Ponekad se zamislim zašto neki pametni ljudi nemaju mesto tamo gde mogu svoje znanje praktično da primene. Pretpostavljam da je tako i sa autorima ovakvih tekstova. OVO JE STVARNO SUPER. SVAKA ČAST ČOVEKU KOJI JE OVO NAPISAO.
Препоруке:
51
3
2
понедељак, 15 октобар 2012 11:34
ZV
Tanja, oduvek je pamet bila potpuno nepoznata kategorija. Neki ljudi izgledaju pametno, a u stvari, njihova dela pokazuju da nisu.Takvi se narocito plase zaista pametnih, prosto zbog pitanja volje ili emocija. Zato i ima puno ratova i katastrofa. Pametan tekst bez pametnog vodjstva i organizacije, ako uopste za njih ima uslova, slabo sta znaci. Organizacije su kao i organizmi: radjaju se, zive, razmnozavaju i umiru.
Препоруке:
12
0
3
понедељак, 15 октобар 2012 11:35
ecc
Vanserijski članak! Zapravo, ovde ima materijala za dva jako dobra teksta, sve skupa izvanredno. Hvala autoru na trudu i hrabrosti.
Препоруке:
50
3
4
понедељак, 15 октобар 2012 11:36
Мики
Изванредно!
Препоруке:
38
1
5
понедељак, 15 октобар 2012 11:49
pasus ili epitaf neoliberalizmu
"Država (fiskalna politika) je, umesto da se okrene realnom sektoru i da spasava što se spasti može, finansirala gubitke i spasavala bankrota velike finansijske gigante. Realni sektor je praktično bio prepušten samom sebi – bez likvidnosti, bez investicija, sa padom proizvodnje, povećanjem nezaposlenosti, padom potrošnje, naposletku i padom BDP-a. Povratni efekti recesije realnog sektora naterali su banke da dodatno uspore ili pak obustave kreditiranje. A šta se za to vreme dešava sa državom? I država zapada u problem javnog duga posle velikih davanja finansijskom sektoru privrede, odnosno preuzimanjem garancija ili čak direktnim pokrivanjem njihovih loših kredita novcem kreditnih obveznika. Na koncu, za realni sektor ne ostaje gotovo ništa, ali ostaju socijalne tenzije koje svet vode do sve masovnijih nereda u velikom broju zemalja koje mogu dovesti čak i do oružanih konflikata velikih razmera..."
Ovome se nema sta dodati! Bravo!
Препоруке:
46
1
6
понедељак, 15 октобар 2012 11:53
јов.о
Ово је превише паметно за српске економисте
Препоруке:
43
1
7
понедељак, 15 октобар 2012 11:56
mari
Najpre razvijene, a potom i ostale zemlje, jesu uvodile brojne mere i intervencije pre svega kroz svoje centralne banke, kako bi obezbedile likvidnost finansijskim institucijama, izbegli bankrote i omogućile oporavak posrnulih velikih sistema. Ali zašto je onda danas svetska kriza sve dublja? Razlog leži u činjenici da je finansijski sistem kroz koji se promeće finansijska podrška privredi i dalje neregulisan.
Tačna i precizna dijagnoza o kojoj se vrlo nevoljno govori u mejnstrim medijima. Tu je odgovor i za srpski rebus...
Препоруке:
40
0
8
понедељак, 15 октобар 2012 12:08
Ник
Свака част, брате Владимире, само настави тако да гађаш у среду (и да вадиш пресек несрећној српској економско-ресавској школи).
А за ово... Таква контрафактичка (неолиберална) економија налик психози натерала је многе да усвоје становиште да су у тржишним условима потпуно непотребне националне стратегије развоја и да је чак и сама држава сувишна. Тако стање је видно и у Србији. ...имаш пиво од мене, Владимире, једнога дана!!!!
Препоруке:
43
0
9
понедељак, 15 октобар 2012 12:20
јована
Врло занимљив текст, право освежење.
Препоруке:
37
1
10
понедељак, 15 октобар 2012 12:22
Ben
Upravo ono što ide na ruku krizi, što je produbljuje i produžava, jesu ostaci neoliberalnog koncepta – i dalje zastupanje teze o prevelikoj potrošnji. Rešenje je vrlo jednostavno, povećati i podsticati proizvodnju, odnosno investicionu potrošnju. I to po cenu većih deficita, jer svako zaduživanje ili svaki deficit koji daje profitonosnu proizvodnju u budućnosti može biti servisiran. Jačanjem privrede i rastom BDP smanjuje se deficit, snižava javni dug, raste izvoz, raste produktivnost, raste životni standard građana. Vidimo da sve države koje ostvaruju rast BDP nemaju probleme sa deficitom niti sa javnim dugom. To je jednostavna ekonomska logika.
