Odličan tekst o veoma važnoj temi. Ali se oko njega verovatno neće polomiti desetine komentatora i stotine "lajkova". To sa malim gazdinstvima jeste i moglo je da bude rešenje, ali se plašim da od toga više nema ništa i da je sve što vredi već bezecovano od nekih šeika ili hrvatskih i drugih tajkuna.
Препоруке:
34
2
2
уторак, 21 мај 2013 11:22
Sinisa Bogdanovic
Autor clanka (koliko god bio zdravorazuman) nije uzeo u obzir neke bitne "karakteristike" ove nase zemlje - "TD-MD", "dinkic-faktor" kao i ono cuveno "od sada te mi cuvamo"! Dakle, to je ono osnovno zasto bilo sta sto je pokrenuto na zdravim osnovama MORA da propadne. Dok se ne promeni ceo sistem, svaki pokusaj ce biti utopija - poput zidanja kuce na krivom temelju. Treba krenuti redom, da se ocistimo od domacih izdajnika, politicara, kriminalaca pa tek onda da krenemo sve ostalo.
Препоруке:
30
4
3
уторак, 21 мај 2013 11:28
mali
Mozda vise konkretnih detalja i cifara.
Препоруке:
19
2
4
уторак, 21 мај 2013 12:13
predrag
Sta se podrazumeva pod mala seoska gazdinstva?Da li onaj koji ima 2ha obradive zemlje spada u tu kategoriju?Svastarenje u poljoprivrednoj proizvodnji ne moze doneti dobitak ni vlasniku zemlje ni drzavi!
Препоруке:
11
26
5
уторак, 21 мај 2013 12:24
бб
Народ нема пара за тај вид одмора. А та сеосока газдинства ниси баш ни јефтина,једна породица да запуца из Београда на Златибор прво ће бити опешељена кроз путарине,потрошиће бензин,па док плати смештај... С друге стране просечна српска пордоица пре ће да штеди током целе године за неки Тасос,Закинтос,Халкидки..и да се буквално науживају на мору 10 дана. Наше планине не могу да пореде са прелепим грчким оствима..колико је год Србија лепа,Грчка је 5 пута лепша...а народ иде тамо где је боље. Та сеоска газдинства осим добре хране и смештаја немају више шта да понуде. Човек кад тамо оде хоће да има испуњен дан : доручак,јахање,вошња кајаком,планинарање,камповање,вожња мотором..мало ко то има у својој понуди.
Препоруке:
17
30
6
уторак, 21 мај 2013 12:57
Sceptical Bystander
Чланак је добар као упуство за некога ко са малим или никаквим приходима животари у граду у свом или родитељском стану, без много професионалне перспективе, како да изађе из колотечине, приближи се природи, побољша квалитет свог живота, а можда и нешто произведе, међутим, ово није модел за значајнији развој пољопривреде.
Наравно, могу се наћи јефтина имања, али да на њима не би живеле само скромне и срећне хипи породице, већ озбиљни пољопривредни произвођачи (ако добро разумем чланак, циљ је економски развој), потребна су улагања, а и подршка државе, макар у виду петогодишњег ослобађања од сваког пореза и обезбеђивања бескаматних кредита.
У том смислу чланак је донекле наиван јер занемарује неопходне инвестиције, али и потребно знање и рад који треба уложити да би се нешто на земљи производило, а посебно занемарује неопходност државних програма подршке.
Препоруке:
30
5
7
уторак, 21 мај 2013 13:47
Nesa
Ljudi to vec rade.Ako se u to ukljuci drzava,stvar ce brzo propasti.Ovakvu pricu mogu da iznesu samo mladi,sposobni i ideji predani ljudi.Ono sto je sporno u tekstu je da bi neko ko je odrastao u soliteru,mogao da radi ovako nesto .Ja u to ne verujem.Iz milion razloga.Po meni mnogo je realnije da neko ko vec ima kucu i zivi seoskim zivotom,poveruje da je moguce da neko dodje i plati da prespava na njegovom imanju,sobzirom da se odatle bezalo glavom bez obzira,u zadnjih 50 godina.Kuce i vajati su vazni ali turista koji bi dosao u ovakav ambijent trazi pre svega kontakt sa prirodom,i domacina koji je deo te price.Tu hibridi nece proci.Ovo svakako nije sansa srbije,ali jeste sansa za pojedince koji prepoznaju vreme i mogucnosti koje ovakav zivot donosi.
Препоруке:
23
4
8
уторак, 21 мај 2013 14:07
simeon
Autore, reči ti se pozlatile!
Znam da ovaj tekst nije sveobuhvatan, ali je sjajno da u moru kuknjave i vere kako jedini spas leži u "evroatlanskim integracijama", neko kaže da može i drugačije. Može sigurno i ovo što se predlaže, a još ako država makar malo stane iza toga ("al' stvarno"!), rezultata će biti. Autor lepo kaže da to nije veliki biznis nego mogućnost ljudima da žive od svog rada, da kao takvi imaju pravo na dostojanstvo, a i država će imati koristi!
Препоруке:
23
2
9
уторак, 21 мај 2013 14:24
Трећепозивац
Оваква лупетања слушам свакога дана од оних који никада нису живели на селу, оних који нису ни један стручак кукуруза окопали, кофу шљива накупили, један откос траве покосили, оних који не разликују лопату од мотике а грабуље од вила ...
Лупетати да у сеоским домаћинствима паре леже по поду а само су потребне вредне руке да их сакупе може само тешки нерадник и дилетант.
Без помоћи државе село ће одумрети јер се у њему нико више не жени, не удаје, не рађа!!!
Одумирању села, као и целе Србије, нема спаса јер су на власти најцрњи нерадници и дилетанти од кад је држава Србија настала.
Над Србијом је небо затворено.
Само нас гром може спасити.
Препоруке:
32
17
10
уторак, 21 мај 2013 14:37
Бојан
Као прво, мала газдинства не могу да покрену економски развој. Ако економски развој од њих зависи, онда је читав систем пропао.
Чланак даје добар модел људима који животаре у граду без или са неким слабим послом и покушавају некако да преживе. Овај модел би им дао много квалитетнији и испуњенији живот са мање стреса. Ипак, такав модел тешко може да буде окосница економског развоја, али може да послужи као иницијална каписла за неке друге ствари.
Ако желимо да се бавимо пољо производњом, онда је потребно да држва ту умијеша прсте кроз велике инвестиције, инфраструктурне програме, смањивање јаза између села и града, кроз велике истраживачке пројекте итд. Ту бисмо могли онда да говоримо о људима који би имали нешто више земље, специјализовали се за одређене области и имали пуну подршку од државе.
Препоруке:
15
8
11
уторак, 21 мај 2013 14:40
Бојан
Да наставим, ја живим у Аустрији и овдје су људи на селу богати. Имају добро уређене прилазе и инфраструктуру и њихови производи су скупи. На пијаци њихови производи у принципу коштају исто или нешто мало мање него у маркетима, али је предност у томе што су локални, свјежи, квалитетнији и разноврснији.
