледaјте нaтписе, грaфите, обрaтите пaжњу нa рукописе кaд људи пишу, погледaјте коментaре по нету, сaјтове, блогове, који је то нaрод, о којим прaвимa нaродa говорите?

„Шупљине и кривине се увек могу наћи у цепидлачењу, али ако српски језик има, по угледу на цео свет, једно писмо, свака употреба тога писма у српском језику је ћирилица, па била службена, јавна или не знам већ још каква“ (Збиљић)

Лепо сaм вaм покaзaо пример фрaнцуске, где службенa употребa фрaнцуског не искључује употребу других језикa, нпр. код публикaцијa. Нa исти нaчин службенa употребa ћириличког писмa не може дa искључи штaмпaње публикaцијa нa другој норми, a упрaво је у томе, у публикaцијaмa и лектури кључ.

Препоруке:

В. Марјановић@В. Грујић2. Признали су следеће непостојеће језике: крватски, босански, црногорски, буњевачки, македонски...Ако се неким чудом десило да се ова власт умеша у решавање питања Србског језика и писма путем иницирања рада надлежних државних институција САНУ, Матица српска и др.), добили бисмо у најбољем случају мекшу верзију Новосадског договора, која би опет била против србских националних интереса. Јер би те институције опет ангажовале И. Клајна, М. Пижурицу и ине, а они су већ све учинили да нанесу ненадокнадиву штету Србском језику и писму.Остајем при ставу да је су Србски језик и ћирилица политичко и државно питање (што је и став, колико сам разумео, проф. др Збиљића и Н. Видића) и додајем своје мишљење да је ћирилица постала основно питање србског националног идентитета.

Препоруке:

„Оно служи за записивање језика, то зна свако здрав, а не само лингвиста. Али, Ви ваља да прихватите да је Србима ћирилица и нешто више од те њене основне функције“ (Збиљић)

Дaкле по вaмa Србимa је ћирилицa нешто више од средствa зa зaписивaње језикa, aли се ипaк много мaње служимо њоме него неки који је виде сaмо кaо средство зa зaписивaње језикa, нпр. Монголи. Морaте дa признaте дa је ово тешкa контрaдикторност, или су по вaмa Срби лицемери, јер упркос толиком знaчaју ћирилице зa Србе, њу Срби, обични Срби све мaње користе.

„неопходно је не само ускладити него и појачати научне и политичке активности да се у службеној употреби у Републици Српској прогласи српски језик (ијекавског и екавског изговора) са ћирилицом као примарним писмом“ (Збиљић)

Збиљћу, то, a и јaче од тогa у Србији већ имaмо одaвно, a имaмо и резултaте тогa..

Препоруке:

Vi se,draga braco,stalno pozivate na(nase,oficijelne,politikom proglasene i podrzavane,odrzavane)lingviste;na drzavu,vlast koji nad nama vladaju,a nisu nasi(mada su licnosti Srbi,kao vecina vas,a vise nego ja)vec su samo zastupnici,maske,portparoli okupatora...kao Marija Terezija,ii Selim III.Zivot cirilice i njen opstanak(kao i svega drugog,Srpskog,pa i samog Srpstva)zavisi iskljucivo od ljubavi sto veceg broja Srba za cirilicu(i sve ovo ostalo)A ta ljubav se stice u kuci,u porodici,a ne u skoli,i ne zato sto to Ustav naredjuje.Nasa omladina je potpuno upustena,niko ih nicemu nije naucio(vecinu,ili veci procenat nego sto bi trebalo).Oni naivno misle da ako ne koriste cirilicu-bice im priznato da znaju engleski.Pa"lajkuju"latinicu,a medju njih 100koji koriste internet za najgljupje svrhe-ne mozete da nadjete ni 10 koji normalno govore engleski,makar sa srpskim naglaskom.(dijalekt engleskog nazvan po V Draskovicu.Novi pidzin)

Препоруке:

В.Марјановић@В.Грујић

3. У овој свеопштој србској пропасти све је постало политика, па и питање Србског језика и писма.

Да ми имамо народну и стварно демократску власт, не би нам било уопште потребно да Уставом уређујемо питање званичног језика и писма. То у надлежним институцијама учинили лингвисти србисти. Међутим, нама ни уставна одредба о званичном језику и ћирилици као званичном писму не помаже. Неодосманлијска власт не примењује устав.

СНС је обећала неопходне друштвене промене пре избора. Изабрана нова власт није променила досманлијску политику, него је повећала ефикасност њеног спровођења.

Показало се, дакле, да изборна промена власти не доноси промену политике. Без промене политике неће бити ни неопходних промена у области Србског језика и ћирилице.

Промена политике не може се обезбедити, по свој прилици,на институционални начин.

А само нова србска политика може решити тешка питања из области Србског језика и писма...

Ако до тада - не буде већ касно...

Препоруке:

„Јесте то енигма. Грујић је обрадовао многе који воле отаџбину кад је добио од државе неки документ на ћирилици, па о томе извештавали медији. Оним својим открићем фалсификовања првог Вуковог буквара ућуткао је Милосављевића и његов следбенике који су тумачили да је ова латиница српска зато што је Вук њен аутор. Затим има на интернету његов одличан текст "Службена употреба језика и писама",којим није доводио у питање смисао уставне и законске заштите ћирилице.“ (Видић)

Није то енигмa Немaњa, већ сaмо рaзумевaње, поткрепљено личним искуством, дa нaс зaконскa зaштитa ћирилице не води нигде другде осим у бесконaчне приче и исцрпљивaњa.
Постоје ситуaције где се крши зaкон о службеној употреби језикa и писaмa, и кaо што рекосте, писоa сaм о томе, aли све и дa се тaј зaкон стриктно поштује, то не би решило проблем
Зaто требa видети кaко је питaње писмa решено другде, и кaко се дошло до тогa дa се код нaс решaвa нa тaј нaчин.

Препоруке:

„Матица српска, Вукова задужбина и други који су на државним јаслама подржавају другачију одбрану ћирилице: да се она чува као фолклорна вредност,као прирепак хрватске латинице, а не да суверено влада у српским земљама.“

Видићу, Пижурицa причa исто кaо и ви, дa је ћирилицa држaвно питaње и дa се „двоaзбучје“, кaко он рече, решaвa зaконом, и дa ту облaст требa дa уреде зaконодaвци, дa зaштите писмо.

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:267267-Cirilica-drzavno-pitanje

Где ви видите неку системску рaзлику у приступу између вaс и Пижурице, једног од aуторa aктуелног прaвописa?

Препоруке:

1) За мене нема никакве сумње да у свету постоји одређена хајка против Србског језика, а то постоји зато што постоји хајка на саме Србе, ни за шта друго. А зашто таква хајка? То ћемо други пут писати, да не изађемо из теме. Али кад је већ таква хајка, ви никако нећете успети дати ћирилици право место политичким надметањем са влашћу или разним бирократским "стручним" групама каква су наши "лингвисти". Опет вам говорим, иако ви не слушате: Мора се научно радити на питању писма, без политике. А ви глатко занемарујте нека научна питања која сам споменуо јуче у прилозима. Родољубље не видим као политику, и њега може да буде у тој теми, али опет не искључиво. Наука мора бити доминантна!

Али, овде буде детињег понашања. Неко напише књигу, а онда је користи као свој "аргуменат" о "сили својих погледа". Онај други заврши за инжењера, економисту, језичара, итд., и онда то користи као СИЛУ, ужасну врсту "аргумента" за одбацивање или занемарење других погледа. Ту ни слова "н" од науке нема!

Препоруке:

Драгољубу Збиљићу.
2) Зар није мало препотентно то како Ви говорите? Ви просто одрежете да "оно друго" што ја говорим одвлачи аргументе од ћирилице, и разправе нема. И још за моја посматрања ставите под наводнике одредницу "научна". Е, драги Збиљићу,
Ја сада баш морам да Вам кажем: НИСУ АРГУМЕНТИ кад наводите какве све промене се кроз историју догађају са ћирилицом. Ја сам Клајну већ поодавно приговорио због њиховог имена Српскохрватски, а он наводи још Јакова Грима итд., мада је он то бар мекше рекао него што ви мени одговористе.

Корист од тога је блиска нули за ћирилицу и Србски. Ви кажете и "српски", а то не ваља. И то је, видите, донела "струка" и квази-мудровање урбано-академског круга. Донела вам је да не смете писати зарез где га морате писати, итд. То све не ваља, Збиљићу. Ја вам синоћ наводим неке примере зла које је урадила струка, а ви и даље: "струка", па "струка", и стављате наводнике на ту моју науку. Па, ваљда требате престати абсолутизовати струку и диплому,

Препоруке:

3) кад вам ја пред очи дајем аргументе против тога. Како ћете ви решити ишта, ако оно што не ваља, за вас ваља, и обрнуто? То је за мене неозбиљно.

Као да мени није стало до права Србског језика! Стало ми је, и то како. Ја сам и на својој кожи изкусио многе ствари. Зато ја не могу да се мирим са таквим ненаучним понашањем. Не можете ви ућуткати мене који знам шта је наука у језику, и уобште наука, тиме што ћете ми само одрезати - да моји аргументи не користе ћирилици. Ви грешите! И шта сада?

Овде код нас настао је хорор од насиља струке. Ја Вам одлучно тврдим: струка ради ненаучно, а у Србском језику забрињавајуће ненаучно. И шта сада? Предлажете ли ви да то настави тако, борба као у џунгли, јер просто не можете видети шта Вам говорим? Да је науке, ваљда би ми одговорили на неке од агрумената! Ви тако можете успети само ако ту вашу организацију будете успели подићи на неки положај силе. А то онда траје док друга сила не дође на власт и опет то поруши. То нису решења.

Препоруке:

Милошу Опачићу:
Уважавам нека Ваша гледишта, на нека гледам друкчије, и то је и Ваше право и право моје маленкости.

Оно што је истина не може да буде ни по којим основама "препотентно", што ми пришивате. Није уопште с моје стране препотентно кад Ви тражите да се искључи наука и струка из решавања језичких питања. Том што ми данас још немамо, практично, праве научнике и стручњаке за језик Срба, то не може да значи да лаици могу сва српска језичка питања да реше без научника и стручњака. Мислим да је давно прошло време појединаца који су сами били "институција" и сами решавали питање језичке реформе уз помоћ пристрасних странаца који иду за својим чистим интересима.

Ако Вам се чиним "препотентним" што тако мислим и то отворено кажем, ја могу да Вам се искрено извиним и да кажем да Вас поштујем, али морам о томе овако да мислим.
Не можемо, дакле, багателисати науку и струку за српски језик зато што нам се не свиђа Клајн или неки други стручњак.

Препоруке:

Милошу Опачићу 2.

Имам разлога да Вас, Опачићу, ценим, и чак сте ми у својој упорности врло драги (имам и ја сличну особину Вашој особини), али сам принуђен да кажем своје мишљење.
Мени је познато дело мог личног пријатеља академика Клајна којег у неким областима науке веома ценим, а имам му велике пријатељске примедбе (нека је он академик, а моја маленкост скроман стручњак за српски језик!) на решење питања писма како он предлаже и спроводи преко рецензије Правописа српскога језика и преко својих изјава и чланака о српском писму. Ту смо он и ја остали пријатељи у лепим жељама лично, али и љути противници у струци, па сам имао слободу да део његове лингвистике, посебно оне у вези са српском ћирилицом називам у својим књигама "кла(ј)новистика"

Препоруке:

"Није то енигма Немања, већ само разумевање, поткрепљено личним искуством,..."
У сваком случају то је стопостотна контрадикторност, што не значи да немате право на накнадну памет. Али ако се накнадна памет разликује за 100% од претходне, онда указујем читаоцима на то да Ваше писање узимају са резервом.
Ви доносите суд о штетности законске заштите ћирилице на основу сопственог искуства. Такав суд је бесмислен и на први поглед, па ћу и ја учинити бесмисленост супротстављајући Вам своје сопствено искуство и суд .
1.Власник радње фото Бежанија у Београду каже да ће исписати име фирме ћирилицом "кад буде закон".
2.У насељу Бусије су само избеглице из Хрватске, а готово је све у латиници. У пољопривредној апотеци приупитам где је газда да протествујем што нема ћирилице. Паметан продавац се плашио да каже своје мишљење , сачекао је да изађу купци, па тихо рече само ово :"Господине, само закон, па по џепу."
3.У Шиду 2004.г. уђем у ћириличку апотеку да похвалим газду због ћирилице.

Препоруке:

"Пита амерички амбасадор Стратимировића како успева да са својом радионицом стигне до Истре (!), северне Италије и другде. А он одговара : љубав! Да,за све што подржавају САД нађе се нека српска љубав" (Немања Видић).

Лепо и тачно погођено!

Препоруке:

наставак за Грујића

Газда ће изненађено :"Ја уопште нисам Србин него Словак,али сам чуо да ће ћирилица бити по закону, па да не пишем два пута."
Имам безброј примера,али то Грујићу не помаже, јер не носи ћирилицу у срцу, него је она само скуп знакова којима се записује језик. За њу је довољан само стандард. Као кад се пропише да шалтери морају бити на висини 1,2 м. Међутим, Бењамин Калај је имао сву потребну државну присилу, али му није успео стандард само латиница у босанском језику.Иако није било филолошких факултета , професора и академика. Али су сви ондашњи Срби видели у њој оно што не виде данашњи :српско национално знамење.
Грујић може да се руга веома малом броју Срба патриота који не признају отимање српских земаља са народом, и неодвојиву од ње окупацују српског језика и народа хрватском латицом,зато што држава није донела закон да би заштитила ћирилицу, него да би је уклонила из народног живота и сећања. Јер СА КОСОВОМ И ЋИРИЛИЦОМ СРБИЈА НЕ МОЖЕ НАПРЕД!

Препоруке:

В. Грујићу 1.

"У Француској је нпр. према Уставу у службеној употреби француски језик. Зар ви мислите да то искључује штампање публикација на енглеском језику, зар мислите да је тамо немогуће издати књигу или часопис на енглеском или арапском језику" (В. Грујић)?

Разумем потребу Грујићеву да буде "оригиналан" и "он, па он". Ипак, схватите да још понеко од нас понешто зна. Свако нормалан зна са је у Француској и било где, по међународним правилима и правима на свој језик и своје писмо. Свако разуме да свуда у свету сваки појединац има права на свој језик са својим писмом (изузетак су, ваљда, у пракси само Срби у Хрватској, којима се не дозвољава примена Устава и закона Хрватске о службеној употреби језика и писма).

Препоруке:

В, Грујићу 2.
Дакле, од мене због много чега врло уважени Гријићу, нико Вама, ја понајмање, нисам рекао да правио на енгелски или ма који језик са својим писмом неко нема. Право на писмо се код свих других подразумева чим се споимене језик. Међутим, реч је о томе да се то право једино не допушта Србима у Хрватској, затим у неким другим областима бивше СФРЈ и, понајпре, у самој Србији. И у Србији се понајмање спроводи уставна заштита српског језика и писма, која у нашем случају (зна се зашто) не помаже, али не може ни да штети ни на који начин, иако Ви о томе, по мом мишљењу, неодређено или прилично нејасно мислите.

Препоруке:

За Грујића и још понекога овде
3.
Да уважени од мене Грујић није посве тачан и користан у мишљењу да писму треба придати једино стнданардни значај, тј. сматрати га само знаковима за "бележење језика" и на том нивоу га решити -- потврђују и 25.000 Хрвата у Вуковару и 80-ак хиљада Хрвата у Загребу који су пртотествовали са захтевом да се у Хрватској нигде не спроводи ни еихов Устав ни хтватски закон који допуштају Србима ћириличко писмо. Ти протесанти Хрвати могуће је да уопште нису чули да се питање писма решава преко решавање питања стандарда њиховог језика. Могуће је да од њих нико није имао више ид два пута њихов Правопис хрватскога језика у рукама, али су сви национално васпитани и упућени да је хрватско национално писмо латиница, а српско ћирилица. И зато су они на протестима за своје писмо само и свуда, а против српског писма уопште тако јаки и бројни.

Препоруке:

За Грујића и још понекога овде 4.
Срби су смишљеним начинима преко школе и у животу национално удаљени од свог писма, па и кад му га неки назову скарадно "фашистичким" и "силеџијским" у Новом Саду, Срби не протестују ни слично Хрватима јер су Срби у школи васпитани и научени да писмо нема национални, него само "технички значај" за пуко "бележење језика" и да је свеједно да ли ће то "бележење" бити рађено српским или хрватским писмом које су српски филолози чак преименовали у "српску латиницу", и то чак у Вуковој "изведби". Тако су Срби под утицајем "научника" и "стручњака" и одсрбљених Срба "школски" претворили у српско писмо абецеду која је постала "српскија" и од стварно српске и општесрпске ћирилице у трајању дужем од десетак векова.
У Србији и међу Србима одавно се ради на томе и унутра и споља да све што је нормално постане ненормално.

Препоруке:

За Грујића и још понекога овде 5.
(Тако ће, изгледа, на јесен поново по Србији бити тлоупотребљавана полиција да штити оне који би да парадирају за љубав која не доноси пород, а биће у немилости они који би желели да тога данас породично прошетају с децом којој није потребно улично љубавно парадирање с лажним, јаловим поносом, него стварна природна љубав која ће једина стварно продужити век народу рађајући нове нараштаје којих нема због познате "беле куге". Да ли ће парадирање лажног поноса уз скуте злоупотребљене тога дана полиције утицати на сузбијање "беле куге" сви ћемо се врло брзо уверити. Баш као што смо се врло брзо уверили, бар ми који то разумемо, зашто нам је српску ћирилицу захватила "црна куга".
Овај Немањин текст је, у ствари, показао, зашто су у Бањалуци 25. новембра у АНУРС-у српски лингвисти, понајвише из Србије, парадирали лажним поносом од "богатства двоазбучја".

Препоруке:

Ako vi cekate Da donesete(drzava! zakon kjim se dozvoljava samo cirilica u Srbiji,pa ce onda srbi,primorani zakonm,piusati cirilicom,bolje da to ne pokusate,a ako okusate-da ne uspete da bodijete takav zakon.Srbi kakvi su,najbolje ce biti da se donese zakon kojima je dozvoljena samo latinica,i da se kaznjava svako ko pise cirilicom-onda ce iz inata svi pisati cirilicu.

Препоруке:

"Ako vi cekate Da donesete(drzava! zakon kjim se dozvoljava samo cirilica u Srbiji,pa ce onda srbi,primorani zakonm,piusati cirilicom,bolje da to ne pokusate,a ako okusate-da ne uspete da bodijete takav zakon.Srbi kakvi su,najbolje ce biti da se donese zakon kojima je dozvoljena samo latinica,i da se kaznjava svako ko pise cirilicom-onda ce iz inata svi pisati cirilicu" (Др Јела Бисић).

С обзиром на то како смо ми појединци у Србији васпитавани деценијама у Југославији, а ништа боље није ни данас у Србији, поготово неки Срби у властима -- Ове речи др Ј. Бисић ваљало би спровести. Можда би, стварно, неки Срби тек тада знали зашто треба писати свој језик својим писмом. Наравно, када је докторка рекла да се донесе закон по коме се у Србији све "мора писати ћирилицом", претпостављам да је мислила на све што се пише српским језиком, а не, наравно, неким језиком националних мањина, јер Срби "дирају" у право на писмо данас у Србији само за Србе.

Препоруке:

Др Јели Бисић 2.
Други су, наравно, у Србији увек имали и данас имају суверена права на свој језик са својим писмом. У то право других у Србији никада нико није дирао. Права на своје писмо у свом језику учињена су проблематичним само за Србе и то најчешће од самих Срба.
Можда је др Јела Бисић стварно у праву -- треба за Србе донети наопак Устав и наопак закон, па ће се, можда, Срби, у вези с писмом, тек на инату "опаметити" па почети да оно што је наопако спроводе -- напослено.

Препоруке:

Драги Драгољубе Збиљићу,

Врло добро је да сте одговорили, јер сваки одговор води ближе решењу, колико год један другога негирали. И ја ценим неке ваше ставове више него оне од других коментатора. Да није тако не бих вама лично ни одговарао. Оне које мање ценим, ја и прескачем и не одговарам на то. Али није ни код Вас баш све тачно ни добро.

Јако ми смета кад ми кажете: "Ви тражите да се искључи наука из решавања језичких питања". (!) А ја овде потроши "мастило" пишући сасвим супротно томе! Ја вас овде и нападам тачно зато што не Ви користите науку! Зар то није чудно?
Могли сте написати и сто књига. Али ви не знате да наука и струка никако нису синоними! Видите да их стално узимате као један проширен појам: "наука и струка" и вечито тако говорите. Можете ли ви признати моје речи онако како их изговорим? Један од највећих проблема Србског језика је у томе што у језичкој струци - нема науке!! А Клајну сам рекао да је и не може бити, да Вас сада, ето, још више збуним, без намере.

Препоруке:

Драгољубу Збиљићу
2) Вама се чини као априорно да ја, ако сам машинац, "не могу" Вама много солити о језику. Драги Драгољубе, јако у томе грешите. Не само зато што ми је матерњи, него зато што ја владам науком!

Казаћете: Али како, па ви сте лаик за језик! То ћете Ви казати. То је Ваше виђење, према клишеима који су вама утиснути у свест током школе. Али, на Вашу жалост, то није истина! Или бар, ако бих ја био лаик за језик (а нисам!), онда су сви наши "стручњаци за језик" лаици - за науку. Ово ће вам постати јасно само ако будете више читали моје текстове, и пажљиво бележили. Тек почињем да пишем о тим стварима. А овде рекосте да сте и ви језичар. И помишљао сам то, али сам хтео да то Ви кажете.

А то да ли је Клајн Вама пријатељ или не, стварно нема везе ни са чим. Клајн много греши, и ја сам то поштено написао и њему, а и овде сам негде рекао.
А ако греши Клајн, онда греше и други језичари! Али не само том логиком, него ја знам да ви грешите, из читавог мора података.

Препоруке:

Др Јели Бисић 3.
За сада су српски научници и стручњаци за језик први "опаметили" по мудром рецепту др Јеле Бисић, па су донели наопак Правопис српскога језика (Матица српска 1993-2010) у решењу питања писма. Још сада треба власт да се угледа на правописце па да донесе наопак устав и закон о језику и писму, а не као до сада да бар устав буде исправан, а да га само наопако спроводе. Власти неће бити тешко да учини нови корак, па да и уставни и законски пропис о језику и писму буде наопак (да наведу, на пример: "У службеној употреби у Републици Србији су хрватски језик и латиничко писмо." Можда би тада и последњи Мохиканац -- Србин схватио да је у Србији све наопако и да је време да Срби почну да се "инате" с наопаким како би дошли до исправног понашања и свог и понашања власти!

Препоруке:

"Видите да их стално узимате као један проширен појам: "наука и струка" и вечито тако говорите" (Милош Опачић).

Можда сам Вас, узвраћам -- уистину драги Опачићу, мало изменио у описаном гледишту. И тачно је да узимам често наука и струка откад сам Вас читао. Хоћу да Вам удовољим. Јер, Ви, очигледно, у потпуности раздвајате струку и науку. Сагласан сам да то нису прави синоними. Зато сам раније овде у неком јављању написао само посебно то да "струка и наука нису у апсолутној опречности", него да, сада додајем,, ваља и треба да буду у сагласности.
Захваљујем Вам, уистину драги Опачићу, што ми одговарате јер ми је Ваш разлог за одговарање такође драг. Ви сте од оних који у спорењу имају меру пристојности.

Препоруке:

"Видићу , Пижурица прича исто као и ви, да је ћирилица државно питање и да се "двоазбучје" , како он рече , решава законом, и да ту област треба да уреде законодавци, да заштите писмо.
Где ви видите неку системску разлику у приступу између вас и Пижурице, једног од аутора актуелног правописа?" ( Грујић )
Хвала на изванредном питању!
Никада нико неће наћи у мом писању да сам за двоазбучје и да га треба штитити законом, а Грујић је могао закључити и из свог питања да Пижурица хоће баш то.
Грујић се уопште не бави конкретно мојим текстом, него нечим другим троши упразно своју енергију и замара друге посетиоце сајта. Да није тако он би видео да се на крају текста говори о томе да су лингвисти( Пижурица и Клајн ) сасекли корене жиле ћириличног стабла, а онда би они да држава разним законским мерама придржава то стабло да не би срушило.
То је исто као кад би Матица намерно просула из јастука перје са неког балкона,па тражила од државе да то исто перје врати у јастук.

Препоруке:

1.
"Нити је аутор текста разумео шта су лингвисти на скупу хтели да кажу, нити је уопште разумео шта је лингвистика" (лингвиста написа, па побеже!).

А ја сам волео да питам лингвисту шта то није разумеп Немања Видић "шта су лингвисти хтели да кажу". Они су у вези с решењем питања писма у језику Срба све рекли оно што говоре још мало па сто година. Ево шта су рекли у вези с ћирилицом (понављам целу 2. тачку с пуним контекстом);
"2. Пошто је насилним чином високог представника у БиХ из Устава Републике Српске (амандманом LXXI) избачен назив језика, неопходно је не само ускладити него и појачати научне и политичке активности да се у службеној употреби у Републици Српској прогласи српски језик (ијекавског и екавског изговора) са ћирилицом као примарним писмом. Статус осталих језика и латиничног писма треба регулисати посебним Законом о употреби језика и писма."

Препоруке:

Лингвисти -- 2.

Значи, рекоше прецизно лингвисти за писмо: "појачати активности...". "са ћирилицом као примарним писмом".

Врло уважени и поштовани лингвисто (ако се не шалите у навођењу своје струке),
Србе су српски лингвисти "с ћирилицом као примарним писмом" довели до латинице као јединог писма и у Србији у многим областима, па је тако ћирилица с примарног спала на најпре секундарно, а после тога у очигледно затирано и умируће писмо и у Србији после Новосадског договора 1954. о "замени српске ћирилице хрватском латиницом". Злоупотребљени лингвисти од комуниста 1954. данас сами себе, па и у овим Закључцима у Бањалуци, злоупотребљавају сами себе у решавању и решењу питања писма у језику Срба.

Препоруке:

Само ово да још кажем: лингвистика (наука и струка,као и правописно и друго стандардизовање језика не смеју да буду у раскораку са светском праксом у томе и, наравно, и са Уставим и Законом о службеној употреби језика и писма. Све то је код свих других у строгом сагласју. Када не би то све код других било у сагласју, тешко би сви други избегли сличне невоље и проблеме које имамо данас ми Срби у вези с језиком и писмом.

Сматрам тешким цинизмом изјаве својих доказаних личних пријатеља академика Ивана Клајна и проф. др Мате Пижурице када избегавају да правописно питање писма реше у складу с Уставом и светском праксом, када то све изиграју као велики стручњаци у Правопису српскога језика (Матица српска, Нови Сад, 2010, стр. 15- и 17) у коме на једној страни прекрше Устав и светску праксу па за писмо у српском језику одред е и српско и хрватско писмо (два писма, дакле), а онда они дају "задатак" држави да она тај њихов проблем реши Уставом и Законом.

Препоруке:

"Видићу, Пижурица прича исто као и ви, да је ћирилица државно питање и да се "двоазбучје", како он рече , решава законом, и да ту област треба да уреде законодавци, да заштите писмо."
Где ви видите неку системску разлику у приступу између вас и Пижурице, једног од аутора правописа?"

Ми не причамо исто.
Све до сада сам мислио да сам увек био јасан - српско писмо је само ћирилица,и такво решење да се спроводи законом.
Из самог Грујићевог питања се види да би Пижурица да се законом штити решење са два писма у српском језику.

Он је прво правописном нормом о два стандардна писма српског језика потписао ћирилици смртну пресуду, а онда се јавно понудио да буде на челу тима из неколико министарстава, који би донео бољи закон о заштити ћирилице. Главно питање које треба да реши тај тим је : шта је службена употреба језика и писма ( у којој је само ћирилица), а шта је јавна употреба ( у којој је номинално двоазбује , а реално латиница).

Препоруке:

2.
На тај начин они своју директну одговорност која им је донела славу и хонорар за тај посао пребаце на другога. Уз то, они изиграју чињеницу и спрдају се с њом да је држава (Устав је, ваљда"држава"!) већ донела то решење који они изигравају, тј. не поштују. То је од мојих личних пријатеља већ ружан цинизам.
Ово кажем зато што моје пријатељство с овим мени драгим људима или с било којим другима почива једино на истини. Истина ми је у свему водиља. Нисам као онај на Фарми ТВ Пинк који рече: "Мене не занима истина ако си ми пријатељ. Ако те готивим до јаја, има да те увек подржавам било9а истина или лаж оно што говориш." ја нисам на таквој врсти Фарме и нисам тако васпитан. Васпитан сам у породици да ми је истина у вези с Богом и не смем да кажем. Није да само нећу, него не могу да кажем.
Код Срба се, нажалост, обогатила "спознаја" да пријатељ мора да ме подржава и када лажем. То доноси много лошег и своди се на оно: "Ја лажем за тебе, ти лажеш за ,мене." То нас све води у кланове.

Препоруке:

U medjuvremenu,izmedju razlicitih komentara i clanaka,koje citam,cula sam za slucaj jedne moje mlade poznanice,i kako je lece lekari u Beogradu.Uzas!Ako su nam(vam)lingvsti kao lekari(a verovatno i jesu,a verovatno su i gori-ipak lingvistika nije vitalna)onda je najbolje da svi,kolektivno,na vreme,pocenmo da ucimo neki drugi jezik("Hrvatski","Bosanski"("Boshnjacki")i"Crnogorski" se ne racunaju.I njihovi lingvisti su isti.)Ja uzeh Mingrelski,iz vise razloga,pa cu tako,ako Bog da,iduce godine postati 5o1.govrnik ovog jezika u izumiranju.Dovidjenja u Mingreliji!

Препоруке:

"Право на писмо се код свих других подразумева чим се споимене језик. Међутим, реч је о томе да се то право једино не допушта Србима у Хрватској" (Збиљић)

Па Збиљићу, пошто ви тврдите да је то све један језик, онда је логично да је довољна једна норма тог језика за све говорнике, Србе, Хрвате, Мађаре, Италијане...

Препоруке:

"Да уважени од мене Грујић није посве тачан и користан у мишљењу да писму треба придати једино стнданардни значај, тј. сматрати га само знаковима за "бележење језика" и на том нивоу га решити -- потврђују и 25.000 Хрвата у Вуковару и 80-ак хиљада Хрвата у Загребу који су пртотествовали са захтевом да се у Хрватској нигде не спроводи ни еихов Устав ни хтватски закон који допуштају Србима ћириличко писмо" (Збиљић)

А требају ли Збиљићу нама Хрвати да бисмо сазнали које нам је писмо, јел то ми без њих не бисмо знали шта је наше, функционишемо ли ми можда као две стране исте медаље?

Ваше реакције су попут Павловљевог пса из оног експеримента, а концепти, идеје и уопштавања не могу да се заснивају на основама условљених рефлекса.

Препоруке:

"Ви доносите суд о штетности законске заштите ћирилице на основу сопственог искуства." (Видић)

Ја доносим суд о томе да је сам приступ који подразумева законску заштиту ћирилице нешто непознато у цивилизацији.
У време СФРЈ у СРХ је Устав одвајао и штитио хрватски језик и писмо од заједнички установљених праивла, од кога данас у Србији закони штите писмо?

Препоруке:

"Из самог Грујићевог питања се види да би Пижурица да се законом штити решење са два писма у српском језику. "

Кад бисте прочитали интервју са Пижурицом видели бисте да човек каже да дилема ћирилица или двоазбучје није лигвистичко, већ државно питање које треба да се регулише законом.

И у чему је разлика иземљђу њега и вас?

Ни у чему, навукли су вас на танак лед. Дилема ћирилица или двоазбучје нема везе са Уставом и законима и у том смислу није никакво државно питање већ се регулише управо правописом, а Устав и закони могу само да служе као подршка правописним решењима.

Питање за државу само може бити хоће ли да плаћа језикословце који неће да раде свој посао и коначно нормирају српски језик онако како су нормирани сви језици у саврменом свету.

Препоруке:

"Ја доносим суд о томе да је сам приступ који подразумева законску заштиту ћирилице нешто непознато у цивилизацији."(Грујић)

Ја јавно кажем да сам у рату за ћирилицу, а не знам која је Грујићева права намера. Слободан сам да закључим ( да донесем суд),да он својим писањем руши одбрану ћирилице када обесмишљава њену уставну и законску одбрану.
ДОКАЗ :
Грујић безброј пута указује на то да је питање писма САМО ствар стандарда,иако не може бити да не зна да су се удружења жестоко борила за то да ћирилица буде заштићена правописом на аналоган начин као и у хрватском правопису : српски језик се служи ћириличким писмом. А негде даље да се напише да су се српски ствараоци користили уз српски језик и латиничким писмом, али да и та дела спадају у културно благо српског народа.
Написао сам да је један једини разговор са Матицом у вези правописног стандарда једног ћириличког писма у срспком језику одржан тек онда кад смо јој запретили транспарентима.

Препоруке:

Противуставно је да се употреба српског и ћирилице регулише законом.

Устав лепо каже да се законом регулише све што није српски и ћирилица.

+++

Залагање за увођење "Закона о српском језику и писму" јесте равно велеиздаји, а уједно је у противуставно.

Много се овде људи позивају на Устав у одбрани ћирилице, а нису ни најмање свесни да тај исти Устав Србије забрањује закон о ћирилици.

Препоруке:

Немања Видић: ... А негде даље да се напише да су се српски ствараоци користили уз српски језик и латиничким писмом, али да и та дела спадају у културно благо српског народа.

Битно је да се латиница и у овом случају фаворизује у односу на арабицу.

Срамно је свако залагање за избацивањем и прећуткивањем арабице која се наводи у Правопису српског језика из 1994. године.

