Био је Велики Петак...
У рану зору је започела снажна и изненадна артиљеријска ватра коју су наводили припадници Француске армије, на рејон карауле Морина.
То је била тактичка варка да би се копнене снаге привукле преко рејона албанске карауле Падеж према Кошару.
У томе су успели и око 1.500 припадника ОВК, 2.пешадијске дивизије Албанске армије и специјалних јединица НАТО је извршило снажан фронтални напад.
Шири рејон карауле бранило је 107 граничара 53.грб са незнантним ојачањем из састава 125.мтбр.
У херојској одбрани успели су да издрже невиђени удар и да нападачу нанесу велике губитке.
Слава браниоцима Отабине!
Препоруке:
111
0
2
уторак, 09 април 2013 09:44
Konobar
Tužni dani slede za Srbiju sećanjem na heroje,koji se preklapaju sa napretkom u "razgovorima" sa državom Kosovo i primicanje DATUMU. Kakva crna ironija da "razgovore" vode i prihvataju ondašnje najgrlatije patriote Nikolić, Vučić, Dačić i naravno Drecun. Onaj Čanak ih je sa pravom nazvao "dobrovoljni davoci TUĐE krvi". Srbija čeka Šešelja koji se nije uplašio pretnji Tribunalom i ostao dosledan borbi za Srbiju u njenim istorijskim granicama.Pa onda sve po Ustavu Srbije.
Препоруке:
45
1
3
уторак, 09 април 2013 09:48
Dragan
На данашњи дан: Почео здружени напад ОВК, албанске армије и НАТО на караулу „Кошаре“ на КосовуOni nisu nikad bili za ratovanja, čak ni uz pomoć NATOA nisu bili sposobni ni jednu kasarnu da osvoje. Oni su za razbojnička presretanja, napade s leđa, te piljarske i kukavičke trikove, a za ratovanja nikada nisu bili.
Препоруке:
67
0
4
уторак, 09 април 2013 10:09
Dan losih vesti.
Na isti dan i prva agresija posle 2 svetskog rata (Kosare) i raspad SRJ.
Препоруке:
30
0
5
уторак, 09 април 2013 10:31
Мићко
`На данашњи дан: Почео здружени напад ОВК, албанске армије и НАТО на караулу „Кошаре“ на Косову`
Нека је вечна свава и хвала свим борцима који су своје животе давали у одбрани Србије.
Препоруке:
59
0
6
уторак, 09 април 2013 11:15
Vlado
Slava palim herojima. Vecina danasnjih stanovnika zemlje Srbije su nedostojni takvih hrabrih branioca.
Препоруке:
31
1
7
уторак, 09 април 2013 11:15
Дринко Кончаревић
Да смо прихватили ултиматум, на данашњи дан, НАТО би славио финале освајања балканске раскрснице, славио би победу, јер Србије више не би било. Овако, мораће да сачека завршницу у некој будућности. Обично кад се мисли да је све готово, победа на дохват руке, долази до преокрета и давно постављен циљ се не остварује. Чини ми се да су ствари кренуле у овом правцу. Ништа од разбијања Србије али то није разлог за наше славље већ да збијемо редове и настављамо са отпором.
Препоруке:
36
0
8
уторак, 09 април 2013 11:40
Шаран
Слава им!
Никада нећете бити заборављени. Све што радим, мислим, говорим прожето је Вашом жртвом, Вашим јунаштвом.
Препоруке:
33
0
9
уторак, 09 април 2013 11:45
doda
Tolike gubitke ste naneli da oni bukvalno nisu smeli vishe da napadnu i da zauzmu karaulu hahaha,mani se pisanja junshtva Jevtovicu,jer da si bio neki vojnik nebi danas bio ovde da delish savete kako se treba boriti nego ostao negde po Kosovo kao "hrabar vojnik koji je dao zhivot na "braniku svoje drzhave",znam takve "junake" i na nashoj strani.
Препоруке:
1
49
10
уторак, 09 април 2013 12:29
Словенофил
(za Dodu)
Наравно да наисте смели да нападате. Ви сте храбри само под туђом заставом турском, немачком,италијанском,америчком (своју заставу и немате). Уосталом, за вас политичко питање је прерасло у здравствено. Кажу,они који вас познају боље него ја,да сте толико озрачени да и ноћу светлите. Да ли ти је познато колико се твојих сународника лечи од канцера по болницама србије, не само у Београду
Препоруке:
34
0
11
уторак, 09 април 2013 12:33
bez reci
1500 napadaca na 107 branitelja!