ШТо се тиче одмора на сеоским газдинствима, то је овдје прилично раширено и људи су направили туристичку атракцију од онога што нама не би пало ни на крај памети.
Ипак, све то функционише у сарадњи са индустријом и јаком економијом тако да се те области међусобно допуњују и помажу, а домаћа клијентела представља значајан извор прихода.
Препоруке:
26
0
12
уторак, 21 мај 2013 14:48
Велизар М.
А зашто се сви, укључујући и аутора, ограничавате на то мало пољопривреде и ту поједностављену визију сеоског туризма? На селу, нарочито у најнапуштенијим брдским подручјима, пољопривреда треба да буде пратећа делатност а не главна. Туризам у стилу "једем кајмак и цепам дрва" неће, у целој Србији, привући ни хиљаду туриста у сезони. А само један микропогон може запослити пола једног села преко целе године. Постоји много начина да се село активира али мора се обезбедити инфраструктура, у првом реду комуникациона. За комуникацијама иду школе па здравство итд. Све што држава треба да уради је да остави део новца најнижим нивоима самоуправе под условима који гарантују развој у том правцу. Даље ће се људи снаћи сами.
Препоруке:
17
2
13
уторак, 21 мај 2013 14:49
Sceptical Bystander, 2
Mislim da sve moze da se nauci, pa i poljoprivredni poslovi, ali drzava treba da obezbedi infrastrukturu: put, skolu, dom zdravlja, telefonske linije i internet, irigacione kanale, veterinarske stanice, beskamatne kredite i izuzece od placanja poreza.
Svugde u svetu drzava subvencionise poljoprivrednu proizvodnju i selo jer je proizvodnja kvalitetne hrane skupa (a neki od razloga su i da se delovi teritorije ne isprazne, kako se sada upravo desava u Srbiji, ili da bi se sprecilo stihijno doseljavanje u gradove). Interesantni su programi koji se sprovode napr. u Francuskoj ili Turskoj. (U Turskoj drzava direktno podrzava i seosku nepoljoprivrednu proizvodnju, napr. radionice za tkanje tradicionalnih cilima i tepiha u ruralnim krajevima, cime se cuva stari zanat, zene imaju mogucnost zaposlenja u selu, smanjuje se iseljavanje u gradove, a posete radionicama su deo turisticke ponude.)
U Srbiji ima pomeranja na selo, ali to ce ostati bez vecih efekata bez drzavne podrske.
Препоруке:
24
2
14
уторак, 21 мај 2013 15:06
МР
Много добра замисао и практична. Нешто слично могао сам могао видети при мојим посетама седамдесетих и осамдесетих година. Село је цветало. Квалитет живота се стално побољшавао. Мојем старом другу инжењеру сам често говорио да је било боље да смо постали пољопривредници. Мој брат и синовац су се, за ваше прилике, обогатили. Нажалост, чим је дошао до већих пара, синовац оде у политику и изгледа све оде дођавола.
Препоруке:
18
0
15
уторак, 21 мај 2013 15:15
Драгославић
Хвала аутору! Намера је добра и поштена и наћи ће сигурно одјека код оних који имају уши да чују и очи да виде а ови, остали, нек' пијуцкају свој еспресо до судњег дана и нека се до судњег дана жале на несрећну судбину.
Што ми реше једна швеђанка на запуштеној тврђави Рам, на Дунаву:
-Ови људи седе на ћупу злата и кукају на несрећну судбину!
Препоруке:
21
1
16
уторак, 21 мај 2013 15:22
Sceptical Bystander, 3
Ипак треба подсетити да су Америку (која наравно није узоран пример за много тога) изградили исељеници који су долазили и сами крчили путеве, формирали ранчеве, стварали услове за сопствени живот. Држава долази тек касније.
Neumesno je porediti kolonizaciju Amerike i srpsku situaciju u 21. veku, (posebno jer neki od nas veruju da drzavu jos uvek imamo).
Danas u Evropi nema prizvodnje kvalitetne hrane bez drzavnih subvencija jer je vreme zivinarskih farmi za proizvodnju 100,000 pilica mesecno definitivno proslo i uskoro takvu hranu niko nece hteti ni da pogleda.
U proizvodnji kvalitetne, organske hrane je buducnost i srpska sansa. Certifikovanje je skupo i drzava bi i tu trebalo da obezbedi podrsku, napr. besplatno certifikovanje za male proizvodjace za period od najmanje tri godine.
Препоруке:
21
0
17
уторак, 21 мај 2013 17:34
МР
Људска природа је таква да се иде путем мањег отпора. Ако неко памти Гетеовог Фауста 2, сигурно се сећа разговора Бога са аханђелом. Зашто је Бог створио ђавола? Зато што се човек улењи, а ђаво га отпозади боцка и тера да ради. Ви имате данас доста ђавола, тј. несташица и немаштине које би требало да покрену привредну делатност. Али знате како је то код нас увек било: Имам факултетску диплому и други треба да ми нађу посао уместо да га сам стварам, па ако треба, да и упрљам руке. Срамота је у нераду, и кад људи то схвате, биће боље. Завршићу стиховима једне Гетеове баладе:
Tages Arbeit, abend Gäste,
Sa'ure Wochen, frohe Feste,
Sei künftig dein Zauberwort.
----
Дању рад, увече гости,
Тешке недеље, веселе свечаности,
Нека буде твоја будућа чаробна реч.
Препоруке:
5
0
18
уторак, 21 мај 2013 17:37
МР
П.С. abends уместо abend у цитату.
Препоруке:
3
0
19
уторак, 21 мај 2013 18:06
oko
o drzavi i poljoprivredi necu ...ima kompetentnijih od mene
ali o nezaposlenima u gradu u stanu
o zdravom zivotu...o boljem zivotu na selu
e pa sa te tacke sam jako strucan
autor je absolutni diletant...i sve ostalo sto vec
neko lepo rece
do te mere da imam osecaj da je autor
JAPIJEVAC NEKRETNINA KOJI HOCE DA NAM PRODA
STAN
KAO STO NAM POLITICKI JAPIJEVCI PRODAJU DRZAVU
A SVE NA ISTU FORU
Препоруке:
7
8
20
уторак, 21 мај 2013 18:11
SERBON
Prica nije nova ali ce vremenom sa inteziviranjem krize biti sve aktuelnija! Svakako da jedan deo gradjana koji su zrtve tranzicije i gube vreme bezuspesno trazeci posao mogu da pronadju perspektivu seleci se sa svojim porodicama u svoja sela ili kupovinom jeftinih seoskih gazdinstava. Uz odredjena pocetna ulaganja i kupovinu kuce sa nekoliko hektara zemlje minimum 2h,uz dobar plan nesto znanja i dosta rada moguce je kroz par godina stvoriti ekonomski odrzivo gazdinstvo na selu i omoguciti svojoj porodici stabilan zivotni standard. Kasnije se moze razmisljati i o razvijanju biznisa kao sto autor predlaze neke svoje ideje u smislu ugostiteljstva, etno turizma i sl. Nije realno da se krene u ovakvu pricu bez minimalnih 20-30 hiljada evra. Ideja je prilicno ostvarljiva za one koji vec imaju seosko imanje ili za one koji imaju mogucnosti da tu sumu investiraju ili da obezbedi novac npr.prodajom neke svoje nekretnine u gradu.