Препоруке:

Наставак за Грујића
И шта су још могла да ураде удружења за одбрану ћирилице? Можда да баце бомбу на Матицу српскохрватску ( српска је била пре доласка на власт титоиста).
Да би Грујић разумео целину проблема писма морао је прочитати макар једну Збиљићеву књигу. Морао је прочитати и књигу Ђорђа Јањатовића "Борба за ћирилицу". Човек платио штампање своје књиге у 500 примерака, па је делио бесплатно! У тим књигама је детаљно описана борба првооснованог удружења ЋИРИЛИЦА,па и то како су Клајн и компанија исмејавали иницијативу да се уведе стандард једног писма у српском језику.
Клицу одбране ћирилице Уставом и законом нису посејела удружења, па тиме ни Видић и Збиљић са којима полемише , него легендардни правник академик Радомир Лукић.Он је још 1971.г. прочитао лингвисте у намери да ћирилицу у српском језику замене латиницом , па је о томе написао чланак у Политици са насловом "Лингвисти се оклизнули на ћирилици".

Препоруке:

Наставак за Грујића и Бабића

Дакле ,пре него што се десила уставна заштита писма у Србији,што слично не познаје цивилизација, догодио се узрок томе којег не познаје цивилација : увођење конкуренције свом писму да би оно било замењено туђим.
Грујић је овде тешко омашио наводом да су удружења, Матица српска и правници смислили уставну и законску заштиту писма. Да је читао Збиљићеву књигу "Окупација српског језика латиницом" могао је сазнати да је до прве уставне заштите писма дошло 1990.г. и то искључивом заслугом академика Лукића.Значи , 10 година пре оснивања ЋИРИЛИЦЕ !
Исте године академик је написао текст у Политици са насловом "Против посебног закона", јер је препознао да је намена закона да се изигра уставна заштита ћирилице.Иначе , аналогног закона нема ни у Хрватској за хрватски језик и његово писмо,јер се тамо оправдано службеном употребом језика и писма сматра све осим приватне употребе.

Препоруке:

В. Грујићу:
"Па Збиљићу, пошто ви тврдите да је то све један језик, онда је логично да је довољна једна норма тог језика за све говорнике, Србе, Хрвате, Мађаре, Италијане" (В. Грујић)...

Не претерујте, Грујићу у иронији. То Вам код мене не пролази, јер знам улогу ироније. То што Ви кажете, да је "по Збиљићу", то нити је "по Збиљићу" нити има икакве везе са Збиљићем. Дакле, смањите, Грујићу, личне доживљаје и не уживајте претерано у непристојној иронији. А непристојна је свака иронија која нема баш никакве везе са истином.

Препоруке:

"Ваше реакције су попут Павловљевог пса из оног експеримента, а концепти, идеје и уопштавања не могу да се заснивају на основама условљених рефлекса" (В. Грујић).

Грујић има свој, а не Павловљев, рефлекс и комплекс. Чим се каже да су Хрвати преузели од Вука српски језички стандард (а то су сами Хрвати признавали) за свој у 19. веку, инж. В. Грујић се узнемири и обавезно јави да тврди како су српски језик и хрватски језик сасвим различити. Не тврди, Грујићу, Збиљић (тачније не тврди само збиљић) да је данашњи "хрватски језик" исто што и српски језик. То потврђује научна лингвистика и собине језика. Тачније речено, то је исти језик бар у 80 одсто. То што је суштинска разлика, она је углавном у лексици и нешто мало у реченичким конструкцијама. Фонетски и фонолошки, затим, морфолошки и синтаксички готово да нема никакве разлике.

Препоруке:

Покојни академик Радомир Д. Лукић се залагао против закона о српском.

Остаје још само да се преброје појединци који се у овој 2013. години залажу за увођење закона о српском језику и писму?

Усталом, Устав забрањује да се српски штити на основу закона.

Препоруке:

В. Грујићу -- 2.
Највећа је разлика, наравно, з језику Срба и Хрвата данас само у томе што је то "хрватски српски језик", таман као што је енглески језик Американаца данас "амерички енглески". Кључна је разлика, дакле, само у стандардолошком смислу, јер су се Хрвати у стандардизовању своје варијанте српскога језика у потпуности осамосталили.
Наравно, кад се каже да је српски стандардни језик Хрвата данас, лингвистички гледано, српски језик, то не значи да мали део Хрвата у 19. веку није користио такође српски језик. То су Хрвати који су били српске комшије одвајкада. А део Хрвата који су у ствари асимиловани Срби католици, свакако су се служили српским језиком који су, на неки начин, однели у наслеђе Хрватима. Сви остали који су се сматрали Хрватима или су се како друкчије звали, а не Србима имали су свој језик -- чакавски и део кајкавског.

Препоруке:

За Грујића и Бабића

Иако је генијални академик Лукић схватио опасност по ћирилицу, па је председавао комисијом САНУ за ћирилицу (чланови још академици Крестић и Ћелић),није добро проценио дубину српског пораза латиничењем. Зато је било утопијско његово мишљење да се и код Срба као и код Хрвата може спроводити уставна заштита писма без закона. Јер у Хрватској свако , од детета до академика , зна да је ћирилица исто што и Србин, па је зато треба мрзити. Јер у Хрватској на десетине хиљада Хрвата протествује против ћирилице, а у мржњи према Србима и ћирилици подржао их је лично највиши званичник католичке цркве.Јер су подршку својима пружили истовремено и Хрвати у БиХ, који су за једну ноћ ишарали ћириличке путне ознаке од Бања Луке до Мостара. Истовремено, десет пута мање Срба је изашло на улицу поводом издаје Косова.
Тачно је оно што је навео Бабић да је неуставно доношење закона о службеној употреби језика и писама.

Препоруке:

В. Грујићу -- 3.
Наравно, питање језика Срба и Хрвата искомпликовало се оног момента када је спроведена замисао Беча о успостављању једног језика за Србе и Хрвате. Вуков допринос томе јесте у томе што је за српски језички стандард изабрао за основу стандарда српски дијалекат (источнохерцеговачики и шумадијско-војвођански) који није Хрватима био прихватљивији. Дакле, народни језик Срба из речених српских дијалеката био је погоднији за Хрвате од оног језика Срба који је био у књигама образованијих Срба 19. века. А, опет, Вуков разлог за одабир тих дијалеката није био само приближавање Хрватима, него је Вук тај (народни језик) најбоље знао, јер му је био матерњи дијалекат. Данас се може расправљати шта би било да тако није било, односно шта би било с језиком да касније српске институције нису прихватиле Вукову језичку реформу и реформу писма. О томе шта би било да јесте било или да није било, своди се на претпоставке, нагађања и најчешће на непотребно, тј. некорисно губљење времена.

Препоруке:

Додатак Немањиној истини:
"Морао је прочитати и књигу Ђорђа Јањатовића "Борба за ћирилицу". Човек платио штампање своје књиге у 500 примерака, па је делио бесплатно! У тим књигама је детаљно описана борба првооснованог удружења ЋИРИЛИЦА,па и то како су Клајн и компанија исмејавали иницијативу да се уведе стандард једног писма у српском језику" (Немања Видић).

Потврђујући да је ово добро и истинито казао Н. Видић, мислим да је важно да споменемо једну још истину као дадатак свему овоме у вези с Намањиним спомињањем академика Ивана Клајна.
Професори др Драгољуб Петровић и др Мато Пижурица били су први познати лингвисти који су се одважили да се укључе у рад "Ћирилице", углавном као предавачи на трибинама о чувању ћирилице. Њих двојица имали су велику шансу да макар покушају, ако не и да реше, да озбиљно помогну решењу питања ћирилице у српском језику данас. Ево како. (Наставиће се)

Препоруке:

За Грујића и Бабића

Тачно је оно што је рекао Бабић да је неуставно доношење закона о службеној употреби језика и писма, али је корисно за ћирилицу из разлога наведених у претходном коментару. И због оног најважнијег : колико знам, уставом се не могу утврђивати казнене одредбе за некоришћење ћирилице, па је само у том смислу потребан закон.
Али сада следи оно најгоре : ни постојећим законом нису предвиђене казнене мере, осим за непостављање путоказа на језицима националних мањина.
То је најбољи доказ да је тиме поништен сам смисао уставне заштите ћирилице - да у српском језику и у српским земљама влада ћирилица.

Препоруке:

Професоеи Пижурица и Петровић одбили да предложе решење питања ћирилице:

На састнку Одбора за станадардизацију српског језика, када се одлучивало да ли да Одбор пошаље свог представника на Симпозијум Ћирилице" о решењу питања писма, споменути професори, као чланови Одбора, али и "Ћирилице", нису се залагали за учешће на Симпозијуму, нити су они сами дошли као чланови Удружења. Клајн се, такође, као председник Одбора није заложио за учешће у раду Симпозијума образложивши то својим неслагањем што "Ћирилица" и Збиљић "латиницу сматрају хрватским писмом". Ми, наравно, србокатоличку и, истовремено, хрватску латиницу и данас не сматрамо српским, него хрватским писмом, јер је сачињавана за Србе католике и Хрвате, а никако за све Србе, па у том смислу латиница није никада била општесрпско писмо, јер није ни прављена, није састављана за потребе свих Срба. А није зато што су Срби (православни) већ хиљаду година користили ћирилицу и писмо на писмо није им ни било потребно.

Препоруке:

... Зато је било утопијско његово мишљење да се и код Срба као и код Хрвата може спроводити уставна заштита писма без закона.

Моје лично искуство говори да се Устав не може спроводити, јер га Закон дерогира.

Препоруке:

Српски језик се чува од стране Уставног суда, а не код прекршајног судије.

Препоруке:

Taman se ja,mentalno,spakovala za Mingreliju,kad ono...mi dikutujemo o ekskluzivnoj upotrebi ciriice,kao pisma u Srbiji.Da ne bi smo,posle,skakali sebi u usta(pa ispadali smesni)moramo prvo da definisemo:Sta je cirilica?(To je,vaLjda,jasno)Sta je Srpski jezik?Kad na to odgovorimo mozemo da idemo dalje.Samo jos da razjasnimo:da li bi vas cilj bio zabrana stampanja knjiga na latinici?Zabrana uvoza knjiga(pisanih srpskim jezikom)na latinici?Prestanak ucenja latinice u srpskim skolama?

Препоруке:

Професори Пижурица и Петровић одбили да предложе решење питања ћирилице -- 2.

Аргумент за одбијање позива за учествовање у раду симпозијума је, дакле, и бесмислен и лоше смишљен. Односно тим аргументом је прећутан прави разлог. А тај разлог јесте у томе што се у Одбору за стандардизацију српског језика не залажу за светску праксу у решењу питања писма (једноазбучје), јер само преко двоазбучја могу да наставе своју погубну улогу и докрајчивању затирања ћирилице пошто баш не смеју да предложе њену трајну замену или забрану (што би, практично, било по српско писмо једно те исто).
Дакле, Клајн и Петровић и Пижурица били су најачи "штихови" који су одбили нека размишљања да се ипак оде на Симпозијум "Ћирилице".
Међутим, тога дана (тачно на 7. седници 13. новембра 2007. године) на реченој седници Комисије за односе с јавношћу проф. Петровић и Пижурица нису имали ни једну лепу реч за Удружење "Ћирилица", чији су чланови и данас (иако су одавно напустили сваки рад у Удружењу).

Препоруке:

уторак, 06 август 2013 13:10 DrJelaBisicTaman se ja,mentalno,spakovala za Mingreliju,kad ono...mi dikutujemo o ekskluzivnoj upotrebi ciriice,kao pisma u Srbiji.Da ne bi smo,posle,skakali sebi u usta(pa ispadali smesni)moramo prvo da definisemo:Sta je cirilica?(To je,vaLjda,jasno)Sta je Srpski jezik?Kad na to odgovorimo mozemo da idemo dalje.Samo jos da razjasnimo:da li bi vas cilj bio zabrana stampanja knjiga na latinici?Zabrana uvoza knjiga(pisanih srpskim jezikom)na latinici?Prestanak ucenja latinice u srpskim skolama?نه ژۉژهمۉ رآسپرآوڵآتاى ۉ لآتاىناىڄاى نآ لآتاىناىچقۉم پاىسمۆ.

Препоруке:

Професори Пижурица и Петровић одбили да предложе решење питања ћирилице -- 3.

То што чланови "Ћирилице" нису хтели да говоре лепо о свом удружењу нисмо им замерили нити им замерамо данас. Разумели смо да они, као велики лингвисти, имају право на слободу мишљења, тј. да кажу све што мисле. У томе смо их, дакле, разумели што су кудили своје Удружење.
Нешто друго, међутим, нисмо никада могли да разумемо у вези с Петровићем и Пижурицом, а не можемо ни да их похвалимо. Тада је академик Клајн (председавајући у Комисији за односе с јавношћу и председник Одбора) предложио да Пижурица и Петровић сачине (цитирамо) "слику стања и предлог за промене" за седницу Скупштине Одбора. Наравно, реч је о стању ћирилице и промени решења питања ћирилице у српском језику. А баш њих двојица стручњака су предложена, јер је "први (Пижурица -- појаснио контекст С. З)један од приређивача Матичиног Правописа српскога језика (све три верзије), а други је писао и говорио о томе у више наврата" (наставиће се)...

Препоруке:

Dijalekti Srba i"Hrvata"su lokalni-isti za stanovnike jedne oblasti bez obzira da li su oni pravoslavni ili katolici.Ovo stoga sto,po pravilu,stanovnici jedne oblasti(Istocna Hercegovina ili Zapadna,Lika,Banija,Slavonija)imaju isto poreklo,tj katolici su prethodno u proslosti,bili pravoslavni,pa stoga i govore isti jezik:promenom vere nisu naucili nikakav nov jezik.Zato se dijalekatskim razlikama ne moze davati znacaj"geneze"novog jezika.To sto su danas vecina,koja govori jedan dijalekt,katolici-ne znaci nista:da nije bilo prisilnih migracija,pa i genocida-broj pavoslavnih koji govore odredjene dijalekte bio bi isti kao i katolika,pa se ne bi moglo reci da je odredjeni dijalekt"Htvatski"

Препоруке:

za DBabica:Jel ovo persijski?

Препоруке:

Професори Пижурица и Петровић одбили да предложе решење питања ћирилице -- 4.

У овереном и потписаном Записнику са те 7. седнице Комисије за односе с јавношћу у наставку се изричито наводи: "Предлози нису усвојени јер предложени нису прихватили такву улогу."

Овога пута можемо да истакнемо и похвалимо академика Клајна који је предложио с правом да се сачини "слика стања и предлози за примене". Он је и предложио потенцијално праве људе и стручњаке за тај посао. Јер, Пижурица је тада већ био одређен за главног редактора за последњу (за сада) верзију Правописа српскога језика (Матица српска, Нови Сад, 2010) а Петровић је једини од најпознатијих стручњака написао књигу "Сумрак српске ћирилице" (Ћирилица, Нови Сад, 2005) у којој је истакао да "ћирилица нестаје заједно са Србима". Зашто су тада та два стручњака одбила да ураде за ћирилицу оно што знају и могли би, никада неће бити јасно. Стручњаци су одбили да ураде оно за шта су оспособљени и за шта су позвани и предложени!

Препоруке:

Професори Пижурица и Петровић одбили да предложе решење питања ћирилице -- 5.

Нама је посебно у "Ћирилици" чудно и жао нам је што су баш чланови Одбора и чланови "Ћирилице" могли то најбоље да ураде, а нису хтели.
Зашто то нису хтели да ураде професори М. Пижурица и Д. Петровић, ево,више од шест година не можемо да тачно погодимо. А да нагађамо, можемо, али то нагађање не мож+е поправити штету која је нанета српској ћирилици њиховим добијањем. Одавно их не виђамо (одавно избегавају да се видимо и заједно радимо за ћирилицу), па нисмо у прилици да их ми питамо зашто су одбили, зашто нису хтели да помогну ћирилици и свом Удружењу и Одбору. Ако их неко види, може и сам да их пита зашто су то одбили. (Последњи наставак).

Препоруке:

ناىيه پرهساىيسقاى نهغۉ سرپسقاى يهزاىق.

ناى تاى ناىساى راىمڵآنقآ قآۉ شتۉ ناى يآ ناىسآم پهرساىيآنآڄ.

+++

Дана 21. октобра 1996. године донета је препорука која је носила два деловодна броја 962–92–9–94–01 (Министарство просвете) и 6–2451/96–01 (Министарство културе) о коришћењу Правописа српског језика (ISBN 978-86-17-16658-6) из 1994. у издању Матице српске из Новог Сада.

У поменутом Правопису се на страни 22. (http://www.scribd.com/doc/19670281/Pravopis-srpskog-jezika-1994) каже следеће:

С друге стране, с доласком Турака допире на наш простор и још једно писмо, арапско (арабица), којему је такође праизвор феничанско писмо. Убрзо се турска арабица почела примењивати и на нашу језичку материју, а у муслиманским срединама негована је тзв. алхамијадо књижевност (писмо арапско а језик домаћи, народни); у XIX веку направљена је и наша нормализација арабице, прилагођена српскохрватском гласовном систему.

Препоруке:

Професори Пижурица и Петровић одбили да предложе решење питања ћирилице -- 6.

Ипак, осећамо дужност да кажемо да се не може рећи да је Клајнов предлог био лош. Напротив, био је то прави предлог да се коначно код Срба поново на прави, природан начин речи питање черечења Срба на два писма зарад познатог замењивања српске ћирилице хрватском латиницом и планираног на Новосадском договору (1954) практичног затирања српске азбуке међу Србима.

И још ово, за крај приче о овоме, иако академик Иван Клајн, мој лични пријатељ, лично нема одговарајуће у природно разумевања за сувереност ћирилице у српском језику, треба признати да му је предлог био одличан. И да Клајн, у овом случају, не може бити одговоран за речено одбијање двојице познатих стручњака и тада, па и данас, формално још и чланова "Ћирилице", проф. Пижурице и Петровића -- које је моја маленкост увек и ценила и поштовала. (Крај)

Препоруке:

Грујићу, немам при руци интервју са Пижурицом, па молим да цитирате оно место где он каже "да дилема ћирилица или двоазбучје није лингвистичко већ државно питање које треба да се регулише законом."

"Дилема ћирилица или двоазбучје нема везе са Уставом."

Завирите у Устав па ћете видети да он не само да има везе са ћирилицом, него је и једина узданица у њеној одбрани.

Препоруке:

Поштованима Видићу, Бабићу, Грујићу и др.

Кад је реч о Закону о службеној употреби језика и писма, неуљудно ми је да тврдим ово пошто нисам правник. А не волим да се мешам у оно што не могу тачно знати. Ипак ћу рећи ово што, мислим, могу да знам на основу здравог читања значења у Члану 10. Устава Србије. Цитирам најпре тај члан 10. који има два става, један само за српски језик и ћириличко писмо и други став само за мањинске језике и њихова писма:

"Члан 10.
У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава."

Иако нисам правник, готово да сам сигуран да ни Уставни суд не може друкчије да прочита значење овог члана до овако:
Први став Члана 10. одредио је српски језик и ћириличко писмо за неискључујуће на територији целе Србије. И, наравно, није предвидео никакво друго писмо за језик Срба. Тај став је директно примењив без изузетка и без икаквог закона. Он се ту и не спомиње.

Препоруке:

Видићу, Бабићу, Грујићу и др. -- 2.

Други став се односи на све језике и писма националних мањина у Србији. А како ти језици и писма имају примену кад се испуне међународни прописи и пракса и није њихов терен цела Србија, него тамо где постоји уобичајени проценат мањина, то се мора регулисати законом, али, изричито се наводи, "законом на основу Устава.

Дакле, закон о службеној употреби споменут је само у вези с мањинским језицима и њиховим писмима. И у том закону не може ни случајно сада писмо латиница из мањинског "хрватског" или било којег другог мањинског језика да се односи на српски језик.

Препоруке:

Видићу, Бабићу, Грујићу и др. -- 2.

По мом скромном мишљењу и процени, дакле, закон за српски језик и писмо није потребан (то је тако тврдио и академик Р. Лукић, како и Видић истиче), јер је уставна одредба о српском језику и ћирилици општепримењива и директна, без закона. И мислим да, ако би се доносио закон за српски језик и писмо, он би морао бити посебан, а не да се меша са законом о службеној употреби мањинских језика.

У нашем лошем случају уопште у вези са српским језиком и писмом, мислим да би Скупштина Србије требало да донесе дв закона. Један за мањинске језике и писма, а за српски језик и писмо да донесе посебан закон који би се строго (уобичајено строго у свету)примењивао а ваљало би да гласи: "Закон о заштити српског језика и ћирилице". То с обзиром на то да српски лингвисти једини на свету неће да донесу нормалан, усклађен с праксом у свету, Српски правопис.

Препоруке:

Видићу, Бабићу, Грујићу и др. -- 3.

Баш тако је гласио један правопис -- "Српски правопис" др Милана Петровића из 1914). То је боље, јер је онда јасно да на тај правопис не могу бити обавезани други до Срби и они који користе посебан српски стандардизовани језик као страни, тј. нематерњи.

Ово је за расправу, а верујем да се Члан 10. Устава може тако прочитати исправно, као што га је моја маленкост прочитала. Друго би било волунзтаризам по правилу чувеног брозовског "законоправила".

Свакако, Устав и закон не доносе и не треба да доносе језичку норму. Њу могу да доносе по задатку само научници и стручњаци у институцијама. А Устав и закон морају се темељити на језичкој науци и стручности и могу да одреде уставне и законске одредбе у складу с нормом.

Препоруке:

Видићу, Бабићу, Грујићу и др. -- 3.

Српски посебан проблем у вези са српским језиком и писмом јесте у томе што Срби и даље немају сербокроатистику, немају научну лингвистику о српском језику и писму, него се и даље, суштински, у дибриј мери баве квазинауком сербокроатистиком, па у том смислу српски научници и стручњаци (лингвисти) решавају наопако, односно -- неусклађено са светом питање писма у српском језику Срба. И то је велики проблем који има за последицу настављање затирања ћирилице.
У таквој ситуацији, на Грујићево противљење и неразумевање, Устав је греда спаса за ћирилицу, кад би се Устав примењивао. У том смислу имао би значаја и доношење, на основу Устава, посебног закона о заштити српског језика и ћирилице.

Али, опет, нажалост, ако се српски језик не реституише на научним основама и ако се не изврши макар минимална лустрација српских сербокроатиста од квазинауке која је трајала међу Србима стотинак година -- српском језику и писму тешко да има спаса.

Препоруке:

"Моје лично искуство говори да се Устав не може спроводити, јер га Закон дерогира" (Бабић).

И по мом мишљењу ово је потпуно тачно. Постојећи Закон о службеној употреби језика и писма, сваки описмењени човек може да види, није примењив јер је то, у ствари, иновирани више пута стари Закон који је сада погоршан утолико што је неуставан већ у Члану 1. Он одређује (и) латиницу за српски језик, а то устав у Члану 10. није ни на који начин предвидео. Ни као изузетак.
Према томе, тај је Закон неуставан већ у старту, није усаглашен с новим Уставом Србије из 2006. па би било много боље да га и нема. Овако, он онемогућује не само заштиту, него ни уставну сувереност ћирилице у језику Срба. А та сувереност ћирилице свакоме је јасна из става 1. Члана 10. А тај став први се једини и односи на српски језик и ћирилицу. нема тамо никакве латинице за српски језик.
И ту је раскорак неусклаћеног Правописа српскога језика са светском праксом у решењу питања писма сваког језика појединачно и са Уставом.

Препоруке:

Моје је снажно уверење да и проф. Пижурица и академик Клајн разумеју у чему је проблем, али да они, из неког мени несхватљивог довољно разлога, буквално неће да се заложе ни научно/стручно ни људски да се међу Србима задржи српско писмо. Зато они обојица, као по специјалном договору, играју на карту неусклађености Устава и Закона с једне стране и Правописа који је један писао, а други као рецензент одобрио. Они спомињу смешне ствари за стручњаке. Они хоће да буду признати и плаћени за тај научни/стручни посао у решењу питања писма, али неће да се то питање реши ни у складу са светском праксом ни у складу са српским Уставом, а, тобож (мислим да је то кобајаги) предлажу да закон заштити српско писмо. Свако ко зна шта су наука и струка, зна да оне имају сваку предност у решавању питања писма и да нигде у свету не штите Устав и закон оно што неће да штите наука и струка у институцијама језика и у школама.

Препоруке:

Према томе, Клајнова и Пижуричина правописна заврзлама је једна блефирајућа игранка која иде наруку окончању договорене замене српске азбуке хрватском абецедом према Новосадском договору из 1954. Зато злоупотребљене Матица српска и САНУ не дају да се пониште погубан Новосадски договор. не дају сербокроатисти. Када би се он поништио, онда не би било места за уникатно српско двоазбучје, а САНУ не би могла да баца новац за настављање израде томова Речника (мртвог)српскохрватског књижевног и народног језика.

А лингвисти имају титуле високог и највишег ранга које их штите од приговора "народа"- Јер, "народ" може да натера држава да им тај рад плаћа, али народ не може да исправља штеточински рад доктора и академика у уништавању српског језика и, нарочито, српског писма.

Препоруке:

Исправка у мом трећем наставку. Пише да "Срби и даље немају сербокроатистику", а треба да пише: "Срби и даље имају сербокроатистику, а немају србистику" (науку о српском језику).

Препоруке:

"дилема ћирилица или двоазбучје није лингвистичко, већ државно питање које треба да се регулише законом."
Заиста је то Пижурица рекао, али тиме није навукао на танак лед мене него Грујића.Кад сам рекао да је писмо државно питање, само сам следио академика Лукића који је такође рекао да опредељење за писмо није стручно, него да је то политичко (државно) питање. Али није предложио да се оно решава законом , него уставом, а ни ја никад нисам рекао да дилема једноазбучје или двоазбучје треба да буде решена законом. Да је академик Лукић још поживео, он би својим ауторитетом учинио да правописна норма о писму мора бити усклађена са уставном нормом .Да је то усаглашено вероватно не би ни било потребно оснивање удружења. Мада,српски лингвисти су били одани Титу толико да Лукић није успео да Уставом из 1990. врати српском језику српско име.

Препоруке:

Овим многим писањем трудим се да осујетим Грујића у намери да обесмисли сваки отпор латиничењу Срба тезом да је писмо САМО ствар језичког стандарда. Па ако нема воље да се садашњи стандард промени , биће нам оно што је Клајн јавно рекао - једноазбучје у латиници.Ту скору могућност Грујић је већ наговестио једним својим коментаром, па је он извидница снага које сугеришу да се прекине са узалудним отпором. Да усахне једини данашањи живи српски национални програм.Јер само још њиме Срби могу повратити и показати самопоштовање и самопоуздање.
Пошто Грујић нема аргумената, него само понавља да је писмо САМО питање стандарда, реагујем задњи пут понављањем аргумента који га је оставио без текста :
Бењамин Калај је 20 година имао на располагању моћ једне царевине , али му није успео стандард само латиница у босанском језику.И то кад није било лингвиста и филолошких факултета. Али је било српског националног осећања.

Препоруке:

Грујићу и Видићу:
Свакако да писмо није само питање стандарда. Поготово не стандарда који доносе сербокроатисти (квазинаучници), јер они не знају да у вези с писмом усвоје стандард какав важи у целом свету. Стога је не само добро што је српска ћирилица стотинама година васкрсла у национални симбол првога реда. То је, (к)од оваквих стандардолога највећа брана затирању ћирилице. Да је ћирилица била само питање стандарда и технике, она би била замењена одмах 1954. а не би се то развлачило деценијама. Баш зато што је српско писмо било и остало велики српски национални симбол, само зато још живи. А мислим, као мналенкост која се за њу бори, да ће вечно живети. Живеће и у ропству, док се не јаве нормални стандардолози у институцијама српског језика, па док јој не врате њену природну сувереност у језику Срба каква је владала код свих Срба православаца све до 1954. године у Србији, али и изван Србије.

Препоруке:

Грујићу и Видићу -- 2.

Нама је криво што је нисмо за тринаестак година вратили у пуни живот, али, ипак, није српска азбука шака соли па да нестане у једном непријатељском гутљају.

Ћирилице ће сигурно бити док је јаког српства! Кад би, не дај Боже, све српство било сломљено, не би нам више ни ћирилица била потребна. Све док је оних који знају да она није само обично питање језичких стандардолога и технике за бележење језика, а не и за меру српства -- ћирилице ће бити!

Ово јесте оптимистичко гледиште кад се има у виду да су данас све институције и струке и државе суштински против ћирилице, али је и реално кад се зна колико је мало мудрости и поштења потребно код плаћених и задужних за решавање тог питања.

Препоруке:

„Пошто Грујић нема аргумената, него само понавља да је писмо САМО питање стандарда, реагујем задњи пут понављањем аргумента који га је оставио без текста :
Бењамин Калај је 20 година имао на располагању моћ једне царевине , али му није успео стандард само латиница у босанском језику.И то кад није било лингвиста и филолошких факултета. Али је било српског националног осећања.“

Ма да, оставио ме без текста, а ја наравно немам друга посла него да причам једно те исто овде.
По стоти пут, ћирилица је само питање стандарда. Доказ за то ћете наћи свуда око себе, прошетајте градом, погледајте натписе, баците поглед на штампу на трафикама, погледајте штандове са књигама, погледајте коментаре по нету.
Где је тај национални симбол, јесу ли сви они мали Срби, Срби издајници, сви који не користе ћирилицу? Какав смо ми то онда народ са толико издајника? Признајте да вам прија та позиција у којој ви себе видите као великог родољуба а друге као мање и ниже.

Препоруке:

Ја међутим одбијам да тако жигошем припаднике свог народа, и кад сам се делом изборио за своја права у документима није ми се свидео приступ по коме сам ја већи Србин од других.
Такве поделе не воде ничему добром, него само изазивају супротне реакције, а ви очито нисте свесни да је начин на који бисте решили питање писма српског језика исти као онај на који је то питање покушао да реши Калај.

То што се у Хрватској окупи гомила искомплексираних када се помене ћирилица не значи да ми треба да реагујемо на истом примитивном нивоу, наше би морало да буде да што више на најнормалнији начин користимо ћирилицу, а не да причамо патетичне приче о њој.

И наравно да користимо све механизме да бисмо питање писма држали актуелним, што је нажалост тешко јер смо јако далеко од критичне масе за неке ствари.

Препоруке:

"Где је тај национални симбол, јесу ли сви они мали Срби, Срби издајници, сви који не користе ћирилицу? Какав смо ми то онда народ са толико издајника? Признајте да вам прија та позиција у којој ви себе видите као великог родољуба а друге као мање и ниже" (В. Грујић).

Чудна ми је ова Грујићева "одбрана" српског народа и оцена да је ћирилица само питање стандарда". Није лепо и пристојно да интелектуалац Грујић иронично и данас шири заблуде, јер је ширења заблуда о српском "богатству двоазбучја" и ширењу других "стандардних глупости" у српској сербокроатистици било и превише после 1954. године. Кад човек не би знао колико је насиља и заблуда и злог етикетирања против српске ћирилице било у српском народу од комуниста и злоупотребљених сербокроатиста, оваква "одбрана" српског народа од латиничења могла би се сматрати заиста само "кривицом" и народним "издајством" ћирилице. Али...

Препоруке:

2.
Али свако онај ко ишта зна о томе и ко се озбиљно бавио истраживањем чињеница у вези са свим тим, тај зна и може да зна како су Срби у Србији латиничени унутрашњим институционалним ширењем насиља и заблуда. Истраживачу тог насиља и заблуда јасно је да се народ не може окривити за латиничење, осим векиког броја употребљених и злоупотребљених појединаца у свим институцијама науке/струке и државе.
После свега шта је рађено са Србима, српским народом, с његовим језиком и писмом уз примену насиља и заблуда изнутра, још је и велико чудо што данас у Србији и међу Србима има и оволико српске азбуке.

Према томе, Грујићева мисаона "конструкција" у реченицама своди се, у ствари, као и некога Катане, на бацање главне кривице -- колективне кривице за затирање српске ћирилице на народ који, тобож, неће српску азбуку, него баш хоће хрватску абецеду!
Превише је провидна сличност у гледиштима В. Грујића и и споменутог псеудонима Катане.

Препоруке:

"Ја међутим одбијам да тако жигошем припаднике свог народа, и кад сам се делом изборио за своја права у документима није ми се свидео приступ по коме сам ја већи Србин од других" (В. Грујић).

Ово је "нападно" Грујићево објашњење његове "скромности" да објасни како он није "већи Србин од других". Наравно да сви ми, ако јесмо Срби, не меримо своју величину, него се сврставамо, с обзиром на свој труд да разумемо питања, у рационалне и у ирационалне Србе, а само истинско жртвовање за опште проверено добро (ћирилица јесте једно од проверених српских вредности!) и за право народа и његову слободу чини нас већим или мањим најпре људима, а онда и припадницима свога рода. С друге стране, човек може бити и у заблуди па пристрасно сматрати да се жртвује за свој род, а он му, у ствари наноси штету. Брукати свој народ колективно пред странцима, ма којим поводом, није корисно за народ, него је издајство. А борба за проверене вредности је часно и велико дело.

Препоруке:

2.
Није довољно и велико да човек само каже да воли свој народ. Велико је када се ро докаже у тешким и најтежим приликама. Часно је, на пример, данас бранити ћирилицу као српску велику националну, симболичку, функционалну, културну и цивилизацијску вредност јер је она у најтежем положају међу Србима од своје појаве као писма.
И прави човек чак и не поставља питање хоће ли у тој борби успети. Ћирилица је Србима у много чему мајка и отац, а у одбрани и заштити оца не поставља се питање хоћемо ли успети да их пред непријатељем одбранимо. Али их не можемо напустити кад им је најтеже, ако смо имало људи. Само Срби и прави људи ће бранити и одбранити ћирилицу. Она је много нападнута изнутра и данас и вапи за одбраном. Лако је сада окренути јој леђа и у језичком стандардизовању (како то раде сербокроатисти) и у државним институцијама ћутњом (како то раде носиоци власти и корисници сласти).

