Ako uzmete poziciju pisca teksta i naslov,onda sledi zaključak da je"neuspeh" za njih zapravo katastrofa,a za mnoge druge(Asad,Hejzbolah,Iran,Rusija,Liban,poštovaoce boginje"pravde"..),zapravo veliki uspeh.
Preporuke:
104
0
2
petak, 26 jul 2013 17:21
Dragan
AMERIČKI FAŠISTI,GOTOVI STE! ŽIVELA SIRIJA ! ! !
Preporuke:
105
0
3
petak, 26 jul 2013 18:33
Stanic Milan
Obzirom da je ova tema bila vise puta na stranicama NSPM svojim prilogom ne bi komentarisao stvarne razloge angazovanja NATO u Siriji,ulogu Turske i posebno angazovanje Izraela radi Golana,(a jos vise radi Irana),nego bi pokusao objasniti u kratkim crtama fenomen dzihada koji je pored novca glavni motiv angazovanja placenika u rusenju aktuelnog rezima.Islam kao religija ne poznaje naciju u klasicnom smislu kako to objasnjavaju gradjanski filozofi i politikolozi.Po K'uranu svi muslimani,bez razlike cine jednu zajednicu ; umu.Ta zajednica po turskom istoricaru H. Inaldziku je politicko - verska zajednica, nalazi se u stalnom ratu ciji je cilj oslobadjanje drugih od zablude da nema drugog boga osim Alaha i njegovog poslanika Muhameda.Dalje H.Inaldzik tvrdi da je islamsko drustvo ideologijom neprekidnog svetog rata i nesustalog sirenja "dar al islama",sve dok ne obuhvati citav svet upravo bila podloga za mnoge ratove u istoriji koga su vodile islamske zemlje.
Preporuke:
37
5
4
petak, 26 jul 2013 18:43
s.j Zamka! Ne budite naivni. Ovo je samo naizgled istina, a u stvari propagandni tekst u vidu trećerazredne analize
Prenaglašavanjem etničko-verske komponente, autor stvara lažnu sliku o stanju na terenu. Sirijsko društvo nema veze sa Egiptom, a još manje Libijom. Egipat je zemlja sa faktički homogenim društvom, u kome su podele političko-ekonomskog karaktera. Libijsko društvo je podeljeno po plemenskim linijama (etničke podele nisu bitan faktor, iako postoje), i nije imalo dovoljno vremena da se ujedini. Libija je, u stvari, jedna veštačka tvorevina, bez puno logike.
Sirija je nešto sasvim drugo. Zemlja sa dosta razvijenim društvom, jakim sekularnim uređenjem, manjinama koje su odane vladi - toliko je i autor pomenuo. Ali to nije sve. Suniti, koje poistovećuje sa terorističkim 'pobunjenicima' (kad li prestaše biti 'nenaoružani demonstranti'?), su u velikom delu odani vladi. Etničke podele o kojima autor govori su izmišljene. Osim manjine ekstremnih muslimanskih fundamentalista, ostatak društva živi zajedno u miru. Društvo nije podeljeno. O čemu i govori neuspeh zapadnjačko-vehabijskih plaćenika.
Preporuke:
93
2
5
petak, 26 jul 2013 20:09
Miroslav
Asad je pokazao drugorazrednim i trećerazrednim "liderima", da je Rusija i te kako pouzdan saveznik. Naravno da je država koja hoće da stupi u savezništvo sa vele silom ona koja mora da se jasno i nedvosmisleno odredi (prvenstveno delima a ne rečima kao naša vlada) da li prihvata ili ne prihvata isto.
Asadu i hrabrom sirijskom narodu sve čestitke na hrabroj odbrani i ako Bog da konačnoj pobedi.
