Трибина „Светозар Милетић и Војводина данас“

РАНКО ПИВЉАНИН: ИМАМО ЈЕДНОГ ЧОВЕКА КОЈЕМ НИЈЕ ДОСТА ВЛАСТИ, С ДРУГЕ СТРАНЕ ИМАМО НЕЗРЕЛЕ И АМБИЦИОЗНЕ ЉУДЕ КОЈИ СУ ПОЛЕТЕЛИ НА ПРВУ УДИЦУ ДА НЕШТО УЋАРЕ

ВЛАДИМИР ПУТИН ДРУГОГ ДАНА ПОСЕТЕ КИНИ БОРАВИ У ХАРБИНУ: МОСКВУ И ПЕКИНГ ВЕЗУЈЕ ДУГОГОДИШЊА САРАДЊА, ЗАЈЕДНИЧКА БОРБА ЗА НЕЗАВИСНОСТ И ЗА ЈАЧАЊЕ СУВЕРЕНИТЕТА. СИ ЂИНПИНГ: ОЧЕКУЈУ НАС НОВЕ ИСТОРИЈСКЕ МОГУЋНОСТИ И ШИРЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

САД: ЧЕТИРИ ОСОБЕ ПОГИНУЛЕ У ЈАКОЈ ОЛУЈИ У ХЈУСТОНУ, 800.000 ПОРОДИЦА ОСТАЛО БЕЗ СТРУЈЕ

ПРОСВЕТАРИ НАКОН САСТАНКА У ВЛАДИ: СКЕПТИЧНИ СМО, РЕЧ ЈЕ САМО О УСМЕНОМ ДОГОВОРУ

ФРАНЦУСКА, НЕМАЧКА И ИТАЛИЈА УПУТИЛЕ ПИСМО АЉБИНУ КУРТИЈУ: ПРИШТИНА НИЈЕ ИСПУНИЛА УСЛОВЕ ЗА ЧЛАНСТВО У САВЕТУ ЕВРОПЕ, НЕМА НАПРЕТКА КА ЗСО

ДОНИКА ГЕРВАЛА ШВАРЦ У ПИСМУ САВЕТУ ЕВРОПЕ: ВЛАДА КОСОВА ЋЕ ПРИПРЕМИТИ НАЦРТ ДОКУМЕНТА О СТВАРАЊУ ЗСО, КОЈИ ЋЕ БИТИ У СКЛАДУ СА МЕЂУНАРОДНИМ ОБАВЕЗАМА И УСТАВОМ КОСОВА

ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: ОПОЗИЦИЈА КАО ЗЛАТНА РИБИЦА ИСПУНИЛА ТРИ ЖЕЉЕ ВУЧИЋУ

НА ДАНАШЊИ ДАН 1917. ПРЕМИНУО ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК; 1395. У БИЦИ НА РОВИНАМА ПОГИНУО КРАЉЕВИЋ МАРКО; 1900. РОЂЕН ИРАНСКИ ВЕРСКИ ВОЂА АЈАТОЛАХ РУХОЛАХ ХОМЕИНИ

НАСЛОВНЕ СТРАНЕ СРПСКЕ ШТАМПЕ 17. МАЈА 2024. ГОДИНЕ

РУСИЈА ПРОГЛАСИЛА ВОЈНОГ АТАШЕА У БРИТАНСКОЈ АМБАСАДИ У МОСКВИ ПЕРСОНОМ НОН ГРАТА

223. ДАН РАТА ИЗРАЕЛА И ХАМАСА: ЦРВЕНИ ПОЛУМЕСЕЦ - ПОГИНУЛО ЈЕ 15.000 ПАЛЕСТИНСКЕ ДЕЦЕ ОД ПОЧЕТКА СУКОБА У ГАЗИ. ИЗРАЕЛСКА ВОЈСКА: ПОГОЂЕНО 10 ЦИЉЕВА У ЛИБАНУ, СПРЕЧЕН НАПАД ХЕЗБОЛАХА

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ЗА РТС: РЕЗОЛУЦИЈА У СРЕБРЕНИЦИ ЈЕ КАЖЊАВАЊЕ ЦЕЛОГ СРПСКОГ НАРОДА. ОПОЗИЦИЈА JE ДОБИЛА СВЕ УСЛОВЕ КОЈЕ ЈЕ ТРАЖИЛА. ЛАГАЛИ СУ О ОНИМ ФАНТОМСКИМ БИРАЧИМА, САДА ВИДИМО ДА СУ СВИ ОНИ ФАНТОМСКИ КАНДИДАТИ

петак, 17. мај 2024.

Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)

Претходни бројеви

Пронађите НСПМ на

Твитеру

Нове књиге

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Трибина „Светозар Милетић и Војводина данас“

Kоментари (91) COMMENTS_ARE_CLOSED

У Новом Саду би био већи одзив, сто посто, али и ово је за сваку похвалу! Браво за организаторе!

Поздрав са севера Србије!

Препоруке:

103

Покрајину треба укинути а оних 7% из буџета Србије усмерити на ревитализацију система Дунав-Тиса-Дунав, укључиво системи за прераду отпадних вода. Што се тиче административних радника, у складу са нормама "еу", њихов број треба свести на један административац-информатичар на хиљаду становника. Радна места која ће отворити ова ревитализација показаће да у Војводини фали правих радника. Радника/нерадника поготово политичара има и превише. Њима је важна само њихова кеса и ништа више. Према томе овим, се ослобађамо таквог баласта.

Препоруке:

ми смо већ ушли у фазу КОМЕ из које нас само може пробудити револуционарно односно оружано дјеловање, све друго је само добар разлог за даљу успаваност!

Препоруке:

Kao u Corbinoj pesmi nevole nas Bugari ni Austrougari......ni Nemci ni Imperija.Svi oni znaju da su Srbi narod najstariji.Jedina snaga i pokretac promena progresa u ovom delu Europe.Sve Imperije su se bar ovde spotakle i poceo je pocetak njihovih problema i propasti.1914crno zuti.1941 treci Rajh zakasnili 20dana pa se smrzli kod Staljingrada.1999 Imperija u najvecoj penetraciji gubi vreme i energiju u Srbiji umesto da pljacka Sibir dok je bio pijani Jeljcin.To se nemoze oprostiti i proci nesankcionisano.Treba da posluzimo kao primer sta sledi ako zelite slobodu i nezavisnost.Dok smo drzali do sebe i imali ponos i integritet bili smo postovani i vise siti nego gladni.Sada smo na vegeterijanskoj ishrani ponekad sa gazdinog stola dobijemo poneku Sargarepu punu vitamina osir.uran.za bolju probavu i sada smo vecito gladni jer osim Sargarepa nema nista na meniju.Izuzetak su ovi sto se Hrane u Briselu,Berl.Lond.i doruckuju u USA.Vidi se po njima da se Kaloricno Hrane.Pretpl.se na Imperijmenzu

Препоруке:

Замислите да је Карађорђу 1805. године неко понудио мир са Турцима у замену за неки датум.

Карађорђу је 1806. понуђен мир, који је Петар Ичко, у име Срба склопио са Турцима - тзв. Ичков мир, који је предвиђао аутономију за Србе, плаћање данка одсеком и уклањање дахија. Мање-више оно што су добили 1830. године. Срби су га одбили на наговор Руса, који ће их издати шест година касније, те је за те 24 године, морало да изгине стотине хиљада Срба.

за садашње стање није крива само комунистичка власт, већ и београдска политичка елита...

Чуди ме овакав закључак, уваженог г. Вукадиновића. Докле треба да се Београд посипа пепелом, како га унутрашњост не би доживљавала као страно тело!? Зашто се употребљава термин Београд, чиме се ствара одијум према главном граду, када се заправо мисли на централну власт, која репрезентује читаву земљу!? Није београдска елита управљала, већ српска елита у Београду, окупљена са разних страна. Разлика је огромна.

Препоруке:

Ovakav i slicni skupovi me odusevljavaju, a malo komentara na ovako velicanstven dogadjaj me razocaravaju...sve u svemu, skup ljudi koji je organizovao tribinu me odusevljava, nisam znao da ce se skup odrzati jer bih obavezno prisustvovao...veliki pozdrav organizatorima i svim posetiocima skupa!

nadam se da ce uskoro poceti odrzavanje vise ovakvih i slicnih tribina...jos jednom, svaka cast i bravo!

Препоруке:

O nekim problemima Tito nije OSUDJIVAO,nije KRITIKOVAO,nije ZABRANJIVAO!!!on je samo SKRETAO PAZNJU!!!........ko moze "Da skrene paznju nekome"......Samo onaj ko je visoko,i vidi mnogo dalje od onih dole,zato ON i skrece paznju onimna(NAMA)dole!!!.....KO GOD KAZE-SKRECEM VAM PAZNJU,MISLI O SEBI DA JE AKO NA NAJPAMETNIJI,ONO BAR JAKO VISOKO PAMETAN,A O ONIMA KOJIMA SE OBRACA,GOVORI KAO I STOKI(STOCI),.....JER.....JA SAM VISOKO,I VIDIM,NEPOGODU KOJA DOLAZI,(A VI NARODE JE NE VIDITE)ZA VASE DOBRO-SKRECEM VAM PAZNJU!!!.....TO JE NACIN GOVORA KOMUNISTICKIH FUNKCIONERA......Da ne galamimo mnogo,zamislite sebe pred masom ljudi,i govorite im-SKRECEM VAM PAZNJU,znaci -VI-O SEBI MISLITE KAO O APSOLUTNOM AUTURITRTU.........

Препоруке:

Pozdrav za moje nekadašnje profesore D.Mikavicu i D.Kovačevića.

