понедељак, 27. јануар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Канал Дунав-Морава-Вардар-Егеј скуп и бесмислен пројекат

Kоментари (34) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 петак, 08 фебруар 2013 13:19
Dragan
Skup jeste a dal je besmislen to je već pitanje.
Препоруке:
51
41
2 петак, 08 фебруар 2013 13:22
Jovan Masic
Postovano urednistvo,

Odlican,logican,strucan i vrlo edukativan clanak.

Nazalost,u nasoj,prilicno napacenoj zemlji,tesko da mogu da se cuju glasovi strucnjaka i ljdi od sireg znanja.

Nije ni cudo,kvalitetni ljudi ili odlaze ili nemaju dovoljno prodornosti i beskrupuloznosti da se za njih cuje.

Srdacno

J.M.
Препоруке:
48
20
3 петак, 08 фебруар 2013 13:35
телетабис
Када људи без идеје, самим тим и визије, раде одговоран посао, онда им на памет падају свакакве глупости. Не треба ту велике памети, већ само мало разума (што ови немају) па да само постојеће пруге убрзају за транспорт. Мислите ли да је Свет луд што прави пруге за брзине преко 200 км/сат???
Препоруке:
44
11
4 петак, 08 фебруар 2013 14:02
Агент
Похвала за чланак. Аутора позивам да још више пише о овоме и да изнесе још чињеница против овог пројекта како не би упали у замку да себе оптеретимо једном скупом и промашеном инвестицијом која ће додатно да нас осиромаши.
Препоруке:
52
16
5 петак, 08 фебруар 2013 14:14
влада
опа, бато, па опет хопааааа, и кука и мотика која мрзи Србију дигла се у задњих неколико дана против овог пројекта, интересантно је да наша вековна браћа шиптари чак траже да Амери запоседну Југ Србије и тиме спрече изградњу овог канала, хахаха, довољно ми је да видим ко је све против, и одмах схваЋам да је ово за Србију добро
Препоруке:
48
49
6 петак, 08 фебруар 2013 14:19
roki
Kanal je strateski projekat koji bi uvezao pravoslavne i potencijalne zemlje koje se priokljucuju ruskom savezu, cilj je da se izbegne zavisnost od jadranskog mora, i odsece kosovska paradrzava u taktickom smislu.
Препоруке:
55
21
7 петак, 08 фебруар 2013 14:45
Алекса
Хрватска можда јесте калирала градећи аутопутеве, али пошто је сва онако кифласта тј. без стратешке дубине, добре комуникације које омогућавају брз превоз људтва и материјално техничких средстава хрватској су од животне важности. То улагање је пре свега политичко а не економско питање. са те стране и канал Дунав-Морава-вардар може да се посматра.
Препоруке:
36
7
8 петак, 08 фебруар 2013 14:45
Агент
По плусевима минусима и појединим коментарима осећа се присуство назадњака.
Препоруке:
40
27
9 петак, 08 фебруар 2013 14:52
Dr Milanko
zamolio bih da mi eko kaze sta je po struci pisac ovog teksta...ekspert Rosic. Bilo bi divno da znamo cime se i otkad on bavi i koliko dugo prati saobracaj i vodeni transport...
Nije sramota i nesto ne znati...i nije strasno ni o tome pisati...ali onda se mora obaviti razgovor sa nekoliko vrhunskih ekperata ili procitati dosta ekspertskih misljenja pa to citirati i u skladu sa situacijom...pod uslovom da je razme...zauzeti stav... ja sam na primer doktor nauka za jednu oblast ali nikada ne bih mogao pisati tako olako o ovoj oblasti jer ja tako mislim... To treba da ostane samo misljenje Rosica za njegove drugare...
naravno, kad Rosic postane legenda novinarstva kao nekada Tirnanic...onda moze sebi dozvoliti posle pola veka novinarstva da napise kolumnu o cemu god hoce...
Uci i citaj Rosicu...
Препоруке:
35
34
10 петак, 08 фебруар 2013 14:59
Агент@роки
Канал треба да прође кроз бјрм која је окупирана од натоа а истовремено срце шиптарске парадржаве коју покушавате да одстраните. Ако вам је до мора речним путем и нећете на Јадран, постоји пут Дунавом до Констанце, већ постоји инфраструктура, ништа не кошта и иде кроз православне, додуше такође нато али далеко стабилније земље.
Препоруке:
55
9
11 петак, 08 фебруар 2013 15:20
Gavrilo Chetnikovic
Taj kanal bi mogao biti od vrlo vazhnog geostrateshkog znachaja, ako bi nosachi aviYona mogli ploviti njime.
Препоруке:
47
9
12 петак, 08 фебруар 2013 15:37
Дринко Кончаревић
Пред распад Југославије, 1989 године, Српска академија наука и уметности била је домаћин Југословенског симпозијума о унтрашњим пловним путевима и водама. На симпозију о овом питању укључиво пловни пут Београд-Солун арасправљали су бројни стручњаци. Тада нико није оспорио ни један пројекат. По завршетку симпозијума објављена је књига која садржи све научне радове који су на симпозијуму расправљане. Учесници симпозиујма су били све високо образовани стручњаци. Уразвојном Центру ХЕ ђердап видео сам документацију о изградњи канала. Било је то у августу 1996 г. И сада се јаве неки који сматрају да нам то не треба, да нема смисла итд. А ево питања: како мислите појефтини транспорт ако су фосилна горива на иизмаку? Транспорт воденим путевима је најјефтинији. Проблем није канал већ лопови који Србији краду време дакле новац.
Препоруке:
48
18
13 петак, 08 фебруар 2013 18:03
Бранислав Г. Ромчевић
Одличан чланак и добра анализа. Ја бих само наслову додао и реч "опасан". Еколошки опасан, а то је аспект који, на жалост, није покривен у чланку. Овај моравски водени слив, "кичму Србије", не сме се угржавати ничим, па ни оваквим грандоманским пројектима.
Препоруке:
22
14
14 петак, 08 фебруар 2013 18:47
The Jack
@ Dr Milanko

