Ако узмете позицију писца текста и наслов,онда следи закључак да је"неуспех" за њих заправо катастрофа,а за многе друге(Асад,Хејзболах,Иран,Русија,Либан,поштоваоце богиње"правде"..),заправо велики успех.
Препоруке:
104
0
2
петак, 26 јул 2013 17:21
Драган
АМЕРИЧКИ ФАШИСТИ,ГОТОВИ СТЕ! ЖИВЕЛА СИРИЈА ! ! !
Препоруке:
105
0
3
петак, 26 јул 2013 18:33
Stanic Milan
Obzirom da je ova tema bila vise puta na stranicama NSPM svojim prilogom ne bi komentarisao stvarne razloge angazovanja NATO u Siriji,ulogu Turske i posebno angazovanje Izraela radi Golana,(a jos vise radi Irana),nego bi pokusao objasniti u kratkim crtama fenomen dzihada koji je pored novca glavni motiv angazovanja placenika u rusenju aktuelnog rezima.Islam kao religija ne poznaje naciju u klasicnom smislu kako to objasnjavaju gradjanski filozofi i politikolozi.Po K'uranu svi muslimani,bez razlike cine jednu zajednicu ; umu.Ta zajednica po turskom istoricaru H. Inaldziku je politicko - verska zajednica, nalazi se u stalnom ratu ciji je cilj oslobadjanje drugih od zablude da nema drugog boga osim Alaha i njegovog poslanika Muhameda.Dalje H.Inaldzik tvrdi da je islamsko drustvo ideologijom neprekidnog svetog rata i nesustalog sirenja "dar al islama",sve dok ne obuhvati citav svet upravo bila podloga za mnoge ratove u istoriji koga su vodile islamske zemlje.
Препоруке:
37
5
4
петак, 26 јул 2013 18:43
s.j Замка! Не будите наивни. Ово је само наизглед истина, а у ствари пропагандни текст у виду трећеразредне анализе
Пренаглашавањем етничко-верске компоненте, аутор ствара лажну слику о стању на терену. Сиријско друштво нема везе са Египтом, а још мање Либијом. Египат је земља са фактички хомогеним друштвом, у коме су поделе политичко-економског карактера. Либијско друштво је подељено по племенским линијама (етничке поделе нису битан фактор, иако постоје), и није имало довољно времена да се уједини. Либија је, у ствари, једна вештачка творевина, без пуно логике.
Сирија је нешто сасвим друго. Земља са доста развијеним друштвом, јаким секуларним уређењем, мањинама које су одане влади - толико је и аутор поменуо. Али то није све. Сунити, које поистовећује са терористичким 'побуњеницима' (кад ли престаше бити 'ненаоружани демонстранти'?), су у великом делу одани влади. Етничке поделе о којима аутор говори су измишљене. Осим мањине екстремних муслиманских фундаменталиста, остатак друштва живи заједно у миру. Друштво није подељено. О чему и говори неуспех западњачко-вехабијских плаћеника.
Препоруке:
93
2
5
петак, 26 јул 2013 20:09
Miroslav
Asad je pokazao drugorazrednim i trećerazrednim "liderima", da je Rusija i te kako pouzdan saveznik. Naravno da je država koja hoće da stupi u savezništvo sa vele silom ona koja mora da se jasno i nedvosmisleno odredi (prvenstveno delima a ne rečima kao naša vlada) da li prihvata ili ne prihvata isto.
Asadu i hrabrom sirijskom narodu sve čestitke na hrabroj odbrani i ako Bog da konačnoj pobedi.
Препоруке:
86
1
6
субота, 27 јул 2013 00:45
Лападатовић
Сиријску државу бране данас сви - и сунити, и шиити, и алавити, и Курди, и Хришћани. Руски тим новинара већ другу годину годину из дана у дан објављује репортаже са лица места из Сирије - ту се могу чути многи људи из народа и армије свих вера и народности који сведоче о томе да је цела Сирија стала на одбрану државног суверенитета и слободе: http://anna-news.info/
А ове "дубоке анализе" западних експерата настале након фактичког краха агресије Запада, Израела и деспотија из Персијског залива - не вреде ништа.
Препоруке:
56
1
7
субота, 27 јул 2013 08:51
Miša
Ništa još nije gotovo dok ne bude gotovo, mislim da se Sirijcima crno piše na duge staze.
Препоруке:
4
44
8
субота, 27 јул 2013 09:32
Dragan
Za razliku od Srbije, u Siriji nije značajan deo naroda izdao sam sebe.
Препоруке:
56
1
9
субота, 27 јул 2013 09:42
Одбрана и последњи дани
Аутор је етнички Мађар. Његов је развојни пут вероватно утемељен на мађарској побуни против совјетског режима из 1956.г. Препознатљива је то линија деловања и мишљења. Он је умерено крило америчке империјалистичке хоботнице. По свој прилици народ у Сирији нема никакве везе са терористичком кампањом и покушајем свргавања легално изабраног председника Асада. Прилично глупо је очекивати да сиријска армија стане на страну терориста. А то је основна стратегија "пролећних револуција" у служби америчке хегемоније. Да се регуларна армија окрене против владајућег режима. То се у Сирији није десило за чим жали Барани и његови ментори. Више несреће други пут.
Препоруке:
49
0
10
субота, 27 јул 2013 15:00
s.j @ Одбрана и последњи дани
Одлично објашњено. Фашистичка побуна против ослободитеља Европе и покоритеља нацизма - иста побуна коју на Западу величају. Шта о њој мисли један Мађар, није потребно говорити.
Свака вам је на месту.
Препоруке:
29
1
11
недеља, 28 јул 2013 01:58
Милош
Бла, бла, бла... Чему толика наука. У сукобу "побуњеника" и власти побеђују побуњеници уколико Америка бомбардује власт (Србија и Либија) односно побеђује власт ако се Америка не укључи.
Једино питање је: зашто Америка не жели (не сме) да бомбардује Сирију?
Препоруке:
17
0
12
недеља, 28 јул 2013 07:42
Kiza
Americki genocid Afganistanaca je trenutno nepopularniji u Americi nego sto je bila americka agresija na Vijetnam, po istazivanjima javnog mnjenja. Uz to Amerika je bankrot na svim nivoima (ne samo grad Detroit). Da u takvim uslovima americki predsednik posalje avione i trupe na Siriju bi moglo da izazove svasta bez obzira koliko bi Izrael to zahtevao. Dakle Sirji nije lako, ali ni agresoru koji je na staklenim nogama. Jedina sansa za pobedu Amerike je da se Sirijska vlast (ne "rezim" kako propagandisticki autor pise) i Al Kaida medjuosobno iscrpu u borbi, da se americke trupe onda usetaju, pa da njihovi pajaci preuzmu vlast. Za to su sanse jako male, jer ko god da pobedi u Sirijskom ratu, americki pulen sigurno nece biti. A Izrael ceka obaranje aviona koji povremeno vrse agresiju na Siriju, samo gledajte kad ce to da se desi. Sta ce biti s oborenim izraelskim pilotima ne bih vole ni da zamislim.
Препоруке:
13
0
13
недеља, 28 јул 2013 10:12
Miša
Baš mi je zanimljiv mentalni sklop ljudi kada napišem " mislim da se Sirijcima crno piše na duge staze", a oni na to lupaju minuse.
Kako će taj narod da živi u potpuno razrušenoj zemlji, u dugovima za oružije, sa toliko prolivene krvi?
Asad i njegova karamila svakako će živeti u palati, a ostali van Damaska?
Препоруке:
1
22
14
недеља, 28 јул 2013 15:52
Мирослав Анђелковић
за Miša:
Сира за џ има само у мишоловци.
Препоруке:
17
0
15
понедељак, 29 јул 2013 09:43
Vladimir Dž
Ово значи да ће Вашингтон, који се нада брзом окончању рата, највероватније бити разочаран.
Ne slažem se da se ovde radi samo o Vašingtonu već i o Evropi. To je jedno tkivo, jedno telo. Po meni je mozak globalizma u Evropi, ne u Americi.
Takođe se ne slažem da zapad traži brzo okončanje rata. Kao i svaki drugi rat koji su oni podmetnuli i ovaj će hteti da prolongiraju što duže mogu.
I na kraju, ne mislim da je zapad razočaran već mislim da su vrlo zadovoljni jer su uspeli da naprave još jedno žarište za ispitivanje njihovih tehnologija. Gledaće da zemlju što više poruše dok im je apsolutno nebitno ko će da preuzme vlast. Svaka vlast će po okončanju sukoba kad tad morati da iziđe na međunarodno finansijsko tržište i da traži pomoć za izgradnju. Tu ih čekaju oni. Rusija im tada neće biti od neke velike koristi.
U jednoj rečenici je analitičar sažeo suštinu koju je postavio naopačke.
.jpg)
Сирија је нешто сасвим друго. Земља са доста развијеним друштвом, јаким секуларним уређењем, мањинама које су одане влади - толико је и аутор поменуо. Али то није све. Сунити, које поистовећује са терористичким 'побуњеницима' (кад ли престаше бити 'ненаоружани демонстранти'?), су у великом делу одани влади. Етничке поделе о којима аутор говори су измишљене. Осим мањине екстремних муслиманских фундаменталиста, остатак друштва живи заједно у миру. Друштво није подељено. О чему и говори неуспех западњачко-вехабијских плаћеника.
Asadu i hrabrom sirijskom narodu sve čestitke na hrabroj odbrani i ako Bog da konačnoj pobedi.
А ове "дубоке анализе" западних експерата настале након фактичког краха агресије Запада, Израела и деспотија из Персијског залива - не вреде ништа.
Свака вам је на месту.
Једино питање је: зашто Америка не жели (не сме) да бомбардује Сирију?
Kako će taj narod da živi u potpuno razrušenoj zemlji, u dugovima za oružije, sa toliko prolivene krvi?
Asad i njegova karamila svakako će živeti u palati, a ostali van Damaska?
Сира за џ има само у мишоловци.
Ne slažem se da se ovde radi samo o Vašingtonu već i o Evropi. To je jedno tkivo, jedno telo. Po meni je mozak globalizma u Evropi, ne u Americi.
Takođe se ne slažem da zapad traži brzo okončanje rata. Kao i svaki drugi rat koji su oni podmetnuli i ovaj će hteti da prolongiraju što duže mogu.
I na kraju, ne mislim da je zapad razočaran već mislim da su vrlo zadovoljni jer su uspeli da naprave još jedno žarište za ispitivanje njihovih tehnologija. Gledaće da zemlju što više poruše dok im je apsolutno nebitno ko će da preuzme vlast. Svaka vlast će po okončanju sukoba kad tad morati da iziđe na međunarodno finansijsko tržište i da traži pomoć za izgradnju. Tu ih čekaju oni. Rusija im tada neće biti od neke velike koristi.
U jednoj rečenici je analitičar sažeo suštinu koju je postavio naopačke.