Препоруке:

Чињенице о Грујићу :
-Не може ни да загребе по мом тексту, којим је јавности указано на превару и подвалу институционалних лингвиста да ћирилица може опстати као примарно писмо српског језика.
-Неистинито писао да је Матица српска са удружењима за заштиту ћирилице припремила уставну и законску заштиту ћирилице,а истина је да следећа удружења сматрају Матицу највећим кривцем за слом ћирилице :
ЋИРИЛИЦА , ЋИРИЛИЦА Београд и СРПСКА АЗБУКА Београд.
-Први јавно оспорава потребу за уставном и законском заштитом ћирилице.
-Први јавно оспорава ћирилици карактер националног симбола,сводећи је на скуп знакова којима се записује језик.
-Први јавно заговара да се питање писма треба решити САМО правописним стандардом, што се у садашњој ситуацији може учинити САМО именовањем ове хрватске латинице за једино писмо српског језика.
-Први је јавно назвао искомплексираним десетине хиљада Хрвата који су против ћирилице,јер ју ,за разлику од Грујића,изједначавају са Србима.

Препоруке:

Не могу се сложити са Драгољубом Збиљићем да Закон дерогира Устав што латиницу придодаје српском језику. Напротив, нигде у закону не стоји да се српски језик записује латиницом.

Остаје чињеница да Закон дерогира Устав, али само због парапсихопатолошке еклектике тумачења Закона и Устава.

+++

Матица српска и Институт за српски језик САНУ се залажу за усвајање "Закона о српском језику".

Понављам да је ово противуставно, али "Закон о Правопису српског језика" би био сасвим у складу са највишим правним актом и он би заједно са већ постојећи Законом о Речнику САНУ чинио један пакет закона који стандардизује српски језику.

Као што постојећи Закон о Речнику САНУ стандардизује значења гомилу речи и недозвољава разводњавања у тумачењима исто тако би будући Закон о Правопису отклонио море недоумица.

Наравно, после Закона о Правопису ми би добили једну интернет везу попут pravopis.hr/pravila чиме би се ставила тачка на монополисање ауторским правима.

Препоруке:

Наставак

То приписивање Хрватима искомплексираности ћирилицом је порука Србима да они остану фини и мирни као и до сада, да се на цивилизован и културан начин реше баласта ћирилице једним стандардом у правопису, јер се то и подразумева кад предајемо Косово са народом ДА БИ СРБИЈА КРЕНУЛА НАПРЕД (Вучић).
Шаље се порука српском народу да нема никакве потребе за отпором,па нека он седи код куће и не излази на протесте против издаје Косова .
Шаље се порука Ђорђу Вукадиновићу да је усамљен у принципијелном ставу да се догодила најстрашнија издаја у српској историји,да су бесмислени његови говори на митинзима, јер по победи латинице треба да разуме да је све готово и пропало.
Шаље се порука НСПМ да објављује само оне текстове који у одбрани ћирилице имају смисао шминкања мртваца, а никако да се резолутним залагањем за њу буди српска национална свест и пружа отпор уништавању српске државе и народа.

Препоруке:

„Није лепо и пристојно да интелектуалац Грујић иронично и данас шири заблуде, јер је ширења заблуда о српском "богатству двоазбучја" и ширењу других "стандардних глупости" у српској сербокроатистици било и превише после 1954. године“ (Збиљић)

A где сте ви то видели моје ширење зaблуде о богaтству двa писмa?
Јa упрaво и говорим дa дупли писaни и дупли говорни стaндaрд уопште није стaндaрд, и дa пре свегa нa томе требa инсистирaти дa би се нaши језикословци довести к познaнију прaвa.
A ви приступaте том проблему нa пaтетичaн нaчин, причом о нaметнутом писму. Пa нису Хрвaти долaзили у Шумaдију дa нaм нaмећу писмо, то нaметaње је дошло изнутрa. Не стоје дaнaс изa интернет коментaторa устaше у ОВК-овци који их пушкaмa приморaвaју дa пишу лaтиницом.

Препоруке:

„Али свако онај ко ишта зна о томе и ко се озбиљно бавио истраживањем чињеница у вези са свим тим, тај зна и може да зна како су Срби у Србији латиничени унутрашњим институционалним ширењем насиља и заблуда. Истраживачу тог насиља и заблуда јасно је да се народ не може окривити за латиничење, осим векиког броја употребљених и злоупотребљених појединаца у свим институцијама науке/струке и државе.“ (Збиљић)

Зaр ви Збиљићу мислите дa је ћирилицa ушлa међу Србе добровољно, што не бисмо мaло истрaжили и ту облaст? Штa се десило сa словенским рунaмa, где је то писмо зaвршило? Дa нaпрaвим пaрaлелу сa хришћaнством, знaте ли штa је зaписaно о ширењу хришћaнствa у кијевској Русији? Ширено је огњем и мaчем, кaо и међу нaјвећим бројем Словенa.
Свaки лaтиничaр би не сaмо успешно исмејaо aргументе којимa ви бaрaтaте него и покaзaо вaше уско схвaтaње ствaри.

Препоруке:

Сматрам да су добри предлози Дарка Бабића, а нарочито оно помињање ауторских права.Права свог учитеља Митра Пешикана је помињао Пижурица,а претходно је на седници скупштине Матице српске правдао кашњење правописног решења писма тиме што се нико не усуђује да дира у основну Пешиканову поставку ( два писма у српскохрватском језику).
Видели смо раније да је Дарко Бабић против законске заштите писма. Међутим, он је веома добро приметио да о евентуалном кршењу уставне заштите писма одлучује Уставни суд. А знамо да је он спор , и да план рада усклађује са политичким приликама.У Хрватској то не може бити проблем јер није ни теоретски могуће да ћирилица угрожава латиницу. У Србији то јесте велики проблем , јер је кршење Устава масовно.
Други недостатак заштите ћирилице само Уставом је тај што њиме не могу бити предвиђене санкције , без којих ће стампедо латиничења Срба само добијати на убрзању.

Препоруке:

Полако долазимо до суштине проблема, а то су ауторска права.

Ствари постају јасније уколико се примети да су ауторска права приватна својина односно да двоазбучје из Правописа српског језика 1994. представља наметнути приватлук од стране неколико појединаца целом једном народу.

Због тога је потребан закон о правопису, а не о језику или писму.

+++

По мом последњем попису постоји неких седам удружења грађана за заштиту ћирилице. Ради се о запрепашћујућем податку.

Само слога може довести до остваривања циљева који се морају поделити на краткорочне и дугорочне.

Препоруке:

Када је реч о Уставном суду морам признати да су они јако брзи у одлучивању када се подносе лоше састављене притужбе у вези ћирилице.

Међутим, удружења грађана имају у шаци Уставни суд уколико се они ставе пред свршени чин.

+++

Против мене је једна светски моћна банка унајмила агенцију која је освојила златну медаљу на светском првенству у писању тужби. Претили су ми кривичном пријавном, али су на моју велику жалост од тога одустали.

+++

Провокације морају бити ефикасне попут неплаћања регистрације аутомобила! Довољно је рећи: Не желим да платим казну за наводни прекршај.

Препоруке:

Какво је дејство само уставне заштите ћирилице можемо видети на примеру Републике Српске. У Бања Луци се угасило удружење ЋИРИЛИЦА, јер је председник био неки универзитетски професор који је заступао тезу о српском богатству имањем два писма.Оно би било задовољно да постоји закон макар са једном одредбом, којом би трговци били обавезни да фирму испишу прво ћирилицом.
Постојећим законом у Србији такође није заштићена ћирилица, јер нема казнених одредби.
Али је боље ишта него ништа.Јер готово да ни на који други начин грађани не могу сазнати да ћирилица има национални значај. Јер да није тако, не би била заштићена.Тако је јавност била најбоље информисана о ћирилици кад је виши суд пресудио да Горан Давидовић није морао да поступи по првостепеној пресуди зато што је била исписана латиницом. Учинак је такав да данас готово нема латиничких пресуда.Али сам имао штету кад нисам поступио по латиничком поднеску друге стране , јер тумачи судија да ћирилицом мора писати само држава.

Препоруке:

Бабићу -- 1.
"Не могу се сложити са Драгољубом Збиљићем да Закон дерогира Устав што латиницу придодаје српском језику. Напротив, нигде у закону не стоји да се српски језик записује латиницом " (Бабић).

А ја не могу да се сагласим с тим што Закон о службеној употреби језика и писма овако уводи неуставно латиницу за српски језик:
Члан 1.
У Републици Србије у службеној је употреби српски језик.
У Републици Србији у службеној је употреби ћириличко писмо, а латиничко писмо на начин утврђен овим законом."

То су прва два става Члана 1. Закона. И она су потпуно нејасна и нико овде не може са сигурношћу да тврди да се оба та писма не односе на српски језик. Поготово што је трећи став Закона касан у одређивању језика и писама националних мањина када су у службеној употреби.

Препоруке:

„Први јавно заговара да се питање писма треба решити САМО правописним стандардом, што се у садашњој ситуацији може учинити САМО именовањем ове хрватске латинице за једино писмо српског језика. “ (Видић)

Ви очигледно нисте ни покушали да се информишете о томе како ствари функционишу у државама у којима домицилни језици немају проблема с писмом.
Дакле, када је руско регулаторно тело за телекомуникације дошло до сазнања да оператори шаљу SMS поруке својим корисницима на латиници (на руском језику), исто је упутило допис операторима са опоменом да су према правилнику и преузетим обавезама оператори дужни да са корисницима комуницирају на руском језику, да то подразумева поштовање норме и правописних правила руског језика, и да ће се свако одступање од тога сматрати кршењем преузетих обавеза о комуникацији на руском.
Тачка. Никаква патетика, никакве велике приче о издајама, националном питању, верском питању и бла бла.

Препоруке:

Колико Устав Србије штити ћирилицу најбоље се види из поништене судске пресуде против Горана Давидовића и резулатата локалних избора МЗ Соња Маринковић у Новом Саду. Дакле, врло добро!

Устав не прописује казнене одредбе, јер то није његова сврха.

Као што највиши правни акт гарантује право на рад, право да човек не буде гладан и да има адресу становања тако исто се штити ћирилица.

+++

Морате тражити регистарске таблице на ћирилици за које су ми у Министарству унутрашњих послова рекли да их имам право добити. Нећете их добити уколико их не тражите.

Препоруке:

Бабићу -- 2.
Ево, Бабић има могућност да докаже зашто се није "сложио" са Збиљићем. И ја ћу му то "неслагање" поздравити и извинити му се ако успе да објасни на који се језик односе два споменута писма (ћириличко писмо и латиничко писмо). Мени је очигледно из контекста да се, ипак, односе на српски језик, пошто писмо без језика практично и не постоји. Писмо се сачињава због језика и постоји само у језику. Други слични или различити знаци од слова јесу шифре. Језик и писмо не припадају шифрама, а Устав и Закон се шифрама не пишу.
Само раздвајање језика и писма у посебне ставове без поновног спомињања језика не може никоме и ни у чему да буде јасно. Закон, као и Устав, не ваља да изазива никакве недоумице, јер је то могућност за злоупотребу и(ли) изигравање и Устава и Закона. Изостанак недоумица је први и најважнији захтев за уставе и законе.

Препоруке:

Прво:
Владислав Грујић: "Тачка. Никаква патетика, никакве велике приче о издајама, националном питању, верском питању и бла бла."
То јесте, поштовани Грујићу у руском језику, али само зато што тамо нису комунисти с руским научницима у институцијама за руски језик донели договор о замени руске ћирилице француском абецедом, иако је једно време у Русији француски језик био, малтене, други језик у Русији. Али, ипак, чак ни руским комунистима није пало на памет да уведу двоазбучје да би на тај начин заменили своје писмо ћирилицу. А да су такву одлуку донели неки Грујићеви стандардолози, још како би се јавили неки руски здрави националисти који би били од Срба, вероватно, много "патетичнији"
У Србији је издат и српски језик и српско писмо. И на стандардолошкој, и на националној ни на квислиншкој равни. И Сад Грујић глуми "хладног" српског (?) стандардолога и "трезвеног стручњака без патетике"!

Препоруке:

Не може ми бити јасно како се у правном систему латиница повезала са српским.

Закон не уводи латиницу у српски језик. Уколико председник једног удружења за заштиту ћирилице има овакво тумачење закона шта онда рећи за остале ћирилизаторе.

+++

Писмо се заиста може користити мимо језика. Најпознатији пример писма без језика јесте "кинеска азбука" која опстаје без "кинеског језика".

У Србији када се региструје предузеће код Агенције за привредне субјекте може да се изабере назив (=именица), али се додатно мора тачно навести на ком је језику и писму. Немојте се изненадити да постоји велики број предузећа чији назив није одређен језиком, а јесте писмом.

Други пример су путне исправе. Моје име у пасошу је исписано на ћирилицу и српском односно на латиници и неодређеном.

Препоруке:

2.
Питање писма је решено у оквиру стандардизације језика јер не да треба, него се само тако и може решити, и то је све, ко не користи нормом утврђени скуп знакова тај не поштује стандард, па самим тим ни језик, а ако је преузео обавезу да користи одређени језик крши ту обавезу, за шта може да сноси и последице.
Дакле, питање писма је САМО питање стандарда, тј дела стандарда, и као такво га треба поставити и решити и овде у Србији. Све остало је питање поштовања језика и језичке норме, у примеру који сам навео оператори су се обавезали на коришћење руског у комуникацији са корисницима.
Сам појам стандард подразумева једнообразност, јединствена и унисона правила, те је јасно да се ово код нас и не може назвати стандардом у правом смислу.
А кад се дође до тога, кад сазри свест о томе, онда треба у оквиру стандарда усвојити једно писмо, узимајући у обзир и све оно о чему неки са пуно патетике говоре ,историју, културу, традицију, баштину, религију итд...

Препоруке:

Друго, Грујић као Бугарски, Клајн и Милосављевић:
Још како има право и на патетику Србин свестан да му је писмо највише и доведено до умирања преко србокроатистичких стандарлога.
Дакле, Гријићу, српска азбука је угрожена баш зато што има националну вредност и зато писмо у Срба данас има и посебан национални значај. Све друго је Ваше хладно и бездушно "бла, бла" да бисте зауставили сваки отпор затирању ћирилице. Удружите се, зато, с Ранком Бугарским, Иваном Клајном и Петром Милосављевићем који су доста пре Вас тврдили да "писму не треба придавати емотивни значај". А Милосављевић је чак рекао: "Па шта и ако нестане ћирилица код Срба, није то једини случај замене писма, то су пре Срба урадили Румуни и Турци. Тако је Милосављевић пре Вас практично отворено признао да му је фалсификована Вукова "српска латиница", како ју је он крстио, послужила за убрзавање прогона српске ћирилице и њеног коначног и потпуног истискивања из српског језика.

Препоруке:

Владислав Грујић и цела српска јавност треба да знају да Русија није национална већ историјска држава како је ономад Владимир Путин одговори на једно питање како су угрожена права Руса.

Србија за разлику од Русије нема историјски концепт развоја државе. Да ствар буде још луђа - Србија није ни национална држава Срба већ српског народа.

Српски народ = Албанци, Буњевци, Бошњаци, Мађари, Срби, Хрвати...

Срби су подскуп српског народа.

Препоруке:

То приписивање Хрватима искомплексираности ћирилицом је порука Србима да они остану фини и мирни као и до сада, да се на цивилизован и културан начин реше баласта ћирилице једним стандардом у правопису, јер се то и подразумева кад предајемо Косово са народом ДА БИ СРБИЈА КРЕНУЛА НАПРЕД. (Видић)

Значи Видићу, да нема Хрвата или да смо не дај Боже још увек у истој држави, или у добрим односима, и да и они користе и ћирилицу, било би у реду ово што данас имамо код нас? Мени Хрвати нису репер ни мерило ни у чему, нити имам потребу да знам шта и како они раде са својим језиком. Него, јел оно ви и Збиљић тврдите да Хрвати говоре српским језиком?
Ако је тако, онда не постоји никакав основ да кукумавчите што Србима тамо не дају ћирилицу.

„Шаље се порука српском народу да нема никакве потребе за отпором,па нека он седи код куће и не излази на протесте против издаје Косова . “ (Видић)

Видићу, отпор овде треба да буде коришћење ћирилице свуда и у свакој прилици од стране тог народа.

Препоруке:

Ништа Бабић није одговорио. Споменуо је саобраћајне знаке као "употребу писма изван језика". Али није рекао кључно: која је то латиница, каква, чија. Латиница је изворно писмо Латина, мада је настала на основу грчког писма, као и ћирилица. На ком је онда писму (тј. чијем) исписан саобраћајни знак који Бабић чита поред путева?
Писма у ма каквој практичној, обавештајнпој улози користе се само из језика, а не из шифарских знакова.
Које, тј. чије је писмо, из ког језика читао и разумео обавештење ма том писму поред пута Бабић?

Препоруке:

"Колико Устав Србије штити ћирилицу најбоље се види из поништене судске пресуде против Горана Давидовића и резулатата локалних избора МЗ Соња Маринковић у Новом Саду. Дакле, врло добро"Дарко Бабић)!

Устав и Закон, поштовани Бабићу, штите формално писмо. А суштински језик с писмом штите институције које примењују Устав и Закон. Без примене прописа (а код нас се Устав и Закон врло слабо примењују у вези са српским језиком и писмом, у неким областима, никако и нимало) и Устав и Закон су мртво слово на папиру. Да није тако не бисте Ви, Бабићу имали разлога да Вам се не свиђају удружења за заштиту ћирилице, јер таквих удружења, у нормалним околностима, не би ни било. У другим државама нема сличних удружења, јер нису потребна, не постоје разлози за њих.
Постоји само у Хрватској, у Загребу, Удружење за неговање традиција на глагољичком стваралаштву.

Препоруке:

"Него, јел оно ви и Збиљић тврдите да Хрвати говоре српским језиком" (В. Грујић)?

Грујић све што пита, показује да не зна ни шта пита ни ко му је већ на то давно одговорио.

Не знам баш да ли Видић то тврди, али и ако тврди, и Видић и Збиљић знају да су то доказивали и доказали много већу лингвисти од Збиљића и Видића, па чак већи лингвисти и од Грујића. Мислим да обојица споменути имају мере и укуса, па да они истичу себе да то "тврде". То су тврдили много пре Видића и Збиљића и Хрвати.

Хрвати се у Збиљићевим реаговањима најчешће спомињу као добар пример да се води упорна научна, стручна, па и политичка и државна брига за језик и писмо. Сад што неки од њих мало и претерано "брину" за неспровођење њиховог Устава и Закона у вези са српском ћирилицом -- једино им то замерам. А разумем Грујића зашто га та претерана брига против ћирилице у Хрватској не занима.

Препоруке:

Г. Збиљићу, видим да спомињете саобраћајне знаке, али се не сећам да сам их на било који начин спомињао.

Треба знати да се лично име у путну исправу (=пасош) исписује на латиници, али закон не прецизира на ком језику нити о латиници ког језика се врши упис имена и презимена.

Уосталом, свако може бирати како ће му се име исписивати на латиници приликом уноса у пасош. Ћирилички еталони личних имена и презимена су Матичне књиге рођених. Латинични еталон за моје име и презиме не постоји.

Врсту пресловљавања са ћирилице на латиницу бирам по личном нахођењу као што је то учинио др. Љубомир Т. Грујић.

Препоруке:

Неуко је тврђење да je TOYOTA именица написана у енглеској, а не холандској латиничкој ортографији.

Препоруке:

У реду, поштовани Бабићу,можда је неко други споменуо саобраћајне знаке, тј. исписе на саобраћајним знацима. Али свако записивање имена на латиници, подразумева се избор латинице -- чија је, тј. из ког језика. Писмо, ако није шифарски или само сликовни знак, него служи за језичко писано споразумевање подразумева избор писма које користи/користе дотични народ(и) у дотичном језику. Латиница која истискује српско писмо из српског језика због спровођења забележене смишљене намере о замени српске ћирилице, јесте данас маркирано хрватско национално (латиничко) писмо. Србима се, дакле, после 1954. смишљено са свих страна намеће хрватска абецеда да би се њом затрла (избацила из употребе) чувена српска ћирилица у Вуковом коначном саставу.

Препоруке:

1.
"Неуко је тврђење да je TOYOTA именица написана у енглеској, а не холандској латиничкој ортографији" (Бабић).

Нисам у вези с тим ништа о томе тврдио овде ни научно ни ненаучно. Тврдим оно што ме се тиче, а знам. Зато тврдим само као стручњак за српски језик, као, у извесној мери, разуме, и варијанте тога језика, да се на хрватској латиничкој варијанти то пише "TOJOTA", а на српској ћириличкој варијанти десило се да је то подударно: "ТОЈОТА". Иако је српско писмо ћириличко, а хрватско латиничко. Порекло и једног и другог писма је у грчком писму, па су зато та писма у неким словима подударна. Ето, Вук је својом реформом писма отишао корак даље од Саве Мркаља, па је за српско ћириличко ј узео знак из латинице. Сасвим непотребно, јер је у реформи писма постојао знак за ћириличко ј.

Препоруке:

2.
Вук се, често, попут неких овде наших коментатора спрдао и с науком, па је увођење латиничког ј оправдао рекавши да би Јован био Ован да он (Вук)није увео латиничко ј, као да Јован (Хаџић, тј. Милош Светић) није био и пре тога Јован, али с ћириличким старим словом.
Најсличније Вуку с науком се шали овде о другде В. Грујић, који је паметан човек, али се шали мало више у овим коментарима него што би требало.

Препоруке:

"Морате тражити регистарске таблице на ћирилици за које су ми у Министарству унутрашњих послова рекли да их имам право добити. Нећете их добити уколико их не тражите" (Д. Бабић).

Одличан пример како се у Србији и даље лукаво протежира латиница. Латиничке таблице ћеш добити ако их и не тражиш, а за ћириличке мораш специјално да молиш и да дуже чекаш. (Не мислим лично кад кажем "ти". То "ти" ми замењује све нас Србе.)

Много је наопаког нама Србима од наших "рођених" институција.

Препоруке:

"Али свако записивање имена на латиници, подразумева се избор латинице -- чија је, тј. из ког језика." (Збиљић)

Збиљићу, ви мора да се шалите. Која је разлика између новолатинског алфабета, латинице енглеског језика и латинице француског језика?

Препоруке:

"Тачка.Никаква патетика, никакве велике приче о издајама, националном питању, верском питању и бла бла."
То је одговор Грујића на мојих 6 таксативно наведених неистина и бесмислица. А пошто је на клизавом терену, једино се ухватио оног више пута понављаног како се писмо решава у другим државама (мере државе Руске Федерације против латинице у СМС порукама).
У односу на друге учеснике у полемици једино Грујић ради против ћирилице.Да он ради за ћирилицу имао би оправдање за недовољно непознавање ситуације у томе што се појавио на сцени у задње две три године. Пошто удружење ЋИРИЛИЦА постоји већ 13 година, могло би му се рећи да је прескочио неке ниже разреде у школи одбране ћирилице.
Мајстори политичког и духовног инжењеринга учинили су да је данас изложенео подсмеху и само помињање речи отаџбина, а камоли да се још спомене и израз служење отаџбини.Тако је и Грујићево помињање патетике , националног питања и верског питања само ругање бризи за отаџбину и доказ да је инжењеринг успео.

Препоруке:

Људи који се много труде у одбрани ћирилице од Срба знају и без Грујића да су они данас само "сламка међу вихорови", и да је њихова мисија у томе да се и ћирилицом сачува жар српске националне мисл, до неког бољег времена за Србе.
Грујић је свој одговор мени завршио са "бла бла", а у ранијем коментару је јавно тражио да признам да радим за неко признање. Доста људи зна за мој рад, али пошто су остали неми на оваква Грујићева ругања патриотизму преко Збиљића и мене,мора се понешто казати.
Избегао сам из Хрватске ( у којој сам чезнуо за ћирилицом) у Београд, без игде ичега. Позван сам од рођака у одбрану завичаја од Хрвата. Погибоше ми два рођака, а трећи је тешки инвалид. Један је Арсеније Видић, који ми је пар дана пре него је масакриран рекао : "Рођо , биће опет ћирилица." Али ње опет нема у нашем селу , осим на његовом и другим споменицима.Република Српска је рођена у ћирилици , али са страдањем Караџића и Крајишника страдала је и она.Од Срба.

Препоруке:

Mолим nspm.rs да одговори да ли изостанак препорука коментара значи да њих не чита нико други осим оних који их шаљу. Да не губим време.

Препоруке:

"Збиљићу, ви мора да се шалите. Која је разлика између новолатинског алфабета, латинице енглеског језика и латинице француског језика" (В. Грујић)?

Не осећам се дужним да Вам, Грујићу, држим предавања о томе у чему се разликују латинице које сте побројали. По Вама, изгледа, сваки латинички језик користи исти састав латинице. Ако се ја шалим, Ви се, очигледно, не шалите, него понешто у везо с писмима не разумете.

Препоруке:

Оно шти нису могле да против ћирилице ураде ни све европске царевине споља, против српске ћирилице урадили су удружени антисрпски комунисти, људи који слично Грујићу гледају техничлки на питање писма и, опет неизбежи, Грујићеви стандардолози.

Препоруке:

@НЕМАЊА ВИДИЋ

Не, већ само значи да их нико од посетилаца, који их евентуално читају, није оценио ни позитивно ни негативно.

Препоруке:

Грујићева упорност да покаже да из области језика и писма зна све готово да је безгранична. Увео је у бављење науком и две занимљиве речи: "бла, бла". Он чак малопре рече "и тачка" у свом научном стилу, али престати не може да изазива и да се ћириличарима чачка. Он не може да схвати да има Срба који још воле своје писмо и уистину се жртвују за његово спасење. То је непојмљиво људима који не схватају зашто и како то може српска ћирилица да има и национални значај и зашто је изузетно важно сачувати је у пуном животу у језику Срба.

Препоруке:

"Не осећам се дужним да Вам, Грујићу, држим предавања о томе у чему се разликују латинице које сте побројали. По Вама, изгледа, сваки латинички језик користи исти састав латинице. Ако се ја шалим, Ви се, очигледно, не шалите, него понешто у везо с писмима не разумете." (Збиљић)

Онда ћу предавање морати да одржим ја, као и обично. Нема никакве разлике између новолатинског алфабета, абецедног састава енглеског језика и абецедног састава француског језика.
Дакле, та прича о томе како сваки језик има своје писмо нема везе са чињеницама и истином, велики светски језици као енглески, француски и немачки користе исти сет од 26 слова новолатинског алфабета.

Препоруке:

Немања Видић спада у ред честитих и храбрих Срба. То је доказао борећи се као официр Републике Српске. Своје непоколебљиво родољубље посведочио је и после рата борбом за традиционалне српске вредности, укључујући и српско писмо. Као такав заслужује поштовање и подршку свих добромислећих Срба. Похвале заслужују и други борци за ћириличко једноазбучје (Д. Збиљић, Ђ. Јањатовић, З. Милошевић, В. Клефтакис, В. Грујић, В. Марјановић, Ж. Филиповић и др.). Међу ћириличким једноазбучњацима постоје ситније разлике у приступу проблему. Оне су пре комплементарне, него опозиционе. Циљ је исти, а средства могу бити различита. "Одвојено марширати, заједно тући" - "marschieren getrennt - schlagen zusammen" (Блихер).

Препоруке:

„То је непојмљиво људима који не схватају зашто и како то може српска ћирилица да има и национални значај и зашто је изузетно важно сачувати је у пуном животу у језику Срба.“ (Збиљић)

Ово као да је рекао неко из Матице српске, и они тамо потпуно исто причају, и да ћирилица има национални значај, и да ју је потребно сачувати, и да је веома важна њена присутност у животу Срба.
Чак и у правопису спрског језика пише исто, да ћирилица има неоспорну симболичку функцију и да је зато оправдана њена фаворизација итд...

Зар вама Збиљићу заиста није јасно како се треба поставити у односу на ово питање?

Препоруке:

"Дакле, та прича о томе како сваки језик има своје писмо нема везе са чињеницама и истином, велики светски језици као енглески, француски и немачки користе исти сет од 26 слова новолатинског алфабета" (В. Грујић).

Претерујете с мудровањем Грујићу. Не можете Збиљића учити о томе, јер он зна да нема писама колико има језика. То знали да неки језици користе иста писма. Али сам вам хтео рећи да се латинице углавном разликују међу собом. А разликују се ако се разликују макар у једном знаку. Црнгорска, на пример, абецеда о,а два нова знака по којима се разликује од хрватске латинице. Но, Грујић се чачка непотребно и штетно јер хоће да одвуче пажњу од борбе за српску ћирилицу. Оставите се Ви своје бриге за француско, шпанско и које друго латиничко писмо. Они који имају та писма знају да брину о њима, па им ни Ваша ни моја помоћ у томе није потребна. Ви сте ту да "затракујете" и сузбијате борбу за српску азбуку.

Препоруке:

"Зар вама Збиљићу заиста није јасно како се треба поставити у односу на ово питање" (В. Грујић)?

Оставите се мене и свог упоређивања мене са сербокроатистима у Матици српској. Они више личе на Вас.
Ваше постављање према овом питању је умногоме антићириличко.
За разлику од Вашег постављања, према овом питању се треба поставити научно и здраво, за разлику од Вашег постављања. Личите м на човека прзницу и мегаломана који би да убеди овде нас да је успоставио лингвистику као науку. Ви баш хоћете да нас убедите да сте промашили своју "техничку" професију о фа сте, у ствари, рођени лингвиста. Превише ми личите на новог "Вука Караџића". Ви чујете понешто из лингвистика, па нама овде "предајете" о томе као да нико није упућен у то колико сте упућени Ви. Ви "откривате" оно што сваки лингвисти има у малом прсту.
Велики зналци никада не прецењују себе. Неукусно је.

Препоруке:

Грујићева груба неучтивост!
Грујић каже, и то Збиљићу: "Зар вама Збиљићу заиста није јасно како се треба поставити у односу на ово питање?"

Прочитајте, човече, Збиљићеву књигу "Латиничење Срба", па научите и уверите се колико је то њему више него јасно.

Кад је то Збиљић знао и о томе писао и почео да се сукобљава са србокроатистима, Вас нигде није било! А Ви ништа не знате о раду Д. Збиљића, па постављате Ви њему такво питање. Како вас није стид, човече да га упоређујете са србокроатистима у Матици српској. Ви прочитате понешто од Збиљића у коментарима, па заборавите да је то од Збиљића, и Збиљићу постављате то питање Ви треба најпре да учите бар десет година из Збиљићевих књига, па да тек онда поставите такво питање, али онима који знају о томе отприлике колико знате Ви. Ваша упорна настојања да Збиљића вратите међу србокроатисте граничи се с тешким безобразлуком неучтивих.

Препоруке:

"Треба знати да се лично име у путну исправу (=пасош) исписује на латиници, али закон не прецизира на ком језику нити о латиници ког језика се врши упис имена и презимена." (Дарко Бабић)

Закон о путним исправама:

Obrasci putnih isprava i viza štampaju se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, i na engleskom i francuskom jeziku, a popunjavaju se na srpskom jeziku, latiničkim pismom.

Дакле, попуњавање је по "default-у" на српском језику, латиничким писмом (да ли и попуњавање имена?)
Закони су чудо, а тумачења поготово, па је мој презимењак успео да постане Gruyitch у пасошу, не знам по ком основу, можда као "припадник" мањине, јер, иако се и мањинама, опет по "default-у" лична имена уписују на српском језику, латиницом (Jožef), на захтев подносиоца име се уписује у оригиналу (Jozsef).

Препоруке:

"Циљ је исти, а средства могу бити различита" (Владислав Ђорђевић).

Ово јесте тако, а мало и није тако. Како сам видео да се овде многи људи спрдају с овим питањем и истичу своју давно откривену мудрост, ево да вам ја то свима речем укратко како треба и шта урадити. Најсличније мом гледишту говори проф. Д. Збиљић. За разлику од њега, ја ћу то овде кратко навести.
Прво, циљ мора бити један (исти)-- једноазбучје и у језику Срба.
Како до тог циља стићи?
-- Успоставити аутохтоно стање српског језика. Сви језици, тј. осамостаљени стандарди проистекли из Вукове језичке реформе(хрватски, босански/бошњачки и црногорски) вратити по лингвистичком узусу у научни (лингвистички) оквир српског језика. Називи њихових стандарда морају бити или српски језик у хрватској, бошњачкој и црногорској варијанти или да се зову: "хрватски српски", "бошњачки српски" и "црногорски српски", попут "америчког енглеског".

Препоруке:

2.
-- Писмо изабрати једно за све, и то ћириличко, као светски признато као савршеније и природи српског језика подесније писмо.
-- Сада се мало закаснило, али није скроз касно.
Треба хитно започети научну (лингвистичку) офанзиву преко УНЕСКО-а и ЕУ да се изабере један назив језика (лингвистички је оправдан само "српски језик")и једно писмо (српско ћириличко) за потребе тог, без икакве сумње, према лингвистици -- једног / истог језика. Јер сви се ови народи (српски и новокомпоновани народи из српског народа) истог језика одлично се међусобно разумеју, не буквално, него језички.Како је Бечу одговарао један језик у Вуково врем за Србе и Хрвате, још ће данас Европској унији одговарати један језик од Срба, Хрвата, Бошњака и Црногораца. (Истина, лингвистичкии би могло, а и ЕУ би одговарало да се македонски језик, створен издвојивши се вештачки из српског језика књижевни 1945. године, могао вратити у српски језички оквир.