Autor daje ekonomsku analizu projekta, a na samo jednom mestu se osvrce, i to ovlas, na hidroloski aspekt navodeci bitno smanjene mogucnosti kada je pitanju velicina barzi.
Taj, poslednji momenat je i najbitniji. Zbog citave lepeze problema geografske i hidroloske prirode, a da bi obezbedili minimume za plovnost tokom cele godine, gradjevinski poduhvat bi morao biti epskih razmera, a cena bi bila vasionska, sta nas vraca, i jopet, na argumentaciju koju navodi autor.

Ono sta bi trebalo da bude fokus svih vlada jeste izgradjivanje meliracionih sistema i bunara za obezbedjivanje vode za navodnjavanje i, ako nam srce vec toliko puca za lukom u Solunu, modernizacija zeleznice, mada je i to veliko pitanje zbog Makedonije koja, ocas, moze da postane kosovizirana sve sa pratecom hajducijom. Setite se samo suecke krize i (ne)zgoda u Panami.
Препоруке:
23
3
15 петак, 08 фебруар 2013 19:11
сељак беземљаш
Данас је тако.како аутор пише али сутра је нови дан.

Пруга која ће 1975 повезати Србију и Црну Гору са изласком на море (Београд- Бар) први пута као идеја,спомиње се 1855.г. у СРПСКИМ НОВИНАМА.

Дуго година озбиљно су поред Србије за градњу пруге биле заинтересоване,Русија,Италија и Француска,а оспоравале је Турска,Енглеска и Аустрија.

Политичке игре око ове пруге играле су се и иза 1918.г. када је поново разматран овај пројекат.По неким изворима чак је узет и кредит од САД.

