Ово је суштина. Браво.

Наслов је комотно могао да гласи 'Како смо систематски уништавани од издајника и идиота'.

Stizu i paketici ne brini nista.

Сјајан чланак и у њему реч "бренд". Па докле више? Да ли је могуће да се говори о Његошу, култури, духовности на овакав начин и да не може да се нађе неки други израз него "бренд"? Пих.

цитат: "Матица српска је, у сфери културе, јединствени српски бренд који код свих компетентних људи изазива став поштовања."

Прво одговор човеку који је написао да су Правопис МС написали Клајн и Шипка: Поштовани господине прво се распитајте ко је писао правопис па га онда коментаришите.
Друго латиница историјски јесте српско писмо. Уколико би сада одустали од тога то би значило да све што је српско а написано латиницом препуштамо другом. Али то не значи да латиница треба да буде буде у службеној употреби. Јер историја и пракса су две одвојене ствари. Уосталом службену употребу писма регулише Устав, а не правопис. Правопис каже да су ијекавица и екавица равноправне, па у се у Србији фактички употребљава само екаваица.
Што се тиче инетрвјуа са професором, немам шта ни додати ни одузети. Као и увек.

У овом случају не могу бити сасвим објективан, али засигурно знам да је Д.С. један од ретких позитивних људи на Филозофском факултету у Новом Саду, који је право сјемениште војвођаског сепаратизма.
Има црних дана кад ме сасвим обузме осећање да нам спаса нема. Тако беше јуче.
Сеоска слава. Ђаво ме наведе да изађем у кафану. На столу "Вечерње новости". Прочитам интервју Д. Санића. По мени, одличан. Зовнем једног од гостију. Питам да ли познаје ко је на слици. Не зна. Па Гага, Драган, син наставнице С. Били смо другови у детињству... "Ааа", рече другар и побеже од стола да га више не гњавим са нашим другаром Гагом. Други ћуте, мук. Не скривају зловољу. Какав он, није наш, поручују погледом. У "Дому културе" трешти музика у вршењу прославе Славе. Тако су исто пре славили Четврти јул. У Дому има још две прометне кафане. Посвађам се добро са свима и због овакве "Славе" и оваквог "Дома културе" и односа према људима. Најгоре је бити дођош међу дођошима. Ма, нема нама оваквима спаса.

Истакао сам на седници Скупштине Матице српске 2012. године да је Матица српска злоупотребљена у сербокроатистици, да је двоазбучјем довела српско писмо ћирилицу у Правопису и стварности дп затирања, да је новим одузтимањем у Правопису ћирилици поново одузела уставни и природни суверенитет у српском језику и народу и да ће Станићева примарност ћирилице коју и овде спомиње већ довела српско писмо на руб опстанка са мање од десетак поцената у општој употреби у Србији и да ће, без сачињавања новог правописа који ће ће уважити Члан 10. Устава Србије и општу светску праксу, српско миленијумско писмо ћирилица сигурно нестати. На то је Станић изрекао нешто невероватно. Рекао је да ћ Матица српска за 70 година, колико траје дваоазбучје међу Србима, решити питање српског писма. Када сам тражио да се чланство изјасни о томе хоће ли Матица српска, у складу с Уставом Србије, решити питање писма, он је забранио гласање и тиме је стао на страну неуставмног Члана 26. Статута Војводине. Српска срамота

Станић је једино у праву када каже да је језик мера! И то је потпуно тачно. Злоупотребљена Матица српска 1954. године која је српски језик поново преименовала у српскохрватски језик и прихватањем затирања и замењивања српске ћирилице хрватском латиницом преко смишљеног у светским оквирима накарадног изума о богатству двоазбучја, српскохрватски језик и данашње нестајање ћирилице заиста је мера колико је злоупотребљена Матица српска на штету српског народа, његовог језика и његовог писма. Са би данас прали своје затирачке биографије у вези са српским језиком и, нарочито, писмом ћирилицом, српски сербокроатисти измислили су данас тзв. српску латиницу. Чак су и фалсификовали Вука Караџића којег су претворуили у сербокропатисту иако покојник и грешник није никада употребио назив српскохрватски језик јер нема ниједно своје дело у коме тај назив спомиње. Тако су појединци чак учинили и такав фалсификат по коме је Вук творац латинице за католичке кориснике српског језика.Вук то није учино.

Одговор Поповићу, други део.
Такав Иван Клајн у мишљењу о ћирилици, као председник Одбора за стандардизацију српскога језика, кључно је утицао да Правопис из 2010. буде не само неуставан него и лош у решењу писма у односу на сва природна решења питања писма у свим језицима света.На тај начин Матица српска је злоупотребљена на светски беспримеран начин који је и даље оставио шизофрено решење питања писма (двоазбучје) какво не постоји ни у једном језику на свету. У поређењу с државом, двоазбучје би било исто што и две војске у једној држави. Свет се никада таквом глупошћу (двоазбучјем)није бавио јер језику и народу у свом језику нису никада и нигде требала два писма, нити је иједан други народ народ она ствар да би му била потребна два јајета.