Е ово је суштина! Све лоше са запада прихватамо. Чудо једно.

Problem je što se u najavi priča kako nema posla, fakultet je nebitan... sve je strašno itd.

Realnost nije baš tako crna. Ako čovek od 18 godina (koji nije dete) malo razmisli o budućnosti NEĆE UPISATI ŠTA VOLI, VEĆ ONO GDE IMA POSLA. Ne znam zašto svake godine hiljade ljudi upiše pedagogiju, filozofiju, sociologiju... kad se zna da se godišnje za te fakultete otvori 100 radnih mesta.

Ono što se voli, može da se uči u slobodno vreme. Studira se ono od čega će biti novaca kad se diplomira. Nije tačno da se svi zapošljavaju preko veze. Ja sam posao sebi obezbedio preko prakse. Mora se raditi nekoliko meseci bez zarade (zarađuje se znanje i iskustvo), pa onda nema problema.

Još nešto. ŠTA ĆE NAMA SVAKE GODINE PO 3000 NOVIH MENADŽERA?!

Problem je što i pre bolonje stanje nije bilo ništa bolje, ovako je bolonja izgovor, već decenijama je visokoškolski program retardiran, da nije, ne bi imali bar divlju privatizaciju, a možda i 5. oktobar... Svi koji su na javnoj sceni Srbije su diplomci po starom, izuzev nekih koji su formalno završili sada, ali su ''stara škola''. I to je poražavajuće.

Autor je otisao u crno. Uvek se prodavalo ono sto ljudima treba. Hajde da se nastavi u istom smislu dalje: neko treba da smisli oruzje ili drogu, organizuje drustvo, a za to je neophodna obuka, neko treba da bude kriminalac, lopov, ubica ili prostitutka, politicar ili tajkun. Navedene cinjenice su odavno poznate: drustvo je stratifikovano. Kad kazem da je autor otisao u crno, mislim i na to da postoji organizacija drustva spolja, ali i samorganizacija, pa to sto pise lici na defetizam. Cinjenica je da vecina ljudi ide laksim putem, a on cesto vodi nanize.

Engleski sistem za "privatnike". Ruski sistem za državni. Institut za državno obrazovanje. Specijalizacija univerziteta u reg. centrima. Nišu elektronika, Subotici ekonomija...Svako uvek uz oštar prijemni može upisati besplatno. Prvopolaznicima bodovati samo prosek. Dalje ko se kako pokaže. Institut odobrava smerove, programe, kvote, način ocenjivanja, komisijsko polaganje uvek...On vrši oštru akreditaciju liberalnih privatnika. Ko završi besplatno, 10 god. radi u državi ili plaća sve po ugovoru sa upisa. Najbolji u prirodnim naukama moraju dobiti ponudu za posao. Oni nikad nisu višak. Proterati politiku sa un. Uvesti Državne radničke univerzitete za jednogodišnje zanatsko školovanje po ugovoru. Plaćanje na 5 godina po zapošljavanju. Besplatno se mogu školovati samo Srbi ako nisu iz Srbije. Napraviti biznis od školovanja stranaca. Rangirati visokoškolske ustanove i državne i privatne na jedinstvenu listu...

Напокон један добар текст. Шта је аутор завршио од школе, није битно. Битно је да је написао добар текст. То је оно о чему и ја често пишем у коменатримна али на парче (1000 знакова). Диплома је као и новац. Ако има подлогу, новац вреди. Ако нема, не вреди. Годинама су људи истицали своју тврдњу: "ја имам диплому", сматрајући да ће аутоматски добити плату спрам степена дипломе. Рад? Шта је то? Похлепа, егоизам, себичност или то назовите како хоћете, "прокурвала" је образовни ситем. Могао сам написати "профанирала" али ја сам се одлучио за ово прво, како неко од власника дипломе, не би помислио да пишем похвално о школству. Људи мисле стекнеш диплому и пут у високо друштво Вам је отворен. Уништавање нашег друштва, државе Србије, почело је уништавањем школства. Суспендовани су професори који по налогу више инстанце нису хтели да студенту дају пролазну оцену. Та "навика" из социјализма је пренета и проширена у периоду неолиберализма и траје и данас. Сви знамо за то али радња ради.

Они који нису имали прилику да нешто униште, остварили су бар родитељску жељу: "учи да не би радио". Не раде, десила им се буквалност родитељске жеље. Деца су се окитила са дипломама ко ликови из Нушићевог сумњивог лица. Баш нам је лепо. А да би нам било лепше, требало би да факултети уз дипломе дају и значку факултета која би се носила као одликовање. А стварно знање, није битно. Ионако су нас, за протеклих тридесетак година прегазиле "индустријске револуције. Пет, шест, туце, није важно. Докле овако? Док год држава не постави за сто: са једне стране власници капитала, са друге представници истинског синдиката а између њих државни интерес. Па ком обојци, ком опаци. Нико неће ићи бос.

Својевремено ми је један професор рекао да је држава намерно још пре више од 40 година решила од факултета направи социјалне чекаонице. Знајући да неће моћи да им обезбеди посао држава одобрава масовни упис на факултете како би ублажила могући социјални бунт.

Стање на тржишту образовања је последица поремећаја на тржишту радне снаге. У том смислу, најбољи су они факултети који најефикасније штампају дипломе за потребе партократске државе, за партијске послове у државном сектору. Они најбоље пролазе на тржишту и најтраженији су, због тога и сви теже ка том моделу. тржиште у сваком случају функционише и савршено је прилагодљиво реалној ситуацији.

Текст је у доста "гасовитом" стању као и време о коме говори. Добра страна му је што "црнилом" позива на сублимацију.
По већ пристиглим коментарима, јасно се зна и болест и лек. Али ми се крећемо по инерцији, и за сада се не можемо зауставити.
Приватни факултети су нека врста ЈЕЗДЕ И ДАФИНЕ у образовању.
То је у најбољем случају ниво средње школе.
мало ли је.
За запослење у јавним предузећима, полицији, пореској управи, било где у државној служби не тражи се ни толико.
ПРИВАТНИ ФАКУЛТЕТИ ПОЈАВИЛИ СУ СЕ КАДА ЈЕ ДО ЧИСТЕ ФОРМЕ ДОВЕДЕНО "ИМАТИ ЋАГЕ" (за оне који не знају, ћаге је народни израз за папир )
Приватни факултет се ту нашао просто као посредник, који, уз мање или више огољени "перформанс" продаје папире.
Ако дође време да се поред "папира" тражи и знање, приватни факултети ће се реорганизовати. Реорганизоваће се они који се не "сломе" на јадима хиљада "преварених" "варалица" који неће уновчити "ћаге". наставак

Pa narvno da treba samo DRZAVNI univerziteti, privatno nista ne valja (pogotovu banke).

наставак
Да би разумели колико је школски систем огледало у коме се огледа слика друштва погледајмо неко јавно предузеће.Одмах да кажем да пишем о ономе што претеже а не о мањини која је и зна и ради.
За услуге које предузеће обавља, потрбан је двоструко или троструко мањи број запослених. Зараде су одређене ван предузећа и према стручној спреми, било каквој разлике нема, и стечене било како. Гомила шефовских места. Гомила служби које су се окамениле и непотребне. Хаос и нездрава атмосфера, појачане сплеткарењем. То више личи на мобу, где су комшије, пријатељи и рођаци дошли да зидају кућу.
Мањина ради а остали пију, певају, збијају шале, праве гужву...
Шта мислите шта ради и како управља тим хаосом директор. И какав он " стручњак" постаје.
А у биографији пише ...
Е па ако неко ово чита нека зна да то није изузетак.
Сви су наши директори, правници, економисти, од 1945 до данас прављени у таквом лонцу. Није било услова ни за талентоване, да се искажу. Лажне биографије. наставак

наставак
Без намере да одредим како је и када почело, предлажем да одемо мало у седамдесете.
Ево неколико наслова некада важних књига из којих се учило.Чувам из контејнера извађени списак књига у једној важној установи.
СК И ДРУГЕ ДРУШТВЕНЕ ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У СИСТЕМУ САМОУПРАВНЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ Београд 1974 аутор је у то време чувени професор а оно доктор се подразумева
Има их много али идемо на обичне докторе.
ИДЕЈНЕ СНАГЕ У САМОУПРАВЉАЊУ Радничка штампа Београд 1974 Следи поплава књига о делегатском систему,делегатски систем у ооур па у месној заједници па..прескачем то.
МЕТОДИЧКА ОСНОВА САМОУПРАВНО-ПОЛИТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА
Инс.за пол. студије Београд 1974
Па поплава књига о о ООУР сама ооур па ооур са другим ооур па остваривање самоуправљања у ооур
За оне који не знају ради се о орсновној организацији удруженог рада Кифла коју су радници добили да не мисле на последице устава 1974 и да се забављају зезајући "технократију" наставак

наставак
АНТИСАМОУПРАВНА СХВАТАЊА И ТЕОРИЈЕ важна књига Р.У.Ђуро Салај Београд 1974
МОРАЛНЕ ВРЕДНОСТИ У УДРУЖЕНОМ РАДУ Привредни преглед Београд 1976
САМОУПРАВНО РЕГУЛИСАЊЕ ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА
СЛОБОДНЕ АКТИВНОСТИ И УЧЕНИЧКО САМОУПРАВЉАЊЕ Свјетлост Сарајево1975
СОЦИЈАЛИСТИЧКА САМОУПРАВНА ИДЕОЛОГИЈА КАО ИСТОРИЈСКИ ОБЛИК МАРКСИСТИЧКЕ ИДЕОЛОГИЈЕ. Савремена администрација 1975 Београд
УКЉУЧИВАЊЕ ЗЕМЉОРАДНИКА У СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ САМОУПРАВНЕ ОДНОСЕ Нолит Београд 1975
ЛЕЊИН И СОЦИОЛОГИЈА РАДА Београд 1975 аутор ће бити министар образовања
И тако у бескрај. дела тита ,кардеља и сличних сам прескочио. Није ствар у наслову већ у празнословљу. Правили смо "хумано друштво" са парама идеолошких противника Дивна прилика да се отвори простор за певаранте. И да се поремете све мере. КАДА ЈЕ ПОЧЕЛО НЕ ЗНАМ АЛИ СМО СЕДАМДЕСЕТИХ ОДУСТАЛИ
Завршио бих са књигом СТАНЕТА ДОЛАНЦА
ГОВОР НА КОНГРЕСУ КЊИЖЕВНИКА цен. за маркс. образ. Београд 1976 АПЛАУДИРАЛИ СУ КЊИЖЕВНИЦИ ГАРАНТУЈЕМ.

Čast izuzecima, ali dobar deo profesora iz Beograda i Prištine (K.Mitrovice) koje znam su takav intelektualni i moralni otpad da normalan čovek s njima ne bi popio piće u najgorem bircuzu. I to su profesori filozofskog fakulteta - što znači visoki intelektualci po definiciji, a ne nekakvi tehničari sa medicine ili građevine. Gade mi se sećanja na studentske dane zbog takvih ološa.

Ne fantaziraj , na državnom u S. Mitrovici( vaspitači, pedagozi) , dobiješ diplomu za šest meseci a pre toga imaš neku divlju višu školu, upravo za dan tri ispita " položiš" , hoćeš dalje, sve se da proveriti. Bruka

Има истине у твом писању , али шта би рекао за нпр. девојка Ј.В. , завршила је основне студије на Б.К. а мастер на Оксфорду и била студент генерације, ето твоја дедукција оде низ воду..., сматрам да треба вршити перманентну евалуацију на свим универзитетима, поништити акредитацију Шћепан Мали Универзитетима , оно што ваља нека ради, било приватни или државни, не правимо " свете краве", твоја гимназија и ЕТФ су ок, то је познато али колико има таквих факултета ???

Оливера Вуковић , зар је то битно, доктор спорта је ватерполиста али није интелектуалац, види се то из авиона.Мене нешто друго занима, акредитације, невероватно ко све добије акредитацију, продукт те акредитације је рент сеекинг, зна се ефикасан лек против тога , међутим господа професори воле да " раде" на пет факултета, један је живот...смећа има на све стране , наравно приватни су доминантни , не сви као и на државним. Ево вам пример , проф. др ради на државном факултету, има супругу која не ради и двоје деце , син студент и кћерка у основној, ради само на једном факултету и купи аутомобил од 20 000, 00 еура, ја одмах сумњам и утврдим како је " зарадио", просветна проституција , као уосталом и другим декатностима.

@Жика Врачаруралац

I nije vam neko poređenje jer nema previše privatnih fakulteta koji se bave informatikom, koja je predmet intresovanja kompanija koje ste pomenuli. A te oglase stranih kompanija ste izgleda samo vi videli.

Дајте ми шест месеци да будем Министар просвете уместо оног Жарка Обрадовића убијеног у појам од стране Тинде Ковач Церовић и њене психолошке екипе. Врло лако би се решили сви проблеми у образовању. Толико о главним.