Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ
Пореском реформом до повећања плата и запослености
Kоментари (33)
1
понедељак, 22 октобар 2012 11:38
Бојан
Идеја је интересантна али за бољу разумљивост било би лакше да сте направили графички приказ ваших података. Ако се изабере одговарајући метод визуализације идеја се може доста лакше пренијети.
Што се тиче повећања агрегатне тражње, доста новца који би се убацио у систем отишло би ван државе, јер имамо потпуно либерализован увоз и уништену домаћу привреду. У том смислу би требало мало преиспитати спољнотрговинску политику државе и политику заштите и подстицаја домаће привреде. Ту онда долазимо на терен политичког проблема и идеологијопоклонства, а та баријера је тешка за прескочити.
Још бих замолио за информацију да ли имате неке референце ка сличним рјешењима овоме што сте предложили.. шта вам је била инспирација, какво је стање у свијету..?
Препоруке:
17
3
2
понедељак, 22 октобар 2012 11:38
ecc
Predlog je pametan i primenljiv, trebalo bi da ga podrže i privrednici i sindikati, jer očito da ovako više ne ide.
Препоруке:
20
3
3
понедељак, 22 октобар 2012 11:45
Ben
Cestitam autorima na dobrim idejama, ali pitam se da li je vlast u Srbiji uopste sposobna da razmislja srednjorocno ("u pitanju je srednjoročno sistemsko rešenje iza kojeg stoje brojne koristi".)
Drugo, primena ovog resenja nesumnjivo bi poboljsala krvnu sliku srpske privrede, posebno uspesnih preduzeca, sto se kosi sa namerama MMF i nekih u EK da Srbija okonca u potpunoj bedi.
Препоруке:
19
2
4
понедељак, 22 октобар 2012 11:48
Ник
Гле, у Србији још увек има понеког да МИСЛИ?!....
Браво, момци!!!!
Препоруке:
20
2
5
понедељак, 22 октобар 2012 12:02
vanja
...potencijalna mogućnost smanjenja poreza na zarade, poreza na dobit i pojedinih doprinosa na platu uz uslov da se poveća fond plata. Drugim rečima, ako povećate fond plata onda možete da računate sa smanjenjem poreza i doprinosa.
Podržavam predlog
Препоруке:
16
2
6
понедељак, 22 октобар 2012 13:00
Влада
Одличан текст. Озбиљни предлози. Честитке ауторима и редакцији. Само, има ли ко да чује и примени?
Препоруке:
14
2
7
понедељак, 22 октобар 2012 13:02
veca vestica
Od tog predloga nema nista,ostaju samo zelje.Nije cilj da se povecaju plate,vec da se jos kroz inflaciju smanje.
Препоруке:
6
1
8
понедељак, 22 октобар 2012 13:10
Quatermass
Povecanje PDV-a je dobra stvar, i nije samo usmerena na punjenje budzeta. Autori, koliko sam razumeo, pominjanem smanjivana agregatne traznje, vide negativne posledice (po traznju za domacim proizvodima), dok se treba gledati i smanjenje traznje za STRANIM proizvodima. Uzimajuci u obzir kolosalni trgovinski deficit koji Srbija ima, bilo bi pametnije PDV povecati jos i vise, da se toj azdaji deficita dodje glave.
Препоруке:
8
2
9
понедељак, 22 октобар 2012 13:24
Olivera
Tekst je odličan, veoma jasan i daje konkretno rešenje, slikovito i na tanjiru za one koji ga mogu primeniti. Posebno mi se dopada što je napisan u stilu koji vas tera na čitanje do kraja. Sve čestitke autorima.
Препоруке:
11
3
10
понедељак, 22 октобар 2012 14:31
VIKTOR
SVAKA ČAST, MOMCI.KO VAM ZAMERA ŠTO STE PAMETNI,NЕKA KRITIKUJE. KO IMA MOZGA I VOLJE NEKA PRIMENI TO ŠTO PROČITA.OVO SU SAMO NAŠI STAVOVI, VI STE HRABRI I KONSTRUKTIVNI I TO JE ZA SVAKU POHVALU.ČESTITAM!