Траса пруге, утврђена је 1951 а изградњи се приступило,1966 и уз мннога политичка оспоравања
завршена 1975.
Оваквих примера има много.
Свака власт по доласку отвори ормане које наследи и из фиоке вади пројекте и маше њима,па ко се"прими."
И да закључимо.
СВИ ВЕЛИКИ ПРОЈЕКТИ ИМАЈУ СВОЈУ И ЕКОНОМСКУ И ПОЛИТИЧКУ ДИМЕНЗИЈУ И ВЕОМА ЖИЛАВО ПРЕЖИВЉАВАЈУ КРОЗ ИСТОРИЈУ ДО СВОГА ОСТВАРЕЊА. ИЛИ
Сваки велики пројекат је као КУКУРУЗ.Омлати га град а он се подигне када се најмање надаш.
Препоруке:
24
3
16 петак, 08 фебруар 2013 20:36
сељак беземљаш
Било би лепо када би аутор читаоце НСПМа упознао са значајем транспорта воденим токовима.
Једна од великих грешака наше економске политке је и што смо потпуно занемарили овај вид транспорта.
Транспорт водом,као најефтинији,не чине само бродови.
Више од њих је инфраструктура,луке,прилази,брз утовар и истовар,силоси итд.
Наши градови нису изашли на реке.Они су "догурани" до воде.
Већа од ове грешке је оно што се зове"запостављен развој села".
Деценије ће проћи док се грешке исправе.

The Jack
Ви сте у праву.Док се не склопе услови за грандиозне послове добро би било да одрадимо ове мање.
За почетак да решимо питање снадбевања питком водом.Па да кажемо да лети ни у једној кући у Србији нису суве чесме.
Препоруке:
11
1
17 петак, 08 фебруар 2013 20:43
Istoricar
Neko je vec spomenuo da bi bilo interesantno imati brze vozove od Beograda do Soluna. Mislim da je ideja o brzim vozovima realna, inteligentna i racionalna. Sto se tice kanala, pricati o tome je vredjanje zdravog razuma a mislim da je i neprilicno da odgovorni ljudi predlazu takve iracionalne i glupe projekte.
Препоруке:
23
10
18 петак, 08 фебруар 2013 21:20
Moravac
Niti jedan kanal u Evropi nebi bio sagraden logikom nasih analiticara. Pazljivo gledajuci ko je autor narucenog zeksta i u kojim novinama je objavljen nedostaje mi samo informacija ko je narucilac. Verovatno isti oni koji su protiv Juznog toka .Svaki veliki projekat je u funkciji jacanja nacije ,drzave i ekonomije.
Препоруке:
20
21
19 петак, 08 фебруар 2013 21:24
дување у избушен балон
Чек, ми неколико десетина километара (ауто)пута око Грделице не изградисмо за неколико десетина година, а овде се прича о пловном каналу!?!
Зар се ту не питају још две државе - БЈР Македонија и Грчка? Шта оне кажу? Један веродостојан стручњак из Македоније каже да је канал тешко изводив и неповољно решење за њих.

Ово ме подсети на дане послератног полета популарне науке када се маштало о померању планина и исушивању океана ...
Препоруке:
24
7
20 петак, 08 фебруар 2013 21:45
Дринко Кончаревић
Када би Немци размишљали на начин који размишљају ови наши аналитичари, који кажу да нам канал не треба, они не би саградили ни један канал. Не би очистили ни једну реку. По логици наших, све је скупо па је тиме и непотребно. Не може се развијати индустрија без транспорта. Ево нпр. Берлин. То је град у којем нема више оне индустрије по којој је био познат. Али Берлин је испресецан каналима на којима се са баржама превози роба. У близини главне железничке станице је лука за барже, са машинама помоћу којих се врши "обрада" канала. Код нас такав превоз не би био рентабилан. Зашто. Зато јер треба радити. Што кажу, крваво. Најлакше је паметовати у празно и кукати како ништа немамо. Ево нпр. ископајмо канал од Сталаћа до ушћа у Дунав. Садашњи меандри, постаће рибњаци. Ту се могу гоишње узгајати вагони и вагони рибе. Затим су ту приходи од транспорта, пољопривреде, туризма, итд. Наши аналитичари то неће. Лакше им је коментарисати лоповлуке у Србији и кукати над својом несрећном судбином.
Препоруке:
22
18
21 петак, 08 фебруар 2013 21:52
xhorxh bushati
Samo do Vranja mozhete stim kanalom...
Препоруке:
1
15
22 петак, 08 фебруар 2013 22:19
Misa
Engleska i Francuska su puni kanala koji su gradjeni u 18tom i 19tom veku, a onda se pojavila zeleznica, kao jeftiniji transport i kanale poslala u istoriju.