Preporuke:
86
1
6
subota, 27 jul 2013 00:45
Lapadatović
Sirijsku državu brane danas svi - i suniti, i šiiti, i alaviti, i Kurdi, i Hrišćani. Ruski tim novinara već drugu godinu godinu iz dana u dan objavljuje reportaže sa lica mesta iz Sirije - tu se mogu čuti mnogi ljudi iz naroda i armije svih vera i narodnosti koji svedoče o tome da je cela Sirija stala na odbranu državnog suvereniteta i slobode: http://anna-news.info/
A ove "duboke analize" zapadnih eksperata nastale nakon faktičkog kraha agresije Zapada, Izraela i despotija iz Persijskog zaliva - ne vrede ništa.
Preporuke:
56
1
7
subota, 27 jul 2013 08:51
Miša
Ništa još nije gotovo dok ne bude gotovo, mislim da se Sirijcima crno piše na duge staze.
Preporuke:
4
44
8
subota, 27 jul 2013 09:32
Dragan
Za razliku od Srbije, u Siriji nije značajan deo naroda izdao sam sebe.
Preporuke:
56
1
9
subota, 27 jul 2013 09:42
Odbrana i poslednji dani
Autor je etnički Mađar. Njegov je razvojni put verovatno utemeljen na mađarskoj pobuni protiv sovjetskog režima iz 1956.g. Prepoznatljiva je to linija delovanja i mišljenja. On je umereno krilo američke imperijalističke hobotnice. Po svoj prilici narod u Siriji nema nikakve veze sa terorističkom kampanjom i pokušajem svrgavanja legalno izabranog predsednika Asada. Prilično glupo je očekivati da sirijska armija stane na stranu terorista. A to je osnovna strategija "prolećnih revolucija" u službi američke hegemonije. Da se regularna armija okrene protiv vladajućeg režima. To se u Siriji nije desilo za čim žali Barani i njegovi mentori. Više nesreće drugi put.
Preporuke:
49
0
10
subota, 27 jul 2013 15:00
s.j @ Odbrana i poslednji dani
Odlično objašnjeno. Fašistička pobuna protiv osloboditelja Evrope i pokoritelja nacizma - ista pobuna koju na Zapadu veličaju. Šta o njoj misli jedan Mađar, nije potrebno govoriti.
Svaka vam je na mestu.
Preporuke:
29
1
11
nedelja, 28 jul 2013 01:58
Miloš
Bla, bla, bla... Čemu tolika nauka. U sukobu "pobunjenika" i vlasti pobeđuju pobunjenici ukoliko Amerika bombarduje vlast (Srbija i Libija) odnosno pobeđuje vlast ako se Amerika ne uključi.
Jedino pitanje je: zašto Amerika ne želi (ne sme) da bombarduje Siriju?
Preporuke:
17
0
12
nedelja, 28 jul 2013 07:42
Kiza
Americki genocid Afganistanaca je trenutno nepopularniji u Americi nego sto je bila americka agresija na Vijetnam, po istazivanjima javnog mnjenja. Uz to Amerika je bankrot na svim nivoima (ne samo grad Detroit). Da u takvim uslovima americki predsednik posalje avione i trupe na Siriju bi moglo da izazove svasta bez obzira koliko bi Izrael to zahtevao. Dakle Sirji nije lako, ali ni agresoru koji je na staklenim nogama. Jedina sansa za pobedu Amerike je da se Sirijska vlast (ne "rezim" kako propagandisticki autor pise) i Al Kaida medjuosobno iscrpu u borbi, da se americke trupe onda usetaju, pa da njihovi pajaci preuzmu vlast. Za to su sanse jako male, jer ko god da pobedi u Sirijskom ratu, americki pulen sigurno nece biti. A Izrael ceka obaranje aviona koji povremeno vrse agresiju na Siriju, samo gledajte kad ce to da se desi. Sta ce biti s oborenim izraelskim pilotima ne bih vole ni da zamislim.
Preporuke:
13
0
13
nedelja, 28 jul 2013 10:12
Miša
Baš mi je zanimljiv mentalni sklop ljudi kada napišem " mislim da se Sirijcima crno piše na duge staze", a oni na to lupaju minuse.