Препоруке:
10
2
11
понедељак, 22 октобар 2012 14:32
Svetozar
Odličan tekst. Svaki drugi komentar je suvišan.
Препоруке:
11
2
12
понедељак, 22 октобар 2012 14:35
iva
da li su premijer i resorni ministar spremni da ovoj državi pomognu?
Препоруке:
10
2
13
понедељак, 22 октобар 2012 14:40
Баша Мркаљ
Читао сам до пола. Звучи занимљиво.
Било би лепо да политичари дају овакву анализу пре него што мењају законе. Било би лепо када би барем неко прокоментарисао овај предлог и одговорио чињеницама и бројкама, а не да прво оптужи саговорника да је криминалац и преварант, па да заборави да одговори.
Препоруке:
8
1
14
понедељак, 22 октобар 2012 16:38
јована
Предлог је разуман и нетипичан за овдашње прилике где се све преписује од западних газда, нарочито оне погрешне и фаталне мере.
Браво господо, служите на част српској економској бранши која се у протекле две деценије много обрукала и дан данас се брука и прави штету народу и држави.
Препоруке:
13
2
15
понедељак, 22 октобар 2012 17:13
мари
Господа економисти су нацртали решење за које нису потребне ни "стране инвестиције" ни "европски фондови", већ мало памети. Има ли је?
Препоруке:
13
2
16
понедељак, 22 октобар 2012 18:13
poljoprivrednik
Ne slazem se, prosto to nije dovoljno. Premisa je da je potrebno povecati traznju, sto je u redu, ali traznju za cim? Stranom robom, dabome, jer nasu nemamo. Ne mogu se na mikronivou ispravljati greske napravljene na makronivou. Kada bi postojala domaca proizvodnja, slozio bih se.
Prva stvar koju treba uraditi je zastita sopstvenog trzista, koliko god da je nase trziste malo. Druga stvar je pokusati da se probijemo na tudja. Medjutim, to nije popularno reci, dobija se etiketa nacionaliste, antievropejca, zlocinca, autokrate, dolazite u opasnost da vas rulja srusi u pucu, mozda cak da vas bombarduju. To nije ugodno za ljude naviknute na lep zivot i skup viski.
Препоруке:
9
2
17
понедељак, 22 октобар 2012 18:52
JohnyBgood
Interesantno ali lose objasnjeno. Kad dajete tabele ne smarajte sa naizmenicnim redovima godisnjih i mesecnih brojki jer je to jako nepregledno. I ne mutite vodu sa 50 radnika, citav primer se moze lepo objasniti sa jednim radnikom i njegovim godisnjim (ili mesecnim, ali oba sigurno ne) primanjima.
Ja se malo plasim konfuzije i racunanja osnovice kad god se negde nekakvo "povecanje", u ovom slucaju plata, tretira drugacije od ostalog. U nasim uslovima je to poziv na tesko muvanje. Kako bi bilo da neko razmisli o necemu JEDNOSTAVNOM sto bi bilo jednako za SVE, i ljude, i prihode, i stare i nove?
Sto se tice stimulisanja potrosnje, vec je lepo primeceno da su nasi problemi negde drugde, recimo u uvozu-izvozu. A ja bih dodao i korupciju zbog koje se veliki deo drustvenog proizvoda prisvaja od povlastenih pa oni kupuju skupe strane proizvode. Dok da das narodu kupovali na pijaci na kilo a ne na komad. Ili da SMANJIMO uzimanja/otimacinu i pustimo privredu da najzad PRODISE?
Препоруке:
7
7
18
понедељак, 22 октобар 2012 19:13
Калауз
Mislim da ovo nece piti vodu : )
Kao prvo sam naslov je kontradiktoran .
Poreskom reformom ce se povecati realna vrednost, to mi je mallo sumnjivo.
Ovim nacinom ce se probati da se od ovih sto imaju dobit iscedi malo vise poreza i doprinosa.
