Kakve sve to veze ima sa Srbijom?
Cela Srbija ima manje stanovnika od jednoj grada u Americi.
Znaci Srbija se ne moze porediti sa Amerikom ali moze sa jednim osrednjim gradom na Zapadu.
Isti broj stanovnika kao i veliki grad ali mnogo vise resursa je na strani Srbije(rudnici,zemljiste,fabrike).
Srbiju je lako uspesno ,domacinski voditi ,ali ne daju lopovi,nesposobni,korumpirani kadrovi.
Uzmimo ovaj primer:cak i najprofitabilnija pekara u centru Beograda ce poslovati sa velikim gubitkom ako gazdin sin krade iz kase, da bi kupovao drogu,luksuzne automobile i isao u kockarnicu.
Препоруке:
30
3
2
недеља, 14 април 2013 15:09
šta je tu loše
''По мишљењу колеге Љ. Маџара треба се борити за што мању државу, ону оријентисану на обављање послова које нико други на може да обави: изградња институција, усавршавање законског поретка, учвршћивање владавине права и обезбеђивање стабилног пословног амбијента, те наравно здравство и школство; судство, тужилаштво и полиција.[5]
Nisam ekonomista, nego politikolog, ali ovo je apsolutno tačno, država ništa drugo ne treba da radi.
To kažem, iako sebe ne vidim kao nekog ortodoksnog neoliberala, ili čak uopšte liberala. Mislim da je u pravu, a i ta sva priča mešovita vs tržišna, Kejnz vs Fridman je dosadna. Meni ovako sa strane deluje kao da je to sve deo nekog ciklusa, dođe vreme kao u USA pre WW2 i u Evropi posle WW2, da je potrebna državna intervencija da se izađe iz krize. Onda prođe 40-50 godina, pa manjakovsti toga dođu do izražaja pa se krene putem ek. liberalizma, to traje 30ak godina, opet dođe kriza, pa ponovo na intervencionizam. I tako u krug.
Препоруке:
11
25
3
недеља, 14 април 2013 15:27
ekonom
Neoliberalizam je promovisan od onih kojima je najvise odgovarao, a to je zapadna civilizacija(SAD,EU i Japan). Znalo se da ce tranzicija unistiti dugorocno sve bivse socijalisticke drzave koje primene preporuke dobijene sa Zapada. Nema tu nikakve tajne. Krajem osamdesetih godina 20. veka ceo tada razvijeni svet(EU,SAD,Japan i bivse socijalisticke drzave) je usao u ekonomske probleme. Da bi jedni napredovali ili makar zadrzali dotadasnje pozicije drugi su morali da potonu. Tako se i desilo. Bivse socijalistice drzave su privredno potonule, a njihovu proizvodnju i trziste su preuzele drzave Zapada. Efekat svega toga je rast nezaposlenosti, pad proizvodnje i rast zaduzenosti drzava koje su sprovele tranziciju na taj nacin, i sto je najgore teska vremena za njih tek dolaze.
Na drugoj strani su set drzava koje nisu primenile koncept tranzicije sprovodjenjem neoliberalnih nacela. To su:Kina, Vijetnam, Laos,Belorusija i Kuba. Svaka od ovih drzava je specificna na svoj nacina.
Препоруке:
24
3
4
недеља, 14 април 2013 15:34
дресирани да мрзе србе
dr Ljubomir Madžar, redovni profesor
Roden 1938. u Budackoj Rijeci, kotar Vojnic, Hrvatska.
Gimnaziju završio u Somboru 1957.
Clan Veca ekonomskih savetnika u Vladi A. Markovica.