Slažem se, ali džaba logika kad vam ekonomiju vode bankarske prostitutke, Ristanoviću....
Препоруке:
43
2
11
понедељак, 15 октобар 2012 15:09
вања
Најпре да честитам аутору на паметној и слојевитој анализи.
У вези са изнетим постоје два проблема:
1. 95% српских економиста није у стању да разуме текст на овом нивоу (без имало претеривања или омаловажавања);
2. оних 5% који су у стању да разумеју нису у стању да спроведу ниједну од препорука јер: а) то не одговара странкама које су их промовисале и поставиле на положаје у државној и привредној хијерархији, б) спровођење тих мера би се супротстављало интересима обавештајних служби земаља које раде на растурању Србије, а које контролишу њих лично или њихове матичне организације, странке или институције.
Дакле, прво се треба изборити за слободу Србије и за слободу да се чине ствари на добробит Србије, а онда долази на ред примена посебних мера за опоравак земље. Ово прво - СЛОБОДА - је услов без кога се не може за ово друго.
п.с. Наравно да то не умањује вредност овог текста и труд аутора.
Препоруке:
36
0
12
понедељак, 15 октобар 2012 15:14
slucajni prolaznik
Odlicno, tacno, dobronamerno, netipicno za srpske prilike
Препоруке:
32
0
13
понедељак, 15 октобар 2012 17:06
деда веља
Браво, момче, свака ти је златна. Жив био!
Препоруке:
27
0
14
понедељак, 15 октобар 2012 17:10
mila
Kod nas već duži niz godina ne postoji adekvatna strategija razvoja privrede. Zapravo nešto nalik tome postoji, ali je zasnovano na matematičkim proračunima koji ne važe u realnom životu i koji su neupotrebljivi u praksi. Neke druge strategije čak uopšte ne postoje, poput strategije izvoza ili strategije agrarnog razvoja, ili su neprimenjive kao strategija tehnološkog napretka. Zaista, zašto bismo trošili vremena i papira kad možemo sve prepustiti slobodnom tržištu i tako ugušiti sopstvenu proizvodnju i poljoprivredu liberalnom, odnosno lesefer uvoznom politikom! Nije li tako jednostavnije uposliti kadrove koji imaju tako malo znanja, a tako visoku spremnost da „preuzimaju odgovornost“?!
Bolna istina. Sjajno, zaista!
Препоруке:
33
0
15
понедељак, 15 октобар 2012 18:31
kojekude
Još jedan ekspert.
Nema ovde ničeg ni revolucionarnog, ni dobrog niti se nudi održivo rešenje.
Prosto se čudim da su se svi komentatori "upecali" na članak.
Evo npr rupa u ovde predloženom "rešenju" je kako zaposliti sve članove porodice, nastaviti sa zaduživanjem i prosperirati.
Drugo, ni ovaj autor ne razume nekad toliko hvaljeni a danas osporavani liberalizam.
Da, slobodno tržište može da se samoreguliše, ali današnje srpsko, evropsko ili svetsko tržište nije nikakvo slobodno tržište, već strogo kontrolisan finansijsko-robni sistem od strane centralnih i komercijalnih banaka i multinacionalnih kompanija koje imaju iste vlasnike. Oni duvaju balone (navlače raju) a onda ih izduvavaju (saldiraju profit). Liberalizam je ok, ali u praksi ga nikad nije bilo (niti će ga po svemu sudeći biti).
Čim pročitate da neko propagira veću potrošnju kao rešenje, znajte da taj nema pojma (makar imao sto titula) ili piše kao lobista.
Препоруке:
7
33
16
понедељак, 15 октобар 2012 21:04
Mamon Veličanstveni
Krupan kapital ne poznaje nacionalne interese,nemaš ti pojma,ha,ha,ha...ekonomisti su moji sledbenici koji imaju zadatak da šibicarski "izvataju" sopstvene narode meni u korist ha,ha,ha
Препоруке:
3
1
17
уторак, 16 октобар 2012 00:10
Vladimir Dž
Priključujem se kritikama @kojekude. Ja sam takođe našao dosta stavki koje su sporne ili netačne, mogao bi se napisati tekst iste veličine kao kritika.
Već u prvom bloku on piše da se:
“међународни економски односи између земаља заснивају искључиво на националним интересима великих играча”
Koji je recimo nacionalni interes Amerike da svoju privredu izmesti u Aziju?