Koliko je takvih , koji imaju dobit.
Ovako se prisiljavaju oni koji imaju dobit da povecaju plate.
Zasto povecavati plate kada trziste radne snage kaze da je 20000 dovoljno.
Ovo je cedjenje suve drenovine.
Govori se o srednjem periodu.
Treba preskociti prvu cetvrtinu srednjeg perioda pa reci hop. Sto ce za nas biti veliki uspeh. Ovako se pre pocetka srednjeg perioda povecavaju plate poreskom reformom : )) .
Препоруке:
2
8
19
понедељак, 22 октобар 2012 20:12
фристајло
Слажем се да унутар овог фискалног система предлози "држе воду"; но, бојим се да је овде проблем у самом систему, а не у његовим недостацима.
Наиме- чињеница је да би применом ових мера систем био мање лош; али- не би постао добар.
Нама требају радикалније мере од ових, које добронамерно предлажу аутори; забрана неконтролисаног увоза, обнављање производње (које је много лакше, него што неки желе да се зна) и инвестирање у пољопривреду.
Иначе- добар, смислен текст.
Препоруке:
9
1
20
понедељак, 22 октобар 2012 20:51
Boki I deo
Prvo, ideja o smanjenju "poreza na rad" (podrazumevaju se sve stavke ukljucujuci socijalna, doprinose, itd) nije nova i pokusala je da je sprovede jos Dijana Dragutinovic, ali avaj. Posebno je pozeljno sprovesti ova smanjenja jer time domaca roba postaje konkurentnija. Glavni razlog eksplozije uvoza nije taj sto je sve u inostranstvu jeftinije, nego upravo taj sto za distribuciju uvezenih odela treba magacin i pet komercijalista a za proizvodnju istih pored navedenog i fabrika, gomila radnika,... dakle gomila poreza, ogroman rizik a nikakva dobit, jer uvoz je manje rizican i lako se napusta citava operacija. Dobro ali zasto bi neko uopste napustao svoj biznis. Zato sto zivi u Srbiji, koja nema definisan drustvenoekonomski sistem, u kojoj nista nije predvidivo, svaka nova vlast preti nekim vidom nacionalizacija, jos zivi u socijalizmu citav javni sektor i drzavni aparat, i oni su i glavni razlog zasto se nista ne moze sprovesti. Glasacka masina.
Препоруке:
4
5
21
понедељак, 22 октобар 2012 21:01
Boki II deo
Interesantna je i formulacija "ako se poslodavac odluci za povecanje platnog fonda". Dakle ako smanjim plate, sta onda? A sta ako ih posle povecam? Nadalje postoje neka pravila i uskladjivanja sa evropskim zakonima gde je ovako "leteca" kategorija potpuno nepoznata. To se predlaze u zemlji koja upravo ima deficit od 7% BDP. Dakle da pojednostavimo. Moguce je potpuno ukinuti sve dazbine na rad i radnicima isplacicvati "bruto platu" a potom oni sami placaju privatno zdravstveno i penziono osiguranje, te porez na platu u procentualnom iznosu, fiksno ili progresivno. Taj model daje odlicne rezultate u mnogim zemljama. Moguce je i postojeci sistem donekle unaprediti ali u oba slucaja drzava gubi ogromne prihode koje ne moze da nadomesti na drugi nacin. Dakle kada imate situaciju da drzava trosi 46% BDP (ukupno toliko drzava uzme od svega sto privreda stvori) i plus 7% deficita potpuno je jasno da su sva resenja na rezanju rashodne strane, a to niko ne sme da pokrene.
Препоруке:
2
6
22
понедељак, 22 октобар 2012 21:11
Boki III deo
Sumirao bih ovako neozbiljan predlog sledecim pitanjem. Sta je starije kokos ili jaje? Testirajmo primer iz teksta. Radnik ima 20000 i ako poslodavac poveca platni fond radnik ce dobiti razmerno vise u odnosu na dazbine isplacene drzavi. Pored te firme vrata do vrata, radi firma u kojoj radnik ima100000. Pitanje je hoce li zakon posmatrati zateceno stanje? Ako hoce, onda to nije zakonski sprovodivo jer narusava princip jednakosti u poslovanju. Ako ce ovaj novi predlog posmatrati nekakve konkretne cifre onda drzava apsolutno gubi prihod od svih koji imaju "vece" plate. Ako se "pocetna lestvica" postavi "visoko", onda ce veliki broj onih koji sad imaju male plate ostati potpuno bez posla jer njihove firme nece moci da podnesu nove namete. Da skratimo. Fiskalnim reformama ne mozete da kreirate alhemijska resenja. Jednostavno potrebno je prvo povecati proizvodnju pa onda raditi "rasterecenja", ali to je Gordijev cvor. Ko ima petlju da neradnike otpusti da bi radnicima smanjio poreze?
Препоруке:
5
7
23
уторак, 23 октобар 2012 01:50
smešna pretpostavka
Zašto bi vlasnik ostavljao prostor za povećanje plata radniku a ne sopstvenom profitu u uslovima poslovanja kakvi postoje u Srbiji. Potrošnja nije izolovana kategorija od proizvodnje. Pa, to se uči još na prvoj godini studija ekonomije. I autori kao i njihov predlog su deo ortodoksije koja je rastočila srpsku ekonomiju.
Препоруке:
2
6
24
уторак, 23 октобар 2012 12:15
smesni provokatori
@smešna pretpostavka Zašto bi vlasnik ostavljao prostor za povećanje plata radniku a ne sopstvenom profitu u uslovima poslovanja kakvi postoje u Srbiji
Izgleda da neki komentatori "sede na ušima"?! Pročitajte najpre članak do kraja, razmislite pa onda komentarišite ako imate šta. Ovako zvučite neozbiljno.(odgovor na vaše pitanje se nalazi u tekstu)
Препоруке:
5
3
25
уторак, 23 октобар 2012 12:55
s
У суштини, то је и највећи проблем тренутно за повећање економске активности, јер како повећати производњу ако не постоји раст агрегатне тражње, односно ако нема значајнијег раста плата, а значајнији раст плата је скоро немогућ при овом пореском оптерећењу.
Povecanje ekonomske aktivnosti treba traziti u izvozu, a za to je nepotrebna domaca traznja,cak sta vise, ako je mala,deluje destimulišuće na uvoz.
Препоруке:
3
6
26
уторак, 23 октобар 2012 13:29
@S
Povecanje ekonomske aktivnosti treba traziti u izvozu, a za to je nepotrebna domaca traznja,cak sta vise, ako je mala,deluje destimulišuće na uvoz.
Povecanje ekonomske aktivnosti treba traziti u izvozu...
Šta da izvezete i kome? Nit se proizvodi konkurentna roba, nit se ima gde plasirati - vidite kolaps slovenačke (izvozno orijentisane) privrede!!!
a za to je nepotrebna domaca traznja,cak sta vise, ako je mala,deluje destimulišuće na uvoz...
Naopaka logika! Ako imate domaću proizvodnju, posebno ako je subvencionisana, TO deluje destimulišuće na uvoz, a ne smanjena tražnja (narod treba da nešto jede i da se oblači)
Zamislite samo kako bi Slovenci, da su Srbi, iskoristili domaću tražnju od 10 miliona stanovnika. I mogućnost plasmana robe na rusko, ukrajinsko i belorusko tržište. Mislite o tome.
Ali izgleda da su nekome bliži Arapi od Rusa...
Препоруке:
8
2
27
уторак, 23 октобар 2012 14:13
s
Odgovor @s
Srbija ima da izveze ono šta ima i na to treba uložiti nade-gume,akumulatore,hranu,kućnu i kozmetičku hemiju,lekove,inžinjerske projekte u inostranstvu... Da bi se sve to realizovalo mnogo bolje cena srpske robe mora biti niža, što će reći evro mora da ode naviše tj. da teži svojoj realnoj vrednosti gde bi došlo do ravnoteže uvoza i izvoza, a to je direktna posledica pada domaće tražnje-a primer je Kina (uvozna roba postaje nedostupna).
Što se tiče Slovenije oni su ništa. Najobičniji preprodavci. Osim Gorenja nemaju ništa vredno pomena.
Stimulisanjem preko subvencija drzava ne zaradjuje nego gubi, osim ako roba ne ide u izvoz!
Kažete narod treba nešto da jede i da se obuče! Pa jel analizirate ekonomska kretanja ili delovanje Crvenog krsta? Srbi su svoje odavno i pojeli i iznosali jer su dizali domaću tražnju(preko subvencionisanog precenjenog kursa i kredita), a smanjivali izvoz-kao da su vas slušali.
Препоруке:
2
6
28
уторак, 23 октобар 2012 15:54
@s
A jel vi analizirate ekonomska kretanja u realnom društvu ljudi, ili matematičke modele virtuelnog ekonomskog društva? Pa ste zbunjeni time što narod treba da jede i da se obuče? Ili da ih ostavimo gladne, gole i bose (mrtve?) jer nam se ne uklapaju u stupidnu korumpiranu neoliberalnu teoriju?
Srbi su svoje odavno i pojeli i iznosali jer su dizali domaću tražnju (preko subvencionisanog precenjenog kursa i kredita), a smanjivali izvoz - kao da su vas slušali.
Nisu Srbi dizali domaću tražnju već – nakon likvidiranja domaćih - strane banke (da bi izvukle iz Srbije preko 20 milijardi evra u prošloj deceniji) a po nalogu svetske bankarske mafije i uz pomoć MMF, WB, EK, i dr, kao i domaćih savetnika ”eksperata” neoliberala (zapravo korumpiranih agenata) u koje nadam se ne spadate i vi sami.
Stimulisanjem preko subvencija drzava ne zaradjuje nego gubi
Zaista? Pa što ne odete do Brisela i objasnite vaše epohalno otkriće – uštedeli bi im skoro polovinuu budžeta
Препоруке:
4
3
29
уторак, 23 октобар 2012 15:57
мики
@s
Словенија са 2 милиона становника има вишеструко већи БДП од Србије и вишеструко већи извоз од Србије. Где ви живите, човече?
Препоруке:
5
3
30
уторак, 23 октобар 2012 16:57
s
Odgovor@s
Slovenija ima veći BDP od Srbije jer iza sebe ima vatikansku batinu koja joj omogučava plasman tudje robe po celom Balkanu-a to se zove povlašćena trgovina. Setite se kako Delta nije istom merom da uzvrati u Sloveniji. A drugi razlog većeg BDP u Sloveniji su uzimanja ogromnih kredita,naspram proizvodnih sposobnosti, koji takodje ulaze u BDP-mozda to niste znali,da i uzet kredit ulazi u BDP.
Što se tiče briselskih subvencija,rekao.sam ranije,one imaju račun samo ako idu u IZVOZ,a to Brisel upravo radi.
I za kraj, zašto konstantno domaću tražnju,koju hvali te, branite kroz izvozne primere?
Препоруке:
1
6
31
уторак, 23 октобар 2012 19:22
@s
Što se tiče briselskih subvencija,rekao.sam ranije,one imaju račun samo ako idu u IZVOZ,a to Brisel upravo radi.
Da li je vama poznato koliko hiljada tone hrane proizvedene u EU se godisnje baca, unistava, dakle ne izveze se nigde, ali se i dalje subvencioniše jer ozbiljne države znaju koji je značaj sopstvene proizvodnje hrane za stabilnost sistema. A u Srbiji to očigledno ne znaju. Pa nam je i poljoprivreda na nivou 19. veka. Alal vam "ekspertska" pamet, neoliberalni poltroni!!!
Препоруке:
3
1
32
уторак, 23 октобар 2012 20:08
Boki
@S
Krediti ne ulaze u BDP. BDP = svi prihodi privrede + svi prihodi dzave + izvoz - uvoz. Krediti mogu indirektno uticati na povecanje BDP kroz stvaranje "vestacke traznje" cime raste uvoz ali i prihodi ostvareni na osnovu tog uvoza. Dakle, drugi i vazniji deo price je struktura BDP. Da pojasnimo. Ako neko uveze cipele za 100 din pa ih proda za 150 BDP je 50 din i on je strukturno "usluga" na uvezenu robu.Problem Grcke, Spanije pa i Srbije je taj sto ako smanji uvoz drasticno joj pada BDP (gubi tih 50 din). Drugi deo price je recimo parking servis. Do pre deset godina nigde u Srbiji niste placali parking a sada u svakoj selendri sa asfaltom postoji i parking servis. Taj prihod takodje utice na povecanje BDP. Banke takodje spadaju u "usluzni sektor" a stvaraju ogroman BDP. Medjutim uspesne zemlje imaju dobru strukturu BDP-a u kojoj je najveci deo razmenjiva roba. Porediti direktno BDP dve zemlje je najveca podvala koja je instalirana u ekonomske udzbenike.
Препоруке:
2
0
33
среда, 24 октобар 2012 01:32
Marko Gay
у питању је средњорочно системско решење иза којег стоје бројне користи. током времена можемо очекивати смањење запослених у државној администрацији и јавном сектору
Pa zar je to korist???
Zar da smanjite broj bolnickog osoblja, medicinskih sestara i doktora u javnom sektoru?
Zar ne mislite da pruzaju izvanredno korisne i za stanovnistvo dragocene usluge?
Predlazem vam da postupite potpuno suprotno: zaposlite jos vise lekara specijalista u javnom sektoru.
Takav porast broja zaposlenih u javnom sektoru dovesce i do povecanja "agregatne traznje", jer zaposleni i dobro placeni ljudi trose vise od nezaposlenih.
A bas povecanje agregatne traznje ste hteli da postignete, ako sam vas dobro razumeo?
.jpg)
Што се тиче повећања агрегатне тражње, доста новца који би се убацио у систем отишло би ван државе, јер имамо потпуно либерализован увоз и уништену домаћу привреду. У том смислу би требало мало преиспитати спољнотрговинску политику државе и политику заштите и подстицаја домаће привреде. Ту онда долазимо на терен политичког проблема и идеологијопоклонства, а та баријера је тешка за прескочити.
Још бих замолио за информацију да ли имате неке референце ка сличним рјешењима овоме што сте предложили.. шта вам је била инспирација, какво је стање у свијету..?
Drugo, primena ovog resenja nesumnjivo bi poboljsala krvnu sliku srpske privrede, posebno uspesnih preduzeca, sto se kosi sa namerama MMF i nekih u EK da Srbija okonca u potpunoj bedi.
Браво, момци!!!!
Podržavam predlog
Било би лепо да политичари дају овакву анализу пре него што мењају законе. Било би лепо када би барем неко прокоментарисао овај предлог и одговорио чињеницама и бројкама, а не да прво оптужи саговорника да је криминалац и преварант, па да заборави да одговори.
Браво господо, служите на част српској економској бранши која се у протекле две деценије много обрукала и дан данас се брука и прави штету народу и држави.
Prva stvar koju treba uraditi je zastita sopstvenog trzista, koliko god da je nase trziste malo. Druga stvar je pokusati da se probijemo na tudja. Medjutim, to nije popularno reci, dobija se etiketa nacionaliste, antievropejca, zlocinca, autokrate, dolazite u opasnost da vas rulja srusi u pucu, mozda cak da vas bombarduju. To nije ugodno za ljude naviknute na lep zivot i skup viski.
Ja se malo plasim konfuzije i racunanja osnovice kad god se negde nekakvo "povecanje", u ovom slucaju plata, tretira drugacije od ostalog. U nasim uslovima je to poziv na tesko muvanje. Kako bi bilo da neko razmisli o necemu JEDNOSTAVNOM sto bi bilo jednako za SVE, i ljude, i prihode, i stare i nove?
Sto se tice stimulisanja potrosnje, vec je lepo primeceno da su nasi problemi negde drugde, recimo u uvozu-izvozu. A ja bih dodao i korupciju zbog koje se veliki deo drustvenog proizvoda prisvaja od povlastenih pa oni kupuju skupe strane proizvode. Dok da das narodu kupovali na pijaci na kilo a ne na komad. Ili da SMANJIMO uzimanja/otimacinu i pustimo privredu da najzad PRODISE?
Kao prvo sam naslov je kontradiktoran .
Poreskom reformom ce se povecati realna vrednost, to mi je mallo sumnjivo.
Ovim nacinom ce se probati da se od ovih sto imaju dobit iscedi malo vise poreza i doprinosa.
Koliko je takvih , koji imaju dobit.
Ovako se prisiljavaju oni koji imaju dobit da povecaju plate.
Zasto povecavati plate kada trziste radne snage kaze da je 20000 dovoljno.
Ovo je cedjenje suve drenovine.
Govori se o srednjem periodu.
Treba preskociti prvu cetvrtinu srednjeg perioda pa reci hop. Sto ce za nas biti veliki uspeh. Ovako se pre pocetka srednjeg perioda povecavaju plate poreskom reformom : )) .
Наиме- чињеница је да би применом ових мера систем био мање лош; али- не би постао добар.
Нама требају радикалније мере од ових, које добронамерно предлажу аутори; забрана неконтролисаног увоза, обнављање производње (које је много лакше, него што неки желе да се зна) и инвестирање у пољопривреду.
Иначе- добар, смислен текст.
Izgleda da neki komentatori "sede na ušima"?! Pročitajte najpre članak do kraja, razmislite pa onda komentarišite ako imate šta. Ovako zvučite neozbiljno.(odgovor na vaše pitanje se nalazi u tekstu)
Povecanje ekonomske aktivnosti treba traziti u izvozu, a za to je nepotrebna domaca traznja,cak sta vise, ako je mala,deluje destimulišuće na uvoz.
Povecanje ekonomske aktivnosti treba traziti u izvozu...
Šta da izvezete i kome? Nit se proizvodi konkurentna roba, nit se ima gde plasirati - vidite kolaps slovenačke (izvozno orijentisane) privrede!!!
a za to je nepotrebna domaca traznja,cak sta vise, ako je mala,deluje destimulišuće na uvoz...
Naopaka logika! Ako imate domaću proizvodnju, posebno ako je subvencionisana, TO deluje destimulišuće na uvoz, a ne smanjena tražnja (narod treba da nešto jede i da se oblači)
Zamislite samo kako bi Slovenci, da su Srbi, iskoristili domaću tražnju od 10 miliona stanovnika. I mogućnost plasmana robe na rusko, ukrajinsko i belorusko tržište. Mislite o tome.
Ali izgleda da su nekome bliži Arapi od Rusa...
Srbija ima da izveze ono šta ima i na to treba uložiti nade-gume,akumulatore,hranu,kućnu i kozmetičku hemiju,lekove,inžinjerske projekte u inostranstvu... Da bi se sve to realizovalo mnogo bolje cena srpske robe mora biti niža, što će reći evro mora da ode naviše tj. da teži svojoj realnoj vrednosti gde bi došlo do ravnoteže uvoza i izvoza, a to je direktna posledica pada domaće tražnje-a primer je Kina (uvozna roba postaje nedostupna).
Što se tiče Slovenije oni su ništa. Najobičniji preprodavci. Osim Gorenja nemaju ništa vredno pomena.
Stimulisanjem preko subvencija drzava ne zaradjuje nego gubi, osim ako roba ne ide u izvoz!
Kažete narod treba nešto da jede i da se obuče! Pa jel analizirate ekonomska kretanja ili delovanje Crvenog krsta? Srbi su svoje odavno i pojeli i iznosali jer su dizali domaću tražnju(preko subvencionisanog precenjenog kursa i kredita), a smanjivali izvoz-kao da su vas slušali.
Srbi su svoje odavno i pojeli i iznosali jer su dizali domaću tražnju (preko subvencionisanog precenjenog kursa i kredita), a smanjivali izvoz - kao da su vas slušali.
Nisu Srbi dizali domaću tražnju već – nakon likvidiranja domaćih - strane banke (da bi izvukle iz Srbije preko 20 milijardi evra u prošloj deceniji) a po nalogu svetske bankarske mafije i uz pomoć MMF, WB, EK, i dr, kao i domaćih savetnika ”eksperata” neoliberala (zapravo korumpiranih agenata) u koje nadam se ne spadate i vi sami.
Stimulisanjem preko subvencija drzava ne zaradjuje nego gubi
Zaista? Pa što ne odete do Brisela i objasnite vaše epohalno otkriće – uštedeli bi im skoro polovinuu budžeta
Словенија са 2 милиона становника има вишеструко већи БДП од Србије и вишеструко већи извоз од Србије. Где ви живите, човече?
Slovenija ima veći BDP od Srbije jer iza sebe ima vatikansku batinu koja joj omogučava plasman tudje robe po celom Balkanu-a to se zove povlašćena trgovina. Setite se kako Delta nije istom merom da uzvrati u Sloveniji. A drugi razlog većeg BDP u Sloveniji su uzimanja ogromnih kredita,naspram proizvodnih sposobnosti, koji takodje ulaze u BDP-mozda to niste znali,da i uzet kredit ulazi u BDP.
Što se tiče briselskih subvencija,rekao.sam ranije,one imaju račun samo ako idu u IZVOZ,a to Brisel upravo radi.
I za kraj, zašto konstantno domaću tražnju,koju hvali te, branite kroz izvozne primere?
Da li je vama poznato koliko hiljada tone hrane proizvedene u EU se godisnje baca, unistava, dakle ne izveze se nigde, ali se i dalje subvencioniše jer ozbiljne države znaju koji je značaj sopstvene proizvodnje hrane za stabilnost sistema. A u Srbiji to očigledno ne znaju. Pa nam je i poljoprivreda na nivou 19. veka. Alal vam "ekspertska" pamet, neoliberalni poltroni!!!
Krediti ne ulaze u BDP. BDP = svi prihodi privrede + svi prihodi dzave + izvoz - uvoz. Krediti mogu indirektno uticati na povecanje BDP kroz stvaranje "vestacke traznje" cime raste uvoz ali i prihodi ostvareni na osnovu tog uvoza. Dakle, drugi i vazniji deo price je struktura BDP. Da pojasnimo. Ako neko uveze cipele za 100 din pa ih proda za 150 BDP je 50 din i on je strukturno "usluga" na uvezenu robu.Problem Grcke, Spanije pa i Srbije je taj sto ako smanji uvoz drasticno joj pada BDP (gubi tih 50 din). Drugi deo price je recimo parking servis. Do pre deset godina nigde u Srbiji niste placali parking a sada u svakoj selendri sa asfaltom postoji i parking servis. Taj prihod takodje utice na povecanje BDP. Banke takodje spadaju u "usluzni sektor" a stvaraju ogroman BDP. Medjutim uspesne zemlje imaju dobru strukturu BDP-a u kojoj je najveci deo razmenjiva roba. Porediti direktno BDP dve zemlje je najveca podvala koja je instalirana u ekonomske udzbenike.
Pa zar je to korist???
Zar da smanjite broj bolnickog osoblja, medicinskih sestara i doktora u javnom sektoru?
Zar ne mislite da pruzaju izvanredno korisne i za stanovnistvo dragocene usluge?
Predlazem vam da postupite potpuno suprotno: zaposlite jos vise lekara specijalista u javnom sektoru.
Takav porast broja zaposlenih u javnom sektoru dovesce i do povecanja "agregatne traznje", jer zaposleni i dobro placeni ljudi trose vise od nezaposlenih.
A bas povecanje agregatne traznje ste hteli da postignete, ako sam vas dobro razumeo?