Kako će taj narod da živi u potpuno razrušenoj zemlji, u dugovima za oružije, sa toliko prolivene krvi?
Asad i njegova karamila svakako će živeti u palati, a ostali van Damaska?
Preporuke:
1
22
14
nedelja, 28 jul 2013 15:52
Miroslav Anđelković
za Miša:
Sira za dž ima samo u mišolovci.
Preporuke:
17
0
15
ponedeljak, 29 jul 2013 09:43
Vladimir Dž
Ovo znači da će Vašington, koji se nada brzom okončanju rata, najverovatnije biti razočaran.
Ne slažem se da se ovde radi samo o Vašingtonu već i o Evropi. To je jedno tkivo, jedno telo. Po meni je mozak globalizma u Evropi, ne u Americi.
Takođe se ne slažem da zapad traži brzo okončanje rata. Kao i svaki drugi rat koji su oni podmetnuli i ovaj će hteti da prolongiraju što duže mogu.
I na kraju, ne mislim da je zapad razočaran već mislim da su vrlo zadovoljni jer su uspeli da naprave još jedno žarište za ispitivanje njihovih tehnologija. Gledaće da zemlju što više poruše dok im je apsolutno nebitno ko će da preuzme vlast. Svaka vlast će po okončanju sukoba kad tad morati da iziđe na međunarodno finansijsko tržište i da traži pomoć za izgradnju. Tu ih čekaju oni. Rusija im tada neće biti od neke velike koristi.
U jednoj rečenici je analitičar sažeo suštinu koju je postavio naopačke.
.jpg)
Sirija je nešto sasvim drugo. Zemlja sa dosta razvijenim društvom, jakim sekularnim uređenjem, manjinama koje su odane vladi - toliko je i autor pomenuo. Ali to nije sve. Suniti, koje poistovećuje sa terorističkim 'pobunjenicima' (kad li prestaše biti 'nenaoružani demonstranti'?), su u velikom delu odani vladi. Etničke podele o kojima autor govori su izmišljene. Osim manjine ekstremnih muslimanskih fundamentalista, ostatak društva živi zajedno u miru. Društvo nije podeljeno. O čemu i govori neuspeh zapadnjačko-vehabijskih plaćenika.
Asadu i hrabrom sirijskom narodu sve čestitke na hrabroj odbrani i ako Bog da konačnoj pobedi.
A ove "duboke analize" zapadnih eksperata nastale nakon faktičkog kraha agresije Zapada, Izraela i despotija iz Persijskog zaliva - ne vrede ništa.
Svaka vam je na mestu.
Jedino pitanje je: zašto Amerika ne želi (ne sme) da bombarduje Siriju?
Kako će taj narod da živi u potpuno razrušenoj zemlji, u dugovima za oružije, sa toliko prolivene krvi?
Asad i njegova karamila svakako će živeti u palati, a ostali van Damaska?
Sira za dž ima samo u mišolovci.
Ne slažem se da se ovde radi samo o Vašingtonu već i o Evropi. To je jedno tkivo, jedno telo. Po meni je mozak globalizma u Evropi, ne u Americi.
Takođe se ne slažem da zapad traži brzo okončanje rata. Kao i svaki drugi rat koji su oni podmetnuli i ovaj će hteti da prolongiraju što duže mogu.
I na kraju, ne mislim da je zapad razočaran već mislim da su vrlo zadovoljni jer su uspeli da naprave još jedno žarište za ispitivanje njihovih tehnologija. Gledaće da zemlju što više poruše dok im je apsolutno nebitno ko će da preuzme vlast. Svaka vlast će po okončanju sukoba kad tad morati da iziđe na međunarodno finansijsko tržište i da traži pomoć za izgradnju. Tu ih čekaju oni. Rusija im tada neće biti od neke velike koristi.
U jednoj rečenici je analitičar sažeo suštinu koju je postavio naopačke.