Niko u svetu ne gradi kanale kao plovne arterije, to samo Aleku i Dinkicu moze da padne na pamet.
Препоруке:
25
11
23 петак, 08 фебруар 2013 22:19
Дринко Кончаревић
Ево мало рачунице. Просецањем корита Мораве од Ћуприје до ушћа добило би се око 900 хектара рибњака. Пловни пут би био дугачак само 100 км а сада, у грубо 150-160 км. Применом "рециркулационог система узгоја рибе" уместо 1,5 тона по хектару (класично), могло би се добити око 75 тона/хектар. По малопродајној цени, 2 евра кг, на 900 хектара, остварио би се приход од око 150 милиона евра којих сада немамо. Рибњаци би били нуз производ копања канала. Ово је само до Ћуприје а до Врања, много више.
Препоруке:
25
17
24 петак, 08 фебруар 2013 23:31
kk
Бесмислен сигурно није. Овај канал највећи значај би имао за саму Србију, а аутор је можда у праву кад каже да би стране компаније и даље користиле руту Црно море-Дунав. Међутим стратешки би Србији канал много значио јер би се Србија поново оријентисала на Солун као што је и раније био случај. Не буне се албанци без раѕлога. Ја верујем да је ѕа Србију много бесмисленија оријентација на луку Бар него на Солун.
Елем, Ако ћемо већ о приоритетима: За 10 година богата ће бити она земља која има храну , воду и оружје да ова два ресурса сачува. Наравно ту је и енергија. Дакле јасно је у шта треба улагати, суштински ништа се није променило од кад је света и века. Само ми у Србији то никако да схватимо!!!
Препоруке:
19
3
25 петак, 08 фебруар 2013 23:31
k.v.
Bankrot Hrvatske nema veze sa autoputevima već sa basnoslovnim zaduživanjima koje podstiče liberalno kapitalistički ekonomski model. Podaci za Slovačku nisu tačni. Verovatno su preuzeti sa Wikipedie. Podaci o transportu roba Dunavom takodje nisu tačni. Podaci o izgradnji kanala u Evropi nisu tačni. Pa kanal Rajna-Majna-Dunav je valjda zavrčen krajem devedesetih. Na kraju, kanal je projekat za transport tečnog naftnog gasa sa Bliskog istoka. Da je to skup i neisplatljiv projekat, ne bi se za njega interesovali Kinezi, Rusi, Izrael. Nažalost, zbog svega ovoga oko Kosova, malo je izvesno da će se graditi. Na kraju, za Srbiju je povoljno što bi bilo sagradjene i hidroelektrane na tom potezu. Nesreća je ekološkog karaktera. Zato se veliki broj ljudi usprotivio, ali stručno, ja ne znam ko je to osposrio od 1990.
Препоруке:
16
4
26 субота, 09 фебруар 2013 00:05
Sale
Glupo je porediti Hrvatsku i Srbiju. Hrvatska je banana republika koja ne poštuje sopstvene zakone i praktično je već aneksirana od strane Austrije i Nemačke. Što se Srbije tiče zna se zašto se prave autoputevi, pa da bi se što više drpilo, ovo kod nas nema veze sa autoputem. Pogledajte onaj most "na pilone" u Beogradu, ili novu petlju kod Ade Ciganlije, pa čak i renoviranu "Gazelu", jednom rečju katastrofa. I mora biti katastrofa kad nam asfalt radi zaštićeni svedok Čume.
Препоруке:
25
2
27 субота, 09 фебруар 2013 01:09
Рин о-о то
Канализација
Препоруке:
6
7
28 субота, 09 фебруар 2013 13:16
S brda i `z dola
Plasim se da je Srbima lakse uzeti nego dati, sto ide na ruku kontrasima i destruktivcima, poput autora clanka.
A za one povodljive-sve velike stvari u malim ljudima izazivaju strah.
Препоруке:
6
3
29 субота, 09 фебруар 2013 14:49
ама, људи
Немојмо да бркамо наше геополитичке жеље са струком и (не)реалношћу једног глупог и бесмисленог пројекта. Човек је лепо објаснио, а при томе је добронамеран, патриота и велики стручњак.
Препоруке:
4
5
30 субота, 09 фебруар 2013 17:59