Препоруке:

3.
То питање свођења, тј. научног лингвистичкоиг враћања ових језичких заперака из српског језика у српски језик имало би пријема у ЕУ, јер би им реално стање једног језика (српског) и једног писма (српске ћирилице)за све новокомпоноване народе из српско народа на Балкану одговарало због уштеде евра, јер и ЕУ је пред грдним невољама, па би јој сваки уштеђени евро на глупости добродошао.
-- Сада је проблем у нашем дворишту, у српској ненаучној лингвистици (србокроатистици) која је уништавала српски језик готово два вела, а нарочито после 1954. године, а српску ћирилицу је сасекла готово до корена, тј. до ретких изузетака српског језика на ћирилици.

Препоруке:

4.
Да би се тај проблем најбрже и најлакше одстанио, треба хитно ово урадити:
-- Укинути све институције за српски језик (Одељење за језик и књижевност у Матици српској, Одељење за језик и књижевност у САНУ, Институт за српски нјезик САНУ, Институт за књижевност САНУ, Букову задужбину и Одбор за стандардизацију српског језика, јер су сви они подједнако успешно девастирали српски језик и српску ћирилицу довели до данашњих изузетака у Србији.
-- Кад се (одмах) ре институције укину, сазвати (Влада Србије)скуп стручњака за српски језик и књижевност у Сава центру, пустити их да "ратују" за говорницом до изнемоглости пет дана о хлебу и води, тражити да врате језик у стање од макар пре Новосадског договора, тај договор оценити као погубан, укинути фалсификате у лингвистици и пустити их да лингвисти међусобно изврше лустрацију.

Препоруке:

@ Грга Мирић
"само зато што тамо нису комунисти с руским научницима у институцијама за руски језик донели договор о замени руске ћирилице француском абецедом"
Већ сам писао на овом сајту да су Руси имали једно горко искуство с покушајем да се ћирилица замени латиницом (не француском, него да се направи руска латиница). И тај је посао готово приведен крају, када се неко досетио шта би то могло да значи и до чега да доведе. Тај посао заустављен је у последњем моменту. У том смислу руски комунисти (из Лењинове гарде, на челу с Луначарским) нису се разликовали од српских комуниста после рата (Другог светског). И једни и други су сматрали латиницу изразом и симболом свог интернационализма (и ко зна чега још) и свесрдно су радили на томе да је замене латиницом. Једина разлика је што се у Русији нашао неко ко је то спречио, а код нас (у Србији), ако је међу комунистима и било таквих Броз и његови послушници су их елиминисали и готово у потпуности спровели латинизацију Србије.

Препоруке:

4.
После тога донети закључке с основним поставкама како ће се даље понашати лингвисти у Србији (само научно и стручно, наравно, а никако и никад више србокроатистички). У закључцима би се навело ша је српски језик, где се он говори и где се њиме пише и како у основним полазиштима.
-- На том скупу на крају основати нове институције с постављеним директором који ће, као комесар, с великим овлашћењима предложити оснивање нових (укинутих споменути)институција које ће спроводити закључке, припремити нови српски правопис једног језика с истим стандардом за све Србе, с једним изговором (екавски) у стандардном језику, једним писмом (српска ћирилица).

Препоруке:

5.
-- Кад се то све уради, онда ће српски језик и српска ћирилица слободно живети и развијати се, Србија ће поново бити ћириличка земља и сва подручја српскога језика.
-- Ово сам испланирао највише и најближем ономе што је и Д. Збиљић предлагао у својим књигама, а што спомињу овде и Видић, и Грујић о многи други.

Без оваквог циља и начина решења ових проблема у вези са српским језиком и писмом у Србији, бојим се да ће ускоро у Србији завладати најпре неки страни језик (енглески или немачки?) као билингвалност, а онда ће српски језик бити помоћни језик, а не основни службени. А српско писмо ћирилица, без сумње, отићи ће у заборав, у тмине историје језика и писама. Не дајмо да се то тако трагично догоди.

Зато, у памет се браћо Срби, радимо на томе, а избегавајмо ова прегањања ко је "мудрији" и ко ће бити "први". Будимо довољно јединствени па будимо онда сви "први".

Препоруке:

"Тај посао заустављен је у последњем моменту. У том смислу руски комунисти (из Лењинове гарде, на челу с Луначарским) нису се разликовали од српских комуниста после рата (Другог светског). И једни и други су сматрали латиницу изразом и симболом свог интернационализма (и ко зна чега још) и свесрдно су радили на томе да је замене латиницом. Једина разлика је што се у Русији нашао неко ко је то спречио, а код нас (у Србији), ако је међу комунистима и било таквих Броз и његови послушници су их елиминисали и готово у потпуности спровели латинизацију Србије" (Буквић).

Тачно је све што написасте, поштовани Буквићу! Хвала Вам много за ове речи. Тачно је. Могло је бити наопако у Русији као у Србији, али се тамо нашао неко да спречи "Србију" у Русији. Што се писма тиче.

Још једном од мене лично -- хвала уваженом Буквићу.

Препоруке:

Волео бих да се у дискусију укључи и НСПМ, као што се укључивао и поводом текста Ане Радмиловић.Јер га на то обавезује српско име сајта.

Наравно да ћирилици не може бити враћено место које јој припада, ако се њено питање не реши исправно системски - правописом. Али не видим снаге које ће ударити на жаришта србохрватства у Србији.
Несрећа је у томе што се и на филолошким и филозофским факултетима ћирилица третира само као скуп знакова којима се записује језик.То је најбоље показала проф. Р. Драгићевић држећи слово будућим професорима , без помињања ћирилице.Ови ће истоме учити будуће студенте, и круг се затвара.
Други професор,узданица патриотских снага, Ломпар, награђен је за књигу којом се определио за два писма. Академик Крестић је некад писао да су Срби у Хрватској увек бранили свој субјетивитет чувањем православне вере и ћирилице, а недавно је објављен у Печату неки његов програм у коме се уопште не помиње ћирилица.

Препоруке:

СРПСКА АЗБУКА обратила се писмено на 16 београдских гимназија , и није добила ниједан одговор. А у телефонском контакту са професорима одговори су типични :"Па шта није уреду са ћирилицом.Ја се њоме потписујем, а и дневници су њоме исписани."На истим факултетима су учени саветници председника Србије, па не одговарају на дописе удружења, док је Тадић одговарао. Садашњи председник још јавно није изговорио реч идентитет , него је за бољи живот.Написа Марко.Р. да се не смемо затворити у четири зида, чиме правда постојећу могућност пресловљавања на латиницу.У томе и јесте квака : у контакту са окружењем ми нисмо способни да се држимо реципроцитета.Предлог НСПМ -у : да о ћирилици објављује мање дописа којима се академише о ћирилици, а више оних којима се позива на скидање латинског јарма.

Препоруке:

Г-дине Видићу, шта ће вам НСПМ у одбрани ћирилице!?

Довољно вам је да поседујете веру. Још када би осталих шест удружења за одбрану ћирилице имале веру у оно за шта се залажу питање српског језика би већ до краја године било решено.

Међутим, предност у односу на одбрану ћирилице има неслога.

Препоруке:

1.
"Међутим, предност у односу на одбрану ћирилице има неслога" (Дарко Бабић).

Ово јесте врло "кисела" примедба. А, нажалост, тачна је. Кад су Срби могли заједно!? Очигледно, што је више удружења, ћирилице је чини ми се све мање.

Али није реч, како Бабић, каже, у веровању. Разбијачи (неки и можда нехотични) извроног, првог "институционализованог" и свесрспког Удружења "Ћирилица" постали су онда када су имали превише вере и уверења да ће они баш, а не Збиљић (први оснивач првог Удружења "Ћирилица") успети оно што "није успео Збиљић". Догодило се да смо добили неколико међусобно углавном несарадничких, неких чак и "неподношљивих" удружења, па су сада институције за језик добиле за себе "снагу" у нашој разједињености и несарадњи, па ће, како су у Матици српској поручили јавно преко најтиражнијих новина,"на све будуће предлоге са стране ћутати". И заиста, не само у Матици српској, одавнбо ћите на све наше предлоге.

Препоруке:

2.
То је, Бабићу, једино што је, за сада, добила српска азбука после умножавања "удружења за заштиту ћирилице".
Треба признати, сва заштита ћирилице (а и шта да се штити када ћирилице у многим областима у Србији одавно нема ни за лек!?) свела се на појединачна људска жртвовања не зато што се надају да је могућа икаква "слава" у томе, него углавном зато шпто, верујући у Бога и у српство, осећају да то морају да раде због терача у свести и у срцу да им је тако лакше.
Ако смем да будем и личан, мислим да ти такви терачи на лично жртвовање у времену и новцу важе за моју маленкост и за Немању Видића. За друге не знам сигурно, па нећу да претпостављам. јер су претпоставке не само мнесигурне него су често и погрешне. Па, да се не бих огрешио, нећу друге да спомињем.

Препоруке:

1.
Ако ћемо поштено, Владислав Грујић је у једноме у праву сасвим. У другом није довољно у праву.

Кад Грујић каже да сву патетику, сву емотивност, све потрзање нације и народа уз све спомињање издаја и издајица треба да замени једно једино: стандардизовање српског језика и писма. И у томе би, условно, Грујић могао бити у праву. Нигде ове овакве борбе за српски језик и писмо нема данас у свету. Сви то други решавају, боље речено, већ су решили, стандардизацијом свога језика и писма. Немају удружења грађана за заштиту јези8ка и писма, народ се нигде за тај посао као код нас не прозиива као у случају Срба, јер народ се у тим земљама не бави оним што му није посао. А народу, без сумње, није посао да замењује институције за језик, тј. народ се не бави питањима науке и струке. Тиме се баве специјално за то основане институције државе и народа, које се за тај посао плаћају.

Препоруке:

2.
С друге стране,Грујић сигурно није нимало у праву кад би да решење питања ћирилице у Србији, у нашим оваквим условима,сведе само на стандардизацију, јер код нас нема ни институција ни одшколованих стручњака који могу да се том стандардизацијом баве на начине како се то по напредном свету ради. Ми имамо само србокроатисте, а то нису никакви стручњаци за српски језик и писмо. Они су данас промашени реликт прошлих времена, погубних за српски језик и ћирилицу. Дати њима да чувају и негују српски језик и да чувају српско писмо, то је исто као дати лопову да буде директор неког предузећа. Или дати кози да вам чува купус или зецу да сачува шаргарепу. Они ће је истог момента зграбити и потрошити. Лопов ће, наравно, прво што ће урадити -- покрасти предузеће и раднике.
Према томе, јасно је да Грујић не познаје стање у српској језичкој науци. Зато је потребно наставити с придавањем сваког значаја ћирилици, јер она сигурно није само техника за бележење језика.

Препоруке:

"С друге стране,Грујић сигурно није нимало у праву кад би да решење питања ћирилице у Србији, у нашим оваквим условима,сведе само на стандардизацију, јер код нас нема ни институција ни одшколованих стручњака који могу да се том стандардизацијом баве на начине како се то по напредном свету ради"

Не треба бити доктор наука да би се разумело да језик треба да буде стандардизован.
То је врло једноставна политичка одлука коју треба да донесу они који плаћају лингвисте.
Она може бити донета или "од горе", ако изабрани представници народа то схвате и позабаве се тиме (под условом да они владају, у шта искрено не верујем), или може бити донета под притиском нарасле свести народних маса да смо потпуно мимо света са оваквом "демократијом" у језику, и да тога нема више нигде.

Препоруке:

Драгољуб Збиљић: "[...] првог "институционализованог" и свесрпког [...]".

+++

Колико је мени познато оснивач првог удружења за заштиту ћирилице јесте већ сада покојни песник Славко Седлар из Вршца.

Међутим, светосавски пут је јасан. Два брата су се измирила над моштима свога оца.

Ваљало би да се неко обрати свим седам удружења за заштиту ћирилице како би се окупили у вези заједничког деловања, јер неслога није решење.

Препоруке:

За то је потребно уложити велике напоре да би се људима саопштиле праве информације, знам из прве руке, јер кад сам пријатељима објашњавао да Грци имају једно писмо, грчки алфабет, убеђивали су ме да није тако, путовали су они у Грчку и видели да су путокази и на латиници.
Путовали су и у Бугарску и Русију и видели исто. Зато треба бити информисан, знати појмове, то није наука, али има много њих који се бусају да су лингвисти а не знају ништа о томе, о транслитерацији појмова, о међународним обавезама у вези тога итд.

Кад људима будемо приближили ситуацију која влада код нас, сазреће време да уређивање језика и смањиће се могућности за манипулације разних врста.
Ми немамо никакав разлог да питање писма решавамо дугачије него што је оно решено у цивилизованом државама, осим наравно ако немамо неке задње намере, неки овде кад се потегне питање српског језика као политичко побегну у лингвистику па крену да објашњавају како нам је језик са Хрватима један.

Препоруке:

А исти ти, кад се помене уређивање језика лингвистичким путем, уз помоћ правописа, речника и грматике, они беже у политику па би да питања језика решавају Уставом, тачније говоре о уставној норми и о томе како је Устав решио питање писма

Препоруке:

"Г-дине Видићу, шта ће нам НСПМ у одбрани ћирилице?"
(Д.Б.)
Треба нам да би наша мисао о ћирилици као српском националном сибмолу стигла до срца и свести што већег броја Срба.Јер ако она то (више) није, него је само скуп знакова којима се записује језик, треба одмах прихватити стандард само хрватске латинице у језику који се данас зове српски,а сутра би овакви Срби могли прихватити и хрватско име језика.Ионако се Загреб припрема за нови центар југозоне.
Ништа без медија.
Нико ни приближно није пружио отпор издаји Косова као НСПМ, па се зато само од њега може очекивати "пружање отпора ћирилицом" ( Сл.Антонић).
Чак и да газде медија нису антисрби,они запошањавају оне који су на филозофским факултетима научени је ћирилица пуко средство споразумевања,па су за хрватску латиницу

Препоруке:

Г-дине Видићу, не кажем да је то погрешан пут који предлажете, али се Закон о Правопису српског језика може саставити до краја овог дана.

Нацрт закона се може до краја следеће недеље поднети Народној скупштини, али шта вреди када када свих седам удружења за заштиту ћирилице неће бити једногласне у овом подухвату.

Ефикасне методе у решавању питања српског језика се могу спровести за мање од седам дана.

Препоруке:

В, Грујић вели:
"Она може бити донета или "од горе", ако изабрани представници народа то схвате и позабаве се тиме (под условом да они владају, у шта искрено не верујем), или може бити донета под притиском нарасле свести народних маса да смо потпуно мимо света са оваквом "демократијом" у језику, и да тога нема више нигде."

Технички или техницистички то јесте тако. Одлука је и донета да се научници и стручњаци баве стандардизацијом језика и, свакако, писма. И научници и стручњаци су поставили норму и изабрали у правопису решење за писмо.

И шта смо добили -- никакав (безвредан)српски језички стандард и решење питања у двоазбучју изван света, па је последица -- убрзавање нестајања, тј. замене ћирилице туђим писмом.
Дакле, немамо научнике и стручњаке за питања стандарда.
Верујем да би хрватски стручњаци могли да замене наше које немамо.
Шта сада?
Да ли увести стручњаке из Хрватске? Они би нам за новац знали и умели помоћи, пошто српски лингвисти, очигледно, неће.

Препоруке:

"Колико је мени познато оснивач првог удружења за заштиту ћирилице јесте већ сада покојни песник Славко Седлар из Вршца" (Бабић).

То заиста никад нисам чуо! А ако нисам чуо, не мора да значи да то није тачно. Ако то неко зна, добро би било да нам предочи решење о оснивању тог Седларевог Удружења са свим подацима да би моја маленкост знала п да не греши душу спомињући себе као оснивача првог удружења те врсте.

Ако то Ви, Бабићу, знате тачно, предочите документ о томе. Мало ми је необично да не знам за тај податак. С великим уважавањем и захвалношћу бих говорио о поч, Сердару ако бих имао званичан и тачан податак о томе што кажете.

Препоруке:

"Технички или техницистички то јесте тако. Одлука је и донета да се научници и стручњаци баве стандардизацијом језика и, свакако, писма. И научници и стручњаци су поставили норму и изабрали у правопису решење за писмо. "

У српском језику се данас реч млеко може записати на чак 4 начина, и сва 4 су по стандарду, млеко, млијеко, mleko, mlijeko.
Није потребно бити научник да би се схватило да то није стандард.
Кинези су пре пар деценија излазили на референдум са питањем који ће дијалекат бити узет за стандардни, мандарински или кантонални, нама треба сличан референдум, а не приче квазинаучника и кукумавчења о српском писму и заштити истог, уосталом и ликови као што су Бугарски и Пижурица се слажу да треба заштитити ћирилицу, што је само по себи индикативно...В

Препоруке:

"А исти ти, кад се помене уређивање језика лингвистичким путем, уз помоћ правописа, речника и грматике, они беже у политику па би да питања језика решавају Уставом, тачније говоре о уставној норми и о томе како је Устав решио питање писма" (В. Грујић).
1.
Уз све поштовање Грујићу за његове неке добре предлоге и погледе на стандард српског језика и писма (у чему се с њим готово нимало не разли8кујем), принуђен сам да му кажем да је његово не само потцењивање одредбе о језику и писму него и његово кривотворење уставне одредбе, прецизније њено претварање у "нормирање језика и писма" -- поптуно погрешно и бескорисно, ако н и сасвим штетно.

Наиме, Устав у Члану 10. није одређивао никакву норму у језику и писму ни на који начин (Устав тиме и не може и не треба да се бави). Он је само, у складу са језичком науком и светском начину решења питања писма изабрао и и констатовао као природну службену обавезу: српски језик и ћириличко писмо. И ништа даље од тога.

Препоруке:

"...или може бити донета под притиском нарасле свести народних маса да смо потпуно мимо света са оваквом "демократијом" у језику,..." Грујић

Ко и чиме да изврши притисак када тако нешто не би хтео да објави ниједан медиј.

И из овог Грујићевог текста видим да је Видић добро писао да Грујићу уопште није важно које ће једино писмо бити у српском језику,него му је важно само то да буде једно.Уосталом,Грујић је и писао да је против било какве одбране српске ћирилице.

Одушевљен сам оним транспарентом на НСПМ ЋИРИЛИЦА=СРБИЈА и поруком оне девојчице МОЈА ЋИРИЛИЦА-ДАНАС И ЗАУВЕК.И сматрам да се притисак јавности може остварити само на националној копчи. А за оно показивање фотографије Анте Павелића, посебно признање НСПМ-у.
Притисак на власт се може вршити само на националној карактеристици писма, а то ће довести до једног писма у српском језику, као што је у целом свету.
Какву би поруку народу могао послати Грујић без указивања на националну вредност ћирилице ?

Препоруке:

2.
И, после тога, то што је у Уставу нормално и природно, за све Србе у Правопису српскога језика (Матица српска, Нови Сад, 2010, стр. 17) неприродно и у несагласности с целим светом нормирано је двоазбучје: српска ћирилица и хрватска латиница, коју су избегли да назову хрватском, па су је описно тако назвали: "латиничко писмо из времена српско-хрватског језичког заједништва".

То је та стандардизација српског језика и писма, тј. писама. Сто година већ "оболели" од сербокроатистике (лажне науке), српски лингвисти су се подсмехнули и Уставу и светској пракси, па су спровели оно од чега они, како видимо, сто година болују, а то је смешно "богатство двоазбучја" на коме Срби могу да се "обогате само губљењем, тј. замењивањем ћирилице.
И -- зашто је потребно да у 21. веку Срби напусте своје писмо које им је служило претходних више од хиљаду година не показавши ни један недостатак за српски језик у односу на хрватску абецеду, већ само предност.

Препоруке:

Владислав Грујић и ово каже:
"У српском језику се данас реч млеко може записати на чак 4 начина, и сва 4 су по стандарду, млеко, млијеко, mleko, mlijeko.
Није потребно бити научник да би се схватило да то није стандард".

Питање је да ли није потребно бити научник да би се нешто у језику схватило. Биће, Грујићу, да је то ипак потребно. А потребно је зато што су они који нису научници (него србокроатисти) такву норму и успоставили.
Баш супротно Вама, убеђен сам да то морају да решавају стручњаци за ту област, а не лажни стручњаци или нестручњаци.

Препоруке:

За Д. Бабића:

Нађох да је поч. Седлар оснивач прве хаику библиотеке, за удружење за заштиту ћирилице не нађох. Каже овако:

"Један је од оснивача прве хаику библиотеке, «Мацуо Башо», у Оџацима 1986. године. На чију иницијативу је она основана..."

Препоруке:

„И из овог Грујићевог текста видим да је Видић добро писао да Грујићу уопште није важно које ће једино писмо бити у српском језику,него му је важно само то да буде једно.Уосталом,Грујић је и писао да је против било какве одбране српске ћирилице. “

1.
Алекса, ни ви ни ја нећемо и не можемо сами да одлучимо које ће бити писмо српског језика. И нећемо одлучити сами (мислим на референдум). То што је нешто важно мени или вама не значи да је важно и неком другом, одлучиће већина (бар би тако требало) у складу са својом перцепцијом ствари и информацијама које буде имала, и тек тада би ћирилица могла да постане национални симбол.

А данас вршити притисак на власт на националној црти писма је смешно, национални симбол је нешто по чему се нација препознаје, а како нас да препознају кад је све ређе користимо, мислим на обичне људе, и зашто би власт дала ћирилици национални карактер и таквој ситуацији?

Препоруке:

2.
Тиме што је ви данас проглашавате за национални симбол не постижете ништа осим што ћете добити одговор „латиница је данас српска колико и ћирилица“, и што ћете људе поделити на патриоте и издајнике.
Као што рекох, треба нам једно писмо у оквиру стандарда, и то треба обичном човеку да буде јасно.
Даље, обичне људе треба убедити (а мислим да то неће бити нарочито тешко), да то писмо, имајући у виду нашу историју, културу, традицију и баштину, може да буде само ћирилица.
Све друго, поготово запенушане приче о нацији, патриотама, издајницима (који се намножише на преко 80%) нас не води циљу.

Препоруке:

"Баш супротно Вама, убеђен сам да то морају да решавају стручњаци за ту област, а не лажни стручњаци или нестручњаци."

Да, још само да видимо који су лажни а који су прави, и ко ће то да утврди...

Школовани стручњаци су то питање и решили данас, и то уз опаску да немају мандат да се баве жандармисањем над језиком.

А ја само тврдим да мора постојати жандарм који ће да каже, ако не решите питање језичке норме српског језика не очекујте плату првог у месецу.

Препоруке:

Хитно треба мењати акте Србије и Републике Српске како бисмо вратили место ћирилици које јој припада.Сваке године смањујемо наталитет, све нас је мање, а ћирилице посве мало.Погледајте колико је има у натписима фирми у градовима и селима, на прсте да иѕбројиш написано ћирилицом, све врви од латинице.Зато Немању треба подржати у борби коју води за место ћирилице у држави.Треба чувати своју државу, свој језик и своје писмо.То је светиња која нам је остала, па оставимо и ми својим потомцима наслеђе од својим предака.Замериће нам што ове просторе остављамо све празније, мали наталитет, а још мање ћирилице.

Препоруке:

"Као што рекох, треба нам једно писмо у оквиру стандарда, и то треба обичном човеку да буде јасно" (Грујић)

Ово готово мисто овако сам напоисао бар хиљаду пута. И то сматрам не само потпуно тачним, него и једино природним.

Једино је проблем у томе што то неће да чују српске језичке институције и институционални лингвисти.

А да је српска ћирилица српски национални симбол и да је издана од институција и сербокроатиста -- такође је истина од које можемо бежати, али се побећи не може. Та нас истина увек стигне.

Препоруке:

"Алекса, ни ви ни ја нећемо и не можемо сами да одлучимо које ће бити писмо српског језика .И нећемо одлучити сами ( мислим на референдум)."

Је ли то исти онај Грујић који је јуче тврдио да се питање писма решава САМО стандардом, а да Уставом ништа није решено? Није ништа решено јер се народ референдумом одлучио за ћирилицу.А биће уписано у правопис оно што реши народ на референдуму САМО ако победи латиница.

Следећи Грујићев став ће бити да се не признаје референдум из 2006.г. зато што на њему није било само једно питање : ћирилица или латиница.

Није било случајно оно што је Грујић писао да није важно то што је ћирилица пала на ове гране после чињења свакојаког насиља над њом , јер је и примање православне вере у Русији вршено огњем и мачем.

Видић је прозрео Грујићеву улогу већ и указивањем на чињеницу да је Грујић против уставне и законске заштите ћирилице.

Мислим да је Грујић довољно скениран и да је бесмислено даље бављење њиме.

Препоруке:

„Једино је проблем у томе што то неће да чују српске језичке институције и институционални лингвисти. „

И зато мислите да их треба Уставом и законима обавезати на то?
А чему тај околни пут, ако се зна да лингвисте плаћају исти ти који изгласавају законе?
Вероватно да би неко скинуо одговорност са себе и пребацио лоптицу другоме...

Препоруке:

„А да је српска ћирилица српски национални симбол и да је издана од институција и сербокроатиста -- такође је истина од које можемо бежати, али се побећи не може. Та нас истина увек стигне.“

Забадате главу у песак Збиљићу, ћирилица је данас издана од народа, већине народа, то је очито, институције могу бити туђе, могу бити квислиншке, али овде имамо нешто много горе од тога, и ја не видим ко је вас или мене позвао да диктирамо било коме шта су национални симболи овог народа.
Не може писмо којим се у Србији нажалост више скоро и не пише да буде национални симбол, национални симбол је нешто по чему је нација препознатљива, ћирилицу могу да виде као национални симбол Бугара на пример, а ми бисмо морали прилично да порадимо на томе да она то постане и код Срба.

Препоруке:

„Следећи Грујићев став ће бити да се не признаје референдум из 2006.г. зато што на њему није било само једно питање : ћирилица или латиница.„ (Алекса)

Референдумом је одлучено да је у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо. Како то ова референдумска одлука искључује постојање других писама у српском језику?

„Није било случајно оно што је Грујић писао да није важно то што је ћирилица пала на ове гране после чињења свакојаког насиља над њом , јер је и примање православне вере у Русији вршено огњем и мачем. “ (Алекса)

А ко је вршио то насиље? Да нису Загорци гањали Шумадинце да пишу латиницом? Ко данас гања Србе да пишу латиницом, Сплићани можда?

„Видић је прозрео Грујићеву улогу већ и указивањем на чињеницу да је Грујић против уставне и законске заштите ћирилице. “ (Алекса)

Нико да ми одговори, од кога се то штити ћирилица Уставом и законима?

Препоруке:

1.
"И зато мислите да их треба Уставом и законима обавезати на то" (В. Грујић)?

Грујић најчешће у полемици озмисли шта му одговара да ја "мислим", па онда оспорава то што би он желео да ја мислим. Ова реченица његова је типичан пример за тај његов ментални напор.

Никад нисам рекао да треба уставно и законски обавезати лингвисте на нормирање језика и писма. О Устав Србије у Члану 10. није никога обавезао ни на какву норму. Он је само, у договору с лингвистима, саставио природну одредбу на један службени основни, државни језик и на природно у светској пракси одређивање једног писма за један језик. Устав само наводи да је то српски језик и ћириличко писмо. И шта је ту, изван светске праксе и лингвистике, "нормирао" Устав и на шта је то Устав "обавезао" лингвисте а што није било с њима у договору кад је реч о формулацији првог става Члана 10. Устава и кад је и формулацију тог члана дао лингвиста.

Препоруке:

ВЛАДИСЛАВУ ЂОРЂЕВИЋУ

Ви сте написали лијеп чланак о ћирилици,па не могу да схватим како можете сврставати Грујића у исти тим са Видићем и Збиљићем.Он је типичан изданак "друге Србије".
Пошто му је Видић одржао лекцију, ево га опет скаче сам себи у стомак. На то му укаже Алекса нарочито својим првим пасусом, али он то прескаче, па понавља као навијена плоча.Толико цинизма, ироније и ругања сваком покушају Срба да стану на ноге, има још само код Петра Луковића.
Зато је добар онај приједлог да га треба игнорисати. Баш ме чуди што Збиљић има потребу да му нешто
доказује.

Препоруке:

2.
Ни на шта их није у норми обавезао. Само су се сами они обавезали на природност и нормалност у Уставу.

Зато, уместо што наводи Грујић да сам тврдио оно што нисам, било ни пристојно да Грујић објасни свима шта је то што се односи, по њему, у Члану 10. Устава Србије на некакво нормирање језика и писма. каква је то норма и у чему тај Члан 10. није допуштен у Уставу. Како би то друкчије Грујић Формулисао тај Члан 10, па да у њему не буде тог "нормирања" језика и писма? Шта би то могао Грујић да промени, а ко не једино да уместо ћириличког писма унесе латиничко писмо. Је ли то, Грујићу, уставна грешка што нису наведена два писма или што није наведено само, уместо ћириличког писма, латиничко писмо. Нека се изјасни као Бугарски, Клајн, Милосављевић... Они су бар јасни шта желе, а Грујић све увија у хладне облоге да би неко други споменуо двоазбучје или латиничко једноазбучје, па да Грујић каже да тако треба, али да дода: "Нисам то рекао."
Нека једном каже Грујић шта му смета у Уставу.

Препоруке:

Поштованом Поповићу:

По мом мишљењу све сте овде лепо и тачно запазили.

Лепо сте ме, индиректно, питали, па да Вам уљудно одговорим. Расправљам се с Грујићем само зато што волим разговор с људима који супротно мисле, па чак и кад видим да код њих нема добре намере. Ипак, како се трудим да ценим људе и волим, непријатно ми је да закључим да је неко у контрадикторностима и неоправданој упорности да зачикава и замумуљује проблем "непоправљив". А Грујић је карактеристичан по томе што понешто исправно каже, а онда чим види да си сагласан с њим, он одмах тражи вештачко "оспоравање".
Посве је занимљив човек тај Грујић, а посебно по очигледној жељи и потреби да смишљено наопако изврће ствари и приписује другоме да тај други мисли оно што би он желео да мисли.
Мора се признати, Грујић је напоран саговорник, с превише ироничности и сарказма.

Препоруке:

Дарко Бабић

Много сте ме обрадовали својим смисленим предлогом о доношењу Закона о правопису српског језика.За такву могућност први пут чујем ,и чини ми се да је реална, чим постоји Закон о речнику српског језика.
Мислим да није потребна сагласност свих удружења за покретање те иницијативе,а СРПСКА АЗБУКА је сагласна.
Видим да сте добронамеран човек и хвала Вам на предлогу за помирење.
Рекли сте :"Међутим,предност у односу на одбрану ћирилице има неслога."
Верујте ми да је проблем неслоге преувеличан, и да је он више последица нервозе због све лошијег положаја ћирилице. Као и Љубиша Јовановић и ја сматрам да је боље да има што више удружења,и да се у данашњој ситуацији нема шта удруживати. Али се могу договарати заједничке акције.
Ви сте напоменули да је прво удружење основано у Вршцу и видели сте како реагује Збиљић.Пре него што сам њега упознао завршио сам један свој чланак , објављен у Политици , отприлике овако :"Кад бих чуо да да је негде основано удружење за одбрану

Препоруке:

1.
"Забадате главу у песак Збиљићу, ћирилица је данас издана од народа, већине народа, то је очито, институције могу бити туђе, могу бити квислиншке, али овде имамо нешто много горе од тога, и ја не видим ко је вас или мене позвао да диктирамо било коме шта су национални симболи овог народа" (В. Грујић).

Грујић својим контрадикторностима самом себи стално говори тако да се примети да жели да забада зарђале ексере у здраве ноге. То јест, да жели да се овде води расправа у његовом ћорсокаку у коме би се зауставила свака борба за српску ћирилицу. Он је много штетнији од сербокроатиста иако се види да тачно и они и Грујић с њима знају шта хоће -- хоће да се на лукавству настави коначан изгон српске азбуке међи Србима.
Грујић не само да не забада главу у песак, него овде лети носећи за собом транспарент: "Пређите на ћирилицу, узалудна вам је борба!"

Препоруке:

1. део
Окривљивање народа од неког Катане, па сада на исти начин од Грујића је у незнању смешно. Никада до сада и нигде није "народ" уводио у неки језик писмо, нити је "народ" то писмо одбацивао. Зато је смешно бацати колективну кривицу на српски народ који је, тобож, "одбацио ћирилицу". Ћирилицу су осудили на смрт (замењивање хрватском абецедом на Новосадском договору (1954) комунисти злоупотребом српских сербокроатиста. То је остало записано у расправи на Новосадском договору, а та расправа је објављена у Летопису Матице српске. О томе нико није писао и предочио ту чињеницу све до 2010. године. То су истражили до танчина мр Ђорђе Јањатовић у сатадњи бса Драгољубом Збиљићем и тај налаз је, као прилог, објављен у књизи Д. Збиљића "Срби на туђем писму" (Ћирилица, Нови Сад, 2010, стр. 106-149).

Препоруке:

Дарко Бабић - наставак

ћирилице,помогао бих материјално."Ускоро чујем да је основано удружење у Новом Саду, пронађем Збиљићев телефон и јавим му да оде у продавницу и подигне плаћени телефакс. Прва порука је послана мени и то приближно ова :"Немања, брате, хвала Вам,спасили сте ме." ( мољакања да да се однекле пошаље факс).Ускоро је био скуп на Филолошком факултету у Београду, на којем је Збиљић у свом реферату поменио моју помоћ. Зацрвенео сам се од стида кад је устао проф. др Слободан Турлаков, наклонио се према мени , прекрстио руке на грудима и рекао :"Господине,клањам вам се до земље." Не треба ми друго и веће признање до краја живота за мало служење отаџбини, а камоли да приграбљам себи нека првенства. Грујић ово зове патетиком и руга јој се, али она иде уз приврженост отаџбини учињеним делима.
Молим Вас да се јавите на е пошту Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели .

Препоруке:

2. део
А на том скупу 1954. године није учествовао српски народ, нити је ишта о томе питан, него су учествовали комунисти и сербокроатисти, као лоши самоизабрани предтавници народа. Никад "народ" није уводио ни одбацивао писмо. То су увек чиниле институције или појединци, као што је Турцима, на пример арапско писмо заменио Ататурк, али не лукаво, преко немогућег двоазбичја, него једном одлуком, не питајући ништа о томе Турке.

Према томе, колективно окривљивање српског народа да је он, тобож, "одбацио ћирилицу" ни на шта остинито о нормално не подсећа. Подсећа једино на неког Катану -- Грујићевог превише "блиског" подржаваоца у тој бесмисленој замисли о колективној кривици Срба којима је насилно наметнута латиница преко комунистичког налога, а у институционалној "изведби" сербокроатиоста.

У сваком случају, оваква омраза на српски народ излетела је овде из неког Грујићевог лонца који је неконтролисано "експлодирао" лошом намером ударен.

Препоруке:

Бабићу и Видићу -- 1.

"Много сте ме обрадовали својим смисленим предлогом о доношењу Закона о правопису српског језика.За такву могућност први пут чујем ,и чини ми се да је реална, чим постоји Закон о речнику српског језика" (Н. Видић).

Лепо је то замишљено. Бабић има јак смисао за логику. Али кад знамо да би у сачињавању тог закона били неизоставно укључени (нажалост, не ни Бабић Ни Видић)лингвисти,м правописци из српских институција, рецимо Клајн и Пижурица или неко њима сличан, онда је јасно да би тај закон о правопису озаконио правопис са српском ћирилицом и "латиничким писмом из српско-хрватског језичког заједништва", онда би такав закон био не само непотребан него и штетан. Зато сматрам док се српски научници за језик и писмо у институцијама не очисте од ненаучне сербокроатистике, нема очувања српске азбуке.

Препоруке:

Бабићу и Видићу -- 2.
Зато се Грујић "уби"" да овде докаже да Устав не треба да се бави ни на који начин језиком и писмом, него само овакви његови стандардолози. Зато он не осећа национални значај ћирилице и подсмева се оним Србима који воле писмо не као технички знак, него као национални српски симбол првога реда. И онда се спрда с тим тврдећи да ми "немамо права" да одређујемо шта је национални симбол. А симбол се не одређује. Он се осећа. Он зна да на тај начин одлази ћирилица у неповрат ако се Србима угуши сећање да се ћирилица не прогони као технички знак, него баш као српски симбол (знак). Срби, као и сви други, имају не само права неку и пријатну дужност да се природно поштују и да се везују емотивно за све што је српско, а да поштују све вредности које нису српске.

Препоруке:

Збиљићу, већ се више пута понављам, у Уставу стоји то што стоји, да не наводимо поново члан 10.
Ви сте дали своје тумачење службене употребе писма, ја бих волео да оно стоји, али очито да не стоји. Једини је Уставни суд меродаван да даје тумачење члана 10, те ми није јасно зашто им се нисте обратили да проверите исправност вашег става. С обзиром на досадашња тумачења Уставног суда, нпр. у вези са Законом о путним исправама, или Правилником о регистрацији возила, јасно је да је ваше тумачење само ваше, и да прилично аутистично звучи то непрестано понављање како све потпада под службену употребу језика и писма. Ја сам вам чак као паралелу навео и пример Француске где службени језик не искључује употребу других језика у неким областима.
Дакле, јасно је да се Уставом и законима питање језика не може решити, Устав и закони су добри једино за сукобљавање и држање питања писма и жижи јавности,

Препоруке:

те ми у том смислу није јасно због чега удружења за ћирилицу не користе законску регулативу као полугу, зашто не изазивају инциденте и не траже поштовање службене употребе писма, макар и на суду, макар и ако критична маса не постоји, а то нам је нажалост познато.
Као што рекох, законска регулатива је поделила језик и увела једна правила за службену употребу, а друга за остале области, и то не може бити наш циљ, наш циљ мора да буде стање какво имамо с писмом у другим језицима.
Међутим, то захтева приличну дозу истине, на коју много очито нису спремн. Најпре захтева другачије одређење према историјским околностима и личностима, поготово Вуку, затим разумевање да је пре век и по направљен стандард заједничког језика са два писма, и да отуда потичу сви наши проблеми.

Препоруке:

Даље, треба се осврнути на то откуд пракса третирања језичких питања Уставом што нема нигде другде осим у бившој СФРЈ, и схватити да је то хрватски изум за деловање у оквирима заједничке државе и језика, уперен против заједнице.
Имајући у виду све ово, постаје јасно да је пут одбране писма свакако дуг, трновит и препун странпутица те да никако не смемо изгубити из вида горе наведене чињенице.
Мој став сам овде већ изнео у коментарима, обични људи треба да сазнају и схвате да смо мимо света и да нешто не штима, а то се неће постићи законима и казнама, већ упорним информисањем обичног човека. Као на примеру мог пасоша, због чега пасош није урађен као у другим државама, Бугарској, Русији, Грчкој? Када свест нације буде сазрела, урадиће се оно што је нормално да се уради, без прозивања издајника, без националне патетике јер ионако имамо довољно подела у народу.

Препоруке:

И само још да кажем да сам своје ставове годинама, па и више од деценије испробавао и усавршавао на разним форумима у дискусијама са људима супротних погледа, да не кажем латиничарима, и да би неке коментаторе овде просечни форумски латиничар или неутралац појео за доручак.

Препоруке:

"А ко је вршио то насиље? Да нису Загорци гањали Шумадинце да пишу латиницом? Ко данас гања Србе да пишу латиницом, Сплићани можда" (Владислав Грујић)?

То је прави Грујић и његов погани манир. Није могао од нервозе и цинизма да се уздржи, него све овим рече овде сада.

Није Грујић, необразован и незналица, он је само дрзак и злонамеран, како се овде најбоље види.

Грујић зна, а жели да сакрије, да нису ни Загорци ни Шумадинци јурили Србе да пишу латиницом у Србији, него су их на то нагонили свим средствима комунисти и злоупотребљени од комуниста српски сербокроатисти. Зна Грујић, него сакрива, да нису из Хрватске по Србији јурили ћириличаре. Они су у ендехау доносили Законску одредбу о забрани ћирилице (25. травња 1941), а и данас се тамо зачас окупи у Загребу 80-ак хиљада протестаната да би се забранило спровођење хрватског Устава и Закона о службеној употреби језика и писма, по коме Срби имају тамо право на свој језик и ћириличко писмо. Овде су довољни неки "грујићи

Препоруке:

Овде има толико добрих намера (изузеци су Грујићеве очевидно лоше намере), али врло мало свесности о томе како једино може да се врати српско ћириличко писмо у пуни живот.

1. Враћање ћирилице није могуће без институција и стручњака у њима (мисли се на Матицу српску, САНУ, Институт за српски језик у САНУ, а тек после тога долазе школе и стручњаци у њима) који ће донети правопис с решењем питања писма као у "хрватзском", мађарском и било ком језику у Европи и шире. Дакле, правопис је тај који прописује писмо у језику. Ово како је сада у Правопису српскога језика (два писма) значи коначну смрт ћирилици.
2. Варају се сви који мисле да се без језичких стручњака и институција за српски језик може вратити ћирилица у језик Срба.
3. У враћању ћирилице народ није одлучујући фактор. Увек су о томе одлучивале институције и(ли) појединци у њима.
4. Како још не постоје у Србији институције за српски језик, него постоје, практично, и даље институције за српскохрватски језик, нема ћирилице.

Препоруке:

Назив удружења/савеза:"Удружење Свесловенске писмености и заштите ћириличног писма"
Матични број:28075979

Назив удружења/савеза:Удружење за очување ћириличног писма "Живословље"
Матични број:28100701

Назив удружења/савеза:Српско удружење "Ћирилица" Београд
Матични број:17787284

Назив удружења/савеза:Дани ћирилице Баваниште
Матични број:28099762

Назив удружења/савеза:Удружење грађана "КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ"
Матични број:17705237

Назив удружења/савеза:УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА ЗА ЗАШТИТУ СРПСКОГ ПИСМА "СРПСКА ЋИРИЛИЦА"
Матични број:28084854

Назив удружења/савеза:Удружење за заштиту ћирилице српског језика
Матични број:08724954

Матични број:08174482
'САВА' ДРУШТВО ЗА ОЧУВАЊЕ ИСТОРИЈСКЕ ИСТИНЕ, СРПСКОГ ЈЕЗИКА, ЋИРИЛИЦЕ И ОДБРАНУ КОСОВА САВА
Нова Пазова
Стара Пазова
ЛЕЊИНОВА 1

Препоруке:

Матични број:08741476
УДРУЖЕЊЕ ЗА ЗАШТИТУ ЋИРИЛИЦЕ ВРШАЦ
Вршац
Вршац
ШУМАДИЈСКА 1 А
СЛАВКО СЕДЛАР

Матични број:17705237
УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА 'КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ'
КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ
Београд (Стари Град)
Београд-Стари Град
ПОП-ЛУКИНА 12
ИВАН СТРАТИМИРОВИЋ

Назив удружења/савеза: "Српска Ћирилица"
Матични број: 28120958
Вука Караџића 12, Београд - Стари Град
Име и презиме: Дамњан Кнежевић

+++

Не могу тврдити да је удружење Славка Седлара код нас било прво удружење за заштиту ћирилице, али знам да се тврдило да је најстарије.

Агенција за привредне регистре је најмеродавнија да приликом одлучивања које најстарији, ако је то некоме у опште важно.

Препоруке:

„Никад "народ" није уводио ни одбацивао писмо. То су увек чиниле институције или појединци“ (Збиљић)

Да, о том институционалном увођењу писма где се народ ништа не пита бисте могли да се упознате ако бисте мало прочитали о Бењамину Калају и његовом покушају увођења земаљског језика и латинице међ' Србе у Босни. И да, управо због народа који се "ништа не пита" је све остало на покушају.

„Грујић зна, а жели да сакрије, да нису ни Загорци ни Шумадинци јурили Србе да пишу латиницом у Србији, него су их на то нагонили свим средствима комунисти и злоупотребљени од комуниста српски сербокроатисти.“ (Збиљић)

Збиљићу, а ти комунисти одакле су они и који су они, да нису можда пали с Марса? Па они данас сви почивају по алејама великана, а њихов вођа лежи у елитном насељу српске престонице, док његова ионако велика популарност међу Србима све више расте како време одмиче.

Препоруке:

„Зато он не осећа национални значај ћирилице и подсмева се оним Србима који воле писмо не као технички знак, него као национални српски симбол првога реда“ (Збиљић)

Ево да вам на примеру покажем шта значи кад појединац доживи писмо као национални симбол. Кад сам пре можда 15 год мом добром пријатељу предложио да један технички рад напишемо ћирилицом, он ме је упитао зашто бисмо, и ко ће да скаче са писма на писмо због оних силних енглеских скраћеница. На моју опаску да је ћирилица наше писмо и наш национални симбол (тада сам заиста тако мислио), он је одговорио да је то несумњиво тако, и да се он због тога увек и свуда, чак и у иностранству, како је рекао, потписује ћирилицом. И то је то, он је свој дуг националном у домену писма одужио. Тако ето ми Срби добисмо не писмо за језик већ писмо-симбол, писмо за посебне прилике, славе, и писмо за надгробне споменике, да будем ироничан, то нас је довело до тога да је ћирилица завршила на гробљу.

Препоруке:

Збиљић

Бабићу и Видићу

Можда и ово разилажење у вези са Законом о правопису српског језика сведочи о томе да је добро то што има више удружења за одбрану ћирилице.Јер је онда у њу укључено више људи, па је теже приговарати да је на страни ћирилице само неколико лудака који се боре са ветрењачама.
Постоји опасност да буде озакоњено двоазбучје , али је горе од тога да се не чини ништа, јер се сваки дан одвија процес латинизације као да двоазбучје већ јесте озакоњено.Овде је чекање исто што и не покушати да се лечи рак.
У припреми Закона вероватно не би могли бити укључени Клајн и Пижурица ,јер ћемо доказивати да је двоазбучје у Правипосу Матице из 2010.г. приватлук Мате Пижурице. Ми бисмо службено и јавно предложили правном тиму професора Збиљића ,уз образложење да је својим књигама и јавним наступима даказао да је експерт број један у овом домену лингвистичке струке.
Следи наставак

Препоруке:

Бабић ме је подсетио да је удружење СРПСКА АЗБУКА у вези приватлука Мате Пижурице овако писало Министарству просвете у својој студији дана 08.10.2012.г. :

"Видели смо да проф. Пижурица чак наводи да је Матица српска добила сагласност за штампање правописа од правних наследника Правописа Матице српске из 1993.г. акад.Пешикана, Јерковића и њега.Томе треба додати и чињеницу да је он у писаном образложењу разлога кашњења припреме новог правописа за претпрошлу изборну Скупштину Матице навео да се нико не усуђује да мења поставку академика Пешикана (по којој српски народ има српскохрватски језик са два писма).Он је тиме ставио правне наследнике ауторског права изнад Устава."

На поменуту студију одговорила је помоћница министра Весна Фила у две реченице у смислу да ће то Министарство и даље бринути о примени Устава.А своју искреност и одговорност нарочито је потврдила и својим латиничким потписом.

Због наведеног подржавам Бабићев предлог.

Препоруке:

Гдину Дарку Бабићу,

Много сам захвалан за ова побројана удружења за заштиту ћирилице.

Жао ми, врло поштовани Бабићу,што нисте предочили када су та удружења основана, па не може се знати које је прво, друго итд.

На жалост, нисте предочили тачно ни назив нашег Удружења за заштиту ћирилице српског језика "Ћирилица". Основано је на Сретење, 15. фебруара 2001. године највише мојим скромним заузимањем.
Ви сте навели Седларево удружење, али очигледно, тамо је ћирилица била само наведена као део у заштити. А таква "удружења" којима је ћирилица само била узгредно заштићена тешко је сматрати "удружењем за заштиту ћирилице". Уосталом, "удружење за заштиту ћирилице" као општег писма, а не српског, није "удружење за заштиту српске ћирилице". Јер, заштита је потребна само нашој ћирилици, јер другим ћирилицама није одузет суверенитет у њиховим језицима.

Препоруке:

Гдину Дарку Бабићу -- 2.

У том смислу, нисте подастрли чист и врло важан временски доказ да Удружење за заштиту ћирилице српског језика "Ћирилица" (15. фебруар 2001) заиста није прво удружење за заштиту српске ћирилице јер је она једина директно не само угрожена, него у 90 одсто случајева већ замењена у Србији.
Наравно, немам права ни да тражим од Вас те доказе јер је Ваша добра воља одлучујућа. Али ако кажете да мислите да "Ћирилица" "није прво удружење за заштиту (српске) ћирилице", а ја мислим да јесте, тада имам моралног права да тражим да предочите датум и назив удружења.
И још ово, ако је било неко удружење за директну заштиту српске ћирилице, а не апстрактно ћирилице, пре "Ћирилице" и ако то сазнам тачно не само да ми неће бити нимало жао што нисмо ми први, него ће ми бити част да истичем тог првог јер је мојој маленкости увек била важнија српска ћирилица и српство, а личност своју сам увек у томе сматрао искрено не баш потпуно неважном, али свакако неупоредиво мање важном.

Препоруке:

Уваженом Видићу -- 1.

"У припреми Закона вероватно не би могли бити укључени Клајн и Пижурица ,јер ћемо доказивати да је двоазбучје у Правипосу Матице из 2010.г. приватлук Мате Пижурице. Ми бисмо службено и јавно предложили правном тиму професора Збиљића ,уз образложење да је својим књигама и јавним наступима даказао да је експерт број један у овом домену лингвистичке струке" (В. Видић)

Увек сам ценио искреност и снагу, као и лично пожртвовање у Видићевој жељи и раду да се сачува српско писмо као важан, ако не и најважнији српски симбол. Маја је у вези са свим законима за било шта у вези с језиком и писмом бојазан у томе што Срби немају још ниједне здраве институције за српски језик. То су и даље чисти сербокроатистички репови који су се само формално "прешалтовали" на "српски језик", а, у ствари, они су ортодоксни научници и стручњаци за српскохравтски језик, а буквално они не знају данас шта је стварно српски језик и српско писмо.

Препоруке:

Уваженом Видићу -- 2.

Пошто из професионалне обавезе и жеље и своје јаке заинтересованости пратим рад свих тих институција и њихове јључне резултате и дела, знам ово што малопре рекох и по овоме. Када се одлучивало деведесетих година у Матици српској да се објави нови правопис, он је био сачињен строго у складу с Новосадским договором (1954). И када су нас Хрвати бацили пред свршен чин на који Срби нису могли никако и ничим више да утичу, било је расправе о томе да ли да се објави так нови правопис, како је био и припремљен, под називом Правопис српскохрватског језика. И у последњем тренутку пред штампање (зато је штампање и каснило, јер је на насловној страни писало 1993. година, а већ је газила 1994. кад се одштампани Правопис појавио се правопис под новим насловом, тј. називом језика. Ништа у њему није промењено, само је формално стајало Правопис српскога језика уместо назив ца српскохрватског језика, како је дом последњег часа било планирано да буде.

Препоруке:

Уваженом Видићу -- 3.

И сада се надати да би ти стручњаци данас сачинили нормалан закон о правопису и нормалан правопис, равно је надати се да ће Србија у року од пет година постати прва светска сила у наоружању.
Сваки закон и правопис у вези с језиком и писмом Срба сачињавали би такви стручњаци (без сумње институције не би дале да то раде неке друге инститзтуције и појединци, па ни удружења за заштиту ћирилице). Ако би и прошао предлог да међу законописцима буду неки видићи или збиљићи, свеједно је, они не би успели да наметну институцијама и појединцима из тих институција ништа нормално у вези с ћирилицом и њеним суверенитетом у језику Срба и само бисмо им били формално покриће како су укључили у израду и "друге", а не само себе. То се ради и за новац, па и у том смислу не би томе имали приступа неграбежљиви људи и истински заинтересовани за спас српске азбуке.

Препоруке:

Уваженом Видићу -- 3.

Постоји Закон о изради речника, али он такође не смета сербокроатистима да и даље сачињавају нове томове Речника српскохрватског језика. Постоји о нормална, усклађена с праксом целог света у решавању питања писма у појединачном језику (једноазбучје), па опет нико то од институција не уважава а у Правопису српскога језика (издање из 2010, стр. 17) то правописци не само да не уважавају него се спрдају с том народном одредбом тако што је цитирају чак на 15. страни, чак признају да је ћирилица "маргинализована", признају, дакле, да је учињена безначајном,и поред тога на 17. страни буквално и директно, противно пракси целога света, о здравом разуму спровели су свој хир и одузели су ћирилици природан суверенитет какав је ћирилица имала у Србији у српском језику вековима пре 1954. године.
Какав Устав, какав закон, каква удружења без пара и икакве подршке ичије могу да ибеде плаћене наопаке институције?

Препоруке:

Уваженом Видићу -- 4.

А народ (којег неки Катана као и Грујић овде оптужују да је он "напустио ћирилицу", као да је игде народ одлучивао о увођењу или напуштању писма) само је обезбеђено место (плац) само за државну грађевину, али темељ грађевине -- државе и зидови и кров јесу државне и стручне институције које чувају државу. Народ је моћан само да те институције кроз порезе плаћа, али -- ако оне не раде нормално -- народ не може да их замени. Кад је реч о свему, али посебно и о српском језику и, нарочито, писму, српски народ, његов језик и, посебно, писмо издале су плаћене институције државе Србије и појединци у њима. Сви су они за свој посао плаћени (народ их плаћа), али су те институције џабе узимале народу новац, а ћирилицу су му одузели. И само човек лоших намера може да каже да је нестајање ћирилице -- кривица народа. Зе кривице у народу не само зато што је колективна кривица лудост него највише зато што нико никада народ није питао кад се договарало о замени ћирилице.

Препоруке:

Уваженом Видићу -- 5.

Ово што рекох обраћајући се Видићу не рекох зато што то Видић не зна, него пошто ме је споменуо, написах све ово више ради оних који овај проблем не разумеју, који неће да разумеју јер имају лошу намеру и зарад оних који ће можда ово прочитати у институцијама државе и струке/науке за српски језик, па ће, можда, коначно, једном, ставити прст на чело, а не на неко друго ниже место пред најављену за јесен "Параду лажног поноса", заборављајући да се "луд поноси оним чега се паметан стиди".

Код нас одавно мало ко има икаквог стида, јер је уведена "демоктратија" у слободи за свакакве глупости које примамо из белога света или их овде сами оригинално измишљамо, као што је "богатство двоазбучја",а постадосмо готово најсиромашнија земља на свету и једина земља у којој не постоји нормално решено ни питање писма на коме нам ваља да се споразумевамо. А како ћемо се споразумевати без свог писма и зашто бисмо се међусобно ми Срби дописивали на туђем писму!?

Препоруке:

У том смислу, нисте подастрли чист и врло важан временски доказ да Удружење за заштиту ћирилице српског језика "Ћирилица" (15. фебруар 2001) заиста није прво удружење за заштиту српске ћирилице [...]

Уколико ви са сигурношћу тврдите да је ваше удружење најстарије онда то може бити последица самог сазнања којих датума су основана остала удружења.

Лично не могу са сигурношћу тврдити или спорити које најстарији када немам тачне датуме оснивања свих удружења. Терет доказивања је на онима који износе тврдње.

Уколико вас занимају датуми оснивања свих удружења потребно је обратити се Агенцији за привредне регистре.

+++

На вези http://www.geocities.ws/ana_vazic/intervju7.htm пише следеће:

Познати сте и као вредан поборник очувања ћириличног писма. Председник сте у земљи најстаријег Удружења заштите ћирилице основаног у Вршцу.

Препоруке:

"Тако ето ми Срби добисмо не писмо за језик већ писмо-симбол, писмо за посебне прилике, славе, и писмо за надгробне споменике, да будем ироничан, то нас је довело до тога да је ћирилица завршила на гробљу" (Грујић).

Јао и обично, саркастичан је Грујић свуда и на сваком месту. А посебно кад треба наружити српски народ, као да је он одузео себи ћирилицу. Нападате недужне, прећуткујете виновнике.

Ћирилицу су на гробља упутиле српске ненормналне институције у којима седе, раде наопако и примају за то наопако новац стандардолози српскога језика који су директно у Правопису српскога језика одузели природан суверенитет српској ћирилици.
Схватите, Грујићу, да није народ кривац коме су узете паре, а сачињен му је Правопис који је неусклађен с праксом целога света. И Ви, сада, исто као Катана, понашате се као да не знате да не саставља народ Правопис српскога језика и не сачињава народ норму српскога стандардног језика.
Паметни сте и Ви и Катана, али нећете увек то да покажете.

Препоруке:

Врло поштованом Бабићу:

"Познати сте и као вредан поборник очувања ћириличног писма. Председник сте у земљи најстаријег Удружења заштите ћирилице основаног у Вршцу" (цитира Бабић).

У назову тог удружења стоји ћирилица само као једна од појава за заштиту у оквиру заштите словенских култура итд. То, логички, није удружење за заштиту ћирилице, поготово не српске ћирилице која је једина угрожена директно.

Удружење за заштиту ћирилице српског језика "Ћирилица" 15. фе4бруара 2001. године(дакле, посебно српске ћирилице)наменски специјално "институционализовано" само за тај посао било је, ипак, наше удружење. А ако неко датумски с решењем документује да је неко пре нас штитио директно и само писмо срп0'скога језика на овај начин, лично ћу се уиситину радовати што се неко сетио да то чини пре нас. Зато и тражим да неко поднесе документ о времену оснивања ове врсте удружења. Ја знам да таквог удружења није било пре нас, а радоваћу се ако неко покаже да је било.

Препоруке:

Поштованом Бабићу:

Навели сте ово удружење:

УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА 'КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ'
КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ
Београд (Стари Град).

Ја мислим да је гдин Немања Видић сасвим у праву кад ово овакво удружење не сматра удружењем за заштиту ћирилице. То са заштитом нема никакве везе. То је, како, л+чини ми се и слично неко рече: "Путујући ликовни караван.

По мом мишљењу, то јесте допринос упућивања у вредности у лепоте ћирилице, али сам их слушао и нисам чуо да они уопште спомињу да ћирилица нестаје и да је треба заштитити. Они то раде лепо за око, свакако и корисно, али не спомињу да је ћирилица н било који начин угрожена.

Српска ћирилица, додуше, није сама собом угрожена. Њој су институције за српски језик по налогу комуниста смишљено и плански одузеле суверенитет а крајњи циљ је замена ћирилице хрватском латиницом. То је истина која се ничим не може порећи, осим насиљем институција, што се код нас и чини. А ове естете у удружењу "Култура ћирилице" о томе уопште не говоре.

Препоруке:

Поштованом Бабићу:

Навели сте ово удружење:

УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА 'КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ'
КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ
Београд (Стари Град).

Ја мислим да је гдин Немања Видић сасвим у праву кад ово овакво удружење не сматра удружењем за заштиту ћирилице. То са заштитом нема никакве везе. То је, како, л+чини ми се и слично неко рече: "Путујући ликовни караван.

По мом мишљењу, то јесте допринос упућивања у вредности у лепоте ћирилице, али сам их слушао и нисам чуо да они уопште спомињу да ћирилица нестаје и да је треба заштитити. Они то раде лепо за око, свакако и корисно, али не спомињу да је ћирилица на било који начин угрожена.

Српска ћирилица, додуше, није сама собом угрожена. Њој су институције за српски језик по налогу комуниста смишљено и плански одузеле суверенитет а крајњи циљ је замена ћирилице хрватском латиницом. То је истина која се ничим не може порећи, осим насиљем институција, што се код нас и чини. А ове естете у удружењу "Култура ћирилице" о томе не говоре.

Препоруке:

Владиславу Ђорђевићу

Како могу бити на истој страни они који се залажу за то да се примјењује уставна одредба о писму , и они који подривају Устав Србије говорећи да је бесмислена и законска и уставна заштита ћирилице?

Препоруке:

Збиљићу

Да ли је истина оно што Видић написа о факсу ?

Препоруке:

Молим Велимира Поповића (чини ми се да човек објективно и исправно размишља у својим јављањима)да ме подсети на који факс мисли. Нисам то прочитао и не знам о чему је реч и о каквом факсу.

Сетио сам се (ако је то).
Ако је Поповић мислио на факс за Удружење "Ћирилица". Апсолутно је тачно. Инж. Немања Видић је први човек који је нешто вредније купио одмах за потребе "Ћирилице". Купио је сасвим нови факс. Он и данас служи одлично. Без грешке. И колико знам, за своју фирму оставио је неки старији факс, а за "Ћирилицу" је купио тада, ваљда, најбољи постојећи нови факс.
Истина ми је једино начело с првенством у свему. И то је истина у вези с факсом који је Видић великодушно подарио "Ћирилици". Захваљујући том факсу, "Ћирилица" је имала олакшан рад у вези са средствима обавештавања.
Није то једино што је Н. Видић због ћирилице поклонио "Ћирилици". Плаћао је штампање две књиге, чланске књижице, Статут и још штошта. Тешко је све побројати овде ко је шта помогао за ћирилицу "Ћирилици".

Препоруке:

"И само још да кажем да сам своје ставове годинама, па и више од деценије испробавао и усавршавао на разним форумима у дискусијама са људима супротних погледа, да не кажем латиничарима, и да би неке коментаторе овде просечни форумски латиничар или неутралац појео за доручак" (В. Грујић).

Ово Вам је, Грујићу, најподлије што рекосте. Како би то и који латиничар "појео за доручак" "неке овде коментаторе"? Како би појео нас ћириличаре неки латиничар, кад сте Ви на тим форумима на којима сте учествовали, вероватно, "појели" те латиничаре у расправи с њима?

Изгледа да су Вам латиничари били мало за "доручак", па сте припремили виљушку и нож да, пошто сте остали гладни на тим форумима, поједете и некога од нас ћириличара.

Не спрдајте се, Грујићу. Вратите се мало озбиљности. Понашате се као дете коме су одузели "играчку" а оно је било убеђено да оно само може да "стандардизује" српски језик и писмо уз осуду целог српског народа што је "одбацио" своје писмо.

Препоруке:

НСПМ Марко Радовановић

Видите Марко како изгледа кад се , по Вашој препоруци, боримо за сваку душу српску, па макар она била и другосрбијанска.
Још пре много година рекао сам Збиљићу да се моја вера у победу ћирилице у некој будућности темељи на сазнању о невероватној мери необавештености народа о ћирилици као националном симболу.И да је главни проблем у медијској блокади за све што је српско. Макар 90% информисаног народа не оспорава потребу неговања ћирилице и није потребно никакво убеђивање.Видели смо овде да људи хоће и да вређају за интерес хрватске латинице, па су убеђивања нецелисходна.
Предлажем Новој српској националној мисли да макар она буде мајка српској ћирилици тако што ће се више отворити за рад удружења.На пример , да објављује шта су она писала онима који нису хтели да одговоре, а морали су.Јер можда још није замро стид пред јавним мнењем.

Препоруке:

"Ово Вам је, Грујићу, најподлије што рекосте. Како би то и који латиничар "појео за доручак" "неке овде коментаторе"? Како би појео нас ћириличаре неки латиничар, кад сте Ви на тим форумима на којима сте учествовали, вероватно, "појели" те латиничаре у расправи с њима? " (Збиљић)

Поштедите ме својих квалификација. Управо вас са вашим ставовима би просечан латиничар или неутралац разбио у парампарчад.

Нпр. ваша смешна прича о томе како сваки народ пише својим писмом, сваки народ има своје писмо, само ето Срби пишу туђим писмом поред свог писма.

И кад вам се покаже да то нема везе с везом, и да такав приступ не да је инфантилан, него и нема везе са реалношћу, ви се још и љутите и измишљате којекаква оправдања за то.

Препоруке:

Одговор Грујићу -- 1.

"Нпр. ваша смешна прича о томе како сваки народ пише својим писмом, сваки народ има своје писмо, само ето Срби пишу туђим писмом поред свог писма" (В. Грујић).

А шта је ту спорно? Нормално је и једино могуће д сваки народ који има свој језик има и своје писмо. То што Ви не разумете да поједини народи преузимају и туђи језик и туђе писмо за свој језички стандард, Ваш је проблем. А када неки народ преузме неки други (туђи) језички стандард за свој (као што су то од Вука преузели Хрвати, на пример), они тај језик онда сматрају својим. И Хрвати су у томе одличан пример. Преузели су од Вука српски (вуковски) језички стандард и толико су га усвојили да су му (једини у свету од народа)променили и име ("хрватски језик").

Препоруке:

Одговор Грујићу -- 2.

Грујић би, очигледно, да буде нови Вук међу Србима!

Ваш је проблем, поштовани и уважени од мене Грујићу, што немате ни формално ни суштински ни пола семестра студија из српскога језика, па не разумете лингвистички језике. Ви српски језик, врло слично сербокроатистима, сматрате српскохрватским, тј. "заједничким језиком". И хтели бисте да сада поново Срби напусте овај свој језик, па -- да би се разликовао од хрватског српског -- узели неко друго наречје за нови стандардни језик Срба. Ви бисте, у ствари, према овоме што одавно говорите, да поништите Вука на тај начин што бисте ви сада, а као некада Вук, извели нову стандардизацију језика за Србе тако да затамните Вукову славу коју му одају сербокроатисти и да тако Ви будете нови Вук међу Србима.

Моја маленкост нимало не потцењује Грујића. Он је понекада, у понеким реченицама сасвим прихватљив, и тада је увек сагласан са мном, али се често заборавља, па не жели да буде сагласан ни сам са собом.

Препоруке:

„А шта је ту спорно? Нормално је и једино могуће д сваки народ који има свој језик има и своје писмо. То што Ви не разумете да поједини народи преузимају и туђи језик и туђе писмо за свој језички стандард, Ваш је проблем“ (Збиљић)

Чијим писмом пишу Немци Збиљићу? А Французи? А Енглези? Која је разлика између писама ових језика?

„Ви српски језик, врло слично сербокроатистима, сматрате српскохрватским, тј. "заједничким језиком"“

Па у чему нам се данас језички стандард разликује од српскохрватског језичког стандарда, чији су темељи ударени на бечком договору, а који је коначно уобличен и добии име на новосадском договору?

Препоруке:

Одговор Грујићу -- 1.

"Чијим писмом пишу Немци Збиљићу? А Французи? А Енглези? Која је разлика између писама ових језика" (В. Грујић)?

Чијим они писмом пишу, то зна сваки писмени о описмењени Србин. И сваки писмени и описмењени припадник било ког другог народа. (За неписмене и неописмењене Србе, а њих, као и свих других представника народа има те две врсте "писмени" и "описмењени", а нажалост има и неописмењених, ево рећи ћу.) Немци, Французи и Енглези пишу сличним писмима. То је латинско или латиничко писмо. Међу њима има малих разлика. Познато је да је латинско или латиничко писмо било различито од ћирилског или ћириличког писма у томе што је ово друго имало више слова или знакова. Срби су, на пример, користили једно време преко 40 знакова, а најпре Мркаљ, па Вук свели су то у данашњој српској азбуци на 30 слова.

Препоруке:

Одговор Грујићу -- 2.

И наши и страни истраживачи сматрају српско ћириличко писмо, по највећем броју параметара -- најбољим, насавршенијим, најподеснијим писмом за потребе једног језика (српског). Ако Грујића специјално занима у чему су разлике у писмима поменутих народа Европе, нека узме њихове правописе и сл. нормативне приручнике, па нека види у чему се разликују. Разликују се, свакако, мало, али се разликују. И разлика у једном једином слову то писмо чини енглеским, француским, немачким. Могуће је у неким латиничким језицима да и нема разлике у писму. То само потврђује моју сазнату истину да је писама мање него језика, јер неки језици користе иста писма. Српски језик с ћирилицом је оригиналан у томе што има писмо (вуковско ћириличко) које више нико не користи. Али, на пример, Македонци, практично, користе вуковску ћирилицу из које су избацили један или два знака, а убацили једно или два нова.
Ако Грујић хоће детаљније о макед. азбуци, нека узме споменуте малопре приручнике.