Препоруке:
8
2
21
уторак, 21 мај 2013 18:16
Расија
Сеоска газдинства ће бити угашена следеће године, либерализацијом увоза пољопривредних производа из ЕУ. На мањим сеоским имањима ће живети бедиња, и од свога рада неће моћи да школује или лечи своју децу. Маните романтику сеоских туриста.
Препоруке:
12
7
22
уторак, 21 мај 2013 18:24
Дринко Кончаревић
Овај текст подсећа ме на познату поруку: "мала предузећа-велика шанса". Од када је лансирана, у просеку, немамо ни предузећа ни шансе. Оно што недостаје нашем селу, данас, на првом месту, јесу ЖЕНЕ. Ништа не успева без женске руке. Не вреди довести учитеље и лекаре у села кад су она постала геронтолошки центри у малом. Затим ту је новац за куповину алата и малих машина. Ми смо имали машинску индустрију која је била способна да произведе радне машине "мали утоваривач" (eng. "mini loader"). (види "јутјуб"). "Демократске снаге" разориле су све те потенцијале. Ове мале машине, са бројним алатима, омогућавају да један човек обави посао за десеторицу. Готово да нема потребе за помоћном радном снагом. У основи то су мале, релативно јефтине и ефикасне машине. Најновија препрека за ревитализацију наших села јесу мултинационалне компаније из области пољопривреде. Оне су посебна прича, оне су испословале право да вам забране сејање домаћег семена па и продају робе на пијаци. Крај приче.
Препоруке:
29
2
23
уторак, 21 мај 2013 18:59
има ли ту гање?
Бојане,као да сам прочитао све(има много словних ознака),узео си ми реч из уста.
Замисли сваком сељаку(и оном градском)да даш десет хиљада да отвори(не кафану)салаш,пољо.добро...
и то по члану домаћинства.
Тако једноставно а нема боље.
Какав ММФ,светске банке и остали глодари.
Буџет,конкурс,један дан решење,паре на рачун,рок(грејс период рецимо пет година)и бог те весели.
Али где је ту он?
Препоруке:
9
1
24
уторак, 21 мај 2013 19:01
Misa
Prosle godine je izvrsen popis poljoprivrednih domacinstava, evo podataka iz statistike:
Srbija ima 2,4 mil hektara oranica i 622000 poljoprivre4dnih proizvodjaca.
300000 najsiromasnijih (skoro 50%) poseduje 265000 hektara, manje od hektara po domacinstvu.
19000 najbogatijih poseduje preko 1000000 hektara (ne racunajuci drzavu i SPC kao najvece zemljoposednike).
Jedan Nemacki seljak proizvodi hranu za 152 gradjana, Srpski za 15.
Ukrupnjavanje poseda je u punom jeku i velikim delom vec zavrseno, a mali seljak je dinosaurus u modernoj poljoprivredi i ceka ga takva sudbina.
A piscu preporucujem da ode na selo i pokaze nam na primeru kako se "dobro" zivi od 1h, a ne da prosipa demagogiju.
Препоруке:
18
7
25
уторак, 21 мај 2013 21:30
треба разговарати о идејама
Има ту више добре намере, него познавања ствари.
Има (све више, али је то укупно мали број) људи који се баве сеоским туризмом, има успешних примера, али највећи број њих су они који су почели с постојећим викендицама, имањем у власништву, или су наменски изградили објекте, нарочито у већ развијеним центрима као што су Копаоник, Златибор, Тара, Фрушка Гора, Голија ... што није прави сеоски туризам, јер се своди на изнајмљивање соба и апартмана.
Међутим, нема ту још правог тржишног понашања. У Грчкој ван главне сезоне можете смештај да добијете будзашто, а код нас су цене исте или приближне преко целе године. Зато Грци зарађују и ван сезоне - на гориву, храни, услугама, а код нас све зврји празно, јер никако да се досете да је боље и дати смештај џаба а зарадити на осталоме, него немати ништа.
Успут, гледајући слику уз чланак, НИКАДА не бих отишао у етно-домаћинство у којем су натписи на латиници. Чак и хотеле и апартмане бирам према томе, а хвала Богу, има избора, све више.
Препоруке:
11
0
26
уторак, 21 мај 2013 21:38
из личног искуства
Има једна појава која ме дуго чудила: одемо на планину, на пример, и тамо домаћи производи буду скупљи него исти такви на пијаци у Београду. Не плаћају превоз, не плаћају пијачарину, не губе време, а опет, свратим успут и питам, и буде скупље. На пијацама у туристичким центрима (Златибор, Копаоник, Тара ...) да не говоримо, јер је знатно скупље на њима.
Онда сам схватио зашто. Они тако мало производе да продају само вишак, и то невелики. Не зависе од те продаје, јер имају домаћу храну и нису гладни, па могу да чекају купца који ће да плати више из неког свог разлога - незнања, вере да је то боље, и слично. Та продаја им дође нека вајдица, а и занимација.
Све у свему, док не буде веће производње, организације, другог начина размишљања, мање сметње и веће подршке (нарочито у инфраструктури) државе, тешко да може да дође до икаквог убрзања у овој области.
Препоруке:
8
1
27
уторак, 21 мај 2013 22:50
Aere perenius
Здравији и квалитетнији живот? Да! Економски развој? Тешко! Претходни коментатори су дали добра објашњења.
И да додам, сеоским туризмом, за сада, може да се бави врло мали број домаћинстава. Разлог је понуда и потражња. Летовање на селу није популарно као на летовање на мору или на планини, и тај тренд се сигурно неће променити у неко догледно време.
Препоруке:
14
3
28
уторак, 21 мај 2013 23:59
Ђура
Другим речима, сви они светли примери о којима пишу новине и које можете срести у реалном животу, људи који су напустили задимљене градове и направили своја лепа газдинства на селу, нису чекали на државу и њену помоћ већ су своју судбину узели у сопствене руке.
Ово је суштина текста. Мислим да је добром делу коментатора то промакло, па су се упустили у споредне расправе о проценту потражње за сеоским туризмом и слично.
Поново честитке Бојану Панаотовићу на још једном одличном тексту.
Препоруке:
9
5
29
среда, 22 мај 2013 03:01
rad znoj i strpljenje-osvajanje srece
Odlicna ideja.Podrzavam je zbog osvjescavanja ljudi.Kako rece pokojni profesor sanskrita-samo su dva znaja vredna proizvodnja hrane -odece i medicina,ostalo hm..Razlikovati kramp od motike se da nauciti ,brzo.Pitanje kako odustati oz potrosackih ,vrednosti-treba strpljenja dok se ne ostvari.Tko voli raditi,tesko pa na suncu-moze se dobiti alergija,znoj.Ali nema depresija,nema bensedina i zivi se u ritmu vremena.Cesce se pogleda gore,manje dolje.
Jedva cekam da dodje taj dan da se vratim na selo,godina mozda ne vise.Osvjescavanje je pocelo to me raduje.