Samo 15 profesionalaca na 1 dete na odsluzenju vojnog roka.
Kakvo cutanje vojnog vrha!
Kakvo foliranje politicara!
Kakvo junastvo napadaca!
Препоруке:
32
0
12
уторак, 09 април 2013 12:35
Горан Јевтовић
doda
Слушај бре ти, ми Срби нисмо самоубице већ ратници. Ко ће кад погинути зависи од много фактора. Прво, Божја воља или одлука, а онда знање, вештина, храброст, сналажљивост у борби, снага непријатеља и још много тога.
Нисам ја бежао од смрти, већ ме није хтела.
Ко зна зашто се тако одиграло. Морао је неко и да преживи, иначе, ко би поново ратовао када будемо ослобађали Косово и Метохију за сва времена!
Чекајте нас, "и ми ћемо сигурно доћи... да остаримо заједно...!"
Препоруке:
44
0
13
уторак, 09 април 2013 12:51
Харун ал Рашид
У битци на Кошарама, као и на падинама Паштрика, као уосталом и на читавом страдалном Косову и Метохији, српски војници демонстрирали су јунаштво равно својим претцима са Солунског фронта, Церске и Колубарске битке. Срби ово треба да знају и да памте, да се надахњују њиховим херојским подвизима, љубављу коју су на делу показали према својој отаџбини и народу.
Слава свима који су животе положили на бранику отаџбине и нека им је вечан помен!
Препоруке:
36
0
14
уторак, 09 април 2013 13:15
Лав
Док сам жив и моја породица, у срцу су хероји са Кошара !
Препоруке:
31
0
15
уторак, 09 април 2013 13:43
Дејан
У касарни "Расина" у Крушевцу се налазио, макар кад сам ја служио војску, споменик палим припадницима 125. моторизоване бригаде. Ако ме сећање служи, било је око 140 имена. Сећам се плаката, у позадини територија Косова и Метохије, а напред слика тенкова, уз натпис - Народ је безбедан, док га ми штитимо.
Слава палим припадницима 125. и 549. моторизоване бригаде!
Препоруке:
34
0
16
уторак, 09 април 2013 13:43
деки ар.
Беше некад хероја, данас су нам границе као удовичка авлија, улази ко како хоће.
Препоруке:
20
0
17
уторак, 09 април 2013 14:04
Mile
U ta slavna vemena stotinjak srpskih heroja odbranilo je napad pola zemaljske kugle. Nakon toga NATO je u panici odlučio da napusti kompletno Evropu u strahu od srpske odmazde.
Još im je ostalo u sećanju herojsko držanje srpskih dobrovoljaca tokom akcije Oluja u Krajini. I dan danas ližu rane
Препоруке:
8
9
18
уторак, 09 април 2013 14:26
Београђанин
Био је то такође и еклатантан пример кршења међународног права, напад једне државе (Албаније) на суверену државу Србију (поред Нато пакта). Тај напад подсећа на напад нацистичке Немачке на Пољску, након инсцениране провокације на граници, што је тада био увод у светски рат. И напад на нашу земљу 1999. године је, слично томе, отворио серију агресија Запада на земље трећег света, са циљем њиховог подјармљивања и пљачкања - нешто као етапни трећи светски рат. Индирактан али врло јасан доказ колико смо ми били у праву а не они, јесте управо та њихова серија каснијих напада на треће земље: Авганистан, Ирак, Либију, Сирију, Судан, Мали... да смо ми били криви, не би онда напали и њих, јер све те земље жртве су међусобно толико различите да им је заједнички - једино нападач.
Препоруке:
17
0
19
уторак, 09 април 2013 14:30
Вапај
Био сам неколико километара даље од Кошара, довољно је било гледати кроз ноћ како сева са свих страна...језиво.
Ти хероји се нигде не спомињу, ни споменик им није подигнут.
Препоруке:
25
0
20
уторак, 09 април 2013 14:37
thinking maize
СЛАВА ЈУНАЦИМА са Кошара и... ЈЕДНО ПИТАЊЕ!? КАКО је и КАДА умро познати српски "класични филолог и историчар религије" Веселин Чајкановић!? Знате, да би се ПОВРАТИЛО НАШЕ Косово потребно је ДВОЈЕ! Оно што Шпанци зову "ARMAS", али и оно што они зову "LETRAS"! Мислите о томе!
Препоруке:
9
0
21
уторак, 09 април 2013 14:58
Дејан
За коментаторе
Прочитајте мало пажљивије коментатора "без речи", а што се тиче "милета", јасно је да је лажно име.
"Миле", то колико глупо резонујеш показује Кумановски споразум, уствари капитулација. Да је НАТО могао, заузео би територију Косова и Метохије после два и по месеца бомбардовања, не би потписали војно-технички споразум.
Лажну банана државу вам је поклонио НАТО, нисте је ви борбом стекли. Притом заклоњени Американцима безочно газите достојанство Србије која је озбиљан противник. Сутра, без подршке Американаца, и са свешћу свих народа Балкана какав сте острвљени олош, нико неће прстом да мрдне кад поново заведемо нашу власт на Косову. Све то можда данас изгледа смешно, али нисте ви шиптари Американцима историјски, културни, језички, верски, економски или било какви други савезници. Вежу вас нити лобирања и новца, најслабије нити које могу да се очас прекину.
Препоруке:
22
0
22
уторак, 09 април 2013 15:29
Горан Јевтовић
Велики дан у историји Србије који данас несме ни да се помене по наредби душмана!
Али се никада несме заборавити херојство тих 107 момака који су у току дана ојачани са још 50-так јунака.
Шест је рањено (четворица лакше, двојица теже), ниједан није погинуо. Херојство достојно Лазаревих Косовских јунака, ослободилаца Србија 1912-13, Солунских бораца...
А како је то изгледало из прве руке, ево описа само једног догађаја, а било их је на десетине таквих тога дана.
Око поднева, на гранични камен Ц 4/6 (око 400 м од карауле) који је са 12 војника бранио водник Иван Васојевић (родом из Сјенице), преко пропланка је кренуло у напад око 300 бораца специјалне јединице ОВК (сви у црним униформама).
Наредио сам му да се повуче 100-тинак метара уназад и заузме растреситији распоред.
Извршио је наређење.
Наредио сам му затим да се у случају озбиљнијег продора непријатеља повуче на резервни положај, да не отвара ватру без велике потребе и да
Препоруке:
20
0
23
уторак, 09 април 2013 15:30
Горан Јевтовић
2.
стрпљиво чека појачање које је већ упућено.
Известио је да је разумео наређење.
Уследило је затишје. Васојевић је известио о бројности противника и захтевао артиљеријску подршку у случају да крену дубље на нашу територију.
Наређено му је да не предузима ништа осим наређених мера.
Известио је да је разумео.
Десетак минута касније, одједном се у радио вези чуо његов глас. Припремао је војнике којима је командовао. Издавао им је последње инструкције за прави јуриш!
У првом тренутку помислио сам да се шали и да покушава да завара непријатељске снаге и посебно стручњаке који су слушали нашу радио везу.
Међутим, убрзо смо схватили да је случајно заглавио микротелефонску комбинацију у опртачу чиме је несвесно омогућио да сви који су имали радио уређаје, а то је стотине учесника а уз њих и око њих још 5-10 бораца, слушају уживо противнапад 12 војника на најмање 300 арнаутских и осталих специјалаца.
Чуло се "Урааа" као у најлуђим филмовима и кренула је невиђена битка!
Препоруке:
23
0
24
уторак, 09 април 2013 15:55
Горан Јевтовић
3.
Битка која је неколико минута ишла уживо у којој је њих 13 јуришало на њих 300. И буквално, прса у прса, очи у очи!
Након 15-так минута је уследило затишје. Затим потпуна тишина. Нико не позива никог. Дуго траје. Ако га позовем, да ли ће се јавити?...
Процена је била да су изгинули сви до једног.
И, јавља се Васојевић, рапортира (по сећању износим) "...сви смо живи, имам једног рањеног, непријатељ неутралисан, они који су преживели повукли се дубоко преко границе... нисам извршио наређење о повлачењу, али јесам их неутралисао у противнападу..."
Следи одушевљеље свих бораца на фронту ширине преко 50 км!
Паљба из свих оруђа и оружја!
Адреналин свима да истрају, да се боре храбро, да остану на положајима.
А онај пропланак на коме се одиграла битка, није био више зелен, црнео се...од униформи ОВК.
Два дана након тога, водник Иван Васојевић је погинуо у рејону Маја Глава, спашавајући рањеног војника. Војник је преживео.
Херој! Слава ти и хвала Иване!
Препоруке:
27
0
25
уторак, 09 април 2013 16:29
Anka Krajina
@ Дејан / За коментаторе
Dejane, ne zna taj Mile ni gde je Krajina ni gde je Kosovo a kamoli Košare. Sumnjam da ih zna naći i na geografskoj karti.
Sve šta zna svodi se na onu poznatu Jakšićevu:
"pod ruku s zlobom pakost putuje..."
Jer da išta zna ne bi se sprdao iz tragedije vlastitog naroda!
I on i Doda su taman toliko Albanci koliko i ja!
Препоруке:
9
0
26
уторак, 09 април 2013 16:54
Anka Krajina
@ Горан Јевтовић
Nakon ovog potresnog svedočenja, predlažem vam da ta sećanja zabeležite dok nisu izbledela.
Možda jednoga dana i objavite.
Tebaće onima koji dolaze za nama.
Препоруке:
11
0
27
уторак, 09 април 2013 17:36
Милош Обилић
@ Горан Јевтовић
Хвала старији брате на причи о овим борбама, и људима који су достојни славних предака!
Кад год се укаже прилика, на овакве догађаје и датуме, напишите коју реч, право је уживање читати, и велика је част што смо имали, не тако давно, добре војнике и војсковође! Неки су и даље међу нама, и њихово искуство ће нам послужити када дођу боља времена. А ови који нису више међу нама су, сасвим сам сигуран, уздигнуте главе дошли пред Цара Лазаре и остале Христове ратнике.
Свуд' је поклич, зов,
Тај витешки ков старца, момака,
То је огањ што га носе од својих предака!
Нека им је вечна слава!
Препоруке:
13
0
28
уторак, 09 април 2013 18:07
Rade Plecas
Velika hvala i vjecna slava palim herojima!
Gospodine Jevtovicu, hvala vam! Pridruzujem se predlozima drugih komentatora da napisite koju knjigu, a u meduvremenu, sto vise tekstova na NSPM-u...
@ Дејан
"... заклоњени Американцима ... газите достојанство Србије ... без подршке Американаца, и са свешћу свих народа Балкана ... нико неће прстом да мрдне кад поново заведемо нашу власт на Косову... "
Ovo ste dobro rekli. Ja bih dodao da su se osim nama zamjerili i drugim narodima. S obzirom kako se razvijaju stvari u zadnje vrijeme, moglo bi se u nekom buducem sukobu desiti i da nam se Grci pridruze ... A mozda se i FYROM-anci dotle opamete ...
Препоруке:
9
0
29
уторак, 09 април 2013 18:20
ПОРУКА ГОРАНУ ЈЕВТОВИЋУ
БОГ ВАС ПОЖИВИО И ВАШУ ЦЕЊЕНУ ПОРОДИЦУ ! Поздрав Лав!
Препоруке:
15
0
30
уторак, 09 април 2013 19:23
Горан Јевтовић
Захваљујем се свим коментаторима који су ме "прозвали" или ће то учинити, и честитали на причи.
Волео бих да не будем погрешно схваћен.
Евоцирање ове успомене, које није могло протећи без суза, и увек је тако, није самохвалисање о нама преживелима.
То је прича о једној истинској епопеји, о правим херојима ове земље... земље, која је те хероје заборавила, којима није подигла ни споменик, које нико не помиње!... земља у којој су неки други "хероји" на сцени. Е, то боли.
Водник Иван Васојевић је само један, али веома карактеристичан пример од оне 1.002-јице који су часно и из убеђења погинули за своју земљу.
Такав је, ако не још и већи јунак био и Крунослав Иванковић, капетан, командир чете која је бранила десно крило рејона Кошара. Хрват из Шида! Чудо о човека!
Погинуо је као највећи Србин неколико дана од почетка копненог напада!
Погинуо је тако што је више пута, док је имао снаге и свести, отворено и директно преко радио везе
Препоруке:
13
0
31
уторак, 09 април 2013 19:24
Горан Јевтовић
2.
више пута одбио наређење команданту 125.моторизоване бригаде, пуковнику Драгану Живановићу, да се као рањен повуче са положаја ради указивања помоћи!
Одбио је да остане жив!!!
А то да би преживео било је сасвим реално зато што је рана могла бити санирана.
Преко пола сата је крварио говорећи да не жели да напушта своје војнике!
А рану је задобио управо извлачећи једног од рањених војника из рова.
И поново је комплетан Први борбени ешелон Приштинског корпуса (око 50 км фронта) преко радио уређаја уживо присуствовао драми. Правој, правцатој херојској драми. Човек умире добровољно!
Било је мучно, било је болно... убеђивања, наређивања, претње...није вредело.
На нишану је држао свог колегу Дамира Крајиновића, капетана (из РС Крајине) и није дозвољавао да се изврши наређење команданта!
У једном тренутку, тишина. Јавио се Крајиновић и известио плачући "Крунослав се више неће јавити...!
Уследили су плотуни из свих хаубица... Тако је отишао херој!
Препоруке:
16
0
32
уторак, 09 април 2013 19:34
Рин о-о тo
Слава српским јунацима који су бранили и одбранили Метохију и Косово својом жртвом. Слава херојима на Кошарама и поздрав за Горана Јевтовића!
Препоруке:
12
0
33
уторак, 09 април 2013 20:08
Словенофил
... да ми ћемо се сугурно вратити на Космет. Зар је Аустроугарска 1915. могла да наслути шта је чека већ 1918.
Препоруке:
10
0
34
уторак, 09 април 2013 22:46
Anka Krajina
@ Goran Jevtović
земљa, која је те хероје заборавила, којима није подигла ни споменик, које нико не помиње!...
Е, то боли.
I vređa! Ne samo preživele i zaboravljene borce nego sve nas, kojima je ta zemlja domovina, ma gde bili.
Kad vidiš kako je danas grabe, komadaju i uništavaju. Zato mene ne čudi ova apatija, učmalost i ravnodušnost.
Ne čudi me jer smo došli do tačke koju Laza Lazarević opisuje:
"Blagoje je još donekle govorio: „Sve će to narod pozlatiti!” Posle je okrenuo na: „Sve će to tebi bog platiti!”
Naposletku se propije i tu skoro umre.
A njegov sin prima izdržavanje iz invalidskog fonda i — prosi!"
.jpg)
У рану зору је започела снажна и изненадна артиљеријска ватра коју су наводили припадници Француске армије, на рејон карауле Морина.
То је била тактичка варка да би се копнене снаге привукле преко рејона албанске карауле Падеж према Кошару.
У томе су успели и око 1.500 припадника ОВК, 2.пешадијске дивизије Албанске армије и специјалних јединица НАТО је извршило снажан фронтални напад.
Шири рејон карауле бранило је 107 граничара 53.грб са незнантним ојачањем из састава 125.мтбр.
У херојској одбрани успели су да издрже невиђени удар и да нападачу нанесу велике губитке.
Слава браниоцима Отабине!
Нека је вечна свава и хвала свим борцима који су своје животе давали у одбрани Србије.
Никада нећете бити заборављени. Све што радим, мислим, говорим прожето је Вашом жртвом, Вашим јунаштвом.
Наравно да наисте смели да нападате. Ви сте храбри само под туђом заставом турском, немачком,италијанском,америчком (своју заставу и немате). Уосталом, за вас политичко питање је прерасло у здравствено. Кажу,они који вас познају боље него ја,да сте толико озрачени да и ноћу светлите. Да ли ти је познато колико се твојих сународника лечи од канцера по болницама србије, не само у Београду
Samo 15 profesionalaca na 1 dete na odsluzenju vojnog roka.
Kakvo cutanje vojnog vrha!
Kakvo foliranje politicara!
Kakvo junastvo napadaca!
Слушај бре ти, ми Срби нисмо самоубице већ ратници. Ко ће кад погинути зависи од много фактора. Прво, Божја воља или одлука, а онда знање, вештина, храброст, сналажљивост у борби, снага непријатеља и још много тога.
Нисам ја бежао од смрти, већ ме није хтела.
Ко зна зашто се тако одиграло. Морао је неко и да преживи, иначе, ко би поново ратовао када будемо ослобађали Косово и Метохију за сва времена!
Чекајте нас, "и ми ћемо сигурно доћи... да остаримо заједно...!"
Слава свима који су животе положили на бранику отаџбине и нека им је вечан помен!
Слава палим припадницима 125. и 549. моторизоване бригаде!
Još im je ostalo u sećanju herojsko držanje srpskih dobrovoljaca tokom akcije Oluja u Krajini. I dan danas ližu rane
Ти хероји се нигде не спомињу, ни споменик им није подигнут.
Прочитајте мало пажљивије коментатора "без речи", а што се тиче "милета", јасно је да је лажно име.
"Миле", то колико глупо резонујеш показује Кумановски споразум, уствари капитулација. Да је НАТО могао, заузео би територију Косова и Метохије после два и по месеца бомбардовања, не би потписали војно-технички споразум.
Лажну банана државу вам је поклонио НАТО, нисте је ви борбом стекли. Притом заклоњени Американцима безочно газите достојанство Србије која је озбиљан противник. Сутра, без подршке Американаца, и са свешћу свих народа Балкана какав сте острвљени олош, нико неће прстом да мрдне кад поново заведемо нашу власт на Косову. Све то можда данас изгледа смешно, али нисте ви шиптари Американцима историјски, културни, језички, верски, економски или било какви други савезници. Вежу вас нити лобирања и новца, најслабије нити које могу да се очас прекину.
Али се никада несме заборавити херојство тих 107 момака који су у току дана ојачани са још 50-так јунака.
Шест је рањено (четворица лакше, двојица теже), ниједан није погинуо. Херојство достојно Лазаревих Косовских јунака, ослободилаца Србија 1912-13, Солунских бораца...
А како је то изгледало из прве руке, ево описа само једног догађаја, а било их је на десетине таквих тога дана.
Око поднева, на гранични камен Ц 4/6 (око 400 м од карауле) који је са 12 војника бранио водник Иван Васојевић (родом из Сјенице), преко пропланка је кренуло у напад око 300 бораца специјалне јединице ОВК (сви у црним униформама).
Наредио сам му да се повуче 100-тинак метара уназад и заузме растреситији распоред.
Извршио је наређење.
Наредио сам му затим да се у случају озбиљнијег продора непријатеља повуче на резервни положај, да не отвара ватру без велике потребе и да
стрпљиво чека појачање које је већ упућено.
Известио је да је разумео наређење.
Уследило је затишје. Васојевић је известио о бројности противника и захтевао артиљеријску подршку у случају да крену дубље на нашу територију.
Наређено му је да не предузима ништа осим наређених мера.
Известио је да је разумео.
Десетак минута касније, одједном се у радио вези чуо његов глас. Припремао је војнике којима је командовао. Издавао им је последње инструкције за прави јуриш!
У првом тренутку помислио сам да се шали и да покушава да завара непријатељске снаге и посебно стручњаке који су слушали нашу радио везу.
Међутим, убрзо смо схватили да је случајно заглавио микротелефонску комбинацију у опртачу чиме је несвесно омогућио да сви који су имали радио уређаје, а то је стотине учесника а уз њих и око њих још 5-10 бораца, слушају уживо противнапад 12 војника на најмање 300 арнаутских и осталих специјалаца.
Чуло се "Урааа" као у најлуђим филмовима и кренула је невиђена битка!
Битка која је неколико минута ишла уживо у којој је њих 13 јуришало на њих 300. И буквално, прса у прса, очи у очи!
Након 15-так минута је уследило затишје. Затим потпуна тишина. Нико не позива никог. Дуго траје. Ако га позовем, да ли ће се јавити?...
Процена је била да су изгинули сви до једног.
И, јавља се Васојевић, рапортира (по сећању износим) "...сви смо живи, имам једног рањеног, непријатељ неутралисан, они који су преживели повукли се дубоко преко границе... нисам извршио наређење о повлачењу, али јесам их неутралисао у противнападу..."
Следи одушевљеље свих бораца на фронту ширине преко 50 км!
Паљба из свих оруђа и оружја!
Адреналин свима да истрају, да се боре храбро, да остану на положајима.
А онај пропланак на коме се одиграла битка, није био више зелен, црнео се...од униформи ОВК.
Два дана након тога, водник Иван Васојевић је погинуо у рејону Маја Глава, спашавајући рањеног војника. Војник је преживео.
Херој! Слава ти и хвала Иване!
Dejane, ne zna taj Mile ni gde je Krajina ni gde je Kosovo a kamoli Košare. Sumnjam da ih zna naći i na geografskoj karti.
Sve šta zna svodi se na onu poznatu Jakšićevu:
"pod ruku s zlobom pakost putuje..."
Jer da išta zna ne bi se sprdao iz tragedije vlastitog naroda!
I on i Doda su taman toliko Albanci koliko i ja!
Nakon ovog potresnog svedočenja, predlažem vam da ta sećanja zabeležite dok nisu izbledela.
Možda jednoga dana i objavite.
Tebaće onima koji dolaze za nama.
Хвала старији брате на причи о овим борбама, и људима који су достојни славних предака!
Кад год се укаже прилика, на овакве догађаје и датуме, напишите коју реч, право је уживање читати, и велика је част што смо имали, не тако давно, добре војнике и војсковође! Неки су и даље међу нама, и њихово искуство ће нам послужити када дођу боља времена. А ови који нису више међу нама су, сасвим сам сигуран, уздигнуте главе дошли пред Цара Лазаре и остале Христове ратнике.
Свуд' је поклич, зов,
Тај витешки ков старца, момака,
То је огањ што га носе од својих предака!
Нека им је вечна слава!
Gospodine Jevtovicu, hvala vam! Pridruzujem se predlozima drugih komentatora da napisite koju knjigu, a u meduvremenu, sto vise tekstova na NSPM-u...
@ Дејан
"... заклоњени Американцима ... газите достојанство Србије ... без подршке Американаца, и са свешћу свих народа Балкана ... нико неће прстом да мрдне кад поново заведемо нашу власт на Косову... "
Ovo ste dobro rekli. Ja bih dodao da su se osim nama zamjerili i drugim narodima. S obzirom kako se razvijaju stvari u zadnje vrijeme, moglo bi se u nekom buducem sukobu desiti i da nam se Grci pridruze ... A mozda se i FYROM-anci dotle opamete ...
Волео бих да не будем погрешно схваћен.
Евоцирање ове успомене, које није могло протећи без суза, и увек је тако, није самохвалисање о нама преживелима.
То је прича о једној истинској епопеји, о правим херојима ове земље... земље, која је те хероје заборавила, којима није подигла ни споменик, које нико не помиње!... земља у којој су неки други "хероји" на сцени. Е, то боли.
Водник Иван Васојевић је само један, али веома карактеристичан пример од оне 1.002-јице који су часно и из убеђења погинули за своју земљу.
Такав је, ако не још и већи јунак био и Крунослав Иванковић, капетан, командир чете која је бранила десно крило рејона Кошара. Хрват из Шида! Чудо о човека!
Погинуо је као највећи Србин неколико дана од почетка копненог напада!
Погинуо је тако што је више пута, док је имао снаге и свести, отворено и директно преко радио везе
више пута одбио наређење команданту 125.моторизоване бригаде, пуковнику Драгану Живановићу, да се као рањен повуче са положаја ради указивања помоћи!
Одбио је да остане жив!!!
А то да би преживео било је сасвим реално зато што је рана могла бити санирана.
Преко пола сата је крварио говорећи да не жели да напушта своје војнике!
А рану је задобио управо извлачећи једног од рањених војника из рова.
И поново је комплетан Први борбени ешелон Приштинског корпуса (око 50 км фронта) преко радио уређаја уживо присуствовао драми. Правој, правцатој херојској драми. Човек умире добровољно!
Било је мучно, било је болно... убеђивања, наређивања, претње...није вредело.
На нишану је држао свог колегу Дамира Крајиновића, капетана (из РС Крајине) и није дозвољавао да се изврши наређење команданта!
У једном тренутку, тишина. Јавио се Крајиновић и известио плачући "Крунослав се више неће јавити...!
Уследили су плотуни из свих хаубица... Тако је отишао херој!
Е, то боли.
I vređa! Ne samo preživele i zaboravljene borce nego sve nas, kojima je ta zemlja domovina, ma gde bili.
Kad vidiš kako je danas grabe, komadaju i uništavaju. Zato mene ne čudi ova apatija, učmalost i ravnodušnost.
Ne čudi me jer smo došli do tačke koju Laza Lazarević opisuje:
"Blagoje je još donekle govorio: „Sve će to narod pozlatiti!” Posle je okrenuo na: „Sve će to tebi bog platiti!”
Naposletku se propije i tu skoro umre.
A njegov sin prima izdržavanje iz invalidskog fonda i — prosi!"
Лепо речено и оригинално.
Поздрав још једном!