Препоруке:

Одговор Грујићу -- 3.

Грујић је паметан човек. Виспрен је. Уме и за сламку да се хвата у својим "примедбама" и да се брани од својих промашаја тиме што налази ситне могућности за то. Као што је ова о писмима немаца, Француза, Енглеза. Хтео је рећи да је Збиљић, ето, једва писмен, јер не зна да се ови језици у поимсу мало разликују или и нимало. И тиме хоће да уздигне себе и, ваљда да каже да он припада некој "левој Србији", натписменој, превише описмењеној и добро упућеној у сва могућа питања, а Збиљић, ето, "не зна" да се нека латиничка писма разликују врло мало или нимаљло. Знам ја то Грујићу, а и кад не знам -- знам где могу да научим.
Дакле, Грујићу, непотребно је и неуспешно Вам је да се спорите са мном. Ми врло слично мислимо у добром делу питања о српском језику и писму. Ваш "спор" са мном овде само је у томе што Ви, по начину размишљања и по "потцењивању" истине о српском народу, припадате некој "левој Србији", некој "Надсрбији", специјално "образованој" и "просперитетној".

Препоруке:

"Па у чему нам се данас језички стандард разликује од српскохрватског језичког стандарда, чији су темељи ударени на бечком договору, а који је коначно уобличен и добии име на новосадском договору" (В. Грујић)?

Поштовани Грујићу, узмите једну од мојих десет књига о српском језику и писму и све ћете ово сазнати. Морате нешто и да читате од српских језичких стручњака ако мислите озбиљно да о томе пишете. Зато Ви и питате Збиљића овакве тривијалности за њега. Збиљић је то обрађивао на најмање 7.000 страна у књигама. А Ви сте доста добро чули од мене и других овде и другде, можда, па сте елементарно упућени и знате да у данашњем стандарду српског језика у односу на стандард из мртвог "српскохрватског језика" нема ни једне битније разлике. Зато сам у последњој књизи "Латиничење Срба по прописима српских лингвиста сербокроатиста" (Ћирилица, Нови Сад, 2011, укупно 1070 страна; ту сам говорио и о језику) написао да је српска научна лингвистика изгубила цео 20. век бавећи се лажном науком.

Препоруке:

Грујићу други део одговора:

Грујић има једну занимљиву црту у бављењу српским језиком и писмом. Он се понаша буквално као напредно дете, коке много шта о томе зна и занима га то, али је површан. Зато се понаша у разговору о овим питањима дечје хвалисаво и надмено, па много личи на поклисара који би да учили попа како се крсте деце.

Грујић треба да се клони надмености (сви ваља да о томе увек мислимо) која не проистиче из толике велике упућености у лингвистичка питања. Ако схвати да је бистар као интелектуалац, али да је у језичкој науци само добар почетник, имаће услова да и у тој области напредује као што је, верујем, напредовао у својој струци. Ружно је било кога потцењивати, а потцењивати упућенијег од себе, тиче се, мало, и "кућног" васпитања.

Препоруке:

Гдину Немањи Видићу:

"Због наведеног подржавам Бабићев предлог" (Н. Видић).

Наравно, и Збиљић подржава Бабићев предлог за доношење закона о правопису, као што постоји Закон о речнику. Али сам волео да истакнем да то у нашим приликама није никаква гаранција у вези са српским језиком и писмом. Устав је одличан у Члану 10, Закон о речнику постоји, а опет то не значи у пракси ништа, јер Србији се још не да да буде правна држава, него -- бар кад је реч о језику и писму -- она је и даље брозовско волунтаристичка. А то значи да они који држе власт раде и даље добрим делом по свом ћефу.

Иначе, не противим се закону о речнику, који предлаже Д. Бабић. Ако, као до сада, не буде користи од њега, сигурно не може бити штете. Штета већ постоји. А добро је имати и Члан 10. Устава Србије и закон о правопису. Можда се појави нека власт која жели да, пре почетка владавине, прочита Устав и законе и сети се да они постоје једино -- да би се власт њих држала и да би их примењивала.

Препоруке:

„Чијим они писмом пишу, то зна сваки писмени о описмењени Србин. И сваки писмени и описмењени припадник било ког другог народа. (За неписмене и неописмењене Србе, а њих, као и свих других представника народа има те две врсте "писмени" и "описмењени", а нажалост има и неописмењених, ево рећи ћу.) Немци, Французи и Енглези пишу сличним писмима. То је латинско или латиничко писмо. Међу њима има малих разлика.“ (Збиљић)

Збиљићу, информишите се већ једном, да не кажем описмените се у својој струци, овако делује дегутантно.
Нема НИКАКВЕ разлике између абецедних састава немачког, француског и енглеског језика, сва три језика користе ПОТПУНО исти сет од 26 слова новолатинског алфабета.
Каква национална слова, уместо што развијате некакве аутистичне теорије и пишете километарске коментаре боље да сте на интернету нашли абецедне саставе ових језика:

http://www.omniglot.com/writing/french.htm

http://www.omniglot.com/writing/german.htm

http://www.omniglot.com/writing/english.htm

Препоруке:

Негде сам прочитао да је Вук био одличан лингвиста ,а слаб политичар. Копитар је оставио доказе о томе да је Вук био извршилац планираних радова на реформи српског језика, са могућношћу његовог писања и ћирилицом и латиницом . А све у циљу одвајања Срба од Руса, и приближавања западном католичком свету. Или ради приближавања "цивилизацијском кругу", како написа "мудри" проф. Бугарски.
Грујић прозива Збиљића питањем која је разлика између енглеског, француског и енглеског писма,а не занима га шта је изван Србије кад му то не одговара.Па кад му се каже да је ћирилица српски национални симбол и по томе што десетине хиљада Хрвата протествује против ње зато што је српска , он сву ту народну масу назове комплексашима.
Најугледни Хрвати рекли су да су узели за стандрад српски штокавски језик, а данашњи Хрвати и Грујић то оспоравају.

Препоруке:

„Зато Ви и питате Збиљића овакве тривијалности за њега. Збиљић је то обрађивао на најмање 7.000 страна у књигама. А Ви сте доста добро чули од мене и других овде и другде, можда, па сте елементарно упућени и знате да у данашњем стандарду српског језика у односу на стандард из мртвог "српскохрватског језика" нема ни једне битније разлике. “

1.

7000 страна??? Боже ме сачувај. А закључак опет смути па проспи, „нема битније разлике“. Разлике НЕМА, дакле не да нема битније, него нема. Једина разлика је што је тај стандард преименован у српски. И о овоме сте писали на 7000 страна, па сам ја ето од вас чуо ово, што се провери читањем пар десетина страница одговарајућих норматива.
А ако је све српски језик (Вуков српски, како ви тврдите), онда је овако нешто, преименовање у српски добродошло као стављање ствари на своје место.

Препоруке:

2.

Али наравно да није тако, ово је и даље стандард заједничког језика са стављеном фасадом на којој пише српски на корицама. И од тог заједничког књижевног језика се одвојише и босански, и црногорски је на путу, а САНУ прави и буњевачки. А ви и даље причате о Вуковом изворном српском језику.

Други нормирају своје језике и правила, а код нас говоримо о писму као националном симболу које треба штитити законима, уместо да се хитно затражи раскидање са заједничким језиком и нормирање српског језика.

Али нема ко да затражи, сви мисле да је то све наш језик, само га ето сербокроатисти зову српскохрватски, а остали га зову српски.

Препоруке:

"Каква национална слова, уместо што развијате некакве аутистичне теорије и пишете километарске коментаре боље да сте на интернету нашли абецедне саставе ових језика" (В. Грујић).

По обичају свом менталном, Грујић мора готово све да изврне шта напишем, јер не разуме. Па опет ништа. Упућује ме на потпуно небитно у вези са српским писмом у српском језику. Њему препуштам да се детаљно бави немачким, француским и енглеским језиком. Написао сам да сваки језик има своје писмо, м то значи да и сваки народе има своје писмо. Своје или позајмљено од других, па га сматра својим. И рекао сам, тј. написао да нема сваки језик своје писмо у пуном саставу, него користе сетове слова из латинице, ћирилице и сл. У те "сетове" (користим Грујићеву терминологију намерно) обично сваки народ за потребе свога језика (ако није позајмљен) дода једно или више слова, некад и комбинацију слова. И то је најчешће ћириличка азбука или латиничка абецеда сваког народа који има свој (каже се аутохтони) језик.

Препоруке:

"Па кад му се каже да је ћирилица српски национални симбол и по томе што десетине хиљада Хрвата протествује против ње зато што је српска , он сву ту народну масу назове комплексашима.
Најугледни Хрвати рекли су да су узели за стандрад српски штокавски језик, а данашњи Хрвати и Грујић то оспоравају." (Алекса)

Значи да су Хрвати тих дана седели кући ми данас не бисмо знали који су нам национални симболи? Сва срећа да су они ту, па знамо.
Очито да би без Хрвата многи овде били изгубљени у времену и простору.

А шта тек рећи о рекла-казала аргументацији, рекао ми овај, а ја њему верујем.

Препоруке:

Грујићу -- 2.

Они који користе састав исте аз6уке или абецеде обично додају које слово и двослов и тако имају своје националне азбуке или абецеде.

Пишем вам "километарске одговоре" (како се то Вама чини) из поштовања Ваше личности и због Ваше недовољне упућености у лингвистику или због Вашег одбијања да се споразумете макар у нечему, а не да се спорите из опхрваности собом по ономе "ја, па ја, па опет ја и најазд опет само ја -- Грујић". Ви, као добар техничар, одлично користите компјутер и ништа даље, тако се чини стручњаку, не читате. Знате само за "интернетску литературу" за језичку науку. То Вам није довољно. Зато се никада с нормалним лингвистом не можете споразузмети. Али бисте могли бар да се упристојите ментално и да не користите језик за Ваше менталне махинације са собом, па мислите да ћете на тај начин некога збланути.
Мене не можете превести у неупућене. А не можете зато што знам где могу да научим основно из језика и писма.

Препоруке:

"7000 страна??? Боже ме сачувај. А закључак опет смути па проспи, „нема битније разлике“ (В. Грујић).

Стварно, Грујићу, договорите се прво са собом па пазите шта питате. Питате тривијалне ствари за мене, ја Вам, из пажње, одговорим, мало дуже,Ви се љутите због "килпометарских одговора". А овде кад Вам скратих и рекох да српски језички стандард за српскохрватски и српски језик немају битних разлика, ви кажете: "А закључак опет смути па проспи".

Ви, Грујићу, не знате, јер нисте стручњак за језик, све из језика. Али је Ваш проблем друге врсте још годи. Ви не знате ни за какав пристојан разговор о било ком питању. Ви само тражите начин да покажете да и Ви знате све из језичке науке. Схватите, човече, да сви мало знамо о језику и писму, а ви који нисте стручњаци можете знати само још мање. Ви, Грујићу (лично) можете штошта разумети, али немате изграђен смисао за схватање општих и појединачних језичких законитости, па је дрско и неваспитано да се нудите језичарима за учитеља.

Препоруке:

„Написао сам да сваки језик има своје писмо, м то значи да и сваки народе има своје писмо. Своје или позајмљено од других, па га сматра својим.“ (Збиљић)

А ви бисте у том светлу само Србима да забраните да писмо које су позајмили од других, Хрвата, сматрају својим, него упорно говорите како пишу туђим писмом?

„Они који користе састав исте аз6уке или абецеде обично додају које слово и двослов и тако имају своје националне азбуке или абецеде. “ (Збиљић)

Не вадите се и не релативизујте, ено вам веза ка абецедним саставима три велика светска језика.

„Мене не можете превести у неупућене. А не можете зато што знам где могу да научим основно из језика и писма.“ (Збиљић)

Крајње је време да кренете да учите.

Препоруке:

"Али нема ко да затражи, сви мисле да је то све наш језик, само га ето сербокроатисти зову српскохрватски, а остали га зову српски" (В. Грујић).

Видим шта жуља Грујића, и ја бих му радо помогао, али му се лингвистички не може помоћи. Не разуме, па том ти је.

Увек сте, па и овде, половични у знању. Тачно је да то све што сте побројали није "наш језик", али је то, гледано научно -- лингвистички, све српски језик. Друкчије научно не може да буде. Политички, балкански може. Светски и у складу с језичком науком може да буде само овако: то није све наш језик, али то све јесте српски језик.

Препоруке:

Дакле, врло поштовани Грујићу, није ни амерички енглески све језик Енглеза, али је то - лингвистички -- научно гледано, све е н г л е с к и језик. Тако и ово: није све у језику Хрвата, Бошњака и данашњих Црногораца у свим појединостима језик Срба, али је, опет, научно гледано -- лингвистички, то све неизбвежно српски језик. (Грујић, како се спрда, он ће сада рећи, значи сви Хрвати су -- Срби. Па нису, као што ни сви Американци нису Енглези, а Американци и8пак не зову тај језик амерички. Највише што кажу јесте да је то "амерички енглески". У складу је с тим, научно и стварно у сваком погледу, српски језик у хрватској употреби "хрватски српски". Они га зову "хрватски језик". Није им забрањено то, али то не значи да научно није реч о српском језику у хрватској издвојеној и осамостаљеној стандрдизованој употреби.

Ово није Збиљић пронашао, Збиљић је то само прихватио од већих стручњака од њега. Гријић би хтео да Срби усвоје неки други језик, тј. стандард, па да српски више то не буде.

Препоруке:

„Тачно је да то све што сте побројали није "наш језик", али је то, гледано научно -- лингвистички, све српски језик. Друкчије научно не може да буде. “ (Збиљић)

Знам, јака вам је та наука, рекао ми овај, казао ми онај, а ја верујем њима. Већ смо дискутовали и већ сте изнели аргументе, и сви су били тог типа, рекла-казала.

Лингвистички, то се може подвести под један језик, а колико Срби имају аргумената да га назову српским, Хрвати имају исто толико права и аргумената да га назову хрватским, јер су тим језиком говорили и говоре, и звали га хрватским много пре успостављања заједничког језичког стандарда са Србима.

Препоруке:

Грујићу -- а)
"А ви бисте у том светлу само Србима да забраните да писмо које су позајмили од других, Хрвата, сматрају својим, него упорно говорите како пишу туђим писмом" (В. Грујић)?

Грујића сматрам паметним човеком. И много би му било корисније да се, даље, не спори са мном. Не због мене или лингвистике, него због себе. Јер, све што Грујић ново каже, све више показује да није лингвиста по студирању и професији, него по хобију.
Хоби је лепа ствар, али само за олакшавање живота и да га човек себи учини интересантнијим.

Ово што малопре Ваше цитирах на почетку, Грујићу, показује да не познајете неке елементарне поступке у вези с језиком и писмом. Ви изједначујете "позајмицу" од других њихових језика и писама с насилним наметањем писма у српском случају. Срби нису позајмили латиницу и језик зато што су своје писмо имали пре тог писма које им се намеће.

Препоруке:

„Дакле, врло поштовани Грујићу, није ни амерички енглески све језик Енглеза, али је то - лингвистички -- научно гледано, све е н г л е с к и језик“

Јакако, Енглези су се исељавали на амерички континент и доносили тамо свој језик, стварали дела на енглеском језику, проносили библију на енглеском језику, штампали новине, деца су им учила језик из енглеских буквара, деца других народа су такође полако усвајала енглески као језик комуникације.
Ја сам сигуран да ви имате доказе како се у данашњој Хрватској по истој аналогији користио српски језик, како су дела штампана на српском језику, деца учила из српских буквара, како су Хрвати полако усвајали тај српски језик, учили из српских књига, штампали литературу на српском итд...

Где ви видите везу са везом између хрватског језика као тобож српског и енглеског језика у САД?

Препоруке:

Грујићу -- б)

Нико ко има своје писмо, нема потребе, нити то ико ради у нормалним приликама, да позајмљује туђе писмо. Срби, дакле, нису позајмили србокатоличку и хрватску латиницу (зашто би је позајмљивали кад су пре Хрвата имали своје писмо (ћирилицу). Ви, изгледа, не знате (или нећете да знате), Грујићу -- иако сте овде могли десет пута да прочитате само од мене -- да Срби нису 1954. позајмили србокатоличко и хрватско абецедно писмо, него им је оно, доказано, наметнуто насилно ради коначног полатиниочења и Срба православаца, пошто су пре тога били већ полатиничени Срби католичке верооисповести. Зато ВИ упадате из једне грешке у други и тако све више грешоте (или желите да спроводите свој лични језички програм).
Дакле, Грујићу драги, нису Срби ништа "позајмљивали" у вези са српским језиком и писмом (имали су и језик и писмо ћирилицу), него су били приморани на штетну замену свог писма. Билом је то, доказано, по налогу комуниста, а у "изведби" сербокроатиста.
Нема друге истине.

Препоруке:

Грујићу -- а/а.

"Знам, јака вам је та наука, рекао ми овај, казао ми онај, а ја верујем њима. Већ смо дискутовали и већ сте изнели аргументе, и сви су били тог типа, рекла-казала" (в. Грујић).

Онда Ви ту науку изврните по Вашем, па доказујте да су Срби узели језик јер нису имали свој. Е, ту је Вук Вам велика клечка. зато Ви не можете да смислите Вука.

Вук је нанео штете српском језику, али је Вук чинилац који не може нико да заобиђе како би доказао да није истина оно што је лингвистичка и елементарна чињенична истина. Хрвати су преузели све оно што је Вук нормирао за српски језички стандард. Друга је ствар да ли је тај стандард био најбољи за српски језик и српску културу, али је непобитно да је то српски језик. И Хрвати су то примили од Вука. И јединствен је случај у свету да неко прими од некога језик за своје стандардно споразумевање, а да тај језик не прими на писму тог језика.
(Опет истичем, то су доказали већи лингвисти од мене.)

Препоруке:

Грујићу -- а/б)

Примили су Хрвати тај језик на писму латиничком, и то, доказао опет (и) Вук, на оној верзији латинице која је била србокатоличка. Та србокатоличка латиница била је сличнија италијанској абецеди, а хрватска латиница пре примања српског језика била је сличнија мађарском латиничком писму.

Кажем пријатељски -- што се, Грујићу, више спорите, упадате у све веће доказивање да то не познајете довољно лингвистички и суштински. Ја не оспоравам, бистар сте човек, понешто добро схватате, имате смисао за логику, али Вас издаје чињеница да још немате довољно студирања многих питања која се тичу језичке науке, а не хобија према тој науци. Немам против да ме даље покушавате увући у "замку", али у њу се све више, као пиле у кучине, сами запетљавате.
Ценим Вас и не радујем се Вашем све већем и непотребном Вам запетљавању.

Препоруке:

Нема народа да ово чита па пишем НСПМ-у :

Запис анонимног генијалца на сајту НСПМ :

СИМПТОМИ ИСТЕ БОЛЕСТИ

Кад бисте знали више, и кад бисте мало озбиљније размислили, схватили бисте да нам је писмо близу банкрота.Све због истог узрочника, исте клице, исте болести.
Дакле, писмо смо испустили из истог разлога и на исти начин као и привреду. То је исти однос према својему, иста издаја свога као туђега, замењеног некаквом идеологијом. Грађани Србије нису хтели да чувају своје писмо, своју цркву, своје обичаје , своја предузећа, своју имовину, свој новац , своју земљу - на исти начин. Зато сваки од тих примера добро одсликава укупан однос према својему. Писмо као држава, привреда као имовина, државна територија као религија...

Препоруке:

"Лингвистички, то се може подвести под један језик, а колико Срби имају аргумената да га назову српским, Хрвати имају исто толико права и аргумената да га назову хрватским, јер су тим језиком говорили и говоре, и звали га хрватским много пре успостављања заједничког језичког стандарда са Србима" (В. Грујић).

Веровао сам да је Грујић, пошто није стручњак за језик, већи макар логичар него што сада видим да није.

Грујићу драги, да су сви Хрвати. као што Ви то сада из "трбуха" написасте, говорили тим вуковским (српским) језиком пре примања од Вука тог језика, Хрвати не би имали ни једног јединог разлога ни да погледају "ћопавог Вука". Зашто би им он био потребан и зашто би му давали једну улицу у част његовог имена.
Вук јесте нанео Србима неке штете, највише тиме што је удаљио Србе од ранијег "књишког" језика Срба (то јесте била тежња Беча преко Копитара), али Вук је темељна гаранција и сваковрсна потврда да су Хрвати преузели српски језик у Вуков(ск)ој нормативи.

Препоруке:

На овом сајту неки су послушали песника : НЕГАТИВНА МОЛИТВА (Анђелко Ердељанин )Убиј, Боже, ћирилицу !Што да муче лепа слова, вуковицу, писменицу , протерану из наслова.Убиј , Боже, ћирилицу !Због раздора и неслоге !Јер не може на улицу, на билборде и излоге !Убиј , Боже , ћирилицу !савршену граматику ,пркосну реметилицушто фрустрира Америку !Убиј, Боже , ћирилицу!Јер ни власти, штампа , школе,ту народну узданицу не признају и не воле !

Препоруке:

Гдину Н. Видићу:

"Кад бисте знали више, и кад бисте мало озбиљније размислили, схватили бисте да нам је писмо близу банкрота.Све због истог узрочника, исте клице, исте болести.
Дакле, писмо смо испустили из истог разлога и на исти начин као и привреду. То је исти однос према својему, иста издаја свога као туђега, замењеног некаквом идеологијом. Грађани Србије нису хтели да чувају своје писмо, своју цркву, своје обичаје , своја предузећа, своју имовину, свој новац , своју земљу - на исти начин. Зато сваки од тих примера добро одсликава укупан однос према својему. Писмо као држава, привреда као имовина, државна територија као религија" (Видић цитирао)...

(Следи наставак.)

Препоруке:

Гдину Н. Видићу -- 2.

Ово што је Н. Видић малопре цитирао савршено је лепо, тачно и добро речено. Једино речи "Грађани Србије нису хтели да чувају своје писмо" треба неизоставно заменити овим речима:

"Грађане Србије, али и изван Србије, првенствено Србе, државне и научне институције Србије и Југославије својим деловањем по налогу комуниста и у спровођењу власти и сербокроатиста одвикли су Србе од свог писма, јер је био прокламован чврсто договорен циљ -- замена српске ћирилице хрватском латиницом."

Све осим тога, сасвим је тачно речено.

Препоруке:

Маро, да ми пишеш српски ! СРБИЈА ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1915-1918... кад је у Србији српско писмо - ћирилица било забрањено оружаном силом..."Окупационе власти су предузеле прави поход против српске културе. У школама , и надлештвима забрањена је употреба српског писма и уведена латиница. У свим штампаријама ћирилична слова претопљена су у латинична. Цензори на поштама добили су изричита наређења да поцепају свако писмо или карту која је била исписана ћирилицом. Забрана ћирилице у приватном саобраћају нарочито је огорчила грађане...Један заробљеник у логору у Галицији писао је тим поводом 29.новембра 1917. године у Београд, између осатлог , и ово :"Маро да ми пишеш српски, јер ја сам Србин па нека дође ма која држава у Србију, ја сам Србин и као Србин ћу да умрем ; ако ми не пишеш српски, немој да ми пишеш више".Монографија Први светски рат, "Обод" 1975

Препоруке:

"Јер ни власти, штампа , школе,ту народну узданицу не признају и не воле" Ердељанин)!

Погођено. То је то!

Једино, ако хоћемо да "цепидлачимо" (слично В. Грујићу), можемо додати- Можда појединци из власти, из штампе и школе ПРИЗНАЈУ ћирилицу и ништа лично немају против ње, али се препуштају таласу оних који кажу, као неки "грујићи" да су то "само технички знаци за бележење језика и не треба им придавати никакав емотивни и национални значај", поготово откада су Срби добили од стручњака преименовану србокатоличку и хрватску абецеду у "(опште)српску латиницу", о то у саставу никог другог до самог Бука Караџића који је сербокроатистима већа икона од Светога Саве!

Препоруке:

Није Видић, наравно, ово случајно цитирао: "Забрана ћирилице у приватном саобраћају нарочито је огорчила грађане...Један заробљеник у логору у Галицији писао је тим поводом 29.новембра 1917. године у Београд, између осатлог , и ово :"Маро да ми пишеш српски, јер ја сам Србин па нека дође ма која држава у Србију, ја сам Србин и као Србин ћу да умрем ; ако ми не пишеш српски, немој да ми пишеш више".Монографија Први светски рат, "Обод" 1975)".

Овим је све речено. У околностима кад су Србима споља наметали туђе писмо, оно никако није могло да прође. Али, кад је унутрашња ("домаћа", комунистичка) власт преузела Србију и Србе под своја, она је ту забрану ћирилице касније спровела на једини могући начин, силом и навиком преко свих институција. Унутрашња сила је била успешнија од спољашње.

Препоруке:

2.

Грађани (Срби пре свега), одвикнути су на све институционалне начине (где силом, где привидно милом) од свог писма под паролама сербокроатиста да "Срби имају два писма", да су Срби у томе најбогатији на свету, јер имају "богатство двоазбучја" и тако се, кажу лингвисти "Срби повезују са две цивилизације", малтене као да је довољно знати хрватску латиницу, па владати свим језицима света. Тако је латиница постала универзална категорија преко које су се Срби повезивала с другим цивилизацијама. И за то им је било довољно само да знају хрватску латиницу. "С ћирилицом се", говорили су многи и данас неки говоре, "не може у Европу и у свет".

Кад смо се ослободили некако притиска против ћирилице, сад можемо да бар слободно кажемо како су нас институције, власт, школе изигравале дуже од пола века.

Препоруке:

ЗбиљићуНе треба исправљати песника !Тим пре што је српски народ много,много,много био заволео друга Тита.Имао је искуства са првом Југославијом , у којој су Хрвати организовали убиство његовог краља и добили Дубровник који никад није био њихов. Том народу је Анте Павелић наметнуо хрватску латиницу насиљем, а друг Тито је у оном Јајцу у коме се рађала друга Југославија удесио да пароле буду на Павелићевом писму. Одмах се на то писмо примили Ранковић и друштво, а онда и Матица (која је некад била српска) и њено друштво, а сад је Матина и Клајнова.А онда се примили на хрватско писмо и многи,многи, многи обични Срби.Па и у најазбаченијим селима на тарабама су напредним српским писмом латиницом огласили продају прасића и пилића.Други добише своје државе, језике и писма , а Срби отпатке од Југосалвије , њен српскохрватски језик и њену латиницу.Али ја не кривим народ, него му прилазим са жељом да се учврстимо у својим националним симболима.

Препоруке:

3.

Кад би неко имао времена да сакупи све оно што је негативно изговарано о ћирилици о неку збирку, то би била "енциклопедија изговорених и записаних глупости о ћирилици" на хиљаду страна. А, богами, кад би се сакупиле све чињенице о томе шта су све многи Срби жртвовали у одбрани своје ћирилице и шта су о томе лепо и тачно говорили, та би енциклопедија ипак била богатија и већа.

Препоруке:

Колико је неуки (недовољно школовани) Вук био исправнији у тумачењу писма, које за Вука није било само "скуп техничких знакова за бележење језика", потврђују ове његове речи:

"Што су гођ људи на овоме свијету измислили, ништа се не може успоредити с писмом. Пријатељу нили знанцу своме, који је на далеко преко бијелог свијета, послати писмо своје на комаду артије; читати што су други писали прије двије иљаде година, и написати да могу други послије неколико иљада година читати; то је наука, која ум љуцки готово превазилази, и могло би се рећи, да је онај, који је први њу измислио, био више Бог, него човек" (Вук Караџић, "Први Српски буквар", Беч, 1827, стр. 1).

(Следи наставак.)

Препоруке:

2.

Ћирилица је једино писмо на свету проглашено (и) за "силоватељицу"!

Дакле, и много хваљени и много куђени Вук, знао је да писмо нису само "технички знаци".

А код нас је у Новом Саду један мудри и модерни политичар рекао да се "грађани Новог Сада силују ћирилицом". За латиницу се није изјаснио има ли она склоности према "силовању", али је из контекста јасно да он мисли да се грађани једино латиницом не могу "силовати", што значи да је само ћирилица (и) "силоватељица"!

Препоруке:

"Збиљићу
Не треба исправљати песника" (Н. Видић)!

Сагласан сам. Песника не треба исправљати.

Препоруке:

„Срби нису 1954. позајмили србокатоличко и хрватско абецедно писмо, него им је оно, доказано, наметнуто насилно ради коначног полатиниочења и Срба православаца, пошто су пре тога били већ полатиничени Срби католичке верооисповести. “ (Збиљић)

А шта мислите Збиљићу, како је латински алфабет дошао на британска острва? Да нису можда Британци с одушевљењем дочекали римске легије, римски окупаторски поредак, па и латински алфабет који је заменио британске руне и који ето остаде до дан данас у енглеском језику.
Мислите ли да су Немци са одушевљењем дочекали исте римске легије и исти латински алфабет?
Или да не идемо толико далеко, што не прочитате мало о хрватским поповима глагољашима и њиховој борби, мислите да је латиница тек тако заменила глагољицу, или је можда наметнута?

Препоруке:

"Тим пре што је српски народ много,много,много био заволео друга Тита" (Н. Видић).

Уважавам Видића. Само, никада уопштавати. Знао сам и знам још људе који нису волели Ј. Б. Тита, но су патили целог живота што га се нису могли отрести.

Препоруке:

„Грујићу драги, да су сви Хрвати. као што Ви то сада из "трбуха" написасте, говорили тим вуковским (српским) језиком пре примања од Вука тог језика, Хрвати не би имали ни једног јединог разлога ни да погледају "ћопавог Вука". Зашто би им он био потребан и зашто би му давали једну улицу у част његовог имена. “ (Збиљић)

Како не би имали разлога Збиљићу, па захваљујући Вуку ми данас пишемо писмом направљеним у Загребу, када би се то Гајево писмо раширило до Димитровграда да није било ћопавог Вука? И њима и Бечу је један такав играч био потребан да нам разбију језик и оставе нас да овде распредамо док нам језик умире, и све више постаје гомила туђих речи, странцу данас српски језик делује као нама кад слушамо Роме па разумемо део јер су речи српске, други део су турске и тек онда иду ромске.

Препоруке:

„Вук јесте нанео Србима неке штете, највише тиме што је удаљио Србе од ранијег "књишког" језика Срба (то јесте била тежња Беча преко Копитара), али Вук је темељна гаранција и сваковрсна потврда да су Хрвати преузели српски језик у Вуков(ск)ој нормативи.“ (Збиљић)

Све је то лепо у вашој машти, проблеми настају кад се машта судари са историјским документима, нпр. списима Копитара где говори о томе како је наредио Вуку да пожури с речником и о плановима за одвајање шизматика од своје цркве и језичко уједињавање са католицима који већ говоре тај језик...

Препоруке:

"Или да не идемо толико далеко, што не прочитате мало о хрватским поповима глагољашима и њиховој борби, мислите да је латиница тек тако заменила глагољицу, или је можда наметнута" (В. Грујић)?

Латиница је наметнута углавном свим католичким народима. За разлику од њих, православнима јесте наметана латиница, али није успела код других словенских нароида, осим код Срба православаца. Не би ни код Срба, да није наметнута унутрашњим наметом. Споља није могло да успе.

А да сте читали ишта од мене у књигама, видели бисте да сам говорио да је и Хрватима, на неки начин, наметнута латиница као католичкој цивилизацији и да су се Хрвати дуже од Срба опирали истискивању глагољице. Зато данас у Загребу постоји Удружење за неговање традиција на глагољичком стваралаштву.

А за наметање латинице Енглезима и другима испитујте Ви. Мене то не занима, поготово откад су они нас бомбардовали да би нам се отело Косово и Метохија.

Препоруке:

"Како не би имали разлога Збиљићу, па захваљујући Вуку ми данас пишемо писмом направљеним у Загребу" (В. Грујић),

Ви се прешалтујете с ћирилице на Вука зачас. Много вас "боли" Вук.

Вук није никада предлагао да Срби напусте ћирилицу и пређу на латиницу "из Загреба". Вук није никада наметао ни латиницу Хрватима, ни Србима ћирилицу. Догађаји после 1954. године у вези с наредбом о замени српске ћирилице хрватском латиницом имају с Вуком везе колико има то везе и с мојо9м маленкошћу у насилном наметању Србима латиничког писма.

Свако зло настало насилно после Вука у језику Срба може се повезати с Вуком само фалсификујући Вука и личном пристрашношћу према Вуку из личне зловоље.

Препоруке:

Није ми намера да овај сајт буде ћириличко раме за плакање,него да ћирилица буде схваћена као темељни српски национални симбол. Зато сугеришем да се на њему таквом гледању дадне првенство.Јер ако се не жели и не гради такав њен култ, него се она разуме само као скуп знакова којима се записује језик, треба признати пораз ћириличког културног обрасца, и
надмоћност хрватске културе над српском и у самим српским земљама.
Овим текстом упознао сам народ о коначној и формалној издаји ћирилице од стране лингвистичке струке, а коментарима сам указао и на њену општу издају од стране школованих Срба.
Захваљујем се свима онима који нађоше лепу реч за мој труд.

Препоруке:

"А шта мислите Збиљићу, како је латински алфабет дошао на британска острва? Да нису можда Британци с одушевљењем дочекали римске легије, римски окупаторски поредак, па и латински алфабет који је заменио британске руне и који ето остаде до дан данас у енглеском језику.
Мислите ли да су Немци са одушевљењем дочекали исте римске легије и исти латински алфабет" (В. Грујић)?