"svak se krece u redovnom sklopu,u svojoj slobodi po horoskopu"Tin Ujevic
Selo oslobadja.
Препоруке:
6
1
30
среда, 22 мај 2013 07:46
РЕН
текст је на месту! ваља гледати у будућност, имати већу временску дистанцу. Немора да се пресел. Имање се засади воћњаком, који не изискује неку негу. Два-три пута гоишњ. Воћке саме расту, не познају празник. Ово вам говорим из личног искуства. Ја чак не живим ни у Србији, а засадио сам одавно пуно воћки. Тренутно је лоша цеа, нп. шљиве, али ја е шпекулшем. Срамота да су цигарете у просеку око 100 динара, а килошљива око 20 динара !
Засадити купине. То јемноо здрава биљка,и мслим да ћ бити све траженија.Рибизла (црна) такођер.Ако је земљиште можда онтаминирано радиацијом садити и рен, као међукултуру.Он за годину извуће око 99% радиације !
Препоруке:
9
0
31
среда, 22 мај 2013 07:55
РЕН-наставак
не осврћите се на неверне Томе, којих има изгледа највише међу Србима, и садите бар воћке. Заливање траже сад по овој суши само пар пута годишње. Као што је рећено, оне н познају празник-дакле, не изискују сталну негу одн. физичко присуство.
а ако имате могућност ћешћег обиласка, онда купину-јер тражи више воде (заливање).
а да вмих неко ореже ии залије за време суше, постоји могућност договора са неким.
ово је добар предлог за оне који имају наслеђено и сл. сеоско имање. Да се пре свега, не отуђе од земље сасвим. Треба гледати као што рекох, у будућност и из тог аспекта.
Препоруке:
8
1
32
среда, 22 мај 2013 08:12
Karl Marks-naš duhovni vođa
Dok se ne vrate:
-velike DOMAĆE EXPORT-IMPORT firme kao što su GENEX, PROGRES, INEX, itd, koje će na veliko da otkupljuju poljoprivredne proizvode, i
-velike DOMAĆE fabrike hrane kao što su SRBIJANKA,KULPIN,itd koji će na veliko da otkupljuju poljoprivredne proizvode,
od razvoja poljoprivrede nema ništa.
Ovo vam je isto i za druge industrijske grane. Mora finalni proizvođač-industrija da bude velika i jaka. Srbija je sve to imala, zato su je i razrušili, da bi drugi mogli da rade, jer na primer, ROBNA KUĆA BEOGRAD, bila je trgovački lanac broj 1 u Istočnoj Evropi, a broj 3 u Evropi.
Đinđić je to sve uništio.
Препоруке:
16
3
33
среда, 22 мај 2013 10:07
РЕН-наставак
среда, 22 мај 2013 08:12
Karl Marks-naš duhovni vođa
Dok se ne vrate:
-velike DOMAĆE EXPORT-IMPORT firme kao što su GENEX, PROGRES, INEX, itd, koje će na veliko da otkupljuju poljoprivredne proizvode, i
-velike DOMAĆE fabrike hrane kao što su SRBIJANKA,KULPIN,itd koji će na veliko da otkupljuju poljoprivredne proizvode,
od razvoja poljoprivrede nema ništa.
иако је оре издвојени цењени дискутант, сматрам ово непотребним уношењем дефетизма.
треба бити пре свега практичан. ове домаћа извозно-увозно предузећа се неће никад вратити. Да сам ја тако размишљао небих сада има већ воћке у роду.
имао сам трошак на 100 ком. садница око сто евра. И мој рад, моба. И ништа више. Као што кох, оне расту саме, и не познају празнике. А то су дуговечне воћке. Неморам да шпекулишем гледде цене, јер нисам од тога нипошто овисан. Све су одгајене по сада органским стандардима, иако немам за то никакав цертификат.
Препоруке:
7
1
34
среда, 22 мај 2013 10:15
РЕН-наставак
Таких је већина засада по Србији. А оне са кванташке и сл.пијаца небих узео ни да ми их нуде за багателу. Знамо ми ....
Дакле, у току је време освешћивања потрошаћа, и све мање ће куповати производе сумњивог извора.
Аргумент за подизање воћњака је и коликоћа (количина), јер само већим количинама ће е моћи изаћи на тржиште.
А нека у том погледу послужи пример Јапана. Тамо је забрањено неким "паметниа" да врше откуп.Једноставно, понуде вишу цену,пробију се именом-а псле...
Зато је битно да постоји ДРЖАВА, а не "држава", као ова, где се такве ствари изгледа намерно подстићу како би се уништила пољопривреда (мада вазали тога вероватно ни нису свесни).
Препоруке:
6
2
35
среда, 22 мај 2013 10:23
РЕН-наставак
Дакле, не треба бити ометен и пасивииран садашњим стањем, већ треба бити малтене чак визионар, видети шири временски обзор. Воћке су ионако дуговећне биљке, тако да пар година за њих не значи пуно.
Посебно би препоручио подизање засада КУПИНЕ (западна Србија је можда најидеалније место на свету). Једино је проблем вода/заливање за врееме суше, пошт тражи више воде (поготово новије сорте).
Ради се о изузетно здравој/здравом плоду. Такорећи-супернамирници !
А са домаћег је поднебља. И то је много битно.
Препоруке:
7
2
36
среда, 22 мај 2013 12:25
РЕН - наставак
ПОПОВИЋ: Пољопривреда је шанса Земуна, а руско тржиште - шанса српског аграра Вести | 22.05.2013 | 08:20
srb.fondsk.ru
Препоруке:
3
2
37
среда, 22 мај 2013 13:11
Зоран Ђорђевић
Можда би, за почетак, требало некако ограничити или чак забранити досељавање у Београд.
Нисам сигуран, само гласно размишљам.
Препоруке:
10
2
38
среда, 22 мај 2013 14:13
Радгост
То што ви заговарате(писац чланка) није у интересу,заправо је против интереса савремених великих земљопоседника,тржишта и управљачког слоја савремених државних заједница.
Јер,од приноса са 1 хектара обрадиве земље могу да опстану,не буду гладни: 2 особе и једна крава.Но,зато ће бити независни,те би се њима много теже владало.То је у основи.Поседи величине око 5 хектара би били права ствар.И тако нешто Србија може да примени,обзиром да је обрадиве земље око пола хектара по становнику,а не да распродаје обрадиву земљу странцима и домаћим велепоседницима.