Препоруке:

Циљ аутономашко- сепаратистичке булументе је стварање у северној Србији хомо новуса, скоројевића , опортунисте , предатора који делује као квази космополита , мрзи српски народ јер забога он је Војвођанер, он поседује војвођанерски идентитет ,посебност, изговор је ултранационализам ,српски фашизам са фразама из већ познатог арсенала аутономашких ветерана.
Укидање " Шумског устава" који нам је октроисао Броз и "српски брозићи" није лаган посао, предлог мора ићи ка регионализацији тог простора на три историјске регије, са децидно конципираним ингеренцијама региона , нарочито фискалном децентрализацијом, за почетак , одмах треба дислоцирати из Београда министарство пољопривреде и вера у С. Митровицу и С. Карловце.

Не заборавите да сепаратисти управљају институцијама , дакле поседују новац и крчме га према својим циљевима и преференцијама, медији су њихови , Грухоњић и другови то миксају и пласирају у свом препознатљивом софистичком стилу, посла је пуно, не треба чекати.

Препоруке:

Војводина је најтрагичнија грешка у новијој историји српског народа..али не САПВ већ баш то улизичко Војводство на чијем челу је био немачки принц а административно особље такође било немачко... које је служило да се прекине револуција 48.... одбили су Кошутову понуду бановине Славоније у ком би Срби били једини политички народ /(тада појам Хрват није означавао оно што значи после Старчевића) ..смешно је да се патриЈОте позивају на Војводство у борби против Војводине...

Препоруке:

@Робеспијер
Русија је Србији изборила 1830. године аутономију. Сигурно намера Русије 1806. године није била да 1812. године напусти овај фронт, а 1830. је Србији дато оно што је она добила миром из 1812. године и то након руско-турског рата 1828-1829. У мору информација је лако изгубити се, па побркати лончиће. Међутим, ви то радите у континуитету.

Препоруке:

@ влкс

Ја видим да се сте у мору информација, погубили само Ви, те Вам очигледне историјске чињенице промичу. Не бих да се стално понављам, а није ни тема. Само Вас упућујем на пажљивије читање са посебном пажњом на хронологију догађаја. И да, покушајте да будете више Србин, а мање Рус. Такође, ставите се у позицију устаника, ако можете да тако нешто конструишете у глави. Тада ћете боље схватити проблематику.

Препоруке:

Mediji u Srbiji su zaista katastrofalni i zbog toga mi je zao ljudi koji trpe to medijsko nasilje. Nije to samo vezano za politiku vec i za svakodnevni zivot, kulturu i drustvo. Na primer dacu vam dva primera. Juce sam slucajno na internetu odslusao emisiju "izmedju dve vatre". Govori se o kulturi i ispada da je za kulturu Srbije ucinio vise jedan bibliotekar nego na primer Kusturica. Naravno kritika Kusturice se pateticno prikazuje kroz srpsko obozavanje italijanske glumice Monike Beluci. Drugi primer je tekst o tome sta misli direktor holandske laboratorije koji je pregledao srpsko mleko. Da li su novinari culi za marketing i da je u interesu tog direktora da se pravi velika panika u vezi toga. Naravno, da bi laboratorija imala vise posla...

Препоруке:

Основа нашег пропадања јесу томе што данашњи Срби нису исти народ као што су били пре педесет и више година. Ако се сложимо са познатим песником да је "стандард покварио људе" и ако мало анализирамо понашање нашег народа, доћи ћемо до закључка да је у овом народу готово убијен нормалан осећај према своме народу, вери, држави и породици - основним базичним вредностима сваког човека које се нису мењале од како је цивилизације. Нажалост,лажне идеологије и лажне вредности - комунизам, интернациоонализам, братство и јединство, у новије време људска права и европеизам, су се некако најбоље запатиле баш код Срба. И баш на српском примеру смо видели колико је нација слаба у одсутним тренуцима (као што су то биле потекле две деценије) кад треба бранити домовину. Усред рата, опозициони вођа је организовао демонстрације на којима је оптуживао председника своје државе да је главни кривац за рат.

Препоруке:

Bilo bi lepo da se ovakva tribina organizuje cesto u Novom Sadu,samo da se najavi ranije,ne jedan dan pred odrzavanje.

Препоруке:

Најгоре ствари су почеле после петог октобра. 2000те године проведох добар део лета у Србији. Нисам могао да се начудим нашим људима, нарочито онима из Отпора, који су мени говорили да су Срби најгори народ на свету. Ја сам то слушао код западњака, али да би Срби сатанизовали свој сопствени народ, било ми је тешко да прихватим. А онда је дошло оно најгоре. После петог октобра на власт дођоше баш ти људи и почеше да хватају своје земљаке и да их предају онима који су нас до недавно убијали. У стомаку ми се све превртало кад сам на америчкој телевизији посматрао Слободана не само са лисицама на рукама већ и ланцима на ногама како се то ради само са опасним злочинцима. Тада сам рекао мојим познаницима да су у праву, тј. да Срби и јесу најгори народ али само они који издадоше свој род и предадоше српске родољубе најцрњем непријатељу којег смо икад имали.

Препоруке:

Наравно све похвале и захвалност удружењу СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ,учесницима трибине и публици.
Не бих желео да се схвати као критика али треба отклонити сумње када је у питању Војводство Србија и Тамишки Банат (1849-1860)

Не може се оспорити тврдња немачког историчара Швикера да је оно само по имену српско.
Етничке границе биле су повучене тако да Војводство није обухватало територије које су најгушће биле насељене Србима.Административни и политички центар није био у Новом Саду који је био већински српски већ у Темишвару.Итд.
Стоји тврдња да је Војводство створено као казна Беча за Мађаре за буну 1848.

Када цар Фрањо Јосиф 27 децембра 1860 укида казну Мађарима, и укида Војводство СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ
пише чувени ТУЦИНДАНСКИ ЧЛАНАК

Препоруке:

@Робеспијер
Ви сте један русофоб, а то покушавате да прикријете неким чињеницама које су заправо вађење из историјског контекста. Најезда је таквих квази историчара у последње време. Русија је 1806. године покренула рат против Турске у којем су заједно гинули српски и руски војници, па затим поново рат 1829. године. Зашто нисте поставили питање колико је Руса погинуло да би Србија 1830. године добила аутономију. Кажете да посматрате као Србин, а ја се не бих сложио са вама. Срби да буду у миру са Турском док Русија покреће рат за ослобођење Балкана и долази до Кладова. Да ли је то вама реално? Можда би било боље да смо покренули устанак тек кад и Грчка 1820-их година а не 1804. године ако ћемо већ да се гађамо алтернативама.

Препоруке:

-наставак-
Погледајмо примере Хрвата, Муслимана и Шиптара. Сви они су чинили ужасне злочине, почевши од оног највећег, злочина према миру.
Међутим, шта њих разликује од Срба осим победе (коју су они извојевали пре свега на крилима западних бомбардера)?
Пре свега њихово јединство у спровођењу националног циља. Код њих није било могуће да опозиција у вихору рата каже било шта лоше о борби неоусташке војске против ЈНА и Срба.Таквог би брзо појео мрак.Најбољи доказ за то је еуфоричан дочек Готовине и Маркача, два зликовца која су по директној наредби поглавника Туђмана "нанели ударац Србима тако да ови нестану.", што су урадили прво гранатама а после спаљивањем и уништавањем хиљада кућа и убијањем две хиљаде, углавном цивила у повлачењу.
Слично је и са Муслиманима и Шиптарима. Њихови хероји су касапи,убице и зликовци.
А шта је дводеценијско испирање мозга путем "слободних и независних" медија попут Б92, Студиа Б, Времена идр. донело Србима?

Препоруке:

Davno si zaspala, u mraku ležala, sad se probudi!

Препоруке:

У ТУЦИНДАНСКОМ ЧЛАНКУ (писан на Туциндан 5 јануар 1861) СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ пише:

Војводство је, дакле сарањено!
Тако је.
....Не жалимо за Баховим Војводством.
Ко је за њим жалио.
Али зар осим Баховог Војводства никакво друго није постојати могло.
...И један Србин ако остане он је народ.
Зар смо ми "Bevolkerung".....

(bevolkerung значи живаљ, становништво без обележја која карактеришу народ и тим изразом је цар означио Србе)

Било би добро да НСПМ објави тај чланак.Да се између осталог види стил и срчаност СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА у одбрани српских интереса.Ако не може да се штампа биографија може се написати како је два пута био изабран за градоначелника Новог Сада,како је оба пута због одбране српских интереса после неколико месеци смењен и суђен и у затвор отишао због жестоке одбране ћирилице.наставак

Препоруке:

-наставак-
Ништа, осим створеног осећања кривице код српског народа за трагедију коју је наводно изазвао.
А када се у човека усади осећај кривице како се може даље борити равноправно против непријатеља (непријатељ јесте онај ко нам протерује народ и отима територију)?
Да ли је то што смо се "суочавали са прошлошћу", што су нам деценију испирали мозак причама о Сребреници и злочинцу Милошевићу, о Олуји као легитимној војној операцији, што су нам лепо и културно објашњавали како смо ми "због Милошевића" изгубили Косово, допринело помирењу у региону? Да ли је наш непријатељ постао бољи и човечнији? Да ли ће наш непријатељ променити став о догађајима које прославља као национални празник и велику победу а ми као националну трагедију?
одговор је увек исти - неће. Напротив, наше посипање пепелом по глави и наше "суочавање " са прошлошћу само ће наше непријатеље још више уверити да је њихова борба била праведна и индиректно оправдати злочине које су причинили српском народу.

Препоруке:

На трибини је закључено да је неопходно одупрети се наметнутој култури медијске преваре и конзумерства, који и служе за скретање пажње са битних друштвених питања, као и да је потребно да се у што већој мери ствари називају правим именима.

И Анонимус је у оквиру овог коментара закључио да ТРЕБА ДА СЕ подигне стандард грађана, повећа број сунчаних дана, као и број добитника седмице на лотоу. Закључио, нема шале!