Чуди ме Грујић овим ставом. Изгледа да он мисли: па шта ако Србима намећу латиницу, кад су је наметали у средњем веку Британцима и другима Римљани? Није ваљда насиље из времена Римске империје оправдање за насиље у наметању писма чак у 20. веку Србима? Од тога нема ни корак до Грујићевог, вероватно, по тој логици, мишљења: "Па шта ако бомбардују Србе да им отму Косово и Метохију кад у и римске легије освајале британско острво?"

Ваша су, Грујићу, етички, али и лингвистички, питања и мишљења често ментално катасрофална као да их поставља нека истакнута тзв. "невладина организација за људска права свих, осим Срба"

Препоруке:

"Све је то лепо у вашој машти, проблеми настају кад се машта судари са историјским документима, нпр. списима Копитара где говори о томе како је наредио Вуку да пожури с речником и о плановима за одвајање шизматика од своје цркве и језичко уједињавање са католицима који већ говоре тај језик" (В. Грујић)...

То је Грујић добро цитирао. И тачно је.

Наравно, реч је "о језичком уједињавању са католицима који већ говоре тај језик", јер је више него сигурно да су католици Срби говорили српским, а не хрватским језиком.

Препоруке:

„Чуди ме Грујић овим ставом. Изгледа да он мисли: па шта ако Србима намећу латиницу, кад су је наметали у средњем веку Британцима и другима Римљани? Није ваљда насиље из времена Римске империје оправдање за насиље у наметању писма чак у 20. веку Србима?“ (Збиљић)

Збиљићу, ово је XXI век, приче о томе како је у XX веку латиница наметнута Србима су јалове баш као и приче о томе како је у старом веку латински алфабет наметнут Британцима.
Латиница је данас ту, како је дошла нема никаквог значаја, њу људи, обични људи, велика већина њих данас не користи под морање нити јер их неко тера, него јер тако хоће, и баш људе брига за ваше приче о националим симболима и за вашу кукњаву о наметању.
Једини исправан и нормалан приступ јесте приступ који подразумева стандардизацију језика, све друго води у ирационалност.

Препоруке:

"А има, ето, и оних који мисле да језичку политику могу водити само тако ако језичке стручњаке натерају да мисле нестручно или да ћуте и кушују" (Лаза).

Ово је Лаза (или беше Лазо?) одлично описао стање српске лингвистике од 1954. године и положај срских лингвиста -- сербокроатиста све до распада СФРЈ. А онда је српска политика дигла руке од лингвиста, али су они, и ослобођени, остали са својим менталним, сада и самозаробљеним, склопом и са знањем у раљама лажне српске науке -- сербокроатристике која је трајала цео један век и, ево, једнако се наставља и у овом 21. веку, како је то српским језичарима одлично предочио један инжењер (Немања Видић) који чува српски језик, а поготово српску ћирилицу, из срца много боље него стручњаци ове лажне науке.

Препоруке:

Похвала Лази -- 2.

Лаза је то одлично осетио и рекао. Српски лингвисти сербокроатоисти у научним институцијама на сва доказивања о затирању српске ћирилице и начину њеног затирања заиста -- "кушују". Као да су неми. Из Матице српске су званично поручили да ће још "кушати" туђе писмо још 70 година, колико траје до сада двоаубучје међу Србима, а онда ће почети да спасавају српску ћирилицу. Они не осећају да ћирилица под њиховим правилима једва да је до сада преживела и да не може она да чека још 70 година, колико је већ уништавана и затирана.

Препоруке:

„Вук није никада предлагао да Срби напусте ћирилицу и пређу на латиницу "из Загреба". Вук није никада наметао ни латиницу Хрватима, ни Србима ћирилицу.“ (Збиљић)

Није, Вук је само први Србин у историји који се потписао Гајевом латиницм испод текста договора који је инаугурисао заједнички језик који се могао писати са два алтернативна сета знакова.

„Латиница је наметнута углавном свим католичким народима. За разлику од њих, православнима јесте наметана латиница, али није успела код других словенских нароида, осим код Срба православаца. Не би ни код Срба, да није наметнута унутрашњим наметом. “ (Збиљић)

Какав вам је ово галиматијас Збиљићу? Католицима је наметнута, православнима је наметана, али није успела код других словенских народа (?!?!?). Ако говоримо о православцима, Румуни су православци па већ више од века пишу латиницом. Ако говоримо о Словенима, Пољаци, Чеси, Словаци су Словени па пишу латиницом.
Ако говоримо о католицима, Русини су гркокатолици, па пишу ћирилицом.

Препоруке:

"Збиљићу, ово је XXI век, приче о томе како је у XX веку латиница наметнута Србима су јалове баш као и приче о томе како је у старом веку латински алфабет наметнут Британцима" (В. Грујић).

Кад је о "јаловости" у мишљењима реч, Гријић се у томе овде показао као изузетно надмоћан.

Рекао сам му пријатељски да је све лошији што даље расправља, и није послушао. Што иде даље у расправу, постаје у мишљењима све празнији.

Препоруке:

"Наравно, реч је "о језичком уједињавању са католицима који већ говоре тај језик", јер је више него сигурно да су католици Срби говорили српским, а не хрватским језиком."

Значи Срби православци и Срби католици су по вама говорили различитим језицима?

Препоруке:

"Латиница је данас ту, како је дошла нема никаквог значаја, њу људи, обични људи, велика већина њих данас не користи под морање нити јер их неко тера, него јер тако хоће, и баш људе брига за ваше приче о националим симболима и за вашу кукњаву о наметању" (В. Гријић).

Чист доказ да, мени по упорности врло драг, Грујић бива овде све празнији и поразнији. Он овде чисто каже, само другим својим ирпоничмим речима: "Сада када смо вам ћитилицу протерали убијањима, забранама и сербокроатристичко-комунистичким мрцварењима и вансветским решењима у правопису и струци, ништа вам више не вреди, јер смо вас све навикли на туђе писмо и више и не знате које је ваше писмо."

Потцењујете мало рано, Грујићу, Србе и њихов отпор латиничењу. Сазнаће Срби да за латиничењем иду много опасније појаве у унијаћењу и асимилацији. Поранили сте да се радујете. неће се то баш тако лако и брзо завршити. Срби и ћирилица постаће феникс. Рано је Грујић почео да ужива.

Препоруке:

"Једини исправан и нормалан приступ јесте приступ који подразумева стандардизацију језика, све друго води у ирационалност" (В. Грујић).

Мени драг по ирационалној упорности да докаже недоказиво, поштовани увек од мене Грујић мудрује о ономе о чему говорим последњих петнаестак година свакодневно, као и у својим књигама. Ја сам стандардизацији српског језика и писма у вези с насилним наметањем латинице у 20. веку (наставља се то једнако и у овом веку) давао увек предност над свим другим причама, али да та стнадардизаци9ја буде спроведена по лингвистичким правилима, а не по правилима сербокроатистике и Грујића, због којих је ћиричлоца и протеривана. А Ви стално намећете тему о националним и другим вредностима како их Ви видите из угла нападне кроатистике коју практично заговарате, а то заговарање у обланде своје личне антивуковске распамећености увијате.

Вук је много грешан, али је од разних "грујића", иако ни сам Вук није школован за лингвисту,био неупоредиво већи стручњак.

Препоруке:

"Значи Срби православци и Срби католици су по вама говорили различитим језицима" (В. Грујић)?

Све сте гори Грујићу у менталној ограничености у вези са српским језиком и писмом.

То како сте овде написали може да буде самко у Вашим лепим, али неоставривим сновима. У говору Срби католици и Срби православци нису се разликовали у Вуково време, али ни пре тога. Једино је један део Срба дијалекатски имао староштокавски говор, а део Срба новоштокавски. То и напреднија деца знају већ у четвртом разреду. Србо су имали различите дијалекте (имају их и данас), али су сви говорили српским штокавским језиком с различитим изговорима старог тзв. јата.

Препоруке:

Грујићу, Вук није сачињавао Новосадски договор (1954), био је тада у вечности већ тачно 90 година.

"Није, Вук је само први Србин у историји који се потписао Гајевом латиницм испод текста договора који је инаугурисао заједнички језик који се могао писати са два алтернативна сета знакова" (В. Грујић).

Грујић не зна (или неће да зна, код њега се никад не зна шта је у питању!) да Вук јесте потипсао да је сагласан да католици могу (јер морају) да српски језик пишу латиницом. Али то није имало никаве везе с писањем српског језика код огромне већине Срба православаца.

То што Грујић приписује Вуку за двоазбучје, нема везе с Вуком и његовим писмом (вуковском ћирилицом). То има везе само са каснијим сербокроатистима по налогу комуниста. Вук није стигао да се учлани у Брозову Комунистичку партију о није Вук иницирао Новосадски договор с главном тачком : "постепена замена српске ћирилице хрватском латиницом", што је спроведена чистим унутрашњим институционалним насиљем.

Препоруке:

"У говору Срби католици и Срби православци нису се разликовали у Вуково време, али ни пре тога. Једино је један део Срба дијалекатски имао староштокавски говор, а део Срба новоштокавски. То и напреднија деца знају већ у четвртом разреду." (Збиљић)

А онда се појавио Копитар, бечки државни цензор, и решио да о трошку бечке касе нормира српски језик, и нашао сарадника Вука да то спроводи између осталог у онда веома јаком србокатоличком центру Загребу...

Вашој ирационалности заиста нема граница...

Препоруке:

„Грујић не зна (или неће да зна, код њега се никад не зна шта је у питању!) да Вук јесте потипсао да је сагласан да католици могу (јер морају) да српски језик пишу латиницом. Али то није имало никаве везе с писањем српског језика код огромне већине Срба православаца. “ (Збиљић)

А некоме је требала Вукова сагласност, он је решио да је да, па је он зато потписао, И ТО ЛАТИНИЦОМ??? Смејурија.

И где се то у тексту изнад Вуковог потписа уопште помињао српски језик?!?!?

И ако је тада усвојено решење да се један језик може писати са два писма, а јесте, зар није јасно да је то зачетак наших проблема, да није тога било, данас не бисмо имали овакву ситуацију са писмом.

Препоруке:

1.

"И где се то у тексту изнад Вуковог потписа уопште помињао српски језик" (В. Грујић)?!?!?

И том договору, који ноје био личан чин, без икаквог учешћа било које српске институције, практично нема неких тачака договора. Ту су унете неке Вукове замисли и све је усвојено како је Вук предложио. Договор нема никакав званичан значај, осим што су католички корисници српског језика (без навођења национално0г опредељења било кога) потписали себе у "функцији" себе самих. То није био никакав међунационални и међудржавни договор. По свим основама он је ништаван. Никад га нико није званично усвојио. Ђура Даничић је текст исписао латиницом (реч је о једној од латиница, то је била србокатоличка, а не изворно хрватска латиница, јер је раније хрватска латиница имала неке знаке сличне мађарским словима. Када си Срби католици асимиловани у Хрвате, они су ту своју латиницу однели у наслеђе Хрвати8ма. И то је данас заиста (и) хрватска латиница.

Препоруке:

2.

Могао је тада Вук тај лични договор себе с Даничићем и католицима (не наводи се нигде да су то били Хрвати)да потпише и хијероглифима, па тај договор на незваничности не би ништа променио. То није никакав функционалан и званичан договор. И везивати тај лични Вуков договор из 1850. године с католицима за Новосадски договор из 1954. не да је само бесмислено и времненски и садржајно, него је дилетантско повезивање жаба и баба у исто коло.

Препоруке:

"И ако је тада усвојено решење да се један језик може писати са два писма" (В. Гријић),

Поштовани и даље од мене В. Гријић све дубље срља звбтдећи да је Вук донео одлуку да сви Срби могу писати српски језик двама писмима.

Поптуно нетачно. Никада, никада и буквално НИКАДА Вук није рекао, нити је игде написао да било који Србин православац треба да напусти ћирилицу и да пише катиницом свој језик. Да је то тада он негде тражио, био би у православљу у статусу проклетства. Тада није било још комуниста међу Србима, јер су само они могли да насилно изведу са сербокроатистима латиничење Срба православаца. Учинили су то тек кад су највреднији део свештенства у православљу побили о када су православну цркву "згазили", тј. када су се Срби окретали да виде прате ли их неки комунистички "правоверници" кад улазе у цркву.

Препоруке:

„Ђура Даничић је текст исписао латиницом (реч је о једној од латиница, то је била србокатоличка, а не изворно хрватска латиница, јер је раније хрватска латиница имала неке знаке сличне мађарским словима. Када си Срби католици асимиловани у Хрвате, они су ту своју латиницу однели у наслеђе Хрвати8ма. И то је данас заиста (и) хрватска латиница.“ (Збиљић)

Одлично Збиљићу, јасно је да ми данас пишемо српском латиницом која има дубоке корене међу Србима, поготово католицима.
Ако ово каже председник удружења ћирилица, шта онда да мисле други?

Препоруке:

„То није никакав функционалан и званичан договор. И везивати тај лични Вуков договор из 1850. године с католицима за Новосадски договор из 1954. не да је само бесмислено и времненски и садржајно, него је дилетантско повезивање жаба и баба у исто коло.“ (Збиљић)

Значи по вама је сасвим случајно што бечки и новосадски договор имају исту тематику и исте закључке о једном језику, и сасвим је случајно да је управо од бечког договора латиница кренула да улази међ' Србе? А улазак латинице је наравно логична последица инаугурације језичког стандарда по коме се језик може писати и латиницом. То је толико елементарно.

Препоруке:

„Никада, никада и буквално НИКАДА Вук није рекао, нити је игде написао да било који Србин православац треба да напусти ћирилицу и да пише катиницом свој језик“ (Збиљић)

Какве 1/1 везе има религијска припадност са писмом језика??!?! Ако један језик може да се пише са два писма, а та норма постоји од Вука и његових работа, ваљда је јасно да је то узрок стања које имамо данас?

Или можда вама и даље није јасно?

Препоруке:

"Какве 1/1 везе има религијска припадност са писмом језика??!?! Ако један језик може да се пише са два писма, а та норма постоји од Вука и његових работа, ваљда је јасно да је то узрок стања које имамо данас?
Или можда вама и даље није јасно" (В. Грујић)?

Не мени, Грујићу није јасно какве везе има религијска припадност. Па ево, нека се Грујић мало потруди па да сазна од онога ко је за то питање истраживао више од мене и зна боље и од Вас и мод мене какве везе има. Узмите па прочитајте:
1. Др Свјетлана Рзјанова, "О проблему међусобног односа културе, религије и језика" ("Срби губе своје писмо", Ћирилица, Нови Сад, 2005, стр. 29-35);
2. Др Зоран Милошевић, "Верски аспекти питања ћирилице данас" (исти извор као под 1).
Довољно Вам је то од ово двоје доктора наука (један наш, једна из Русије). Кад нешто о томе прочитате од ових научника, ваљда ће Вам бити јасно да још како има везе то што Ви мислите да је "без безе". Не можете се бавити науком о језику само на основу свог мишљења.

Препоруке:

А.
"Одлично Збиљићу, јасно је да ми данас пишемо српском латиницом која има дубоке корене међу Србима, поготово католицима" (В. Грујић).

Што дуже разговарамп, Грујићу, све више увиђам -- нећу да кажем из пажње да сте нелингвистички шарлатан, него -- да улазите у разговор без осредњег знања из језичке науке. Ја ћу и даље с Вама да расправљам ова питања, али знајте све је лошије по Вас -- откривате све веће празнине. Латиница из верских разлога била је раније наментнуто писмо Србима католицима. До комуниста и Брозове Југославије Срби православци нису имали никакве везе с латиницом, ни са србокатоличко0м, ми са хрватском (док ту латиницу Хрвати нису заменили србокатоличком. Та латиница није имала никакве везе у језику Срба не само до Вука, него и тачно 90 година после Вука. А Ви кажете да је Вук ""увео латиницу православним Србимв, тј. свим Србима. То неме везе ни временски, ни мозговно с Вуком.

Препоруке:

Б.

Вама се, Грујићу Вук привиђа у животу и готово сто педесет година после смрти. Рекао сам Вам већ. Вук није био учесник на Новосадском договору и нема никакве везе човек с договором о замени српске ћирилице србокатоличком и хравтском латиницом. А Вук ни у свој "Први Српски буквар" (1827) ни у своју Српску граматику, објављену 1818. у оквиру првог издања свог "Српског рјечника" није наводио никакво друго писмо осим своје вуковице (данашње српске ћирилице). Вук је, дакле, као човек свога времена и познате праксе још тада у свету, није наводио никакво писмо осим српске ћирилице. А ако би говорио само у својим дописивањима са Србима католицима и Хрватима, увек би истицао да је то писмо католика и да са Србима осталим нема баш никакве везе. Вук није био двоазбучњак, а јасно је зашто није могао да своју ћирилицу наметне Србима католицима и Хрватима. То је тада било незамисливо. А дао сам Вам раније литературу да се уверите у то што Вам рекох.

Препоруке:

В.

Вук се, Грујићу, само три пута потписао том латиницом. Први пут на приватном Бечком договору (1850), када је Даничић текст договора исписао том латиницом, а Вук се истим писмом потписао. Следећа два пута се потписао истим писмом када му је Даничић такоће саставио дописе за два писма (реч је о пошиљкама) Хрватима на тој истој латиници. Када је Вук сам писао писма, писао их је и потписивао и католицима само на ћирилици коју је он сам саставио у верзији од данашњих 30 слова. Ако је то увођење двоазбучја за све Србе, онда сам ја много више пута "увео двоазбучје" у српски језик.

Дакле, Вук нема везе с данашњим насилним латиничењем Срба православаца.

Разумем Грујића. Може бити да је неверник (има доста Срба неверника данас) па не схвата зашто су писма имала велику повезаност с религијским осећањем.

Препоруке:

Г.

"Значи по вама је сасвим случајно што бечки и новосадски договор имају исту тематику и исте закључке о једном језику, и сасвим је случајно да је управо од бечког договора латиница кренула да улази међ' Србе? А улазак латинице је наравно логична последица инаугурације језичког стандарда по коме се језик може писати и латиницом. То је толико елементарно" (В. Грујић).

Све више показујете да не знате садржај тих договора. Ти договори уопште ни у садржају, ни у циљу немају никакве везе. Бечки договор је био текст са четири тачке. То су биле небитне одлуке у ситницама које за језик не значе ништа. У том Договору (1850) не спомиње се писмо ни једном једином речју. Нације се не спомињу ни једном једином речју. Назив језика се не спомиње ни једном једином речју. Спомиње се "један народ који треба да има једну књижевност". Тај договор је тумачио увек како је ко хтео и он је био "књижевници9ма на вољу". Никаква званичност и никада га нико није ни усвајао ни одбијао.

Препоруке:

Д.

Новосадски договор је био нешто сасвим друго и друкчије. Наводи се да је то један језик са две варијанте, да је "заједнички језик" Срба, Хрвата и Црногораца (Муслимани су тада били још Срби, па нису ни наведени), Договор је и9мао десет тачака, спомињу се два "равноправна писма", што је намерно намештена бесмислица (јер писма међусобно нису равноправна, она се искључују међусобно), није било званично предвиђено да се српска ћирилица замени хрватском латиницом, али је то била најважнија тачка о којој се разговарало и препорука комуниста и сербокроатиста била је: "све учинити да се изврши постепена замена ћирилице латиницом". Расправа је објављена, раније сам овде предочио ко је то истражио и објави 2010. Према ономе како је речено у расправи -- тачно тако се догодило са српском ћирилицом (једноставно -- сеча ћирилице свуда, па и у Србији). То и данас види свако ко има једно или два здрава ока у глави.

Препоруке:

„Кад нешто о томе прочитате од ових научника, ваљда ће Вам бити јасно да још како има везе то што Ви мислите да је "без безе". Не можете се бавити науком о језику само на основу свог мишљења.“ (Збиљић)

Опет остаје моје питање, какве 1/1 везе имају религија и писмо? Православни Румуни одавно пишу ћиирлицом, као и будистички Монголи. Муслимански Турци пишу латиницом, а муслимански Казаси ћирилицом. Турци избацише арапско писмо па их нико није покатоличио, протестантски Енглези пишу латиницом. Украјинаца има и православних и гркокатолика па сви пишу ћирилицом јер нису имали „срећу“ да им наиђе неки Вук па да им осмисли поделу по писму, каква је вама изгледа нешто најнормалније овде.

Препоруке:

1.
Важно је да сви имамо у виду ово. Насилно наметање туђег писма Србима после 1954. године одиграло је код Срба улогу правог Тројанског коња. То је, у ствари, био лажни дар који су наивни Тројанци увукли у свој одлично утврђен град-државу из којег су ноћу изашла четрдесеторица острвљених војника који су отворили јапију града који нсу онда заједно на препад разбили и попалили цео град-државу и већину Тројанаца побили. Спаска се бекством у планине тек једна мала група Тројанаца.
Ово латиничко писмо, убачено после 1954. године насилно у Србију као Тројански коњ разорило је Србију, српску културу претворило у хрватску поткултуру, Србе је то упутило у двоазбучну "шизофренију" у којој су се Срби растављали са самима собом културно и цивилизацисјки и изгубили су свој хиљадугодишњи идентитет.

Препоруке:

2.
Дакле, латиница је, као страно, туђе писмо, смишљено убацивана Србима хиљаду година, али није успело то убацивање све док је било насиља само са стране. Када су комунисти са сербокроатистима извршили унутрашње насиље ради латиничења, тек је тада разорена ћирилица и српски национално-културни и цивилизацијски идентитет. Од тада, откако је било двоазбучје уз све мање и мање ћирилице, Срби су се понашали у много чему као подељене личности, јер су се као народ разједињавали на два писма и тако су се и у психи делили. Тога таквог разједињења народа по писму у историји народа до сада није било.
Сада нам је јасније зашто је латиничење Срба јако повезано с питањем расрбљивања и антисрпства. Насилно латиничење смишљено је ради новог унијаћења остатка Срба, католичења и, потом, асимилације. Већ се то све раније догодило Србима католицима, па је по том сценарију извођено латиничење и Срба православаца, које се неће и не може завршити само на замени писма.

Препоруке:

ЛАТИНИЦА ЈЕ МЕЂУ СРБИМА ОДИГРАЛА УЛОГУ ПРАВОГ ТРОЈАНСКОГ КОЊА

3.
Многи Срби су данас у вези с мишљењем о потреби враћања ћирилице неспособни да схвате зашто је то важно. Они су навикнути на туђе писмо, стручњаци сербокроатисти их и данас варају да је то "свеједно", а свеједно је таман колико је свеједно што су убачени Грци преко унутрашњости Тројанског коња извели разарање до тада споља неосвојиве Троје. Тако је и ћирилица била утврђење за српски идентитет и националну спознају, а када је убачена изнутра латиница, она је разорила најпре ћирилицу којој је смишљено одузет природан суверенитет у језику Срба, а онда је латиница као Тројански коњ унутра разорила српско јединствено народно биће и његове културолошке и цивилизацијске вредности. Разорила је српски ранији здрав СВЕСНИ НАЦИОНАЛНИ менталитет. ЗАТО ДАНАС ИМАМО НЕСХВАТЉИВО ВЕЛИКИ БРОЈ АНТИСРБА ОД САМИХ СРБА.

Препоруке:

„До комуниста и Брозове Југославије Срби православци нису имали никакве везе с латиницом, ни са србокатоличко0м, ми са хрватском (док ту латиницу Хрвати нису заменили србокатоличком. Та латиница није имала никакве везе у језику Срба не само до Вука, него и тачно 90 година после Вука.“ (Збиљић)

Мораћу да почнем да вам наплаћујем подуку. Још Ђура Даничић, син православног свештеника ради на речнику српског или хрватског језика латиницом, све до своје смрти, 1882.
Белић 1923. у старој Југославији издаје правопис српскохрватског језика са два писма, а на следећој вези имате врбаске новине из Бања Луке, службени лист врбаске бановине, где су текстови и на ћирилици и на латиници:

http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=30410#page/0/mode/1up

Дакле, и пре Броза и Брозове Југославије било је латинице међу Србима, додуше много мање, тачније процес је започет са Вуком и бечким договором, и латиница је полако освајала простор све до стања које имамо данас.

Препоруке:

"Вук се, Грујићу, само три пута потписао том латиницом. Први пут на приватном Бечком договору (1850), када је Даничић текст договора исписао том латиницом, а Вук се истим писмом потписао. Следећа два пута се потписао истим писмом када му је Даничић такоће саставио дописе за два писма (реч је о пошиљкама) Хрватима на тој истој латиници." (Збиљић)

Да, неко је морао да буде први, сами сте ето рекли коме је припала "част" да буде пионир увођења латинице међ' Србе, Вуку па Даничићу, а када је лед пробијен, кренуо је процес који је данас довео до овога што имамо...

Препоруке:

"Разумем Грујића. Може бити да је неверник (има доста Срба неверника данас) па не схвата зашто су писма имала велику повезаност с религијским осећањем." (Збиљић)

Наравно, наравно, да би Србин био уподобљен вашим ограниченим схватањима, не сме да буде неверник (ма шта то значило), мора да сматра српским језик све до Словеније, мора да сматра ћирилицу националним симболом макар њоме не писао, већ се евентуално само потписивао, итд...
Аргументи ту нису битни, ко тако не ради одмах је сумњив и добија етикету, као у стара комунистичка времена, и, пошто му се аргументима не може супротставити, потезаће се ствари попут питања да ли је Грујић верник или неверник, што је ето Збиљићу кључна дилема у вези ставова које износи.

Уствари Збиљић овде највише говори о себи и својој немоћи да изнесе било шта утемељено и рационално.

Препоруке:

"Наравно, наравно, да би Србин био уподобљен вашим ограниченим схватањима, не сме да буде неверник (ма шта то значило)"" (В. Грујић),

Поштовани и драги Грујићу, од сталног извртања мојих речи, може само Вама да се изврне желудац, па ће Вам бити тешко. Савет -- мање изврћите моје речи ако хоћете да чувате своје здравље.

Наравно, никада и нигде нисам, рекао да човек нема права да не верује ни у каквог Бога, тј. да буде неверник. Само сам рекао да, кад сте неверник, теже можете да разумете зашто и како је религијски везано писмо за народе. дао сам Вам литературу да прочитате о томе, а Ви нисте стигли, него хоћете да знате све без читања других, па кажете оно што нисам рекао. Шта је мене лично брига да ли Ви у нешто верујете или не верујете ни у шта и ни у кога. ваша ствар. Нисам Вам старатељ, као ни Ви мени. Само је дужност да се туђе речи не тумаче по личном ћефу. Што рекао Вук, није ништа лоше читати нешто како пише, а не по својој жељи.

Препоруке:

Драгољуб Збиљић
"Наравно, наравно, да би Србин био уподобљен вашим ограниченим схватањима, не сме да буде неверник (ма шта то значило)"" (В. Грујић),

Поштовани и драги Грујићу, од сталног извртања мојих речи, може само Вама да се изврне желудац, па ће Вам бити тешко. Савет -- мање изврћите моје речи ако хоћете да чувате своје здравље.

Наравно, никада и нигде нисам, рекао да човек нема права да не верује ни у каквог Бога, тј. да буде неверник. Само сам рекао да, кад сте неверник, теже можете да разумете зашто и како је религијски везано писмо за народе. дао сам Вам литературу да прочитате о томе, а Ви нисте стигли, него хоћете да знате све без читања других, па кажете оно што нисам рекао. Шта је мене лично брига да ли Ви у нешто верујете или не верујете ни у шта и ни у кога. ваша ствар. Нисам Вам старатељ, као ни Ви мени. Само је дужност да се туђе речи не тумаче по личном ћефу. Што рекао Вук, није ништа лоше читати нешто како пише, а не по својој жељи.

Препоруке:

"Православни Румуни одавно пишу ћиирлицом" (В. Гријић),

То је тачно. Православни Румуни пишу латиницом, Ваљда од 1860. су заменили своју ћирилицу латиницом, али не преко мрцварења народа (Румнуна) као код Срба кроз "богатство двоазбучја", него по другој основи. Одмах су тада замренили писмо из овог разлога. Није верски фактор једини који одређује писмо. Одређује и лингвистички фактор (увек Вам говорим да је писмо саставни део језик, јер језику служи и народу преко мјезика). Румунски језик припада грани ромабнских језика (латински, италијански, француски, шпански итд.) па је код Рузмуна пр5евладао тај фактор да се одлуче за замену писма. Није свцуда да се служе ћирилицом, наравно, само пр5авославни, али је она писмо свих правоиславних Словена. Румуни нису Словени. Када је био црквени раскол 1054. године усталило се (има изузетака малих) да православни Словени сви пишу ћирилицом, а католички Словени су с глагољице прешлки на латиницу.

Препоруке:

2.
АЛЕРГИЧАН САМ НА НАСИЉЕ

То је тако, свиђало се то Грујићу, Збиљићу и било коме или не. Тако су, практично, морали Срби католици и Хрвати примити уместо глагољице и(ли) ћирилице латиницу.

Уз то, већ данима објашњавам зашто је и како било насилног латиничењеа и Срба православаца.Обрнуто, бије билоо. Јер, католички народи нсу увек били снажнији и они су натурали, где стигну, и своје језике и своја писма. Насилног латиничења и православаца било је у свих хиљаду година до сада на разне начине, а Срби православци су том насиљу подлегли тек унутрашњим насиљем уз комбиновање лукавства ("богаство двпоазвбучја" је само један лукав начин).

Мени се чини, а можда се варам, да Ви не прихватате да је било насиља чим сте рекли: "Па шта, римске легије су наметале латиницу и Британцима!? Ви имате права да кажете шта хоћете, али се мени не свиђа тај начин оправдавања насиља над Србима. И над било киме у везо с писмом , али ни с било чим. Алергичан сам на насиље.

Препоруке:

„Православни Румуни пишу латиницом, Ваљда од 1860. су заменили своју ћирилицу латиницом, али не преко мрцварења народа (Румнуна) као код Срба кроз "богатство двоазбучја", него по другој основи. Одмах су тада замренили писмо из овог разлога“

Опет показујете своје незнање. Румуни уопште нису одмах заменили писмо, већ је то био процес који је трајао 60-так година, ако се добро сећам, последње што је објављено ћирилицом тамо био је црквени календар 1911. (или беше 1917.) године. Замена је текла етапно, једно време је коришћено писмо које било мешавина ћириличких и латиничких слова, из румунске ћирилице су нека слова избацили, а друга заменили латиничким словима. Постоје и данас списи писани том мешавином слова. Касније су и остала ћирилицчка слова заменили латиничким.

Препоруке:

„Румунски језик припада грани ромабнских језика (латински, италијански, француски, шпански итд.) па је код Рузмуна пр5евладао тај фактор да се одлуче за замену писма. Није свцуда да се служе ћирилицом, наравно, само пр5авославни, али је она писмо свих правоиславних Словена“

Ако румунски припада грани романских језика који се пишу латиницом, српски припада грани словенских језика који се такође у великом броју пишу латиницом, какав вам је то аргумент? А затим, Русини признају папу, па опет пишу ћирилицом, известан број Украјинаца такође, Пољака има православних (додуше мало, око 4%), па опет сви пишу латиницом, не мислите ваљда да су правили посебна језичка правила за себе?

Препоруке:

„Мени се чини, а можда се варам, да Ви не прихватате да је било насиља чим сте рекли: "Па шта, римске легије су наметале латиницу и Британцима!? Ви имате права да кажете шта хоћете, али се мени не свиђа тај начин оправдавања насиља над Србима.“

Ја Збиљићу нисам ни тужилац ни истражни судија, историја је пуна насиља, и не знам на који начин бисте ви сад исправљали криву Дрину. Као што рекох и хришћанство ширено насиљем, шта ћете сад? Кад сам вам сликовито приказао како је и Британцима писмо наметнуто, ви сте одговорили у свом инфантилном маниру да вас то не занима јер су нас они бомбардовали (?!?!). Не знам само како то може оправдати насиље које се десило над њима, а ако не волите насиље, онда ваљда не волите ни кад се оно чини другима.
Све у свему, та прича је потпуно беспредметна.

Препоруке:

"Ја Збиљићу нисам ни тужилац ни истражни судија, историја је пуна насиља, и не знам на који начин бисте ви сад исправљали криву Дрину" (В. Гријић).

Врло поштовани заиста Грујићу (ја ценим људе ако ми се пристојно и знањем супротстављају у мишљењу, волим то),ово морам рећи, јер не знам шта је у питању код Вас. По овоме што сте сада написали, Ви сте или глумац незналица, или сте неупућени илои цинични.

Нормалан стручњак за српским језик (не сербокроатиста, свакако) може да зна како Збиљић мисли да исправи "криву Дрину". За дрину не знам, нисам водоинжењер, али за српски језик и, посебно српско писмо, имам само један начин -- научни/стручни преко институција. Мислим да ће морати српске институције да схвате и подрже нас из "Ћирилице" да српски лингвисти више губе сваки "научни кредит" да се понашају изван праксе у целом свету. Имам сигуран и један једини прави начин исправке сербокроатоистичког затирања ћирилице. Тај начин јесте светски -- једноазбучје. Друго не постоји ништа.

Препоруке:

"Ако румунски припада грани романских језика који се пишу латиницом, српски припада грани словенских језика који се такође у великом броју пишу латиницом, какав вам је то аргумент" (В. Грујић)?

Е то је оно што ви нисте хтели да читате из литературе јер Вас, изгледа верски фактор не занима. Јако је утицајан верски и цивилизацијски фактор што се готово сви словенски језици православних народа пишу ћирилицом, а словенски језици католичких народа без изузетка пишу латиницом. Видим да то (верски фактор у вези с писмом не схватате (и зато што сте рекли да су слова за Вас само "техника"), па Вам, ипак, поново препоручујем да прочитате студије о томе од споменутих научника. Овда сам Вам их малопре навео, да не понављам. Рекао сам Вам и то, ваља нам свима више читати, па и Вама, наравно. Језичка литература у књигама је вишемилионска, ако не и богатија. Замислите, онда, колико сви ми мало знамо о језику, поготово, наравно, они који се професионално првенствено баве успешно нечим другим.