Ta druga grupa drzava koje nisu prihvatile neoliberalni diktat imaju sasvim drugaciju sudbinu tokom proteklih 25 godina, a takodje perspektive su im znacajno bolje. Kina, Vijetnam i Laos su davno pretekle nivo proizvodnje(poljoprivreda, industrija i gradjevinarstvo) koje su imale krajem 80 godina proslog veka. Belorusija dostize realnu proizvodnju iz vremena komunizma, s tim da nema nezaposlenosti i ima relativno malu zaduzenost. Kuba nije dostigla proizvodnju od pre 25 godina, ali je realni sektor usluga porastao, pa je i Kuba danas na nivou dohotka iz tog perioda. Sto se tice Severne Koreje, to je specifican slucaj i potrebno je dodatna analiza. Ali bez obzira na sve jedno je veoma bitno ni jedna od ovih 6 drzava nije usla u recesiju zadnjih 5 godina od kako traje svetska finansijska kriza. Za sve ove drzave ocekuje se rast i sledecem periodu, dok na drugoj strani za sledbenike neoliberalizma sledi nova kriza duga koja ce desetkovati i ovako slabu proizvodnju, osim naravno Rusije.
Препоруке:
23
3
6
недеља, 14 април 2013 15:50
Дринко Кончаревић
Неолиберализам је само фин назив за легално насиље и отимање јаких од малих. Све друго су празне приче, млаћење празне сламе. Иста ствар је и са "демократијом" која је као што знамо умрла у древној Грчкој, у колевци. Нама у Србији, демократија и неолиберализам донели су беду, несрећу, болести, убиства, даље падање наталитета, лоповлук, безакоње, итд. Господо моја, за овим не вреди не само плакати већ ни расправљати осим провођења судских поступака против оних који су нам донели ову несрећу....
Препоруке:
33
4
7
недеља, 14 април 2013 15:54
Зоран Ђорђевић
Покрет "Окупирајмо Волстрит" најбољи је доказ да је професор Душанић у праву.
Препоруке:
18
0
8
недеља, 14 април 2013 16:01
@ekonom 2
Ma daj bre, šta pričaš Kina je teški neoliberalizam, jedino što se razlikuje od Zapada je politički sistem. U Kini rade sve najveće svetske kompanije, zapošljavaju milione i milione Kineza koji crnče za par dolara. Svoj uspeh Kina duguje upravo tim liberalnim reformama, počev od Deng Ksio Pinga. Nisu u recesiji samo zato što imaju ogromnu unutrašnju potrošnju, mnogo ulažu, relativno kasno su krenuli u znažan privredni rast, pa i dalje jašu na povoljnim talasima. Znaš kada kreneš od 10 dinara pa zaradiš 100 to je veliki rast, ali kada imaš 1000 a zaradiš 1200, ništa posebno se nije promenilo.
Препоруке:
8
24
9
недеља, 14 април 2013 18:03
шпијун
Ако је сврха овог текста била академско теоретисање, либерална економија или јака држава, онда је у реду. Али то стварно нема везе са Србијом. Економија у Србији је сломљена негде 91 - 93 године, као последица санкција - забране извоза. Оно што је остало је растакано преко система партијски директор - буразерова приватна фирма за снабдевање друштвеног предузећа по ектра ценама, док га не купимо. и још транзиција, приватизација по систему да оперемо паре у грађевинско земљиште, а производња... шта ће нам то. У Србији се данас све свело на огроман јавни сектор, невиђене намете, и партијско омогућавање ко може а ко не да ради, уз наравно повластице фирмама које воде "наши људи". Нему ту никаквих фер услова за иновације и независно производно предузетништво. И сад на то причати причу да треба држава да води економију у Србији. Ко да је води, државни службеници - партијски кадрови? Па то је већ тако. Смешно је веровање да држава (партијски чиновници) може данас да нас извуче.
Препоруке:
19
4
10
недеља, 14 април 2013 19:34
Робеспијер
Неолиберализам је у економску сферу примењена фашистичка теорија социјалдарвинизма. У пракси то значи, да попут борбе за опстанак и селекције врста, које важе у животињском свету, у људској економској сфери важе слична правила, која подразумевају неравноправну борбу на тржишту, у којој једни побеђују, а други пропадају. Притом, побеђени постају талог друштва, препуштени себи и судбини, без помоћи државе, којој су пренели део свог суверенитета. Ако држава, према неолибералима, треба да се не меша у друштвена (економска) питања, онда би требала да врати људима предат јој суверенитет.