Препоруке:
16
1
39
среда, 22 мај 2013 16:57
Сеоски туризам је туриузам малих бројева
Овако је требало говорити после другог светског рата, када су биле велике миграције из села у градове.Фафоризован је град, у граду се лепо живело, плата редовна,загарантована, добијали се станови, радни стаж, а на селу тежак физички рад, без струје,механизације,сељачки порези, неплодна земља, на пијацу у град двадесетак км преко брда са 20-30 кг терета на рамену, исмејавање сељака...данас видимо шта нам је са селом. А,државе нема без села и пољопривреде. Препоручујем www.politika.rs/rubrike/šta-da-se-radi/Pusto i gluvo.It.tml(аутор написа је Мирослав Тодоровић)
Сеоски туризам је туризам малих бројева.За њим је мала тражња,то није масовни туризам, а једино масовни туризам може да буде генератор развоја.То је туризам на сеоском домаћинству,услов за његов развој је развој сеоског домаћинства,и развој села и пољопривреде, и то традиционални развој, наравно уз нужно коришћење техн. достигнућа.Али, илузија је да цела Србија сада батали пољопривреду, а развија сеоски туризам.То је бесмислица
Препоруке:
8
1
40
среда, 22 мај 2013 17:07
Ђура
среда, 22 мај 2013 13:11
Зоран Ђорђевић
Можда би, за почетак, требало некако ограничити или чак забранити досељавање у Београд.
Нисам сигуран, само гласно размишљам.
То раде у Кини већ 20 година. И показало се као добро!
Препоруке:
8
0
41
среда, 22 мај 2013 18:49
Bob
Puste želje. Znate li koliko ljudi u većim gradovima još ima dvojnike? Kakav internet na selu. Kablovka, šta je to?
A puteve i da ne pominjem...
Bolje da je članak bio o avanturističkom turizmu.
Препоруке:
5
2
42
петак, 24 мај 2013 11:30
брм
идеја је одлична кад би на 100 км од сваке сеоске куће био аеродром у функцијеи, или кад би Србија била премрежена солидним пругама на којима јефтини возови иду по реду вожње.. и кад би постојао јефтин или бесплатан систем јавног градског и приградског саобраћаја.. ТО ТРЕБА ДРЖАВА ДА РАДИ.. овако - зар мислите да ће богата клијентела којој је време новац да путује таљигама? зар мислите да је сиромашним Србима интересеантније село од којег су побегли од јефтиних чартера до Турске ол инклузив..туризам се иначе БАЗИРА НА ЈЕФТИНОЈ РАДНОЈ СНАЗИ!! зар тоо желите Србима - довољан је један Борис Тадић..што се тиче здраве хране, па не можемо да се организујемо ни да продамо онон што производимо - малине и јабуке за русе (које су узгред одбили јер имају превише пестицида) ... идеја је добра али је треба разрадити ван нивоа говоранција и прокламација
Препоруке:
3
1
43
субота, 25 мај 2013 00:06
nn
Porodica na selu sa kucom i hektarom zemlje moze da opstane cak iako niko u njoj nije zaposlen. Porodica u gradu u istoj situaciji sa imovinom iste vrednosti moze samo da umre. Toliko. Pitanje je zasto toliko ljudi u Srbiji kuka da nema posao, zivi u gradu i ocigledno bira da umire polako i u mukama.
Препоруке:
8
0
44
субота, 25 мај 2013 07:45
Саво Поповић агроном из Бања Луке
драго ми је да постоји размишљање у овоме смјеру, али да би се дошло до некога помака требају се испунити одређени услови.сам натпис "мала самоодржива" газдинства негира сам себе. постоји организациони минимум неопходан да би газдинство било одрживо. овдје се искључује пуко преживљавање уз претјеран и често непотребан физички рад који су наши преци упражњавали. барем овдје код нас у РС, дјеца са села су морално уништена и немају никакву жељу за радом у истом. али опет, млади из града,тј. већ сада
средња генерација поготово ако су путовали по свијету, би могли бити добар потенцијал за будуће сеоске "газде". још и ако су родитељи... али потребно је радити са њима. прво спријечити непотребно расипање новаца на градњу великих, хладних и нефункционалних кућа. даље, снимити који филм у коме се пропагира здрав живот на селу, а не неодрагојевићевске мазохистичке суицидне филмове. даље, тим људима дати могућност достојанственога пласмана производа, јер ако то падне на продају крај пута...
Препоруке:
8
0
45
субота, 25 мај 2013 08:51
Lala
prosečno banatsko selo ima oko hiljadu stanovnika i do sto praznih kuća ( Mokrin, koji je mnogo veći, ima 500 praznih kuća). Dakle u jednom takvom, prosečnom banatskom selu godišnje umre oko 28 ljudi, a rode se 4 bebe. Ovaj odnos 4:1 održava se već više od decenije. Za dvadesetak godina rođenje bebe u selu biće ravno čudu, i dolaziće televizija da izveštava o događaju, u emisijama kakve su novosadsko "Petkazanje" ili beogradski "Eksploziv" i "Kvadratura kruga". Potpuno opremljena, nameštena kuća sa velikom baštom i pomoćnim zgradama može da se kupi za 7 000 evra, ali nema kupaca. Doseljavanja ima, ali dolaze uglavnom stariji ljudi, penzioneri, iz Beograda, Pančeva, pa i gradova iz unutrašnjosti Srbije. Razlog njihovog dolaska je taj, što ne mogu svojoj odrasloj deci da obezbede stan npr. u Beogradu, nego ustupaju svoj sopstveni, a oni jevtino kupuju kuću u nekom selu, tu žive i umiru.
Препоруке:
6
0
46
субота, 25 мај 2013 10:21
Lala,pardon
Pardon! Mala ispravka: odnos je 7:1 "u korist" mortaliteta, nažalost.
Препоруке:
4
0
47
субота, 25 мај 2013 12:56
...
Što se tiče kuće i bašte na selu, to je dovoljno za preživljavanje ali ne i za oživljavanje nekakve ekonomije.
Препоруке:
1
0
48
субота, 25 мај 2013 22:53
nn
Pazite, u situaciji kada se svako malo kuka kako jos malo nece imati ljudi 'leba da jedu ovaj clanak jako lepo pokazuje da je to velika zabluda i da zapravo mnogi nece imati sta da jedu zasto sto im ne pada na pamet da nesto rade nego je mnogo zanimljivije dane provoditi u Beogradu ili nekom drugom velikom gradu. Ako je tacno ovo sto je neko rekao, da prema rezultatima popisa na svakog stanovnika dlazi oko pola hektara zemlje, znaci na prosecnu porodicu od 4 clana dolazi 2 hektara. Sa tim svako ko to zeli moze da prezivi. Ako uzmemo u obzir da neki ljudi ipak moraju ostati u gradovima da bi radili u malobrojnim fabrikama, drugim firmama, usluznoj delatnosi i drzavnoj upravi dolazimo do toga da bi jedna porodica mogla da dobije i preko 3 hektara obradive zemlje. Sa tim moze da se opstane a bogami mogu i da se stvore odredjeni viskovi. Ti viskovi bi onda predstavljali bazu za dalji razvoj u sektoru preradjivacke industrije.
Препоруке:
5
0
49
субота, 25 мај 2013 23:00
nn
Istorijska je cinjenica da savremena ekonomija nastaje onda kada su se pojavili viskovi hrane tj. kada su ljudi bili u mogucnosti da zadovolje sve svoje nuzne potrebe pa su zeleli nesto vise. Dalje, nakon sto bi poceo razvoj prehrambene industrije to bi povuklo razvoj hemijske i drugih lakih industrija, a konacno i teske industrije i doslo bi do ponovnog razvoja znacaja gradova i napustanja sela i ukrupnjavanja gazdinstava radi podizanja efikasnosti. Za tako nesto je potrebno oko 30-50 godina i odgovorna vlast koja ce znati da se sa paznjom odnosi prema drzavi i gradjanima, kao i odgovoran i radan narod. Meni se cini da ni jedan od ta dva preduslova ne ispunjavamo.