Препоруке:

"Као што рекох и хришћанство ширено насиљем, шта ћете сад" (В. Гријић)?

То ми се оправдавање насиља у свему, па и у вези с писмом, нимало не свиђа. ја сам васпотан на делу Његоша, Марка Миљанова, Андрића, на филозофији и песми да "Тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија" (Његош). Зато се ја борим против насиља по тој Његошевој светој дужности. Моје је да се борим, рекох, јер сам и лично ма насиље алергичан. Ако се ворим(о), можда ћемо успети. АЉко се не боримо -- сигурно нећемо. Моја маленкост верује у успех, макар у нечему што је научно оправдано и што је морално и за српски народ и његов идентитет без сумње корисно. Ја сам већи борац из морала и духовне, а не материјалне користи. Писмо је материјално-духовна велика корист.

Зато ми се не допада Ваше питање "Шта ћете сад" кад је све на насиљу, како рекосте.Борим се, јер не подносим да је "све на насиљу", иако је то много тачно. Али није баш сасвим тачно, ако се боримо.

Препоруке:

"Ја Збиљићу нисам ни тужилац ни истражни судија, историја је пуна насиља, и не знам на који начин бисте ви сад исправљали криву Дрину" (В. Гријић).

Врло поштовани заиста Грујићу (ја ценим људе ако ми се пристојно и знањем супротстављају у мишљењу, волим то),ово морам рећи, јер не знам шта је у питању код Вас. По овоме што сте сада написали, Ви сте или глумац незналица, или сте неупућени или цинични.

Нормалан стручњак за српским језик (не сербокроатиста, свакако) може да зна како Збиљић мисли да исправи "криву Дрину". За Дрину не знам, нисам водоинжењер, али за српски језик и, посебно српско писмо, имам само један начин – научни/стручни преко институција. Мислим да ће морати српске институције да схвате и подрже нас из "Ћирилице" да српски лингвисти више губе сваки "научни кредит" да се понашају изван праксе у целом свету. Имам сигуран и један једини прави начин исправке сербокроатоистичког затирања ћирилице. Тај начин јесте светски – једноазбучје. Друго не постоји ништа.

Препоруке:

"Као што рекох и хришћанство ширено насиљем, шта ћете сад? Кад сам вам сликовито приказао како је и Британцима писмо наметнуто, ви сте одговорили у свом инфантилном маниру да вас то не занима јер су нас они бомбардовали" (В- Гријић) (?!?!).

Грујићу, неке основне моралне ствари треба у глави да рашчистите. Шта сте мислили овде да је "инфантилно"? То што су нас болесници који уживају да се играју рата бомбардовали, или је "инфантилно" моје што ме не занимају прцвенствцено они који уживају да убијају са 10.000 метара висине. Ако Ви то њихово инфантилно разно оправдавате, мени није пристојно и морално да се више јављате.

Препоруке:

"Нормалан стручњак за српским језик (не сербокроатиста, свакако) може да зна како Збиљић мисли да исправи "криву Дрину". За Дрину не знам, нисам водоинжењер, али за српски језик и, посебно српско писмо, имам само један начин – научни/стручни преко институција." (Збиљић)

Не само за Дрину Збиљићу, промашили сте и за српски језик, па сте кренули да исправљате у погрешним институцијама и погрешној струци, исправљате га у Уставу и у правној регулативи, уместо тамо где се језичка правила установљавају, Правопису, Речнику и граматици.
И још се љутите кад вам неко укаже да сте већ дуго на странпутици.

Препоруке:

"Не само за Дрину Збиљићу, промашили сте и за српски језик, па сте кренули да исправљате у погрешним институцијама и погрешној струци, исправљате га у Уставу и у правној регулативи, уместо тамо где се језичка правила установљавају, Правопису, Речнику и граматици.
И још се љутите кад вам неко укаже да сте већ дуго на странпутици" (В. Гријић).

Поштовани Грујићу, без икакве љутње, морам Вам рећи -- какве да су наше институције за српски језик и писмо, морам се њима обраћати јер немам своје личне институције за изршини посао да то спроведем. А у Вашу, како сам је назвао, Академију за враџбинску лингвистику још нисам стекао поверење. Ако то поверење стекнем, сигурно ћу Вам се обратити да Ви спроведете моју малу "реформу". То ћете Ви очас. Само још мало да учите, па да Вам поверујем.

Препоруке:

Занимљив предлог из Грујићеве враџбинске лингвистике

"... исправљате га у Уставу и у правној регулативи, уместо тамо где се језичка правила установљавају, Правопису, Речнику и граматици.
И још се љутите кад вам неко укаже да сте већ дуго на странпутици" (В. Грујић).

Стручњак за језик и писмо, врло поштовани Грујићу, у по бела дана и црне ноћи увек зна да се језичка норма доноси у институцијама за језик, а да устав само констатује -- у договору с лингвистима -- како се зове службени језик и писмо. И то је Устав Србије у Члану 10. одлично урадио. Сад само треба да то што су лингвисти одобрили да буде предложено за речени Члан да у институцијама признају оно што су предложили за решење. И да уваже у томе светску праксу. А не да измишљају једно писмом за службену употребу, а да предлажу "резервно" друго писмо за за некакву измишљену употребу друге врсте. Ви сте Грујићу сербокроатиста у решењу питања писма, а то може да прође само у Вашој Академији за враџбинску лингвистиуку.

Препоруке:

"Naravno, cirilica mora biti zasticena. Ali odbacivati sve sto je do sada nastalo na cirilici" (потписан латиницом нн).Енене, а која је то .. предложила да "одбацимо оно што је до сада настало на латиници"? Како се та ... зове која је рако рекла? Или се то Ви правите.., па измишљате. Којој би то ... пало на памет да "одбацимо" нешто што је наше, само зато што је наш човек, под притиском, написао нешто латиницом?Овде је реч, Енене, само о то9ме да не одбацимо ћирилицу, јер се једино она одбаци ћирилица, нећемо знати никако да читамо оно што Срби пишу дуже од десетак векова. Да ли знате какво је то, онда, сиромаштво. Ово што је, углавном, на латиници објављено после 1954. и није нека претерана штета и "одбацити", јер је то углавном литература о Јосипу Брозу и Едварду Кардељу.Који ће нам та комунистичка литература о комуњарским лажима?

Препоруке:

Исправка, извините, побеже ми типка --
ЗА ЗОКУ, БЛ -- ПИТАЊЕ:

"Ovoliko nebuloza na jednom mjestu odavno nisam pročitao" (Зока, БЛ).

На које "небулозе", Зоко, мислите. Наведоте коју да видимо шта је то -- за нас који се у то не разумемо довољно?

Препоруке:

ПАМЕТНО "ЛУДИЛО", питање за Вас:

"Nedam vam srpski jezik ni srpsku cirilicu ni srpsku latinicu, izmislite si novi jezik pa si prilagodite pismo koje hocete. Nece vam proci podmetacina. Sa ciljem da vam priznamo hrvatski.bosnjacki" (КАЖЕ ОВДЕ ЈЕДНО "ПАМЕТНО" КОЈЕ СЕ ПОТПИУСАЛО КАО "ЛУДИЛО"....

Па кад сте толико "паметно", Ваше велико "лудило", зашто не предложите да Срби немају само два, него бар хиљаду писама, па да не дамо не само српски, нео да не дамо ни пола светских језика? Шза ће нам само један језик ако имамо два писма? Требају нам, онда бар два језика! Мало је да једини Срби на свету имају "само" два писма? Зар није то мало писама Вама који волите латиницу уместо ћирилице?

Чекам љубазно одговор од паметног потписаног са "Лудило"?

Препоруке:

"Збиљићу, не правите се луди" (В. Грујић). Врло сам захвалан уваженом Грујићу што ми личним примером и вербално, тј. писано показује како је то кад неко покушава да се прави луд у Академији за "враџбинску лингвистику".

Препоруке:

Дивим се Немањи што улаже огромне напоре ѕа ћирилицу у Републици Српскојх и у Србији. С њим ћемо кренути да исправимо грешке наших успаваних политичара,лингвиста и "учених" људи да ћирилици оставимо место које јој припада у српском језику.Народ је препознао у њему нашег вожда. На свадбама, крштењима и другим свечаностима народ пише ћирилицом. Погребна кола су исписана ћирилицом. Приватне фирме исписују се ћирилицом,па да у српским су државама. Тамо где Немања долази и пролази све се мења, враћа у породице и фирме српско писмо, српска ћирилица. Немања је НЕМАЊИЋ. Јак је као стена у заштити српске ћирилице.Сваког дана му се даје подршка од Крајине до Косова.Треба Немањи одати највиша државна признања за отрежњење српског народа да чува српску ђирилицу.Колона која Немању подржава је дуга на хиљаде километара. Немања,немој посустати, слиједимо Те.

Препоруке:

ЈОШ ЈЕ ЖИВИ ВОЖД БУНЕ ЗА ЋИРИЛИЦУ (ОД 2001)ДРАГОЉУБ ЗБИЉИЋ,
НЕМАЊА ВИДИЋ МОЖЕ ДА ИМА УЛОГУ ВОЈВОДЕ МИЛОША ОБРЕНОВИЋА

Мићко је доста у праву. Немања Видић заслужује многе похвале за свој пожртвован рад за ћирилицу. Мада смо и ми други понешто радили. И још радимо. Ипак је вожд, БРЕЗ КОНКУРЕНЦИЈЕ ЈОШ, ПРВИ ЧОВЕК ЗВАНИЧНЕ борбе за СРПСКУ ћирилицу, без икакве сумње, Драгољуб Збиљић. Он је, иначе, био уистину и практично вожд Буне за српску ћирилицу, подигнуте званично 15. фебруара 2001. године, када је основао прво наменско Удружење Ћирилица", а четири године после почетка те борбе званично је био заиста предводник Буне за ћирилицу у Орашцу поводом 200 година од Првог српског устанка. Ту је Збиљић буквално био и до данас остао вожд. Немања би могао бити војвода Милош Обреновић. Немања, ипак, за живота вожда Драгољуба Збиљића, не може ни формално ни суштински постати нови вожд.
Видите извештај о Првој српској културној буни за ћирилицу у књизи "Издаја српског писма".

Препоруке:

"Европска унија може да наговори свог новог члана екипе - Хрватску да њихову нећелаву латиницу нико сем хртава не можеда употребљава" (Шашка).

Шашка сасвим добро и паметно размишља. Готово да је сасвим сигурно -- Европа неће једино Србима допустити да се тамо "играмо" на два писма. Том је превише глупа чињеница. Међутим, бојим се наших стручњака и државних службеника. Кад нам тамо кажу: "Шта ће Вам ова два писма? То овде не важи. Определите се за које сте." Али, могуће је да наши изаберу хрватску латиницу и они ће то подржати. Шта њих брига што ћемо писати туђим писмом? А могуће је и да Европљани пресеку, знајући, да је, ипак, само ћирилица наша, па кажу. Ваша је ћирилица. Није извесно шта ће наши изабрати, а није извесно ни на које ће нас писмо Европа "гурати". Нажалост, бојим се наших грешака.

Да смо ми Бугари,знало би се да не би било одступања од ћирилице.
Овако, није ништа извесно, сигурно...

Препоруке:

И ја мислим да су у овој бици најважнији и најјачи Драгољуб Збиљић и Немања Видић. Трећег равног њима не видим. А ако неко мене предложи, прихватам, нећу да се буним. Али и сам дајем њима двојици сваку предност испред мене.

Препоруке:

СВИ СМО ОВДЕ СВЕ РАЗУМЕЛИ, САМО ЛИНГВИСТА НИЈЕ РАЗУМЕО НИ САМ СЕБЕ ШТА ЈЕ РЕКАО...

"Нити је аутор текста разумео шта су лингвисти на скупу хтели да кажу, нити је уопште разумео шта је лингвистика" (Лингвиста).

Сви ми овде разумемо шта је аутор хтео да јаже, јер је то јасно написао. А шта је лингвиста хтео овим да каже, ни он сам не разуме. А лингвисти су разумели у Бањалуци кад су закључили да српска ћирилица и даље није писмо Срба, него је само примарно писмо које се у стварности претворило не само и секундарно, него у нестајуће, јер постоји данас само у изузецима у српском језику. Ето, то сви овде разумемо шта су ненормално закључи8ли и рекли рекли лингвисти у Бањалуци са свих подручја српског језика, али суштински са подручја "српскохрватског језика", како се види да српски лингвисти и даље посматрају језик Срба, свих и свуда.

Препоруке:

Лингвиста

Какав лингвиста!? Побегао са бојишта главом без обзира као Вук Бранковић, нема он шта да одговори. Видите да је побегао!?

Препоруке:

За Мићка

Хвала Вам од срца!И не треба ми веће признање од онога које ми указује народ.Многи су се потрудили да дођу до мог телефона и захваљују ми се.Па су ми јавили и ово. Код моста на реци Укрини , где се скреће за моје село Календеровци са регионалног пута Брод - Бања Лука , изнад пута је постављен мој транспарент СРПСКА ЈЕ САМО ЋИРИЛИЦА . Сада народ не каже "код моста", него "код ћирилице".
Или, само неколико пута је показан мој транспарент ЋИРИЛИЦА=СРБИЈА, па више у Београду нема ниједног латиничког графита навијача Партизана.Смислимо поруке на малим самолепљивим плакатицама , па их штампајмо у МИЛИОН примерака!

Видим по Вама да српски народ боли његово самопонижавање, па воли што бојевом муницијом гађам у Бондстил сербокроаштине у српским земљама : власт,САНУ , Матицу која је некад била уистину српска, филолошке и филозофске факултете и универзитете.
Помозите и Ви постављањем којег транспарента.Стављајмо наведене на стуб срама!

Препоруке:

Тако је, Видићу, добро си уочио. Баш тако -- подигнимо један Стуб срама и испишимо на њему:

СРУБ СРАМА:

За злоупотебљеену Матицу српску

За злоупотребљену Српску академију наука и уметности

За злоупотребљени Институт за српски језик

За тлоупотребљену Вукову задужбину

И за све остале злоупотевљене институције за српски језик и српску ћирилицу.

Пљујте, српски народе, на све злоупотребљене против српског највећег симбола -- ћирилице!!

Препоруке:

Мићку други пут

Видим да знате који је српски пут.Не питајте удружења.САМО АКЦИЈЕ - "сваки свога убијте субашу".
Да има уистину српских држава оне би ћирилицу поставиле на трон српског језика и целог српства за 24 часа, али како тога нема,обичан народ ће да је спаси.Јер до доласка на власт титоиста и сваки сељак у српским земљама је знао које је српско писмо. Сада о томе већају лингвистички патријарси и академици, а уствари подривају Устав Србије Законом о службеној употреби језика и писма.Тако је Мато Пижурица јавно предложио да се држава Законом одреди о двоазбучју, иако га је народ одбацио на референдуму за Устав још 2006.г. Рекао је да је против"жандармисања"над језиком, односно да се у Србији и даље може некажњено ширити окупацино хрватско писмо.
Хоћемо аналогију : Хрватска је примљена у ЕУ са уставном одредбом о језику и писму која је аналогна српском уставу, па кад је у њој све у латиници, мора и у Србији да све буде у ћирилици.

Препоруке:

"ЈОШ ЈЕ ЖИВИ ВОЖД БУНЕ ЗА ЋИРИЛИЦУ (ОД 2001)ДРАГОЉУБ ЗБИЉИЋ,
НЕМАЊА ВИДИЋ МОЖЕ ДА ИМА УЛОГУ ВОЈВОДЕ МИЛОША ОБРЕНОВИЋА" (Ј. Цар).

Хвала Ј. Цару ако се нашалио. За шалу хвала, а ако ћемо озбиљно, никаква признања и "титуле" не бих да мени неко спомиње. Мислим да не треба ни хвала. Не сматрам да појединац у борби за ћирилицу (па ма то био ја, свеједно да ли први или милионити)заслужује и једно хвала од било кога.

Препоруке:

"Хоћемо аналогију : Хрватска је примљена у ЕУ са уставном одредбом о језику и писму која је аналогна српском уставу, па кад је у њој све у латиници, мора и у Србији да све буде у ћирилици" (Н. Видић).

Европска унија је, по обичају, пристрасна. Кад би се догодило да, којим чудом, у Србији неко не да Хрватима њихово латиничко писмо, као што Србима не дају српску ћирилицу у ово време у Вуковару, да ли би Србију примили у ЕУ? Хрватску примише и без опомене за то насилно одузимање права Србима, иако то право Срби имају у Уставу Хрватске (Чланак 12) и њиховом Закону о службеној употреби језика и писма.

Препоруке:

"..., иако то право Срби имају по Уставу Хрватске
( чланак 12)и њиховом Закону о службеној употреби језика и писма." ( Збиљић)

Овде је Збиљић направио случајну омашку кад у имену закона није додао још "националних мањина". Он то зна , али због непућених читалаца : у Хрватској има само такав закон, као и у свету, док је у Србији заједнички закон и за коришћење српског језика и ћириличког писма, и за коришћење језика и писама националних мањина.
За разлику од Дарка Бабића , који следи академика Лукића у ставу да у Србији није потребан посебан закон за српски језик и ћирилицу,ја јесам за закон са само једним чланом, којим ће бити утврђене казне за некоришћење ћирилице по Уставу. Ово зато што ми од 1914.г. немамо нормалну српску државу, нормалне лингвисте, а изгледа ни нормалне Србе, па се Устав не би могао примењивати без претње казном.
У садашњем закону, по упутству Пижурице, нема казнених одредби за некоришћење ћирилице, па је њена законска заштита апсолутно лажна.

Препоруке:

Ne postoji(potpuna)paralela izmedju religije i pisma.Imate pravoslavne koji ne pisu cirilicu(a ima i pravoslavnih koji imaju svoje,autohtono pismo,kao Arapi,koji svi,bez obzira na religiju,naravno pisu Arapskim pismom,Dhurdjijanci i Jermeni-koji imaju svoja pisma,i pisu njima,takodje,bez obzira na religiju,a ima ih svih hriscanskih denominacija+muslimani)Rumuni su promenili pismo,sa cirilice na latinicu,reformisuci i svojh jezik(izbacujuci slovenslke reci,romanizujuci svoj jezik)Takodje pripadnici Albanske,Ceske i Poljske pravoslavne crkve pisu latinicom.Katolici(i unijatI)Ukrajinci pisu cirilicom.Takodje mnogi narodi,koji su pretezno muslimani,pisu cirilicom.To sto je kod nas konverzija delova naroda dovela do takve mrznje da se proglasavaju novim narodima,veci je problem nego sto smo njihovom konverzijom(mislim na Hrvate)"dobili"jos jedno pismo.Cini vam se da je pitanje pisma odnosno izumiranje cirilice,najveci problem.Ustvari to je sekundaran pronlem...

Препоруке:

...izveden iz jednog prethodnog. .Takodjer da li ce se(zakonom zapovedjena)cirilica upotrebljavati u Srbiji u mnogome zavisi od svesti i volje pre svega Srba,koji je sami ne upotrebljavaju.Nas pravi problem je sto smo priznali da su Hrvati poseban narod,pa smo im onda priznali teritoriju(jer svaki narod je ima)i sto su oni na toj teritoriji proterali ne samo cirilicu vec i pravoslavne Srbe.Zato je uvodjenje cirilice,kao jedinog pisma u Srbiji(na principu reciprociteta sa Hrvatskom)dobro,ali nije dovoljno,vec se treba povuci od priznanja Hrvatima(i ostalima)da su narod,u naucnom,etnoloskom,lingvistickom smislu.Neka budu poseban narod u psiholoskom smislu.Kad izmisle svoj jezik,koji ja ne razumem i treba mi prevodIlac,neka se jave.

Препоруке:

Матица српска -- пример одавно злоупотребљене институције (1)

Мало коме није јасно да је данашње стање у српском језику и поготову писму очајно и даље неодрживо. А одговорни (који су се показали неодговорним) пре свега су у плаћеним од народа научно-стручним институцијама за неговање српског језика и чување српског писма -- ћирилице.
Мислим да је корисно прихватити ствари таквима какве јесу.А ствари су заиста вишеструко очајне.
Кад би све могао неорганизован у институције народ да решава научно-стручне послове (језик и писмо су првенствено научно-стручно, па затим свако друго питање: национално, државно, школско итд.), не би се из народног пореза плаћале институције за српски језик и писмо као саставни део језика.

Препоруке:

Матица српска -- пример одавно злоупотребљене институције (2)

Практично правило светско је – ко се за нешто плати тај мора и да "клати" (хоћу рећи да ради и да за резултате одговара), а не да се неодговорност сваљује на недужан народ. А народ је увек недужан, јер није личност коју можеш ни тужити, ни оптужити, а не би га требало ни казнити (мада су неки народи, као српски народ данас, буквално као целина кажњени због унутрашњих и спољашњих неодговорних поступака задужених и плаћених).
Волим ово још да кажем: има право Катана када негде рече: "Улицом се не брани култура". Али је то у нескладу с његовим мишљењем да је народ првенствени кривац за стање језика, писма, па и уопште културе. Моје је мишљење мало друкчије. Неупоредиво су кривље институције, па ако се у институцијама некада користи "улични начин" небриге о култури (језик и писмо су део културе), онда народ има право и треба културу и на улици/улицом да брани.

Препоруке:

Матица српска -- пример одавно злоупотребљене институције (3)

Народ има увек право на протест када му плаћени у институцијама лоше брину о ономе за шта их је платио. А очигледно је да данас задужени у институцијама не само да слабо брину (не само) о српском језику и писму, него о тој бризи с народом неће ни да разговарају (пример за то је више него очигледан у одавно злоупотребљеној Матици српској).

Препоруке:

Матица српска -- пример одавно злоупотребљене институције (4)

Наравно, Матица српска је у вези са српским језиком и нарочито писмом ћирилицом најтеже злоупотребљена од политике (= комуниста)приликом доношења Новосадског договора 1954. године када су донети погубни Закључци Договора, а којих данашња Матица српска (унутрашње злоупотребљена данашњим руководствима) неће да поништи тај погубан договор, него га се још и данас држи у актуелном Правопису српскога језика (1993-2010) у коме је задржано решење питања писма према Новосадском договору (1954).

Да зло по српски језик и, нарочито, српско писмо ћирилицу буде и веће и горе -- у пракси се наставља наметнута одлука комуниста из расправе на Договору да се српска ћирилица "постепено" (како тамо стоји) замени хрватском латиницом. И то је спроведено у 90 одсто опште употребе српског језика до 1968. година. Данашње стање се само још погоршало.

Препоруке:

НЕВИЂЕНА СПРДЊА У ПРАВОПИСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА (1)

"У садашњем закону, по упутству Пижурице, нема казнених одредби за некоришћење ћирилице, па је њена законска заштита апсолутно лажна" (Н. Видић).

То је потпуно тачно. А Пижуричина и стручност и уставност и светска практичнст у решењу питања писма у Правопису српскога језика (1993-2010)пале су на сваком нормалном испиту, с тим што је на таквом испиту пала и дозвола за такав Правопис потписана од председника Одбора за стандардизацију српскога језика академика Ивана Клајна.

Препоруке:

НЕВИЂЕНА СПРДЊА У ПРАВОПИСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА (2)

Они су се сталним понављањем такве праксе нескладне са светом, са здравим разумом у решавању језичких питања (писмо је, без сумње, језичко питање, јер је писмо саставни део језика) сами искључили од даљих могућности да им се верује и по чињеници да су се обојица спрдали и са Уставом и са законом када су изиграли у реченом правопису колективни мозак српскога народа који се гласајући (и) за Члан 10. уколотечили у општу светску праску. Пижурица и Клајн су делова9

Препоруке:

ВЕРСКИ ФАКТОР ЈОШ КАКО УТИЧЕ НА ПИСМО, ИАКО НЕ УВЕК И СВУДА ПРЕСУДНО; НЕГДЕ ВИШЕ УТИЧЕ НАСИЉЕ

"Ne postoji(potpuna)paralela izmedju religije i pisma" (ДрЈелаБисић; зашто она пише све састављено у свом имену и титули, можда зна једини Мато Пижурица!?).

Др Јела Бисић је, сматрам, у праву када каже да "Ne postoji(potpuna)paralela izmedju religije i pisma". Потпуна паралела не постоји готово ни у чему, јер је готово све саткано у животу на неписаним или писаним правилима и на изузецима од тих правила. Тако, на пример, Румуни су православан народ,али су се код њих одлучили да пређу на латиницу. Код њих није био пресудан верски фактор, него природа њиховог језика, њихов језик није словенски, него романски.

Препоруке:

ВЕРСКИ ФАКТОР ЈОШ КАКО УТИЧЕ НА ПИСМО, ИАКО НЕ УВЕК И СВУДА ПРЕСУДНО; НЕГДЕ ВИШЕ УТИЧЕ НАСИЉЕ (2)

Религијски фактор је, др Јело драга, ипак умногоме пресудан у избору писма. Видите који католички Словени пишу ћирилицом. Ниједан. Који православни Словени пишу латиницом, само Срби (и то тек под унутрашњим насиљем и заблудом).
О верском фактору и његовом утицају има доста у литератури.

Препоруке:

ИСПРАВКА И ДОПУНА ПРЕВИДА У НЕВИЂЕНОЈ СПРДЊИ У ПРАВОПИСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА (2)

Они су се сталним понављањем такве праксе нескладне са светом, са здравим разумом у решавању језичких питања (писмо је, без сумње, језичко питање, јер је писмо саставни део језика) сами искључили од даљих могућности да им се верује и по чињеници да су се обојица спрдали и са Уставом и са законом када су изиграли у реченом правопису колективни мозак српскога народа који се гласајући (и) за Члан 10. уколотечио у општу светску праску. Пижурица и Клајн су деловали цинично противно свему већ реченоме.

Препоруке:

Зачуђује да ни један од многобројних коментара није детаљније указао на значајну улогу Ивана Клајна на одумирању Србске ћирилице. Лингвисти србокроатисти који раде по његовом плану, стратегији и диктату, углавном мудро ћуте.Верујемо да ће се фронт отпора против планског затирања српске ћирилице све више ширити и јачати. Свако поштовање и похвала аутору чланка инж.Немањи Видићу. Велики поздрав проф.др Драгољубу Збиљићу и осталим СРПСКИМ ПАТРИОТАМА.

Препоруке:

"Зачуђује да ни један од многобројних коментара није детаљније указао на значајну улогу Ивана Клајна на одумирању Србске ћирилице. Лингвисти србокроатисти који раде по његовом плану, стратегији и диктату, углавном мудро ћуте" (Живојин).

Не знам ко је Живојин. Има један познати стручњак за српски језик и писмо (био је и члан Редакторске комисије за измењено и допуњено издање Правописа српскога језика, Матица српска, 2010) -- проф. др Живојин Станојчић Али, мислим да Ви бисте тај јер кажете:
"Зачуђује да ни један од многобројних коментара није детаљније указао на значајну улогу Ивана Клајна на одумирању Србске ћирилице".

Збиљић, кога сте похвалили (хвала, али немојте други пут, довољно је) обрађивао је детаљно улогу И. Клајна, његовог личног пријатеља, у три књиге. У последњој "Латиничење Срба" (Ћирилица, Нови Сад, 2011) Клајн је протумачен детаљно на око 200 страна. Тамо је његова лингвистика оцењена као "кла(ј)новистика", а сврстана је у шири појам -- "квислиншку лингвистику",

Препоруке:

2.

"Зачуђује да ни један од многобројних коментара није детаљније указао на значајну улогу Ивана Клајна на одумирању Србске ћирилице" Живојин).

Прво, и поред Збиљићевог оштрог напада у вези с наопаким погледима на српско писмо ћирилицу код академика Ивана Клајна постоји једна високоморална категорија која се Клајну мора признати.
Прво, док је био уредник "Језика данас" (објављивала га је Матица српска десеину година) није одбио да објави ни један једини текст из Удружења "Ћирилица" о затирању ћирилице.

Друго, Иван Клајн је у Одбору за стандардизацију српског језика предложио да професори др Мато Пижурица и др Драгољуб Петровић припреме опис стања и предлог нових решења за писмо српскога језика.

Препоруке:

3.
Обојица професора су одбила да ураде понуђени частан и за ћирилицу спасоносан задатак!

По мом скромном мишљењу, двојица професора могу да буду одговорнија од И. Клајна. ри су разлога за то:;
Прво, они су баш стручњаци за српски језик и писмо (Клајн је, у основи, италијаниста),

Друго, обојица су одлични познаваоци српског језика и знају разлоге затирања ћирилице,

Треће, обојица су могли тај посао одлично да ураде у двострукој улози: као угледни чланови Одбора за стандардизацију и, истовремено, као тадашњи врло цењени чланови Удружења "Ћирилица".

Према томе, по мом скромном мишљењу о улози свих тројице мојих личних пријатеља, верујем да су неодговорнији били ови проф. који су одбилки да спреме "предлог за промене".

Директна катастрофална последица тога одбијања јесте Правопис српскога језика (2010) који је, буквално, последња смртна пресуда и овим остацима српске ћирилице у Србији и изван Србије.

Препоруке:

Од раније сам убеђен да Драгољуб Збиљић и Немања Видић ”злата вреде” по питању заштите и одбране српске ћирилице.Међутим,Ви,професоре Збиљићу изгледа имате многе личне пријатеље међу онима који врше активну опструкцију заштите српске ћирилице од коначног пропадања.Због тога је мало вероватно да ћете постићи видљив резултат.
Лингвистичке квинслинге треба препознати и именовати унутар:
1.(тзв) Матице српске
2.(тзв) Српске академије наука...
3.(тзв) Института за српски језик, итд.
За свако поштовање и узор је то што машински инжењер Немања Видић (аутор више патената) покушава да узбурка културну и цивилизацијску жабокречину у горе наведеним (а)националним институцијама.

Препоруке:

Драга Јело ,

Могу ли се надати да Ви после оволиких мојих и Збиљићевих писања увиђате да не могу опстати два писма у српском језику, и да је сада само питање има ли данас колико толико српских држава које ће се уистину определити за миленијумско српско национално писмо - ђирилицу. Без обзира на њене раније модалитете.
Ако то прихватате, зашто тражите разлоге у корист латинице па спомињете прелазак Румуна на латиницу.Да ли не верујете академику Крестићу који је написао :" Срби у Хрватској увек су бранили свој субјективитет чувањем православне вере и ћирилице."
Зашто тражите аналогију кад нема другог примера у свету да римокатолицизам оволико кидише на један народ (српски ) , користећи други народ (Хрватски), кога чине и многи покатоличени Срби.Па му укида не само ћирилицу, него и голе животе у Јасеновцу и на многим другим српским стратиштима.

Препоруке:

"Лингвистичке квинслинге треба препознати и именовати унутар:
1.(тзв) Матице српске
2.(тзв) Српске академије наука...
3.(тзв) Института за српски језик, итд." (Живојин).

Зар нисте читали? У сваком готово коментару сам то говорио о тим институцијама. Ту су они. Још треба томе додати само Одбор за стандардеизацију. Остали су у субординацији према њима и морају да их следе. То су њихова гнезда где се троше народне паре, а српском језику и писму све је теже.

Препоруке:

"Међутим,Ви,професоре Збиљићу изгледа имате многе личне пријатеље међу онима који врше активну опструкцију заштите српске ћирилице од коначног пропадања.Због тога је мало вероватно да ћете постићи видљив резултат" (Живојин).

Не треба, драги Живојине, да мислите да они раде наопако српском језику и писму само зато што су ми лични пријатељи. Једно је лични однос, а сасвим друго њихов однос према језику и писму.
Ја их не могу сматрати личним "непријатељима" јер људи нису ништа директно лично мени учинили лоше. И да сам ја њима "непријатељ", они не би због тога побољшали свој однос према нашем језику и писму. Зато ни њима ни мени не треба приговарати због личног "пријатељевања". Уосталом, они су мени колеге, па би било превише неуљудно да их зовем "личним непријатељима". Ту је само реч о личном понашању према мени и мене према њима. А истину сам им рекао чак и директније и "оштрије" него да су ми стварни лични непријатељи. Лично "пријатељевање" не може да утиче на исти

Препоруке:

"Зашто тражите аналогију кад нема другог примера у свету да римокатолицизам оволико кидише на један народ (српски ) , користећи други народ (Хрватски), кога чине и многи покатоличени Срби.Па му укида не само ћирилицу, него и голе животе у Јасеновцу и на многим другим српским стратиштима" (Н. Видић).

Одличан одговор свима који не схватају у чему је суштина проблема или не желе да схвате. Увек треба рећи да једни заиста не разумеју о чему је реч (недовољно су упућени због вишедеценијског насиља и ширења заблуда), а други још како разумеју, него неће да разумеју, јер их ни најмање не занима српско писмо.

Препоруке:

(И) ДВА ПИСМА УТИЧУ НА ШИЗОФРЕНО ПОНАШАЊЕ ЧОВЕКА

Више стручњака често указује у својим тумачењима на необична понашања Срба изазваним (и) уникатним вишедеценијским ДВОАЗБУЧЈЕМ у СВЕТУ. Реч је која човека неизбежно чини шизофреним (подељеним) личностима. Наиме, очигледно је да Срби морају бити на посебан начин подељени у себи на два писма. Зато многи беже у природно једнбоазбучје, јер су два писма заиста неприродна у језику, јер су непотребна као алтернативна. Проблем је што људи, кад се природно одлучују за једно писмо, по правилу бирају оно које је у очигледној превази. А то је, наравно, латиница јер все она намеће на све начине после Новосадског договора (1954).

Препоруке:

yvComment v.1.21.1

Донирајте НСПМ