Турас
Свима нама је јасно да су договори са пред-пројектима поднети кинезима као главним инвеститорима,при чему ће сигурно стручнији људи од нас овде на НСПМ да одлуче о изградњи пројекта.Чињеница да са каналом Рајном-Мајна-Дунав-Морава-Вардар Солун било исплативости.Проблем су рокови.Што се пара тиче Кина данас има највише и жели да инвестира у велике пројекте.Треба бити оптимиста.Овим би оживела србска села,услед побољшаног наводњавања и знатан би био и привредни опоравак Србије.
Препоруке:
5
1
31 субота, 09 фебруар 2013 22:39
brodarac
kao neko ko radi preko 25 godina na brodu i plovi tim dunavom i savom i rajnom majnom odgovorno mogu da kazem da je covek sagledao sve aspekte i da je trenutno za nas skup i nepotreban projekat, ekonomski, kanal majne je dugacak 200tinak km i gradili su ga nemci oko 20tak god, reka majna je dugacka oko 400 km, i strateski daje veliku prednost nemcima i zemljama beneluksa, a da dunavom plovi sve manje robe je apsolutno tacno da su vozarine spustene na minimum sa jedva ekonomskom racunicom takodje, a za naftu postoje tzv produktovodi kao sto je u staroj jugoslaviji krk-pancevo. sam put bgd-roterdam-bgd traje oko mesec i po, a brod potrosi preko tonu goriva dnevno (zavisi od snage motora)+ mazivo, dnevnice i razne takse pa sami racunajte koja je vozarina. trenutno mnoga brodarstva "pucaju" zbog smanjenog obima rada tj nema robe.
Препоруке:
7
1
32 недеља, 10 фебруар 2013 20:47
vasko
Prvo,ovaj projekat je od primarnog interesa za Kineze ukoliko (za)kupe Solun (pregovori su u toku)sto su vec uradili sa Pirejom jer trziste centralne i jugoisto;ne Evrope je primarni interes.Kinezi sada voze od Sangaja do Roterdama 56 dana, a preko Rusije, vozovima 36.Drugo radi se revizija proekta Vardarska dolina uz ucesce Kineske razvojne bake i kineske energetske kompanije koja je izgradila HE Kozjak.Valjda kinezi ne bacaju pare dzabe. Samo zbog neiskoriscenih voda koji proticu Vardarom Makedonija gubi 200 mil evra godisnje (rec je o energetskom potencijalu od 32o megavata plus poljoprivreda). Preracunajte sta znaci ovaj projekat za Srbiju, posebno Juznu koja je skoro zaboravljena posle predatorske privatizacije koja je "pojela" vodece kapacitete i u uslovima kada se vrsi zestok pritisak nosilaca ideje o Prirodnoj Albaniji.Ne zaboravite da Turci vec ogranicavaju prolaze.
V.K.
Препоруке:
4
3
33 понедељак, 11 фебруар 2013 01:24
Bob
Nije ni važno da li je isplativo ili ne. Nekoliko km auto puta se gradi sporije nego kineski zid ili egipatske piramide. Ovo ne bi završili za 1000 godina, a još više bi nas zadužili. Manite se ćorava posla.
Препоруке:
3
3
34 четвртак, 14 фебруар 2013 00:02
boki
Mi nemamo robu za transport ovim pravcem koja bi zaradom od manjih troškova transporta finansirala održavanje brojnih i skupih objekata.

Roba iz kine ide morskim putevima u sve luke Evrope, što bliže kupcima. Zbog brojnih alternativnih pravaca koji su infrastrukturno odavno kompletirani, neverujem da bi NR Kina imala interesa da gradi ovako složen i skup sistem.

Prema nekim komentarima, probleme transporta trebalo bi posmatrati kroz prizmu konfrotacija, gde bi mi profitirali, Kao ono "nas i rusa trista miliona . . . ". Konfrotacija će možda biti ali mi nismo nikakvi glavni akteri u svetskim razmerama.
Препоруке:
1
1

Анкета

Да ли мислите да ће црногогорски „Закон о слободи вероисповести“ бити повучен?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер