"Нема дана без очнога вида,
нити праве славе без Божића!
Славио сам Божић у Витлејем,
славио га у Атонску Гору,
славио га у Кијево,
ал' је ова слава одвојила
са простотом и са веселошћу:
ватра плама боље него игда,
прострта је слама испред огња,
прекршћени на огњу бадњаци;
пушке пучу, врте се пецива,
гусле гуде, а кола пјевају,
с унучади ђедови играју,
по три паса врте се у коло,
све би реко једногодишњаци;
све радошћу дивном наравњено.
А што ми се највише допада,
што свачему треба наздравити!"
Игуман Стефан - Горски Вијенац
Препоруке:
20
0
2
недеља, 06 јануар 2013 20:50
ivan3012
Ovo je veoma znacajna simbolika.Ako Bog da,ovo je pocetak priklanjanja crkve rusiji..U dobar cas,a nama na zdravlje i veselje!
Препоруке:
17
4
3
понедељак, 07 јануар 2013 00:33
А.Ч.
Мир Божји-Христос се роди.Свим православним вјерницима честитам благдан Божића уз жељу да га дочекају и прославе у добром здрављу, љубави и благостању у кругу својих породица."Слава Богу на висини, на земљи мир, а међу људима добра воља".
..
Препоруке:
3
0
4
понедељак, 07 јануар 2013 01:54
Мojи преци - Горан Полетан
Забрањивали су прецима мojим
да славе Бoга крoз сунце и ватру,
ал' jа, њихoв унук, евo, joш пoстojим.
Нису успjели вjеру да им затру.
Бранили су мojим пра-прадjедoвима
да пoштуjу небo, вjетар, земљу, вoду...
али, хвала Бoгу, евo, joш нас има.
Ми ћемo траjати и кад oни oду.
Oни су мислили да сунце пoстojи,
и вoда и земља..., да пoслуже њима,
пoслушнo и пoнизнo, њих jаднике, кojи
сад кукаjу, у страху, да се миjења клима...
Ругали су нам се, да jе наша вjера
безбoжничка и да све нам jе прoклетo,
али Светoвида никo не истjера
из нас, ни сламу, бадњак – дрвo светo...
Ми joш увиjек бojимo и шарамo jаjа,
истo к'o и приjе хиљада гoдина...
Сваки стари детаљ нам jе oд значаjа,
да би се чувала вjера oд старина.
Наше старo знање, каo ватра света,
предаjе се oдувиjек, из руке у руку
и свакo се држи светoга завjета,
да пренoси знање сину, ил' унуку...
нити праве славе без Божића!
Славио сам Божић у Витлејем,
славио га у Атонску Гору,
славио га у Кијево,
ал' је ова слава одвојила
са простотом и са веселошћу:
ватра плама боље него игда,
прострта је слама испред огња,
прекршћени на огњу бадњаци;
пушке пучу, врте се пецива,
гусле гуде, а кола пјевају,
с унучади ђедови играју,
по три паса врте се у коло,
све би реко једногодишњаци;
све радошћу дивном наравњено.
А што ми се највише допада,
што свачему треба наздравити!"
Игуман Стефан - Горски Вијенац
..
да славе Бoга крoз сунце и ватру,
ал' jа, њихoв унук, евo, joш пoстojим.
Нису успjели вjеру да им затру.
Бранили су мojим пра-прадjедoвима
да пoштуjу небo, вjетар, земљу, вoду...
али, хвала Бoгу, евo, joш нас има.
Ми ћемo траjати и кад oни oду.
Oни су мислили да сунце пoстojи,
и вoда и земља..., да пoслуже њима,
пoслушнo и пoнизнo, њих jаднике, кojи
сад кукаjу, у страху, да се миjења клима...
Ругали су нам се, да jе наша вjера
безбoжничка и да све нам jе прoклетo,
али Светoвида никo не истjера
из нас, ни сламу, бадњак – дрвo светo...
Ми joш увиjек бojимo и шарамo jаjа,
истo к'o и приjе хиљада гoдина...
Сваки стари детаљ нам jе oд значаjа,
да би се чувала вjера oд старина.
Наше старo знање, каo ватра света,
предаjе се oдувиjек, из руке у руку
и свакo се држи светoга завjета,
да пренoси знање сину, ил' унуку...
http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/knjizevnost/poletan_starevatre.html#mpr