Препоруке:

наставак
Новосађани би требали да знају колико је труда и довијања и новца требало да би се отворила српска гимназија.
Према ГРАЂИ ЗА ПОЛИТИЧКУ ИСТОРИЈУ Новог Сада коју је из архиве магистрата исписао Васа Стајић 1951 г.
сукоби са централном влашћу су настајали и због на око ситних ствари.Због конца којим се прошивали акти и који је био црвено-плаво-беле боје које је Милетић назвао новосадским,варошким бојама.

За време другог начелниковања лично је министар унутрашњих послова преко комесара Аста (ех ти комесари) забранио под претњом строге казне, да се ограда према на шеталишту
обоји у "варошке" боје, црвено-плаво.бело.
На то је Лаза Костић који је вршио дужност великог бележника одговорио дописом у коме је између осталог написао "На допис Вашег високородија у ствари..бојадисања шеталишне ограде..овом општинству није никад било ни на крај памети одступити од своје одлуке...по којом се има ограда на шеталишту бојадисати варошким бојама" наставак

Препоруке:

@ влкс

Ја сам ''русофоб'', а Ви незналица. Није Русија ушла у рат са Турском због ослобођења Балкана 1807. године, већ да дестабилизује Наполеоновог савезника и надомести поразе од истог, на Балкану, преко Турске. Србија јој је била само одлична прилика за тако нешто. Уосталом, проучите како је цар Александар I дошао на власт, односно, ко му је помогао да свргне и убије оца Павла, и зашто. Биће Вам јаснији мотиви. Сем у пар битака, у којима су учествовали током Првог устанка, значај Русије у ослобођењу Србије је миноран. Њима једино Грци и Бугари могу захвалити за ослобођење, Срби ни у ком случају. И Карађорђе видео колико су превртљиви, а њихов емисар Родофиникин, само је сплеткарио и свађао устанике. А још девет месеци након што су победили Наполеона, Србија је крварила на њихове очи, без ичије помоћи. Да не говорим какав се зулум чинио након пропасти устанка. Видите у ''Начертанију'', шта Гарашанин каже за Русе. Само Ви будите већи Рус од Руса, зато Срба овде нигде ни нема.

Препоруке:

наставак
Када је исте године министар унутрашњих послова забранио подизање српске заставе на градској кући у Новом Саду 1868.г. Лаза Костић је написао песму
РАЗГОВОР СА УВУЧЕНОМ ЗАСТАВОМ У МАЂИСТРАТУ НОВОСАДСКОМ
Заставо моја, заставо тројна,
Свијено срце,народа бојна....

Да ли се сећаш навекова давних,
векова давних,часова славних,
шарени лептир када си још била,
по лепом врту српске целине....

Светозар Милетић је био доктор права.Исто то је и Бојан Пајтић али су разлике драстичне.А тек сарадници.Код Милетића,Змај и Лаза Костић а код Пајтића ...Јерков и Јешић.

Негде смо се погубили и зато би требали да више знамо о човеку за кога је Змај писао песму ПЕТНАЕСТИ НОВЕМБАР 1789 (дан када је Милетћ други пут изашао из затвора)

ДИШТЕ ДЕЦУ ИЗ КОЛЕВКЕ ДА ЗАПАМТЕ ЊЕГОВ ЛИК...

ОХ,ДИЖИТЕ ДЕЦУ ДАНАС
ПА ИМ ЗБОРТЕ ТО ЈЕ ТАЈ
ТАКИ ЉУДИ НИСУ ЗА НАС
ВЕЋ ЗА БОЉИ НАРАШТАЈ
наставак

Препоруке:

Svaka cast samo napred. Sve dok ima ovakvih skupova, i ovoliko omladine koja dolazi na njih, ima nade da izadjemo iz tunela. Koliko god strani faktor pokusava da korumpira drustvo, ovo dokazuje da mu to nije uspelo.

Drzite se!

Препоруке:

наставак
Светозар Милетић је најзначајнија личност у вишевековној борби историјске већине српског народа за аутономију,чији је крајњи циљ био да са другим деловима свог нарда ујединили у једну државу.

1945 комунисти праве антиисторијски аутономију ради поништавања вековног труда историјске већине у српском народу.
АПВ СЕ ПРАВИ ДА СЕ УКЛОПИ У ТАКВО РЕШЕЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ПИТАЊА КОЈЕ ЋЕ ДЕТАЉНО РАЗОРИТИ ЈУГОСЛАВИЈУ А СРБИЈУ И СРБЕ ДОВЕСТИ У СТАЊЕ ДА НЕ МОГУ ДА ИМАЈУ ОЗБИЉНУ ДРЖАВУ.
Подршка стиже од свих држава,покрета и идеологија које су од када је 1815 направљен темељ српске државе радили на томе да не дође до природног стварања српске државе.
"Мондијализам" и у Београду и Новом Наду вуче корене од АЛЕКСАНДРА фон БАХА.
Ту су све категорије које су га подржавале,
СТОЈЕЋИ,СЕДЕЋИ,КЛЕЋЕЋИ И ОНИ КОЈИ ПУЖУ

МОЖЕ ЛИ ОВА ВЛАДА ТАЛЕНТОВАНИМ ИСТОРИЧАРИМА ДА ДА СТИПЕНДИЈЕ ДА ПРОУЧЕ УЗРОКЕ НАСТАНКА И ПОСЛЕДИЦЕ АУТОНОМИЈЕ.или ће плаћати наши добри ближи и даљи суседи

Препоруке:

Име организатора скупа није "Светозар Милетић" већ "Уједињена омладина српска".

Препоруке:

Што је било и биће,
ко доживи видиће,
Пишта ће се звати Стева,
Јулишка Милева.

Препоруке:

Поздрављам ваш скуп и већину закључака. Имам осјећај да са неким чињеницама не барате, односно да неке ставове сматрате новим, или да сте их тек открили. Давне 1946.(16 септембра) на јеном тајном сатанку близу Вашингтона,завјереници, владари из сјенке, донели су одлуку да се комунизам укине ( не плачем због тога, иносим само чињенице)за 50 година, као и да се за 50 година Србију сведе на београдски пашалук.У доба Броза и комунизма, о томе се није смело писнути. Након његове смрти, неко објави тај податак. Милошевић се на то није освртао. Када су га скинули, последњи и задњи пут се појаваио 08. октобра ( 05. октобра била је чувена петооктобарска револуција, ДОС је дошао на власт)на ТВ и изнио, односно препричао тај докуменат, који се чува у архиву једног министства. Уважена господо, предлажем вам да организујемо трибину, или симпозијум о ДОС-у, односно досизму, као најцрњем ИЗМУ и о дедосизацији, односно Србији нема спаса док се не изврши дедосизација.

Препоруке:

Nema onih istorijskih herojski Srba, ili ih je premalo, ništa se tu ne može učiniti, to pokazuje i anketa da je 63% Srba za nezavisno Kosovo, vjerovatno je isti procenat i za Vojvodinu, Srbija će izgubiti državnost, e, sada da li će biti predkumanovska ili će nestati.

Препоруке:

Ako mogu da napravim paralelu izmedju Ramba Petkovica (najboljeg fudbalera u Brazilu) i nase drzave - definitivno uvek su oni najbolji bili sputavani i terani "napolje" a mediokriteti, ulizice, poltroni, jednom recju "nevjera" bili na rukovodecim polozajima. I definitivno imamo pameti, inteligencije, sposobnosti, ali sve je dzaba kada ove pametne ljude niko ne zeli da slusa (svuda u normalnom svetu, drzava bi im placala velike novce samo da cuje njihovo misljenje, a ovde ih svi "zvanicnici" saplicu, ometaju i da ne kazem sta). Ali nadamo se Trecem Srpskom Ustanku (pre svega moralnoj i kulturnoj revoluciji, a potom i sve ostalo...)

Препоруке:

@Брм
Карађорђева масонска и хајдучка револуција је највећа и најтрагичнија грешка у новијој српској историји. Масонска, јер је одрађена ван Србије у кецељашким круговима (којима је припадао и сам Карађорђе, као и Доситеј, Ичко, Чардаклија, Стратимировић и др), хајдучка и револуционарна, јер је "ослобађала", да би пленила. Ту хајдучију су Карађорђевићи наставили: преко кнеза, па фамозног "Чича Пере" - гуруа бруталне ликвидације последњег српског краља, а Брозови хајдуци само наследили. Е, то имамо и данас: револуцију, масонерију и хајдучију која плијени, национализује, отима, привремено одузима на основу судских пресуда (краде. Што нико не постави питање имовине коју је одузело правосуђе жутих: где су куће, кола, паре...). Наша историја више од два века иде у самоубилачком правцу: једини циљ, једино "српско", према већинском схватању је да себе и друге "ослобађамо". То је пут који осим милионских смрти и губитка државеи српских земаља, ништа друго и не доноси. наставак.

Препоруке:

@Брм 2
Што се тиче Срба у Преку, то је јединствена српска земља, као и централна Србија, да се одмах разумемо. Срби су тамо пре Мађара, Срби су једини староседеоци, од свих постојећих народа - остали су дођоши: Мађари, Русини, Словаци, Хрвати, Румуни, Цигани, Јевреји... Срби су признали Леополда I, цара Светог римског царства, за свог краља на Сабору (скупштина, парламент, народно-црквени прваци, за Бога милога!) за свог краља. Срби су са царем имали УГОВОР. Једино су Срби имали своје војне НАЦИОНАЛНЕ формације. Тим Србима није могао бити уваљен Доситеј, секуларни просветитељ из школе у Халеу, они су учени на другој линији просветитељства - оној која је стизала из Кијева, јер је то могло у Светом римском царству. Срби су добили право на избор војводе, из чега су извукли право на земљу којом влада српски војвода - војводовином. Шупљикац је први војвода те Војводовине, а та ДРЖАВА штампа своју монету, има своју војску и своју територију. Тог војводу признаје сам цар, али, војвода умире.

Препоруке:

@Брм 3Цар је, јер Срби нису могли да се договоре, због међусобица, по окончању Мађарске буне (никакве револуције, већ најобичније ребелије. То су само ...Маркс и Енгелс прогласили револуцијама) прогласи круновину: Војводство Србија и Тамишки Банат, себи доделио титулу Великог војводе Војводства Србије. Та Србија, то Војводство, је било ИЗНАД у то време, вазалне кнежевине Србије. То није никаква грешка, већ успех, другачија историја од хајдучије. А тај "немачки принц" је, заједно са "другим немачким принцом" уздигао Кнежевину на ниво суверене и независне државе, а потом јој, јер је по монархијском праву то могао - даровао круну и подигао на ранг краљевине! А хајдучија и револуција је убила: Александра, Фердинанда, а потом, после још милион мртвих Срба, уништила Србију и СРПСКУ КРАЉЕВИНУ Црну Гору, па још пар милиона мртвих Срба, па Броз, па... Пут којим се ишло ДО хајдучко-партизанског бесмисла је српски пут. Баталите историју Ћоровића, Станојевића, САНУ.

Препоруке:

Robespijer

Da Vas podsetim da je i ruska nacija bila zagađena "evropejcima", liberalima i ostalim naprednjacima u 19.veku. O njima nam je Dostojevski ostavio dokaza i svedočanstva u svojim dnevnicima.
Ti isti liberali su odgovorni za ismevanje slovenofilije u Rusiji kao nazadne ideje a argument im je bio, kako svedoči Dostojevski, zašto Rus da se svađa sa Evropom zbog tamo nekog malog srpskog naroda. Suština je da je uprkos takvoj priči za našu slobodu ginuo Rus, a ubjiali su ga Nemac i Turčin.

Препоруке:

&влкс
"Робеспјер" прихвата једино бољшевичку Русију,јер је та коминтеровска Русија била једина Русија која је у скоро хиљадугодишњој историји српско-руских односа била против Срба.

&& сељак беземљаш
Да у праву сте.Куцам лоше, и у брзини, немам ни времена ни навику да прегледам, скратим и дотерам текст ,имам грешака али се надам да се главно разуме.

Препоруке:

Господо интелектуалци ваша је и просветитељска обавеза као професора да држите овакве скупове и подстичете свест народа Српског. Овакве трибине су најпотребније младима али и осталом становништву, то је ваш дуг овом народу. Ово је нарочито потребно када професор осећа и каже да он мора да мери речи реченице како не би био етикетиран. Па шта очекујете од обичног народа који није на том вашем нивоу свести и едукације, да се сам одбрани од невладиних зала и другосрбијанства. Овај народ нема паметнијих од вас а ако вам је потребна нека помоћ тражите има људи који могу ипомоћи. Живела Србија.

Препоруке:

@ Saša V

Да, Ви сте за феудалну православну теократију у Русији, под вођством немачке династије Холштајн-Готорп. Мада, ''чудно'' је како је та династија слушала баш либерале ''контаминаторе'', а не словенофиле ''деконтаминаторе''. Поменута династија је са Европом правила ''Свету алијансу'', ''Тројецарске савезе'', за рачун Европе гушила националне револуције, са Европом правила споразуме против интереса Словена, неке Словене и сама држала у ропству итд...

Суштина приче је да су за српску слободу гинули само Срби, нико више. На неки начин, можемо бити поносни на то, јер ником ништа не дугујемо. Изузетак може само да представља ослобођење Београда 1944. године, од стране Црвене армије. Но, ми смо ту услугу крваво отплатили својом историјом пре и после тог догађаја.

Препоруке:

Да смо паметни били неби Војводина добила статус АП а Србија би се на мање комаде регионализирала и данас неби о томе ломили главе.

Препоруке:

недеља, 10 март 2013 09:25
једнорог
@Брм 3Цар је, јер Срби нису могли да се договоре, због међусобица, по окончању Мађарске буне (никакве револуције, већ најобичније ребелије. То су само ...Маркс и Енгелс прогласили револуцијама) прогласи круновину: Војводство Србија и Тамишки Банат, себи доделио титулу Великог војводе Војводства Србије. Та Србија, то Војводство, је било ИЗНАД у то време, вазалне кнежевине Србије.

чини ми се да овај једнорог пише неистине...

па управо су Пречани опстали захваљујући Кнежевини, која их је опскрбивала оружјем, муницијо,....Книћанин је тамо имао око 5000 бораца.

а Шупљикац је вероватно убијен.

Препоруке:

@Книћанин

Шупљикац је добио мождани удар током смотре војске, сам тек пристигавши са италијанског ратишта.

Препоруке:

Robespijer

Nisam teokrata, ni monarhista. O vlastodršcima koji su se otuđili od naroda mogu samo da se složim sa vama.
Običan ruski čovek je kao dobrovoljac ginuo u Srbiju i za Srbe. Danas već imamo i rusku državu kao oslonac za neke stvari. Jesam rusofil. Zašto?
Rusija je danas garant Srbiji da Šiptari neće dobiti stolicu u UN kao punopravni članovi. To je bitno, jer nam ostaje mogućnost da jednoga dana, ja, moje dete, ili unuče, da vrate ono što je naše. Da li bih ratovao za srpsko Kosovo?
JA bih. Ne mrzim Albance,ili Amerikance, Nemce... Ali neću da im budem ovca za klanje, ili moja deca. Već nas ima 400.000 manje duša nego 2000. To je i zapadno maslo. Savladali su psihologiju mase i kako podmazivati "demokratski mehanizam", a mi poverovali lažnim parolama i likovima DOS-a. Svi znamo šta nam napraviše od države i nacije.
Sutra će nas NATO opet napasti, 100%. Ja ću im se suprostaviti. Neću leći u krevet i mirno čekati da mi udele milost. Milost niko od nas neće dobiti.

Препоруке:

@ Saša V

Руски добровољци јесу гинули за Србију у рату против Турака 1876. године, док је њихова држава, са стране забадала нож у леђа Србији, тргујући њеним територијама. Тако онда, треба поштовати: Чехе и Пољаке, који су долазили у Србију, средином 19. века, помагали јој у изградњи државе; Немце, који су афирмативно писали о српској борби за ослобођење; Енглеске болничарке, које су помагале српској војсци у Балканским ратовима и ПСР... Но, поштовани господине, из љубави одређеног дела народа се не гради политика, већ на односу државе. У том смислу, Русија је непоуздан партнер, у истој мери како су нам Енглеска и Немачка смртни непријатељи. Она је гарант да Шиптари неће добити столицу у УН, таман толико колико је била гарант против агресије НАТО 1999. године, те онолико колико је гарантовала да ће штитити безбедност Срба на Косову, па се повукла 2001. године. И не заборавите, Русија је прва поздравила победу ДОС.

Препоруке:

Тачно да није ушла само због тога у рат са Турском, али заборављате да су и Руси имали своје дугорочне циљеве као империја који су укључивали и ослобођење православних хришћана од Турака. Заборављате да је још Петар Велики позивао балканске Словене на устанак, да је заповедник руске војске у Букурешту у то време Милорадовић био потомак српски исељеника у Русију.. Што се тиче Ичковог мира, Порта га је усвојила тек кад је Турска заратила са Русијом. Био је нека врста покушаја умиривања Срба како се не би удружили са Русима. Устаници су у то време ослободили Београд и охрабрени тиме и уласком Русије у рат са Турском нису прихватили мир. Једини разлог зашто Русија није била толико успешна у рату 1806-1812. године је тај што је ратовала и против Француске тада највеће европске силе. Борбе са Турцима су се у главном водиле на подручју Румуније и северне Бугарске. Срби су предвођени Карађорђем и подржани од Руса 1809. прешли у офанзиву и покушали да остваре ширење устанка и на остале крајеве.

Препоруке:

Занимљива чињеница је да ни Петар Ичко није размишљао као Србин, јер он то није био. Петар Ичко је био београдски трговац рођен у Грчкој, а пореклом највероватније Цинцар. Рекао сам да сте русофоб, а они се увек разоткрију кад почну да причају о рату 1876-78. године. Намерно је у различитим историјским периодима подгревана мржња према Русима која апсолутно нема никакво утемељење( нарочито од 1948. године). Посматрате непријатељски однос других сила према Србима као нормалан, а онда очекујете од Русије и Руса да буду већи Срби од нас самих. Показало се у историји да кад имамо јасне циљеве и Русија је спремна да стане иза нас. Кад немамо јасне циљеве( ово је једно од таквих доба), ни Русија нас неће подржати. Подршка других сила Србији кроз историју је дебело плаћена док руска није тражила ништа за узврат.

Препоруке:

Заборављате да је руска империја под царицом Катарином Великом, 1781. године, склопила споразум са Хабзбуршком монархијом, тзв. грчки пројекат, који је предвиђао предају Србије Аустрији, у случају слома Турске.

Устаници у доба Ичковог мира, још нису ослободили Београд. То ће успети тек у јануару 1807. године, а то је преломни моменат када устанак добија ослободилачко-револуционарни карактер. До тада, то је била само побуна против дахија. Такође, само немојте да помињете 1809. годину, јер се и тада показала неискреност Руса, због којих смо изгинули на Чегру, те је Родофиникин морао да побегне из Србије, да га не би стигао Карађорђев бес. Исто тако, зашто не дате неко логично објашњење, шта се десило након победе над Французима, јер је устанак још био у току!? Испоставило се да смо били само руска роба за поткусуривање са великим силама, као и данас. Аутономија коју смо добили 1830. године, је била врста колатералне штете руско-турског рата, а не директне намере Русије да помогне.

Препоруке:

Из ''Начертанија'', Илије Гарашанина:

''Докле год она (Русија), налази људи у Србији који се њој безусловно повинују и њу слушају, то ће она свагда такве Србе предпостављати оним правим патриотама''.

''Премда се ја не надам да ће се Русија икада хтети Србији искрено приклонити, ипак, нужно је то овде споменути од какве би то користи за Србију било, јер ако је и тако много говорено против Русије, није то из мржње чињено, колико из нужде на коју нас је сама Русија, толиким својим поступцима нагнала.''

''И колико год се Србија самосталније управљала буде, то ће све мање поверење код Русије имати. И ако Русији никако за руком не испадне да стање у Србији промени и такву самосталну политику Србије уништи, она ће се тада трудити да све турске Словене од Србије одврати, да њих све између себе раздвоји и неслози задржи...''

Препоруке:

Ичков мир је усвојила Порта тек у јануару 1807. године. Проверите. Ако је мој извор погрешан, онда је то моја грешка. Након тог грчког пројекта је дошло до рата између Турске и Аустрије код нас познат као Кочина крајина. Након тог рата Аустрија се више није интересовала за Србију као део својих планова понајвише због Наполеонових ратова и њеног пораза у истим. Помоћ за устанике је долазила у главном од Срба у Аустрији. Опет, говорите неистину. Није тачно да је то што је Србија добила било колатерална штета. Иначе, из поштовања према српским жртвама бомбардовања 1999. године требало би избегавати тај израз. Узрок руско-турског рата је било непоштовање Акерманске конвенције од стране Турске којом је је Србији дата аутономија и враћене су јој територије које су јој одузете 1813. године. Дакле, све оно што се приписује од стране неких историчара Милошевој лукавости је било плод Првог српског устанка и руско-турских ратова. То је Србији на крају дато Хатишерифима 1830. године.

Препоруке:

Са овим цитирањем Начертанија ме дефинитвно подсећате на муслиманске историчаре који из њега ваде делове које им одговарају. Најчешће онај део где Гарашанин говори о Бошњацима. До офанзиве 1809. године не би дошло да није било Русије да подржи устанак. Питање слома је можда и преамбициозност самог Карађорђа који је истовремено покушао да води борбе на три фронта. Након 1812. године је дошла битка код Лајпцига па Бечки конгрес који је за дуже време зауставио изградњу самосталних националних држава у којима неће постојати феудализам. Карађорђе из тог разлога није добио подршку Русије за нови устанак, али да је ослобођење Балкана и даље играло улогу у спољној политици Русије је више него очигледно. Ваше полазно становиште је погрешно, јер сматрате да се отаџбина може изградити без жртава. Не може. Ниједна жртва Првог српског устанка није била узалудна.Други устанак је трајао таман толико да Турска почне делимично да поштује оно што је договорено још 1812. године јер се плашила новог рата.

Препоруке:

Невероватно је колико појединци могу далеко да оду у искривљавању историјских чињеница, зарад илузија. Да ли ико може да каже и остане жив, сем оних који изигравају веће Русе од Руса, да је Русија ушла у рат са Турском 1828. због Акерманске конвенције, а не због Грка, који су били у завршној фази револуције!? Тај рат се завршио Једренским миром, који се превасходно тиче грчке независности, а ми се помињемо у шестој тачки, онако споредно, као понижење које победник у рату намеће пораженом. Руси ратују за грчко ослобођење, а Србима и даље турски суверенитет. Да није било Милошеве лукавости, начекали би смо се ми ''руске слободе''.

Будимпештанска конвенција и Рајхштатски споразум Русије и АУ, реафирмисали су ''грчки пројекат'', у измењеним околностима. Њима се БиХ, предаје АУ, чиме се Србија лишава својих сународника и интереса на западу, те АУ ипак добија српске територије, са надом да ће и Србију прогутати.

Како испева Ј.Ј.Змај ''Хвала ти, хвала, српска немајко.''

Препоруке:

Опет Вам се хронологија не уклапа - битка код Лајпцига, се одиграла након слома устанка, у октобру 1813. године. А планови устаника су били преамбициозни, баш због Русије, која их је подстицала, и у коју су устаници имали највише поверења, све до 1809. године. Прота Матеја Ненадовић иде у Беч, да моли цара Александра за помоћ, а овај, једва саслушавши молбе, игнорише Србе, који тешко страдају под режимом Сулејман паше Скопљака и дижу Други устанак. Зашто би Русија кварила односе са Европом, поготово њеним реакционарним делом, са којим склапа Свету алијансу, због тамо неке Србије!?

Нисам ја ни рекао да се отаџбина може изградити без жртава, само, треба гледати да их је што мање, а не срљати у још веће због илузија, макар се звале и Русија. Румунски историчар Јорга, каже, парафразирам, да има највише симпатија за Србе, јер су се једини на Балкану сами ослободили, док су другима сви притицали у помоћ.

Препоруке:

Опет ваш проблем са Акерманском конвенцијом је проблем са историјским чињеницама које се не дају извадити из контекста. То нису рекли већи Руси од Руса, већ светски историчари. Ако погледате све споразуме Русије и Турске Срби се увек спомињу узгред и у тој конвенцији су споменути у две од укупно пет тачака. Она је била повод за рат. Свакако да је узрок рата био и грчки устанак. Због грчког устанка сам и тврдио да би било боље за Србију да је устанак подигла 20-их година 19. века. Маните ме те цинично "руске слободе" док су нам остали нудили искључиво турско ропство. Ово повезивање грчког пројекта са Рајхштатом још нисам чуо. Планови су били преамбициозни јер је устанак прерастао оквире Београдског пашалука и постао национална револуција. Преамбициозно је било ратовати на три фронта, јер то Србији ни после није полазило за руком. Ето, зашто сте русофоб стално цитирате негативно Русе и Русију. Стално се упорно трудите да прикажете како је све што су они радили овде било на штету Срба.

Препоруке:

Зашто се ниједна друга европска сила није заинтересовала за српске устанке? Зашто је Аустрија/Аустро-Угарска имала жељу само да загосподари Србијом и држи у завади са Бугарском? Зашто је Великој Британији интерес био опстанак Османске империје током целог 19-ог века? Зашто су европске силе стале на страну на којој је била и Турска у Кримском рату? Увек имате питања на које није лако дати одговоре, осим ако нисте пристрасни. Разумети интересе Русије у доба након Наполеових ратова значи изучавати њену историју тога доба као и свеукупну европску историју. Најлакше је рећи нису разумели наше патње или није им стало до нас. Ми смо сирак тужни без иђе иког. То може бити утисак тренутка у коме се нашао Матеја Ненадовић, али никако озбиљно размишљање човека са дистанце од 200 година.

Препоруке:

Нећу да се манем ''руске слободе'', јер је она и даље подразумевала турски суверенитет, односно, кроз аутономију, заправо полуропство. Треба само погледати формулације у споразумима Русије и Турске, у којима се о Србима говори као верном и покорном народу, од старина потчињеном, те се лицемерно позива на благост и милостивост султана и Порте, према својим поданицима. А посебно 8. тачка Букурешког мира је врхунац руског лицемерја и издаје, стомак човеку да се преврне. Све што су радили овде, било је у њиховом интересу, зарад поткусуривања са другим великим силама. Ми смо само добијали мрвице, те морали да подносимо далеко веће жртве него остали народи, а слободу на крају да остваримо сами. Не покушавајте да пребацивањем тежишта приче на остале земље, избегнете одговорност Русије за српске несреће. Баш зато што се интереси Русије сагледавају у склопу опште историје оног доба, долазимо до оваквих закључака. Разумели су они добро наше патње, али су им били пречи други интереси.

Препоруке:

Зато се треба ослободити илузија о ''мајци Русији'', која гледа на нас као на копиле. Која се на нас обазире само када њени односи са Западом постану проблематични, и то само у мери колико то њој одговара и док се ти односи не усагласе. Питам се, колико још антисрпских потеза Русија треба да повуче, да би се овде разбила илузија о њој као спаситељу. Ако је заштита интереса свог народа русофобија, онда ја ту титулу поносно узимам. Ви дискутујете као наши другосрбијанци, само у обрнутом смеру. Они окривљују Србију за лош третман према Западу, те величају његов допринос, а Ви окривљујете Србију за однос према Русији, налазећи разна оправдања за исту, величајући њене непостојеће заслуге. Уосталом, довољно је бацити поглед на стање у којем се налазимо, те видети да би смо били у знатно бољој позицији да смо имали било чију подршку.

Препоруке:

@Робеспијер
Постали сте Другосрбијанац. Ово писаније против Русије тумачим само као подршку Дачићу у ЛДП-овском заокрету. Кроз историју нисмо имали ничију подршку сем руску. Ово данашње стање нема везе са оним од пре два века како ви покушавате да покажете. Ово данас нема везе ни са оним од пре 14 година кад је Србија бомбардована, и то док је Русија пролазила кроз највећу економску кризу у пост-совјетској историји. Ово што ви данас причате, причали су Другосрбијанци спонзорисани од САД-а од 2005. до 2008. године. Русији није стало до Србије. Она ће је издати у УН-у. Исту причу су давали њиховим изворима тврдећи да ће Срби одустати од борбе за Косово. Професор Самарџић се смејао томе рекавши да су то старе потке из колонијалних времена. Овде ми нисте оспорили или ја то не видим да је Ичков мир закаснео(усвојен тек јануара 1807. године), значај Акерманске конвенције, ратове Русије са Турском који су имали за циљ и аутономију Срба.

Препоруке:

"антисрпских" потеза. Јел нам Русија окупирала Косово? Јел нам она распарчала Југославију? Јел она учествовала на страни наших непријатеља? Јел нас Русија бомбардовала ИКАДА? Сваки други савезник Аустрије, Француске, САД-а је дебело наплатио И своју помоћ у рату. Бомбе које су падале на Београд 1944. су наплаћене из златних резерви Краљевине Југославије. Размислите о томе. Значајан утицај на настанак Начертанија имала је велика емиграција, политичка елита Пољске, избегла из земље након неуспелог новембарског устанка против Руске Империје 1830. године. Ево, вам могућег одговара на онај део Начертанија у вези Русије.

Препоруке:

@ влкс

Све сам Вам оспорио, Ваш је проблем што не видите очигледне ствари, већ у старом добром маниру, када се нема аргумената, прибегавате лепљењу етикета противнику - русофоб, другосрбијанац, ЛДП-овац, итд... Турска је по сваку цену желела мир са Србима, јер јој је претила руска опасност. Зато је она била изузетно попустљива према Србима и склопила са Ичком мир, који је мање-више оно што су добили 1830. године. Срби су мир испрва прихватили и послали опет Ичка у Цариград, коме је Порта опет потврдила услове мира, али су га Срби на директан позив Руса одбили. Тада Руси лукаво, зарад придобијања Срба за рат, који је већ био објављен, прокламацијом ударају на национална осећања, говорећи Србима како заједно могу да постигну много, да је боље новац за данак утрошити за ослобођење земље, а цар Александар шаље Карађорђу драгоцену сабљу на поклон. Шест година касније, најсуровија издаја. То што Ви причате, представља само формално прихватање Турака, већ датих услова мира.

Препоруке:

Друго, никада Русија није ратовала директно за било шта српско, па ни за аутономију. Како сам објаснио ми смо успевали да покупимо само мрвице, а никад ништа српско Русима није био циљ, већ само као колатерална штета, ако преостане, дакле, средство.

Немојте тим патетичним питањима да ли нас је Русија бомбардовала или отимала нешто, покушавати да замаглите истину. Но, ево, ради коректности, одговорићу, није, са изузетком Сан Стефана и ако не рачунамо да БиХ није ни била у оквиру Србије, па је договором предата АУ. Међутим, овде се ради о томе да никад није спречавала друге да нас убијају и да нам отимају. А нечињење је некад горе и од самог чињења. А објашњење за ''Начертаније'' Вам је много смешно. Хоћете да кажете да су Срби били глупи, да су пренебрегли ''велике заслуге'' Руса, на утицај Пољака. Молим Вас, докле ћете ићи у понижавању Србије, зарад интереса Русије!? Где су Вам Руси на Косову, да заштите српски живаљ? Хоће ли нам га вратити?

Препоруке:

Ја цитирам изворе, а ви пишете неку своју историју. Ова многобројна и политички утицајна емиграција је, вођена истакнутим дипломатом, кнезом Адамом Чарторијским (1770—1861), формирала своје центре у Лондону, а посебно Паризу (у чувеном хотелу Ламберт), ради подстицања антируске и антиаустријске делатности широм Европе. Чарторијски почетком 1840-их шаље на Балканско полуострво и у Турску на неколико мисија. Упутио је у Србију 1843. године посебног изасланика, Чеха Франтишека Заха (1807—1892), са планом који је имао да предочи Илији Гарашанину, истакнутој личности тадашњег уставобранитељског режима. Захов план је предвиђао ослобођење и уједињење Јужних Словена, који би потом помогли ослобођење Пољске од аустријске и руске власти. Гарашанин је, на основу Заховог Плана, током 1844. сачинио своје Начертаније. О Заховој улози у писању Начертанија сазнало се тек када је српски историчар Драгослав Страњаковић (1901-1966) објавио две стручне расправе о томе.

Препоруке:

Ух, замало да пропустим најбитнију ствар везано за наговор Руса да Срби одбаце Ичков мир. Само осам месеци касније, на посредовање Наполеона, склопљен је мир између Русије и Турске, у Слобозији, према којем су се Руси повукли из Србије и прекинули везе са устаницима. Када се на то надовеже издаја и из 1809. те 1812. године, онда се добија пуна слика о Русији као савезнику. Ако је то савезник, онда су САД суперсавезници.

Препоруке:

Ви у неким сегментима оспоравате српску историографију, па потом светску.Нађете један план који није био у српском интересу па га повежете са следећим и тако добијате неку своју заокружену анти-руску причу.О Сан Стефану не желим ни да почнем да причам.Бугарска није била тада ни наш непријатељ. То је постала тек Аустро-Угарском политиком завади па владај кад су српски војници гинули против уједињене Бугарске. Реците како год желите, али не можете оспорити да су се српски интереси тога доба налазили и међу руским. Знам коме је у интересу данас анти-руска прича, те одатле изводим закључке. Ко је тада Србима могао да гарантује да свеједно по завршетку руско-турског рата не би били нападнути? Видите проблем кад не стоји ниједна сила иза вас је и тај што вам нико не гарантује да ће се то што договорите и спроводити. Срби су се већ опекли са дахијама, а Београд је пао. Термин мање више је неодређен. Србија је Хатишерифима добила много више, а Ичков мир је била полазна основа.

Препоруке:

Спречила је 1914. кад је ушла у рат са Немачком и Аустро-Угарском. Ваша очекивања су подигнута у небеса од Русије. Јел смо ми икад тежили да будемо руски поданици и слуге или смо се пак супротно томе увек борили за своју ствар и слободу? Географски смо удаљени од Русије. Окружени данас земљама које нису њени пријатељи, а већина земаља у околини никад није ни била пријатељ Русије. Тако изоловани нисмо увек ни били упућени на њу, а трпели смо што смо сматрани природним савезником Русије(чувеним малим Русима или Русима на Балкану). Моје тврдње никако нису тврдње Руса у Србији. Ни по ком основу се не бих сматрао русофилом. То што ви видите из мојих коментара нешто што трага за узроцима и ширем сагледавању ствари па то тумачите тако је ваш проблем. Неке ствари су прећутане код нас и поједностављено приказане. Сад ви на пример испричасте као да сами устаници нису имали своје главе. Толико тога је донео устанак од 1806. до 1812. да је бесмислено оспоравати(велика школа, совјет...).

Препоруке:

"Формални рат између Русије и Турске објављен је 18. децембра 1806. У тај мах налазио се у Цариграду као српски изасланик Петар Ичко. Порта је пристала да му потврди још једном све оно, што је било обећано у лето те године, а он је обећавао да ће Срби вратити Београд. Сад је, међутим, све то било касно. Да је ствар била искрено уређена у септембру можда се српско питање и могло некако смирити, али после онаквих српских успеха и у новој политичкој ситуацији то Србе није могло задовољити."Цитат из Ћоровићеве Историје Срба. Не покрећите нека питања на које је одговор дат давних дана.
У разговору са Метернихом Наполеон му је 16. јула 1810 био рекао: "Србија мора једног дана припасти вама. Ако хоћете да заузмете Београд, ја се томе нећу противити. Неће ми бити криво да се Порта измири са Србима и да им даде за кнеза Србина. Неће ми бити криво ни да тај кнез потпадне под вашу заштиту и под ваше јемство.. Али, не могу трпети нити руску заштиту или јемство, нити рускога штићеника као кнеза".

Препоруке:

"Кад је доиста требало помоћи, Аустрија је то чинила само посредно, а почешће са много тешкоћа; док је Русија, мада јој се иначе могло доста пребацивати, притекла у помоћ врло активно, и то неколико пута."
"После овог француско-аустриског савеза Русија се, природно, није више могла задржавати са својом војском на балканском ратишту. Сваки војник постао јој је важан на западним фронтовима. Турска, знајући то, хтела је да извуче за себе што повољније услове за мир, и с тога је на руске понуде одговарала затежући и повишујући своје захтеве. После великих напора руских, и војничких и дипломатских, склопљен је 16. маја мир у Букурешту. Граница између Русије и Турске постаде река Прут. Том самом чињеницом српска је судбина била у главном запечаћена. Русија, забављена својом невољом, и тако границом удаљена, није јој могла дати никакве непосредне помоћи."

Препоруке:

Критикујете савезништво Руса, а заборављате ли онда како је дошло до Сеобе под Арсенијем Чарнојевићем? Учешће Руса барем није донело толике катастрофе као учешће Аустрије током 18-ог века. Имали смо две сеобе и на крају тог истог века дахије у Београду. Српски народ је бројчано ослабио у Београдском пашалуку и био је у далеко горем положају него пре доласка Аустријанаца, а ништа није постигнуто. Први српски устанак, па и помоћ Руса су оставили трага у наредним деценијама и имају значаја на касније дату аутономију Срба.

Препоруке:

Веома селективно цитирате Ћоровића, да би сте поткрепили неке Ваше измишљене конструкције. Зашто не цитирате део када Руси издају прокламацију Србима да се ставе под њихову заштиту, а само осам месеци после склапају мир са Турцима, остављајући Србе на цедилу? Зашто не цитирате део који говори о Карађорђевом разочарењу руским држањем и о односу према Родофиникину? Само измишљате разноразна оправдања, а озбиљан приступ код Вас не постоји. Код Вас се ''зло држи у страху од горега'', како би рекао Његош. То је једина Ваша аргументација. Кажете, учешће Руса није донело катастрофе. Јесте ли свесни, можете ли да замислите у глави, какви погроми Срба су се дешавали 1813. године? То је једна од најнесрећнијих година у српској историји. Знате ли само колико је жена и деце одведено у робље, да не говоримо о убијеним, закланим, набијеним на коље, избеглим, протераним, осталим без имовине... 1813. година, је равна геноциду у Јасеновцу, а све на очи Русије, која прстом није мрднула.

Препоруке:

Ја вам износим оне делове где Ћоровић износи мишљење о свеукупном доприносу једних и других и околностима у Европи у то време. Ви извлачите све лоше како бисте покрепили ваше русофобно становиште. О Ичку сте лагали у првом коментару и то је једина истина! Порта је тај мир усвојила је тек кад је Београд пао и није било потребно велико наговарање Руса да сами устаници схвате нове околности након објаве рата Русије Турској. Турска је такође тражила повртак Београда. О геноциду немојте причати. Јесте трагична година, али такво стање није дуго потрајало и много је мање трагична него 1690. у којој се 37.000 породица трајно иселило из Србије све до Пеште, а онима који су остали у Србији тек можете да замишљате шта се десило нарочито на Косову. Србија је након аустријских ратова у 18-ом веку толико опустела да је Цвијић истраживањем доказао да је скоро целокупно становиштво западне Србије и Шумадије дошло из јужних динарских крајева током 18-ог века и заменило староседеоце.

Препоруке:

Да умете да логички размишљате, уместо што само покушавате да изналазите оправдања за Русију, која су на штету Срба, те Вас могу слободно назвати србофобом, увидели би сте да нигде нисам лагао. То није мој манир. Дакле, Турци су три пута потврђивали Ичков мир. Најпре, када су га правили са Ичком, потом, након Ичковог другог боравка у Цариграду, и задњи пут у јануару 1807. Ја говорим о Турцима у Цариграду, а не као Ви, о Турцима у Србији, који су одбијали мир. Но, све и да сте у праву, као што нисте, опет се не може порећи да су Срби најпре прихватили, а потом одбили, на наговор Руса, оно што ће добити 24 године касније, уз много веће жртве и страдања, а због руске издаје. Због техникалија, измиче Вам суштина или што би народ рекао ''од дрвета, не видите шуму''. Ваше минимизирање страдања 1813. да би сте оправдали Русију је скандалозно, зато нас има све мање и мање. Питам се, хоће ли и онај последњи Србин викати ''Живела Русија'', када од Срба остане само успомена!?

Препоруке:

Ваш проблем је тај што ви оповргавате наше највеће историчаре који су одговор на Ичков мир дали пре 100-150 година. Није у праву Ћоровић, већ ви. Ви најбоље повезујете ствари и видите једини шуму. Циљ Русије је по вама био да искористи Србе па да потом допусти да их истребе Турци. Страдање 1813. године је било велико, али није било ни изблиза сразмере геноцида. Сам појам геноцида је дискутабилан за употребу за нешто што се десило пре Другог светског рата кад је он уведен и за његово постојање је потребна намера да се један народ са свим својим групама(женама, децом и мушкарцима) уништи. Догађаје из 1813. године је Леополд Ранке посматрао у склопу Српске револуције, па све до 1835. године. Тако гледано њихова жртва није ни мало узалудна. Испаштали смо што смо били на међи тога доба, али као што сам нагласиоо претходни аустријско-турски ратови су имали далеко погубније последице него што је то имао слом устанка. Дозволите и Русија је осећала последице 1812. године доста дуго.

Препоруке:

Никога је не оповргавам, већ закључујем на основу прочитаног. А сам Ћоровић више пута у својој ''Историји Срба'', наглашава издају Руса, и какав то ефекат оставља на народ у Србији. Апсолутно, циљ Руса је био да искористе Србе за своје циљеве, те да их касније остави на милост и немилост Турцима. Понављам, ми смо Русима били само средство за сопствене циљеве, никада циљ сам по себи. А Срби, недовољно дипломатски вешти, нису знали то да препознају. Знате ли да је само у једном дану 1800 жена и деце одведено у робље у Цариград и продато 1813. године. Нису ни морали да буду физички елиминисани, али су остали неповратно изгубљени за српство. Шта је то, ако није врста геноцида? Какве је Русија осећала последице 1812. сем славе коју је добила победом над Наполеоном? Хоћете да кажете да су много патили за Србима? Лакат их је заболео. Сад помињете и Ранкеа, а не доказујете ништа. Када се историјски своде рачуни узрока пропасти устанка и револуције, руска издаја заузима најбитнији фактор.

Препоруке:

Јесте наглашава, али и објашњава у којим оквирима се она дешавала и на крају подвлачи да је Русија једина давала значајнију подршку од свих сила тога времена. Неспорно да су хтели да искористе Србе како би додатно ослабили Турску и развукли фронт, али и наши устаници су мислили да ће искористити Русију за своје циљеве. Поклопили су им се интереси у једном времену. Дешавања тих година су била толико динамична да је немогуће рећи да су имали план да издају Србе, осим и то увек наглашавам ако то ЖЕЛИТЕ да видите и ширите неистине. Година 1812. је обележила Русију бар за прву половину 19-ог века. Ту мислим на Наполеонов поход, паљење Москве, стотине хиљада погинулих Руса. Слава плаћена огромним жртвама. Користите геноцид опет као муслимански историчари који причају о 10 геноцида над њима. Одвођење у робље је била пракса свих сила тога доба, а нарочито Османске империје и дешавало се и раније. Револуција није пропала, у томе је поента. Догађаји су повезани Први-Други устанак-Хатишерифи.

Препоруке:

Ви стављате знак једнакости између себичних интереса Русије да искористи Србе у рату са Турцима, са очајничким покушајем Срба да придобију Русију, за ослобођење. Превазишли сте самог себе. Од сада ме не може изненадити свако Ваше будуће оправдање Русије. Апсолутно су имали план да искористе Србе, обећавајући им независност, само у циљу једнократне употребе, да би када су победили Наполеона и склопили мир са Турцима, потпуно препустили Србе судбини. Прочитајте, имате на нету чувени 8. члан Букурешког мира, те реците каква Вам осећања буди! Мада, могу да претпоставим. Није тачно да је одвођење у робље била пракса сила тог доба. То је доба када се увелико завршавало са том праксом и већ су многе силе тог времена већ укинуле ту праксу (Британија, Француска, Канада...). Револуција је пропала, признали Ви то или не. Она је имала за циљ ослобођење и промену система управе. Ни једно, ни друго није постигнуто. Чак смо и после 1830. имали турски суверенитет, чак и турски устав 1838-1867.

Препоруке:

Нисам ја рекао да је револуција успела, већ Леополд Ранке. У Србији је у то време укинут феудални систем, а то је још увек била одлика Руског и Аустријског царства. Србија је сачинила Сретењски устав, па јој је потом наметнут Турски. У то доба уставе нису имале околне земље. Србија је иако део Османског царства водила самосталну политику током 19-ог века све до стицања коначне независности 1878. године. Скидала и постављала своје владаре, водила спољну политику, слала добровољце. Међународно признање није пресудно за де факто независност која је уследила са одласком турске војске 1867. године. "Букурешки мир 1812. је назив за споразум, закључен 28. маја 1812. којим је завршен Руско-турски рат 1806—12, који је имао велики утицај на положај устаничке Србије. Мир је склопљeн после Кутузовљевих војних успеха, пред директном претњом Наполеонове инвазије Русије." Опет вас хронологија догађаја демантује. Пред опасношћу од Наполеона је мир закључен како би се војска усмерила на одбрану Москве.

Препоруке:

Што се тиче ропства, подсетио бих да је Османско царство било толико заостало да је беспредметно поредити га са Француском. Ропство је опстајало у то доба у разним европским колонијама. Било је покушаја модернизације Турске, али у главном неуспелих. Због тих неуспеха су трпели и Срби(случај дахија). Ви сте на становишту да је Русија требале себе да жртвује зарад Србије, јер није предвидела 1806. године напад Наполеона. Толико о вашој реалности.

Препоруке:

Да, Србија је самостално израдила свој Устав (Сретењски), али га је убрзо морала повући, управо, између осталих, на притисак Русије. ''Француски расад у српској шуми'', говорили су Руси. А та иста Русија је заједно са Турском, писала Србији нов Устав, тзв. турски Устав, што је још један доказ да Србија није била самостална држава, чим јој је Устав био наметнут. Милош Обреновић абдицира, управо због тога. Српске владаре до 1878. ниједан страни владар није примио са почастима које припадају сувереном владару, што је још један доказ српске несуверености. Не помињите хронологију, јер Ви кубурите са истом, а и догађаји након руске победе над Наполеоном Вас демантују и доказ су руске неискрености и искоришћавања Срба за своје себичне интересе.

Миливоје Блазнавац: ''Њено средство (Русије - прим. аут.) је срозавање њених саплеменика са већег развојног степена на нижи, дезорганизација, хаос.''

Препоруке:

Ви сте на становишту да је Русија требале себе да жртвује зарад Србије, јер није предвидела 1806. године напад Наполеона.

Русија је од свог првог учешћа у Другој коалицији против Наполеона 1798. била пред његовом опасношћу. Зашто је Србима обећавала независност, ако није искрено мислила на то, сем ако није желела да их искористи, што је и био случај. Напад Наполеона је увек висио у ваздуху. А у периоду 1806-1812. Руси су три пута издали Србе, а Ви их и даље сматрате заштитницима и савезницима. Не, Русија није требала да се жртвује, али нису требали ни Срби да буду жртве, руске подлости и да се нереално надају ономе што у том историјском тренутку нису могли да остваре. Висока цена је плаћена, а демографска катастрофа се осећа и данас.

Препоруке:

Страшно измишљате. Демографска катастрофа је била век раније. Обреновићи, Петровићи, Ненадовићи нису били староседеоци на подручју Србије, већ досељеници. Људи који су водили устанак су у најбољем случају били на том подручју генерацију или две. Народ Србије је страдао, али представљате као да су његови главари тек тако одлучили да наставе рат под притиском Руса неприхватајући(закаснели) Ичков мир. Ћоровић не одбацује и одушевљеност освајањем Београда и занесеност уласком Русије у рат. Кривите Русе за све лоше у устанку, а савременици су много више приписивали личним конфликтима вођа и нараслим сујетама вођа. Необавештени сте у делу Наполеонових ратова и руске историје тога доба, и износите тек тако квалификације. Једна империја као што је Русија била у то време води политику истовремено на три стране. Тражи савезнике који ће јој помоћи и Срби су јој добро дошли на овом фронту, али претерујете у анти-руским гледиштима. Преувеличавате катастрофу 1813. године и одбацујете револуцију.

Препоруке:

Да, у том свом ставу према Сретењском уставу Русија није била усамљена. Јасно је да од Бечког конгреса све силе стоје на становишту одржавања постојећег стања и негативно гледају на вредности прокламоване Сретењским уставом које су биле надахнуте и Француском револуцијом. Србија није била независна, али постоје многе одлике Србије тога доба које јесу одлике де факто независности. Кнез Милош Обреновић није био спреман да прихвати ни Сретењски устав, јер је био убеђени самодржац. Кнез Михајло је испраћен и на његово место доведен кнез Александар, па је опет 1858. године он испраћен и врећен Милош. Србија је организовала добровољачке одреде 1848. године. То су најупечатљивији примери српске слободе у непризнатој кнежевини. Након победе над Наполеоном граница Русије и Турске је била на реци Прут и раздвојена од Србије. Ко је Милошевим апелима излазио у сусрет? Ко је Акерманском конвенцијом покренуо опет српско питање? Ко је притиснуо султана да изда Хатишериф након пораза истог у рату?

Препоруке:

Чак ни Руси не би били спремни да бране потезе своје земље, као поједини загрижени Срби, који увек воле да или буду већи католици од папе или већи Руси од Руса. У оба случаја, Србија је на губитку. Демографска катастрофа, век раније, демографска катастрофа 1813. те демографска катастрофа као последица Првог светског рата, век касније, и Срби се сведоше на 10 милиона. Баш лепо!

Веома сам обавештен о Наполеоновим ратовима, те Вас обавештавам, пошто се очигледно нисте информисали о крвавој смени на руском престолу, што сам Вам сугерисао: након пропасти швајцарског похода генерала Суворова, због издаје Енглеза и Аустријанаца, цар Павле се повлачи из коалиције против Наполеона, те Енглези организују заверу у којој је убијен, у којој је учествовао син му Александар, који ће га и наследити на престолу; све то говори, за чије је интересе Александар заправо радио - енглеске, те му није озбиљно ни падало на памет да руши Турску, за чије интересе се борила Енглеска. Сагледајте и тај аспект!

Препоруке:

Акерманска конвенција је била мртво слово на папиру, те се морало чекати три године, да избије руско-турски рат, због Грчке, да би Руси ''приморали'' Турке да је испоштују, у делу који се тиче Срба. Дакле, за Грчко ослобођење ратују, а Србима аутономија, која и даље значи турски суверенитет. Зар то није доказ да су Руси и даље хтели да будемо њихово средство за борбу, јер као самостални, то не бисмо могли бити!?

Што се тиче СУ, показало се да је Србија, иако сељачка држава, без великих државних традиција, далеко у политичком смислу испред Русије. Њен притисак да се укине, може се само тумачити жељом да се спречи српски самостални развитак и да она увек зависи од руске и турске воље, што се показује 1838. Кнез Александар, иако нисам његов присталица, морао је два пута да буде биран, јер је Русија тако захтевала, опет доказ да нисмо суверени. Но, има неке правде, те они за које је Русија ратовала (Грчка, Бугарска) изабраше немачке династије, а у Србији је изгубила кредибилитет.

Препоруке:

Волео бих искрено да нас на Балкану има 10 милиона, али знам да број Срба у Србији и околним земљама не прелази 8 милиона. Други светски рат нисте убројали. Оно на чему сам ја инсистирао у причи око Наполеонових ратова јесу паралелни ратови које је Русија водила у Финској против Шведске и Турске у Влашкој, као и операције широм Европе. Напад од Наполеона је био толико очекиван да нису успоставили одбрану и повлачили се све до Москве што је проузроковало веће страдање народа и инфраструктуре. Руски губици у неколико отворених битака су били слични француским, али руски цивилни губици су били већи од војних. Овај податак о 1812. вам дајем да видите да није само Србија страдала тих година. "Иако је изгледало да је српским поразом 1813. било изгубљено све, у ствари није било тако. Сем пробуђене народне свести и тежње да се даде активан отпор насиљу, позитиван резултат је био и Букурешки Уговор. Он је представљао правну базу за посредовање Русије у корист Срба." Рече Ћоровић.

Препоруке:

"Али тај бес није трајао дуго. Брзо је стигла вест о Наполеоновом поразу код Лајпцига, о улози Русије у европској политици и о том да се спрема општи конгрес за мир. Турци су били свесни својих обавеза према Русији у погледу Срба и одмах су се тргли. Прогласили су амнестију и чак почели враћати на власт неке у земљи преостале старешине. Међу њима је био најугледнији и најдаровитији Милош Обреновић. Њега Турци поставише за обор-кнеза рудничке нахије." "Русија се обратила циркуларном нотом свима члановима Конгреса упозоравајући их на турска недела и позивајући се на своје морално право, да се заузме за угрожено православље. Русија је намеравала, да добије на основу тога од Конгреса мандат за заштиту православних хришћана, али је у том правцу наишла на опозицију Енглеске и Аустрије. Јавило се поново супарништво о утицају на Балкану." На крају и притисак Русије на Турску у време Другог српског устанка.

Препоруке:

Мислио сам сам на све Србе, како оне у Србији, тако и у расејању. Све то што причате, као и Ћоровићево објашњење, представља само рационализацију пораза. А и сам Ћоровић, као и многи историчари, пише не скривајући своја русофилска осећања. Ћоровић чак и не скрива своје пол. симпатије према Карађорђевићима, те о Обреновићима пише доста рђаво. Каква црна правна база, какви бакрачи. Само наиван или недобронамеран човек, може тврдити да је Турке могло нешто правно да обавеже, као што се и показало у догађајима после слома устанка. Турска је познавала само закон мача, као и многе друге силе. У доба Наполеонових ратова потписано је сијасет мировних уговора, који у пракси нису значили ништа. Хоће ли русофили сада објашњавати да договори који се припремају у Бриселу представљају правну базу за будући повратак Косова!? Турци, наравно, нису поштовали 8. тачку, а требали су Руси да тек кроз њихово ратовање за независност Грчке их натерају да га спроведу, заједно са АК. А број Срба се преполовио.

Препоруке:

Већи део тих Срба у иностранству је изгубљен или ће у наредној генерацији бити изгубљен за српство. Дакле, разјаснили смо да ви имате конфликт са српским историчарима("русофилима"). Моје мишљење је да су Карађорђевићи као династија били склонији уједињењу свих Срба и борби за исто. Почев од Карађорђа који је покушао да устанак прошири на источну Босну и Рашку, преко кнеза Александра за време кога је Книћанин ратовао против Мађара у Војводини, краља Петра који је ратовао у Босанској Крајини, четника у Македонији, Првог светског рата. Ћоровић је живео у Краљевини СХС и Југославији отуда његова наклоњеност Карађорђевићима. Проблем са Обреновићима је проблем српског покоравања владарима. Карађорђе и његови потомци су давали народним вођама/политичарима да воде политику док су Обреновићи настојали да владају без њих. Карађорђе је пристајао на неке уступке још током устанка због којих је Милош напустио Србију у миру. Покажите ми доказе да се број Срба 1812-1815. године преполовио.

Препоруке:

Ништа ми нисмо разјаснили. То је без обзира на све Ћоровићево виђење, а ја имам главу, човек сам од интегритета, те имам право да на свој начин доживим неки догађај. Не морам да размишљам туђом главом, ма како она била паметна. Уосталом, историја је друштвена наука, у којој све ствари нису егзактне. Егзактни су догађаји, али њихове интерпретације нису. Руска издаја је кључна за пропаст устанка, те ни једна глава ме не може убедити му супротно. Када би се поставила хипотеза на тој основи у неком научном истраживању, уверен сам да би била потврђена. Но, нико се тиме није озбиљно бавио из политичких разлога. Међутим, и ово што имамо у оквиру опште историје, довољно је добронамернима да закључе тако.

Што се тиче Карађорђевића-Обреновића, популарност првих тумачим српским обожавањем пораза. Под Карађорђем смо изгубили, под Милошем победили. Под Михаилом се политички и културно уздигли, под Миланом добили независност, а Александра су мучки убили зликовци, не допустивши да покаже шта уме.

Препоруке:

Покажите ми доказе да се број Срба 1812-1815. године преполовио

Радош Љушић, у уџбенику ''Историје'', за трећи разред гимназије, општег и друштвено-језичког смера, наводи, да је од 1804. до 1815. године, страдало 150.000 Срба, војника и цивила. Затим даје закључак:

''Једанаестогодишњи рат однео је око 21% становника - сваки пети Србин, положио је живот за васкрс Србије. Била је то прва од три демографске катастрофе српског народа у 19. и 20. веку.''

Препоруке:

То шта сте и ко сте, не знам. Човек од интегритета у историјској науци не верујем да јесте. Неке ствари су разјашњене и ваше погрешно тумачење истих само служи да помути воду. Напишите књигу како нам је историја искривљена и дебатујте са нашим историчарима. Неки и то раде. Ја сам приметио политичку конотацију ваше интерпретације која ми је засметала. Бавили су се многи Првим српским устанком и руском "издајом". Не почиње свет од наше генерације, само ниједан историчар није пристрасно правио анти руске памфлете или за тим није постојала потреба. Не ради се о поразу или победи. Карађорђе је извојевао толико победа над намоћнијим војскама да се ни у ком случају не може назвати губитником или пораженим. То што су околности биле такве да је све водило пропасти устанка је друга ствар. Непристајање Турске на раније нагодбе са устаницама. Закаснело усвајање Ичковог мира од стране Порте. Улажење устаника у шире европске сукобе које нису могли да разумеју.

Препоруке:

Догађаје тих година ни моћније државе и владари нису могли да предвиде. Не треба имати илузију да су наше вође биле једнострано окренуте ка Русији. Не верујем да су вам познати детаљи о покушајима окретања Аустрији старом савезнику од које их је чекао "хладан туш" или Француској куповином Француског грађанског законика у Љубљани. Под Милошем је Србија остварила успех, али нико до сада није тврдио да би тог успеха 1815. године било без Првог српског устанка. Зато скоро сви историчари повезују те догађаје. Толико је написано о манама свих Обреновића што о личним, што о државничким да не бих улазио у ту дебату. Издвојио бих једино кнеза Михаила од осталих Обреновића, а нарочито од Милана и Александра. Пораз од Бугара, Тимочка буна, државни удари, сталне измене устава... Толико су били омражени да су завереници 1903. године размишљали о довођењу неког немачког племића на престо.

Препоруке:

yvComment v.1.21.1

Донирајте НСПМ