Проблем је што је политика допустила да јој економија води главну реч, уместо да је економија под контролом политике. Први светски рат је врхунски доказ последица превласти економије над политиком, а бојим се да ће следећи светски рат, који ће проистећи из истих разлога, бити далеко бруталнији. Држава економији треба да стави узде и усмерава је у правцу интереса целокупне заједнице, а не појединаца.
Препоруке:
20
3
11
недеља, 14 април 2013 19:48
Ружичасти пантер
Све у свему ова полемика нема везе са Србијом. У накарадном државном апарату седе полуписмени партијски послушници а у привреди доминирају власници - бивши референти или директори социјалистичких предузећа који сада изигравају предузетнике. У хаосу приватизације су зграбили део заједничког капитал који је цело друштво стварало, али они сами су неспособни да било шта створе. Прошло је двадесет година од почетка приватизације а све што су ти велеважни приватници који велеважно заседају у Клубу привредника у Шекспировој успели да ураде то је или да распродају оно што су опљачкали или да кукумавче како су им намети према друштву велики.Другим речима - дозволите нам да запошљавамо раднике за 50 или 100 евра месечно, да не плаћамо доприносе па ћете видети како смо ми генијални и успешни.
Препоруке:
18
2
12
недеља, 14 април 2013 21:16
Зоран Ђорђевић
@Робеспјер
Не бих се сложио са овим:
Проблем је што је политика допустила да јој економија води главну реч, уместо да је економија под контролом политике.
Укратко, у капиталистичким земљама политика је само слушкиња економије.
Препоруке:
6
1
13
недеља, 14 април 2013 21:47
Робеспијер
@ Зоран Ђорђевић
Не нужно. Ако се осврнемо на период тзв. државе благостања, видећемо значајну превласт државе (политике). Аутор започиње текст цитатом Френклина Рузвелта, чији New Deal означава прекретницу у том правцу. Ово је посебно изражено након Другог светског рата, првенствено под утицајем социјалистичких покрета и социјалистичких револуција. Тај период траје све до појаве Регана и Тачерке, мада се задржао у скандинавским земљама.
Препоруке:
13
0
14
недеља, 14 април 2013 22:11
19. vek
Otprilike na tom nivou je naša ekonomska misao. Evo nekoliko teza o kojima ekonomisti ne raspravljaju. Samo velika tržišta (države ili savezi) mogu voditi nezavisnu ekonomsku politiku. Veličina tržišta je direktno srazmerna uspehu preduzeća. Carinski ratovi u prošlosti to potvrđuju. Veliki silom i vojskom osvajaju tržišta. Glavni cilj koji nikako ne mogu osvojiti samo u tržišnoj utakmici su prirodni resursi. To raskrinkava prirodu njihovog delovanja. Ne postoji tržišni fer plej. Podmeću se afere poput aflatoksin afere. Za to je potrebna logistika i moć. Da ne govorimo o drugim metodama. Male i nezaštićene zemlje su plen. One nemaju nikakve šanse. Udruživanje sa pogrešnim saveznikom je još gora varijanta. Osvajanje zahteva vojsku koja je skupa. To ni Amerika ne može da izdrži. Finansijske mahinacije nadoknađuju manjak novca. Naduvani mehur lako puca. Korporacije su postale jače od osrednje države. Njima je država mala i hoće ceo svet. Globalizacija zbog alavog kapitala. Kontrola toga??
Препоруке:
12
1
15
недеља, 14 април 2013 22:14
Utopija
Potpuna liberalizacija jednako anarhija.
Препоруке:
16
1
16
недеља, 14 април 2013 22:17
Primer
Kada država uvede novi trgovački lanac radi zaštite konkurencije, reguliše li ona tržište?
Препоруке:
9
0
17
недеља, 14 април 2013 22:24
Pitanje
Kako se razvija strateška privredna grana neke države? Stihijski, liberalno? Npr. japanska autoindustrija, indijski softverski inžinjerig, ruski gas, kosmički program, vojna industrija, američka informatička industrija, holandska poljoprivreda, atomska energija...
Препоруке:
12
0
18
недеља, 14 април 2013 22:24
@Робеспијер
Зар није ДЕЕТАТИЗАЦИЈА, тј. смањивање ингеренција државе и величине државног апарата сматрана за кључни циљ социјалистичког развоја СФРЈ?
Препоруке:
4
1
19
недеља, 14 април 2013 22:25
Зоран Ђорђевић
@Робеспјер
Не нужно, свакако. Ту се слажемо. Ја имам на уму оно што се зове "заштита инвестиција". Сетите се само интервенција у Гватемали због заштите интереса "Јунајтед Фрут" компаније. Потражите на Гуглу чланак: A "killing field" in the Americas: US policy in Guatemala. И бројних других широм света. Уосталом и сви колинијални ратови су вођени због пљачке. Све до овог последњег у Либији.
А апропо овога што сте рекли:
Ово је посебно изражено након Другог светског рата, првенствено под утицајем социјалистичких покрета и социјалистичких револуција.
често ми је у памети нешто што сам пре педесетак година чуо од једног старог, мудрог човека: "Највећу корист од социјализма имала је радничка класа на Западу". Онда ми то није било јасно и звучало је надасве јеретички, али ми је сад јасно.
Препоруке:
12
0
20
недеља, 14 април 2013 22:55
Робеспијер
@ @Робеспијер
Јесте, али је поменута деетатизација ишла у корист радног народа, односно, оних који живе од свог рада и који су непосредно учествују у производњи (самоуправљање), а не у корист оних који живе од туђег рада, као у неолиберализму. Уосталом, циљ социјализма јесте да припреми друштво за комунистичку фазу, у којој ће нестати држава и класе. Моје лично мишљење је да се то у СФРЈ десило прерано, јер радничка класа није имала висок ниво свести за тако нешто. У СССР се, рецимо, тако нешто није десило. Но, у СФРЈ, држава је свакако преко својих представника у предузећима имала значајну улогу.
@ Зоран Ђорђевић
Слажем се са Вама, познате су ми интервенције САД у Л. Америци. Но, то превасходно треба гледати у склопу хладног рата и латентне опасности од социјалистичких револуција у непосредном региону, али свакако и пљачке, коју сте поменули. Овде је политички мотив био пресуднији, односно, геостратешко позиционирање у односу на СССР.
Препоруке:
8
0
21
понедељак, 15 април 2013 00:52
@Робеспијер
Поменута деетатизација у СФРЈ и јесте и није ишла у корист радног народа. Наиме, наглашена жеља да се систем разликује од државног социјализма имала је за последицу да су радни колективи фактички без државне контроле одлучивали о расподели дохотка и личних доходака. А то је даље имало за последицу да су радници из капитално интензивних грана (као што је рецимо електропривреда) фактички експлоатисали раднике из радно интензивних грана као што је текстилна индустрија. Решење је било релативно једноставно. На нивоу државе усвојити правила о некој врсти платних разреда како се не би десило да портир у ЕПС-у има троструко већи ЛД од ВК радника из "Првог маја" у Пироту. Међутим сматрало се да би то било недопустивно мешање државе у самоуправна права радника.
Препоруке:
9
0
22
понедељак, 15 април 2013 04:53
Србољуб Савић
Нео-либерализам, који се из САД, пропагира као
економска теорија, далеко више је пропаганда, која
има задатак да свет до краја разоружа од било какве
државне заштите. Док у "теорију" гурају бројне,
не-економске елемент-слобода, демократија, ...
истовремено траже државу и њено деловање за
обезбеђење неометаног глобалног деловања.
Тржиште и тржишма економија су, чак и на глобалном
нивоу, фразе, а либерализам, маска за редуковање
свих слобода.
Говорећи о држави, упоредимо Грчку и Србију, са
Немачком и Француском. Треба ли посебно теоретисати,
да буде јасно, мала држава-скупа (релативно, по
глави становника), велика-релативно јефтина.
Ако прихватимо да се улога држава сведе на поменутих
неколико функција, и то је више него довољно, да
се види итекакав утицај државе на основе економије.
Док се Немачка у дугом периоду (од 1945) развијала
уз драстично смањене трошкове војске, Грчка, смањена
1924, никад није могла да смањи те трошкове.
