Vecna vam slava braco, hvala vam od srca sto ste spremni bili da svoje zivote polozite za Srbiju.
Neka vam Gospod BOG dusu oprosti i primi u carstvo nebesko!
Hvala vam.
Препоруке:
48
3
2
четвртак, 25 јул 2013 10:05
Dragan
Slava i hvala ruskim dobrovoljcima koji su poginuli u borbi za slobodu srpskog naroda. Valja pamtiti, pa ako zatreba, uzvratiti na dobročinstvo u borbi za slobodu ruskog naroda.
Препоруке:
43
3
3
четвртак, 25 јул 2013 10:08
МилошРС
Покој души нашој руској браћи , која је дала животе помажући нам у борби да опстанемо.
Нека им је вјечна слава и хвала .
Препоруке:
46
3
4
четвртак, 25 јул 2013 10:11
Odred "Sveti Đorđe"
Da se osnuje elitna rusko-srpska jedinica. Zajednički spomenik palim Rusima u Banja Luci. Novčano pomoći njihove porodice. To bi bio potez zahvalnosti i produbljivanje odnosa. Kasnije bi tu ušli Belorusi, Ukrainci...
Препоруке:
41
4
5
четвртак, 25 јул 2013 10:15
13
Svo postovanje za poginule dobrovoljce iz Rusije. U Bijeljini u moju Brigadu su dosli ruski dobrovoljci bili smo neprijatno iznenadjeni sa njihovim ponasanjem, vecito pijani ne disciplinovani pljackali su kuce cak i napustene srpske kuce pucali pijani na autobuskoj stanici u Bijeljini gde je jedna zena bila ranjena od rikosea. E onda smo ih pohapsili i lepo izpeglali i najurili ih iz Bijeljine i poslali u Han Piesak. Isto to se desilo i sa Grcima koji su dosli kao dobrovoljci!
Препоруке:
6
40
6
четвртак, 25 јул 2013 10:28
ndonic
Slava im!
Препоруке:
32
2
7
четвртак, 25 јул 2013 11:32
Peter RV
Vjecna Slava Nasoj Paloj Ruskoj Braci !
Препоруке:
35
2
8
четвртак, 25 јул 2013 11:34
Драган
ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА НАШОЈ РУСКОЈ БРАЋИ!!!
Препоруке:
35
2
9
четвртак, 25 јул 2013 12:04
...
СЛАВА ВАМ, Браћо Мила!
Препоруке:
35
2
10
четвртак, 25 јул 2013 12:09
Đetić
Zalud su oni izgubili glavu.
Препоруке:
3
32
11
четвртак, 25 јул 2013 13:25
За 13
А сви ови други што дођоше а небејаху
православни, јако били храбри, добри,
дисципловани ?
Tужно што овако морам, али на РУСЕ не дам!
Мир душама вашим!
Препоруке:
23
3
12
четвртак, 25 јул 2013 13:43
Djurinac
Нека им је вечна слава!
Препоруке:
22
3
13
четвртак, 25 јул 2013 13:44
hm
Šta bi sad trebalo bosanci da stave spisak stradalih saudijaca? U čemu je razlika?!
Препоруке:
3
21
14
четвртак, 25 јул 2013 13:50
Ако могу да примјетим
Нема ни једног који је погинуо на западној страни Брчанског коридора, гдје се стварно ратовало, сви тамо на истоку, у крајевима наслоњеним на Србију, гдје никад ничега није недостајало!?
Препоруке:
5
12
15
четвртак, 25 јул 2013 14:09
Ljubisa-Donje Brijanje
Mi slavimo i zalimo nase. Drugi sa svojima neka rade sta hoce, sta nas briga. Neka im je vecna slava.
Препоруке:
19
2
16
четвртак, 25 јул 2013 14:27
Игор
Вечна им слава и хвала! Живеле Русија и Република Српска!
И Срби имају разлога да буду поносни на Отаџбински рат: чак 10 генерала Срба, већином пореклом из Нове Сербије, допринело је да се 1812. победи Наполеонова армија.
У Србији уочи прославе 200-годишњице Отаџбинског рата 1812. шира јавност мало зна да је у чувеној Бородинској бици у руској војсци ратовало чак десет генерала Срба, већи број команданата нижег ранга и обичних војника.
Препоруке:
14
1
20
четвртак, 25 јул 2013 16:49
jездимир дангић... Да здравствует Россия!
...
Наиме, у саставу Царске армије императора Александра I под командом фелдмаршала Кутузова били су: генерал пешадије Михаило Андрејевић Милорадовић, генерал Ђорђе Арсенијевић Емануил, генерал-поручник Јован Јегоровић Шевић, генерал-мајор Јован Степановић Адамовић, генерал-поручник и тајни саветник Никола Богдановић Богданов, генерал-поручник Никола Васиљевић Вујић, кавалеријски генерал барон Илија Михајловић Дука, генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић, генерал-мајор Абрам Петровић Ратков и генерал-ађутант Никола Ивановић де Прерадовић.
Неки међу њима су били досељеници у Русију, на пример Ђорђе Арсенијевић Емануил, (рођен у Вршцу) и генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић (рођен у Венецији). Међутим, већина поменутих војсковођа углавном били су представници друге или треће генерације Срба досељених у 18. веку на просторе Русије за време цара Петра Великог и царице Јелисавете.
Препоруке:
10
1
21
четвртак, 25 јул 2013 17:00
jездимир дангић... Да здравствует Россия!
Срби су се тада населили у Новоросију, територију ослобођену од Турака и кримских Татара на јужној граници Руске Империје, и формирали покрајине Нова Сербија (северни део данашње Кировоградске области у централном делу данашње Украјине) и Славеносербија (подручје на граници Луганске и Доњецке области на југоистоку Украјине). У овим областима је средином 18. века живело 50.000 досељеника.
Међу овим генералима један је запамћен као велики херој Отаџбинског рата 1812: потомак славне херцеговачке породице Храбреновић, наустрашиви Михаило Милорадовић (1771–1825), који је командовао на централним позицијама руске војске у бици код Бородина. Милорадовић је имао кључну улогу у тренутку када је француска војска стигла до самог Кремља. Он је упутио парламентарце маршалу Мирату са поруком да ће, ако га нападну Французи, одмах запалити град. На тај начин је успео да добије седам часова примирја и за то време је неометано извршио евакуацију своје војске и преосталог становништва.
Препоруке:
12
1
22
четвртак, 25 јул 2013 17:02
jездимир дангић... Да здравствует Россия!
Када је Наполеон са својом војском ушао у напуштену Москву, градом су буктали пожари које су намерно подметнули сами Руси, што је, како је и планирано, имало катастрофалне последице за опстанак гладне и исцрпљене француске војске пред наступајућу зиму.
Потом су уследиле сјајне победе код Вјазме, Малојарославеца и Красног (крајем 1812) и код Лајпцига (1813). Указом императора Александра I Романова, Михаило Милорадовић је 1813. године добио титулу наследног руског грофа, а 1818. је постао генерал-губернатор Санкт Петербурга.
Током чувеног устанка декабриста 14. децембра 1825. Милорадовић је био на Сенатском тргу, покушавајући да смири побуњене племиће. Генерал, који није био рањен у више од 50 битака, добио је тада две ране, из пиштоља и од бајонета. Када су му извадили метак из плућа, рекао је: „Хвала Богу! Није пуцао војник! Срећан сам!“ Његова последња жеља је била да се ослободи 1500 кметова који су му били у служби.
Препоруке:
11
1
23
четвртак, 25 јул 2013 17:06
jездимир дангић... Да здравствует Россия!
...
Гроф Сава Владиславић - Рагузински био је руски дипломата српског порекла на двору руског цара Петра Великог и Катарине I. Поверене су му многе дипломатске мисије у Цариграду, Риму и Пекингу. Његова вероватно најзначајнија дела била су Кјахтински договор (који је регулисао односе Русије и Кине све до средине 19. века и данас важећем разграничењу две државе) и оснивање руске обавештајне службе. Као један од најугледнијих људи у то време у Русији, задобио је поверење руског цара Петра Великог за ослобођење српског народа на Балкану.
Сава је рођен 1668. на властелинском имању Владиславића у Јасенику, близу Гацка у Херцеговини. Умро је 1738. у Санкт Петербургу.
Препоруке:
10
1
24
четвртак, 25 јул 2013 17:06
Милисав
Да ли знате да је 59 држављана В. Британије погинуло на страни муслимана.
Препоруке:
14
1
25
четвртак, 25 јул 2013 17:15
jездимир дангић... Да здравствует Россия!
Наши ће им ветри пепео разнети,
Спраћемо са стене погане им стопе:
Заболи смо копље на великој мети,
Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
Пашће паучина на мачеве грубе,
А скромно ће рало опет да засветли;
И као што јуриш сад огласе трубе,
Уранке ће мирне да јављају петли.
И поћи ће к слави одмах од почетка
Нов пород све трагом наших легиона,
Блажен, у колевци он чу како претка
Прати у легенду глас победних звона.
Знаће да је само она земља светла
Где никад још није пала суза срама;
Где су деца на мач име оца метла
Што живи у химни и у молитвама.
(Јован Дучић, "Херцеговина")
Слава и вјечна хвала руској браћи који своје животе уградише у темеље Републике Српске. Који јуначки војеваше за спас и слободу српског народа, борећи се против повампиреног фашизма у лику IV NATO Rajha и његових (увијек српске крви жедних) слуга са Балкана.
Хвала у име српског народа и Републике Српске. Нека вам је лака земља. Почивали иу миру Божјем. Вјечнаја памјат!
.jpg)
Neka vam Gospod BOG dusu oprosti i primi u carstvo nebesko!
Hvala vam.
Нека им је вјечна слава и хвала .
православни, јако били храбри, добри,
дисципловани ?
Tужно што овако морам, али на РУСЕ не дам!
Мир душама вашим!
Zalud su oni izgubili glavu.
Шта ћеш рећи за оне твоје у Авганистану?
http://ruskarec.ru/articles/2012/08/31/srpski_generali_u_borodinskoj_bici_16557.html
("Руска реч"; 31.08.2012.)
*Српски генерали у Бородинској бици*
И Срби имају разлога да буду поносни на Отаџбински рат: чак 10 генерала Срба, већином пореклом из Нове Сербије, допринело је да се 1812. победи Наполеонова армија.
У Србији уочи прославе 200-годишњице Отаџбинског рата 1812. шира јавност мало зна да је у чувеној Бородинској бици у руској војсци ратовало чак десет генерала Срба, већи број команданата нижег ранга и обичних војника.
Наиме, у саставу Царске армије императора Александра I под командом фелдмаршала Кутузова били су: генерал пешадије Михаило Андрејевић Милорадовић, генерал Ђорђе Арсенијевић Емануил, генерал-поручник Јован Јегоровић Шевић, генерал-мајор Јован Степановић Адамовић, генерал-поручник и тајни саветник Никола Богдановић Богданов, генерал-поручник Никола Васиљевић Вујић, кавалеријски генерал барон Илија Михајловић Дука, генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић, генерал-мајор Абрам Петровић Ратков и генерал-ађутант Никола Ивановић де Прерадовић.
Неки међу њима су били досељеници у Русију, на пример Ђорђе Арсенијевић Емануил, (рођен у Вршцу) и генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић (рођен у Венецији). Међутим, већина поменутих војсковођа углавном били су представници друге или треће генерације Срба досељених у 18. веку на просторе Русије за време цара Петра Великог и царице Јелисавете.
Међу овим генералима један је запамћен као велики херој Отаџбинског рата 1812: потомак славне херцеговачке породице Храбреновић, наустрашиви Михаило Милорадовић (1771–1825), који је командовао на централним позицијама руске војске у бици код Бородина. Милорадовић је имао кључну улогу у тренутку када је француска војска стигла до самог Кремља. Он је упутио парламентарце маршалу Мирату са поруком да ће, ако га нападну Французи, одмах запалити град. На тај начин је успео да добије седам часова примирја и за то време је неометано извршио евакуацију своје војске и преосталог становништва.
Потом су уследиле сјајне победе код Вјазме, Малојарославеца и Красног (крајем 1812) и код Лајпцига (1813). Указом императора Александра I Романова, Михаило Милорадовић је 1813. године добио титулу наследног руског грофа, а 1818. је постао генерал-губернатор Санкт Петербурга.
Током чувеног устанка декабриста 14. децембра 1825. Милорадовић је био на Сенатском тргу, покушавајући да смири побуњене племиће. Генерал, који није био рањен у више од 50 битака, добио је тада две ране, из пиштоља и од бајонета. Када су му извадили метак из плућа, рекао је: „Хвала Богу! Није пуцао војник! Срећан сам!“ Његова последња жеља је била да се ослободи 1500 кметова који су му били у служби.
Гроф Сава Владиславић - Рагузински био је руски дипломата српског порекла на двору руског цара Петра Великог и Катарине I. Поверене су му многе дипломатске мисије у Цариграду, Риму и Пекингу. Његова вероватно најзначајнија дела била су Кјахтински договор (који је регулисао односе Русије и Кине све до средине 19. века и данас важећем разграничењу две државе) и оснивање руске обавештајне службе. Као један од најугледнијих људи у то време у Русији, задобио је поверење руског цара Петра Великог за ослобођење српског народа на Балкану.
Сава је рођен 1668. на властелинском имању Владиславића у Јасенику, близу Гацка у Херцеговини. Умро је 1738. у Санкт Петербургу.
Спраћемо са стене погане им стопе:
Заболи смо копље на великој мети,
Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
Пашће паучина на мачеве грубе,
А скромно ће рало опет да засветли;
И као што јуриш сад огласе трубе,
Уранке ће мирне да јављају петли.
И поћи ће к слави одмах од почетка
Нов пород све трагом наших легиона,
Блажен, у колевци он чу како претка
Прати у легенду глас победних звона.
Знаће да је само она земља светла
Где никад још није пала суза срама;
Где су деца на мач име оца метла
Што живи у химни и у молитвама.
(Јован Дучић, "Херцеговина")
Слава и вјечна хвала руској браћи који своје животе уградише у темеље Републике Српске. Који јуначки војеваше за спас и слободу српског народа, борећи се против повампиреног фашизма у лику IV NATO Rajha и његових (увијек српске крви жедних) слуга са Балкана.
Хвала у име српског народа и Републике Српске. Нека вам је лака земља. Почивали иу миру Божјем. Вјечнаја памјат!