Препоруке:
3
0
50
субота, 25 мај 2013 23:45
Marko Predolac
Zaista me interesuje koliko to gradjana Srbije poseduje polovni automobil iz 2010. godine a da su pritom prisiljeni da napuste grad i zapocnu zivot na selu i bave se poljoprivredom?
Mozda autor zna pa neka nas prosvetli.
1. Da li uopste gospodin Panaotovic zna koliko kosta poljoprivredna oprema i koliko kostaju najosnovnije masine koje bi bile potrebne nekom pocetniku?
2.Koliko kosta polovan traktor IMT 539?
3.Koliko grla stoke je potrebno da bi porodica u najsiromasnijim i najstedljivijim uslovima prezivela jednu godinu i koliko je potrebno zemlje za taj broj stoke i naravno koliko ta stoka kosta u nabavci a koliko posle tovljenja?
Na to sve dodajmo cenu imanja i njegovo sredjivanje za zivot, ulaganje u stado i zasade kao i period zivota dok ne stignu prvi prihodi od poljoprivrede.
Препоруке:
6
3
51
недеља, 26 мај 2013 08:33
Lala
Tačno je što je prethodni komentator rekao da oprema košta mnogo, i da su ulaganja velika, ali to se odnosi na obrađivanje velikih površina. A ovde je, imam utisak, reč o preživljavanju, koje će nažalost biti sve prisutniji pojam u našem rečniku i životu. A za to je potrebno nekoliko ari zemljišta i desetak kokoški, što ne košta gotovo ništa. Mnogi penzioneri iz Beograda na taj način opstaju u mestima kao što su na primer Ivanovo, na samoj obali Dunava, i Idvor. Postoje, međutim, i krupni zemljišni posedi čiji vlasnici (naslednici) i dalje žive u velikim gradovima sve neuspešnije pokušavajući da se ponašaju kao (lažni) građani,a zapravo su već godinama tehnološki viškovi na nekakvom "čekanju" da navrše godine do penzije. Oni daju u zakup zemlju malobrojnim ljudima koji su u punoj snazi a koji su ostali u selima, i od toga žive.
Препоруке:
7
0
52
недеља, 26 мај 2013 08:42
Lala - nastavak
Druga vrsta problema nastaće od naredne, 2014 godine, kada treba da stupi na snagu zakon o prodaji zemlje strancima. To je nešto nečuveno, to ne radi nijedna ozbiljna država. Jedan bistar paor mi je rekao da je to isto, kao kada bi neko koristio delove svoga tela za hranu, tek koliko da utoli glad. U vezi s tim je i cena zemlje porasla od 2 - 3 000 evra po lancu (lanac je oko pola hektara) koliko je iznosila pre 10 godina, na 6 - 7 000 evra,koliko prosečno iznosi sada. Ima primera da je za prvoklasnu zemlju nuđeno i 12 000 evra po lancu. Onaj ko i dalje izigrava nekakvog građanina a ima zemlju na selu, prodavaće je, jer će morati, kupovaće stanove za odraslu decu i plaćati im skupe školarine na megatrendovima i opet čekati nešto i kriviti državu. Izgleda da je tako najlakše. ...Još 1961 je Sol Belou pisao, ovo je civilizacija ukrasa i ekskremenata. Rad više niko ne pominje.
Препоруке:
8
0
53
недеља, 26 мај 2013 09:57
Marko Predolac
Naslov teksta je "Mala seoska gazdinstva kao pokretac ekonomskog razvoja" tako da beg penzionera iz grada u selo uopste nije ideja teksta vec dolazak mladih koji bi radili.
Po mom misljenju najveca greska drzave je izjednacavanje poljoprivrede u centralnoj Srbiji sa poljoprivredom u Vojvodini ali to je skroz druga tema.
Oprema jeste skupa pa cak i ako je zastarela jer o novoj opremi vecina poljoprivrednika moze samo sanjati osim ako uzima kredite (to znamo gde vodi).
O kakvom ekonomskom razvoju je uopste rec ako ce taj potencijalni poljoprivrednik gajiti nekoliko kokosaka, koza i ovaca?
Препоруке:
6
4
54
уторак, 28 мај 2013 13:03
сетимо се
И да не заборавимо,
сваког дана кад устанемо,удахнемо свеж ваздух(они на селу),схватимо да смо гладни и да треба да доручкујемо,сетимо се:
Монсанта из Сент Луиса и поменимо их по злу!
Препоруке:
1
0
55
уторак, 28 мај 2013 23:43
DrJelaBisic
Srbija(i njeni stanovnici)se nalazi u tako dubokoj ekonomskoj crnoj rupi(obicno nazvano bankrot)da niko nema pravu ideju:kako iz toga da se izadjeKapital koji nije bio nesto posebno,nacionalizovan je(44.)i u toku decenija upropascen,zemlja prezaduzena u inostranstvu i nemamo vise ni sta da prodajemo da bi smo vracali dugovePrice o stranim investitorima su to-priceKo je lud da dodje tamo odakle svako ide?Mada se trudim i pratim,na moje pitanje:kako oziveti ekonomijuSrbije nigde nisam nasLa suvisli odgovorMukli mukPoSto se sada nalazimo ispod linije na kojoj smo bili posle 2.srp ustanka,nema nam druge nego da se vratimo sitnoj poljoprivredi i polurucnom sitnom zanatstvu,Da ponovo prodjemo provobitnu akumulaciju kapitala(koja je vrlo mucna-setite seDikensa)i da za200-300g dodjemo gde smo bili u vreme balkanskih ili posle Isv r.Otezava nam posao to sto smo u ta doba bili manje zaostali u odnosu na ostali svetSada je iAfrika ispred nas(prirodna bogatstva,jeftin zivot)Zato-treba nam sreca
Препоруке:
2
0
56
четвртак, 30 мај 2013 00:56
DrJelaBisic
Ja se salila(ne bas sasvim)i preuvelicavala(ne mnogo)-kad ono niko da odgovori,komentarise.Kritikuje.Izgleda da sam(nazalost)pogodila!
.jpg)
Наравно, могу се наћи јефтина имања, али да на њима не би живеле само скромне и срећне хипи породице, већ озбиљни пољопривредни произвођачи (ако добро разумем чланак, циљ је економски развој), потребна су улагања, а и подршка државе, макар у виду петогодишњег ослобађања од сваког пореза и обезбеђивања бескаматних кредита.
У том смислу чланак је донекле наиван јер занемарује неопходне инвестиције, али и потребно знање и рад који треба уложити да би се нешто на земљи производило, а посебно занемарује неопходност државних програма подршке.
Znam da ovaj tekst nije sveobuhvatan, ali je sjajno da u moru kuknjave i vere kako jedini spas leži u "evroatlanskim integracijama", neko kaže da može i drugačije. Može sigurno i ovo što se predlaže, a još ako država makar malo stane iza toga ("al' stvarno"!), rezultata će biti. Autor lepo kaže da to nije veliki biznis nego mogućnost ljudima da žive od svog rada, da kao takvi imaju pravo na dostojanstvo, a i država će imati koristi!
Лупетати да у сеоским домаћинствима паре леже по поду а само су потребне вредне руке да их сакупе може само тешки нерадник и дилетант.
Без помоћи државе село ће одумрети јер се у њему нико више не жени, не удаје, не рађа!!!
Одумирању села, као и целе Србије, нема спаса јер су на власти најцрњи нерадници и дилетанти од кад је држава Србија настала.
Над Србијом је небо затворено.
Само нас гром може спасити.
Чланак даје добар модел људима који животаре у граду без или са неким слабим послом и покушавају некако да преживе. Овај модел би им дао много квалитетнији и испуњенији живот са мање стреса. Ипак, такав модел тешко може да буде окосница економског развоја, али може да послужи као иницијална каписла за неке друге ствари.
Ако желимо да се бавимо пољо производњом, онда је потребно да држва ту умијеша прсте кроз велике инвестиције, инфраструктурне програме, смањивање јаза између села и града, кроз велике истраживачке пројекте итд. Ту бисмо могли онда да говоримо о људима који би имали нешто више земље, специјализовали се за одређене области и имали пуну подршку од државе.
ШТо се тиче одмора на сеоским газдинствима, то је овдје прилично раширено и људи су направили туристичку атракцију од онога што нама не би пало ни на крај памети.
Ипак, све то функционише у сарадњи са индустријом и јаком економијом тако да се те области међусобно допуњују и помажу, а домаћа клијентела представља значајан извор прихода.
Svugde u svetu drzava subvencionise poljoprivrednu proizvodnju i selo jer je proizvodnja kvalitetne hrane skupa (a neki od razloga su i da se delovi teritorije ne isprazne, kako se sada upravo desava u Srbiji, ili da bi se sprecilo stihijno doseljavanje u gradove). Interesantni su programi koji se sprovode napr. u Francuskoj ili Turskoj. (U Turskoj drzava direktno podrzava i seosku nepoljoprivrednu proizvodnju, napr. radionice za tkanje tradicionalnih cilima i tepiha u ruralnim krajevima, cime se cuva stari zanat, zene imaju mogucnost zaposlenja u selu, smanjuje se iseljavanje u gradove, a posete radionicama su deo turisticke ponude.)
U Srbiji ima pomeranja na selo, ali to ce ostati bez vecih efekata bez drzavne podrske.
Што ми реше једна швеђанка на запуштеној тврђави Рам, на Дунаву:
-Ови људи седе на ћупу злата и кукају на несрећну судбину!
Neumesno je porediti kolonizaciju Amerike i srpsku situaciju u 21. veku, (posebno jer neki od nas veruju da drzavu jos uvek imamo).
Danas u Evropi nema prizvodnje kvalitetne hrane bez drzavnih subvencija jer je vreme zivinarskih farmi za proizvodnju 100,000 pilica mesecno definitivno proslo i uskoro takvu hranu niko nece hteti ni da pogleda.
U proizvodnji kvalitetne, organske hrane je buducnost i srpska sansa. Certifikovanje je skupo i drzava bi i tu trebalo da obezbedi podrsku, napr. besplatno certifikovanje za male proizvodjace za period od najmanje tri godine.
Tages Arbeit, abend Gäste,
Sa'ure Wochen, frohe Feste,
Sei künftig dein Zauberwort.
----
Дању рад, увече гости,
Тешке недеље, веселе свечаности,
Нека буде твоја будућа чаробна реч.
ali o nezaposlenima u gradu u stanu
o zdravom zivotu...o boljem zivotu na selu
e pa sa te tacke sam jako strucan
autor je absolutni diletant...i sve ostalo sto vec
neko lepo rece
do te mere da imam osecaj da je autor
JAPIJEVAC NEKRETNINA KOJI HOCE DA NAM PRODA
STAN
KAO STO NAM POLITICKI JAPIJEVCI PRODAJU DRZAVU
A SVE NA ISTU FORU
Замисли сваком сељаку(и оном градском)да даш десет хиљада да отвори(не кафану)салаш,пољо.добро...
и то по члану домаћинства.
Тако једноставно а нема боље.
Какав ММФ,светске банке и остали глодари.
Буџет,конкурс,један дан решење,паре на рачун,рок(грејс период рецимо пет година)и бог те весели.
Али где је ту он?
Srbija ima 2,4 mil hektara oranica i 622000 poljoprivre4dnih proizvodjaca.
300000 najsiromasnijih (skoro 50%) poseduje 265000 hektara, manje od hektara po domacinstvu.
19000 najbogatijih poseduje preko 1000000 hektara (ne racunajuci drzavu i SPC kao najvece zemljoposednike).
Jedan Nemacki seljak proizvodi hranu za 152 gradjana, Srpski za 15.
Ukrupnjavanje poseda je u punom jeku i velikim delom vec zavrseno, a mali seljak je dinosaurus u modernoj poljoprivredi i ceka ga takva sudbina.
A piscu preporucujem da ode na selo i pokaze nam na primeru kako se "dobro" zivi od 1h, a ne da prosipa demagogiju.
Има (све више, али је то укупно мали број) људи који се баве сеоским туризмом, има успешних примера, али највећи број њих су они који су почели с постојећим викендицама, имањем у власништву, или су наменски изградили објекте, нарочито у већ развијеним центрима као што су Копаоник, Златибор, Тара, Фрушка Гора, Голија ... што није прави сеоски туризам, јер се своди на изнајмљивање соба и апартмана.
Међутим, нема ту још правог тржишног понашања. У Грчкој ван главне сезоне можете смештај да добијете будзашто, а код нас су цене исте или приближне преко целе године. Зато Грци зарађују и ван сезоне - на гориву, храни, услугама, а код нас све зврји празно, јер никако да се досете да је боље и дати смештај џаба а зарадити на осталоме, него немати ништа.
Успут, гледајући слику уз чланак, НИКАДА не бих отишао у етно-домаћинство у којем су натписи на латиници. Чак и хотеле и апартмане бирам према томе, а хвала Богу, има избора, све више.
Онда сам схватио зашто. Они тако мало производе да продају само вишак, и то невелики. Не зависе од те продаје, јер имају домаћу храну и нису гладни, па могу да чекају купца који ће да плати више из неког свог разлога - незнања, вере да је то боље, и слично. Та продаја им дође нека вајдица, а и занимација.
Све у свему, док не буде веће производње, организације, другог начина размишљања, мање сметње и веће подршке (нарочито у инфраструктури) државе, тешко да може да дође до икаквог убрзања у овој области.
И да додам, сеоским туризмом, за сада, може да се бави врло мали број домаћинстава. Разлог је понуда и потражња. Летовање на селу није популарно као на летовање на мору или на планини, и тај тренд се сигурно неће променити у неко догледно време.
Ово је суштина текста. Мислим да је добром делу коментатора то промакло, па су се упустили у споредне расправе о проценту потражње за сеоским туризмом и слично.
Поново честитке Бојану Панаотовићу на још једном одличном тексту.
Jedva cekam da dodje taj dan da se vratim na selo,godina mozda ne vise.Osvjescavanje je pocelo to me raduje.
"svak se krece u redovnom sklopu,u svojoj slobodi po horoskopu"Tin Ujevic
Selo oslobadja.
Засадити купине. То јемноо здрава биљка,и мслим да ћ бити све траженија.Рибизла (црна) такођер.Ако је земљиште можда онтаминирано радиацијом садити и рен, као међукултуру.Он за годину извуће око 99% радиације !
а ако имате могућност ћешћег обиласка, онда купину-јер тражи више воде (заливање).
а да вмих неко ореже ии залије за време суше, постоји могућност договора са неким.
ово је добар предлог за оне који имају наслеђено и сл. сеоско имање. Да се пре свега, не отуђе од земље сасвим. Треба гледати као што рекох, у будућност и из тог аспекта.
-velike DOMAĆE EXPORT-IMPORT firme kao što su GENEX, PROGRES, INEX, itd, koje će na veliko da otkupljuju poljoprivredne proizvode, i
-velike DOMAĆE fabrike hrane kao što su SRBIJANKA,KULPIN,itd koji će na veliko da otkupljuju poljoprivredne proizvode,
od razvoja poljoprivrede nema ništa.
Ovo vam je isto i za druge industrijske grane. Mora finalni proizvođač-industrija da bude velika i jaka. Srbija je sve to imala, zato su je i razrušili, da bi drugi mogli da rade, jer na primer, ROBNA KUĆA BEOGRAD, bila je trgovački lanac broj 1 u Istočnoj Evropi, a broj 3 u Evropi.
Đinđić je to sve uništio.
Karl Marks-naš duhovni vođa
Dok se ne vrate:
-velike DOMAĆE EXPORT-IMPORT firme kao što su GENEX, PROGRES, INEX, itd, koje će na veliko da otkupljuju poljoprivredne proizvode, i
-velike DOMAĆE fabrike hrane kao što su SRBIJANKA,KULPIN,itd koji će na veliko da otkupljuju poljoprivredne proizvode,
od razvoja poljoprivrede nema ništa.
иако је оре издвојени цењени дискутант, сматрам ово непотребним уношењем дефетизма.
треба бити пре свега практичан. ове домаћа извозно-увозно предузећа се неће никад вратити. Да сам ја тако размишљао небих сада има већ воћке у роду.
имао сам трошак на 100 ком. садница око сто евра. И мој рад, моба. И ништа више. Као што кох, оне расту саме, и не познају празнике. А то су дуговечне воћке. Неморам да шпекулишем гледде цене, јер нисам од тога нипошто овисан. Све су одгајене по сада органским стандардима, иако немам за то никакав цертификат.
Дакле, у току је време освешћивања потрошаћа, и све мање ће куповати производе сумњивог извора.
Аргумент за подизање воћњака је и коликоћа (количина), јер само већим количинама ће е моћи изаћи на тржиште.
А нека у том погледу послужи пример Јапана. Тамо је забрањено неким "паметниа" да врше откуп.Једноставно, понуде вишу цену,пробију се именом-а псле...
Зато је битно да постоји ДРЖАВА, а не "држава", као ова, где се такве ствари изгледа намерно подстићу како би се уништила пољопривреда (мада вазали тога вероватно ни нису свесни).
Посебно би препоручио подизање засада КУПИНЕ (западна Србија је можда најидеалније место на свету). Једино је проблем вода/заливање за врееме суше, пошт тражи више воде (поготово новије сорте).
Ради се о изузетно здравој/здравом плоду. Такорећи-супернамирници !
А са домаћег је поднебља. И то је много битно.
Вести | 22.05.2013 | 08:20
srb.fondsk.ru
Нисам сигуран, само гласно размишљам.
Јер,од приноса са 1 хектара обрадиве земље могу да опстану,не буду гладни: 2 особе и једна крава.Но,зато ће бити независни,те би се њима много теже владало.То је у основи.Поседи величине око 5 хектара би били права ствар.И тако нешто Србија може да примени,обзиром да је обрадиве земље око пола хектара по становнику,а не да распродаје обрадиву земљу странцима и домаћим велепоседницима.
Сеоски туризам је туризам малих бројева.За њим је мала тражња,то није масовни туризам, а једино масовни туризам може да буде генератор развоја.То је туризам на сеоском домаћинству,услов за његов развој је развој сеоског домаћинства,и развој села и пољопривреде, и то традиционални развој, наравно уз нужно коришћење техн. достигнућа.Али, илузија је да цела Србија сада батали пољопривреду, а развија сеоски туризам.То је бесмислица
среда, 22 мај 2013 13:11
Зоран Ђорђевић
Можда би, за почетак, требало некако ограничити или чак забранити досељавање у Београд.
Нисам сигуран, само гласно размишљам.
То раде у Кини већ 20 година. И показало се као добро!
A puteve i da ne pominjem...
Bolje da je članak bio o avanturističkom turizmu.
средња генерација поготово ако су путовали по свијету, би могли бити добар потенцијал за будуће сеоске "газде". још и ако су родитељи... али потребно је радити са њима. прво спријечити непотребно расипање новаца на градњу великих, хладних и нефункционалних кућа. даље, снимити који филм у коме се пропагира здрав живот на селу, а не неодрагојевићевске мазохистичке суицидне филмове. даље, тим људима дати могућност достојанственога пласмана производа, јер ако то падне на продају крај пута...
Mozda autor zna pa neka nas prosvetli.
1. Da li uopste gospodin Panaotovic zna koliko kosta poljoprivredna oprema i koliko kostaju najosnovnije masine koje bi bile potrebne nekom pocetniku?
2.Koliko kosta polovan traktor IMT 539?
3.Koliko grla stoke je potrebno da bi porodica u najsiromasnijim i najstedljivijim uslovima prezivela jednu godinu i koliko je potrebno zemlje za taj broj stoke i naravno koliko ta stoka kosta u nabavci a koliko posle tovljenja?
Na to sve dodajmo cenu imanja i njegovo sredjivanje za zivot, ulaganje u stado i zasade kao i period zivota dok ne stignu prvi prihodi od poljoprivrede.
Po mom misljenju najveca greska drzave je izjednacavanje poljoprivrede u centralnoj Srbiji sa poljoprivredom u Vojvodini ali to je skroz druga tema.
Oprema jeste skupa pa cak i ako je zastarela jer o novoj opremi vecina poljoprivrednika moze samo sanjati osim ako uzima kredite (to znamo gde vodi).
O kakvom ekonomskom razvoju je uopste rec ako ce taj potencijalni poljoprivrednik gajiti nekoliko kokosaka, koza i ovaca?
сваког дана кад устанемо,удахнемо свеж ваздух(они на селу),схватимо да смо гладни и да треба да доручкујемо,сетимо се:
Монсанта из Сент Луиса и поменимо их по злу!