Србија-неолиберална, без држ
С. Савић
Препоруке:
7
1
23
понедељак, 15 април 2013 12:18
Даг
"обезбеђивање стабилног пословног амбијента"
Зашто би држава то обезбеђивала ако је по дефиницији економски некомпетентна и штетна? Ако је таква, откуда јој знања за изградњу пословног амбијента?
То је парадокс који говори о суштини. Држава наводно треба да буде сервис глобалног тржишта, што није њена улог нити је икада била.
У суштини држава би требало да потпомогне присвајање сопствених ресурса од тране глобалног тржишта. Та игра може да одговара само богатим државама да би посредовањем тржишта опљачкале сиромашне државе.
Препоруке:
4
1
24
понедељак, 15 април 2013 19:12
Дирижиста
(Нео)либерализам је препун разних лицемерних ставова, којим се настоји оправдати филозофија доминације крупног капитала коме одговара либерално тржиште, јер на њему највише профитира крупни капитал, па чак и у кризама. То је потврђени механизам посредством којег се врши приватизација добити (у време просперитета) и социјализација губитака (покрићем из државног буџета у време кризе). Лицемерје либерала је став да се, уместо начина расподеле, треба борити да се створи што је могуће већи колач, јер ће из већег колача свима бити боље. Пријемчив став, који ништа не казује о томе за колико ће коме бити биље, јер се замагљује реалност да ће највећи део тог колача припасти најкрупнијима. Много је сличних примера лицемерја либерала и њихових гласноговорника, као што је и проф. Маџар. Да ли помињати принцип еквиваленте размене, коју заговарају неолиберали, и њену реалност у условима доминације транснационалних корпорација....
Препоруке:
13
0
25
уторак, 16 април 2013 16:41
Bob
@kvazifrancuz:
Држава економији треба да стави узде и усмерава је у правцу интереса целокупне заједнице, а не појединаца.
I onda narod bukvalno umire od gladi. Videli smo već više puta.
Inače, dobro je da imamo i ovakve komentatore, da se ljudi uvere kako su sve teorije i prakse nastale na zapadu varijante istog.
.jpg)
Cela Srbija ima manje stanovnika od jednoj grada u Americi.
Znaci Srbija se ne moze porediti sa Amerikom ali moze sa jednim osrednjim gradom na Zapadu.
Isti broj stanovnika kao i veliki grad ali mnogo vise resursa je na strani Srbije(rudnici,zemljiste,fabrike).
Srbiju je lako uspesno ,domacinski voditi ,ali ne daju lopovi,nesposobni,korumpirani kadrovi.
Uzmimo ovaj primer:cak i najprofitabilnija pekara u centru Beograda ce poslovati sa velikim gubitkom ako gazdin sin krade iz kase, da bi kupovao drogu,luksuzne automobile i isao u kockarnicu.
Nisam ekonomista, nego politikolog, ali ovo je apsolutno tačno, država ništa drugo ne treba da radi.
To kažem, iako sebe ne vidim kao nekog ortodoksnog neoliberala, ili čak uopšte liberala. Mislim da je u pravu, a i ta sva priča mešovita vs tržišna, Kejnz vs Fridman je dosadna. Meni ovako sa strane deluje kao da je to sve deo nekog ciklusa, dođe vreme kao u USA pre WW2 i u Evropi posle WW2, da je potrebna državna intervencija da se izađe iz krize. Onda prođe 40-50 godina, pa manjakovsti toga dođu do izražaja pa se krene putem ek. liberalizma, to traje 30ak godina, opet dođe kriza, pa ponovo na intervencionizam. I tako u krug.
Na drugoj strani su set drzava koje nisu primenile koncept tranzicije sprovodjenjem neoliberalnih nacela. To su:Kina, Vijetnam, Laos,Belorusija i Kuba. Svaka od ovih drzava je specificna na svoj nacina.
Roden 1938. u Budackoj Rijeci, kotar Vojnic, Hrvatska.
Gimnaziju završio u Somboru 1957.
Clan Veca ekonomskih savetnika u Vladi A. Markovica.
http://www.ekof.bg.ac.rs/nastavnici/bivsi/madzar.html
Проблем је што је политика допустила да јој економија води главну реч, уместо да је економија под контролом политике. Први светски рат је врхунски доказ последица превласти економије над политиком, а бојим се да ће следећи светски рат, који ће проистећи из истих разлога, бити далеко бруталнији. Држава економији треба да стави узде и усмерава је у правцу интереса целокупне заједнице, а не појединаца.
Не бих се сложио са овим:
Не нужно. Ако се осврнемо на период тзв. државе благостања, видећемо значајну превласт државе (политике). Аутор започиње текст цитатом Френклина Рузвелта, чији New Deal означава прекретницу у том правцу. Ово је посебно изражено након Другог светског рата, првенствено под утицајем социјалистичких покрета и социјалистичких револуција. Тај период траје све до појаве Регана и Тачерке, мада се задржао у скандинавским земљама.
Не нужно, свакако. Ту се слажемо. Ја имам на уму оно што се зове "заштита инвестиција". Сетите се само интервенција у Гватемали због заштите интереса "Јунајтед Фрут" компаније. Потражите на Гуглу чланак: A "killing field" in the Americas: US policy in Guatemala. И бројних других широм света. Уосталом и сви колинијални ратови су вођени због пљачке. Све до овог последњег у Либији.
А апропо овога што сте рекли:
Јесте, али је поменута деетатизација ишла у корист радног народа, односно, оних који живе од свог рада и који су непосредно учествују у производњи (самоуправљање), а не у корист оних који живе од туђег рада, као у неолиберализму. Уосталом, циљ социјализма јесте да припреми друштво за комунистичку фазу, у којој ће нестати држава и класе. Моје лично мишљење је да се то у СФРЈ десило прерано, јер радничка класа није имала висок ниво свести за тако нешто. У СССР се, рецимо, тако нешто није десило. Но, у СФРЈ, држава је свакако преко својих представника у предузећима имала значајну улогу.
@ Зоран Ђорђевић
Слажем се са Вама, познате су ми интервенције САД у Л. Америци. Но, то превасходно треба гледати у склопу хладног рата и латентне опасности од социјалистичких револуција у непосредном региону, али свакако и пљачке, коју сте поменули. Овде је политички мотив био пресуднији, односно, геостратешко позиционирање у односу на СССР.
економска теорија, далеко више је пропаганда, која
има задатак да свет до краја разоружа од било какве
државне заштите. Док у "теорију" гурају бројне,
не-економске елемент-слобода, демократија, ...
истовремено траже државу и њено деловање за
обезбеђење неометаног глобалног деловања.
Тржиште и тржишма економија су, чак и на глобалном
нивоу, фразе, а либерализам, маска за редуковање
свих слобода.
Говорећи о држави, упоредимо Грчку и Србију, са
Немачком и Француском. Треба ли посебно теоретисати,
да буде јасно, мала држава-скупа (релативно, по
глави становника), велика-релативно јефтина.
Ако прихватимо да се улога држава сведе на поменутих
неколико функција, и то је више него довољно, да
се види итекакав утицај државе на основе економије.
Док се Немачка у дугом периоду (од 1945) развијала
уз драстично смањене трошкове војске, Грчка, смањена
1924, никад није могла да смањи те трошкове.
Србија-неолиберална, без држ
С. Савић
Зашто би држава то обезбеђивала ако је по дефиницији економски некомпетентна и штетна? Ако је таква, откуда јој знања за изградњу пословног амбијента?
То је парадокс који говори о суштини. Држава наводно треба да буде сервис глобалног тржишта, што није њена улог нити је икада била.
У суштини држава би требало да потпомогне присвајање сопствених ресурса од тране глобалног тржишта. Та игра може да одговара само богатим државама да би посредовањем тржишта опљачкале сиромашне државе.
I onda narod bukvalno umire od gladi. Videli smo već više puta.
Inače, dobro je da imamo i ovakve komentatore, da se ljudi uvere kako su sve teorije i prakse nastale na zapadu varijante istog.