Tekst je napisao neko ko se služi akademskim rečnikom i literaturom, ali pouke iz njega su loše. Naročito ono o potrošnji.
NSPM ponekad stavi teskt koji stvarno govori o pravim uzrocima i pozadini krize. Komentatori isto tako hvale i takve tekstove, koji su u suštini suprotni ovome. Šta to govori o znanju komentatara?
Препоруке:
3
28
18
уторак, 16 октобар 2012 00:15
Vladimir Dž
PS: Zaboravih u predhodnom javljanju da napišem ono glavno.
Da li je autor ikada pomislio da neko želi namerno da nas vrati u mračno doba? Da se recimo samo lažno bore protiv krize?
Препоруке:
4
21
19
уторак, 16 октобар 2012 09:36
socijalista
Autor piše sa je finansijska deregulacija dovela posebno najrazvijenije zemlje u nezapamženu ekonomsku dubiozu. Mislim da ta odredišna tačka teško može biti i polazna tačka ovoga što danas imamo. Nešto drugo je u pitanju. Zašto je zako iznenada nastupila ta deregulacija. Šta je nju motivisalo? Šta se zbivalo pre toga? Znamo da je deregulacija postala moda u političkim programima Regana i Tačerovke. Zašto i otkuda to? Bojim se da iza toga stoji precizno opažanje o padu profita velikih korporacija. A pad profita je bio rezultat prethodnih zbivanja. Razgorele inflacije osamdesetih godina prošloga veka i slabljenja dolara kao svetske rezervne valute, naravno, i uzvitlanih cena nafte i energenata. Zlato je krajem tog period uzletelo na preko 850 dolara po jednoj unci. Danas je već odmaklo na oko 1740 dolara. Ne kriju li se u takvim kretanjima i dublji poremećaji u sistemu kapitalističkog ustrojstva. Berzanska euforija je krenula negde 1982. godine. "Big bang" je odapet 1987. godine, itd.
Препоруке:
2
0
20
уторак, 16 октобар 2012 09:45
socijalista
Dakle, ništa nije bilo slučajno. Relaksiranjem berzanskih pravila namerno se ušlo u "Veliku tržišnu pomamu". Tokijska berza je eksplodirala krajem 1989. godine. Posle toga Japan do današnjeg dana nije u stanju da se oporavi dok mu reperna kamatna stopa visi na bezbadežnih 0,2 odsto. Vrlo često ova ekonomija korespondira sa deflacijom a negativne kamatne stope nisu retkost. Dve godine pre toga odigrao se lom na Njujorškoj berzi. Potom je nastupila kratkotrajna recesija a onda je Amerika ušla u pravi berzanski Eldorado koji je nakratko prekinut 2000. godine da bi sve ptišlo dođavola 2007/8 godine. Hoću reći, iz jdne u drugu krizu se ulazilo novim emisijama dolara i time se samo odlagala neizbežnost suočavanja sa sopstvenom propašću. Amerika je danas pred provalijom tj. sličnom situacijom u kakvoj se našao i Japan devedesetih godina prošlog veka. A sada je i Evropa zakucala na ista vrata. Zar to autora ne navodi da potraži iste razloge za slična scenarija?
Препоруке:
3
0
21
уторак, 16 октобар 2012 09:50
socijalista
Otkazao je sistem profita i tu više ništa nije moguće uraditi u starim okvirima. Znali su to mnogo ranije i gurui sa Zapada ali u suočavanju sa neizbežnim nudili su samo ono što su i mogli. Kratkotrajna rešenja. I ništa više. Dakle, na starim pretpostavkama više nije moguće regenerisati dosadašnji sistem. nema te motivacije koja može pokrenuti novi ciklus. Dakle, nije u pitanju ciklična već strukturna kriza i to kriza celog celcarog sistema. Ko to ne shvati odneće ga vrag. Ko shvati pred njim stoji, pak, težak zadatak izgradnje nove arhitekture. Za kim zvona zvone?
Препоруке:
3
0
22
уторак, 16 октобар 2012 10:49
Mila 1
Kad neko napiše tako dobro argumentovan i jasan članak kao što je ovaj Ristanovićev, kritika je jako teška ili je pak izveštačena.
Tako @kojekude zamera autoru da on “ne razume nekad toliko hvaljeni a danas osporavani liberalizam”, da bi taj isti @kojekude u nastavku sam ustvrdio da “slobodno tržište” koje “može da se samoreguliše” nije današnje evropsko ili svetsko tržište, što znači da takvo tržište praktično ne postoji. Dalje kaže da “Liberalizam je ok, ali u praksi ga nikad nije bilo (niti će ga po svemu sudeći biti)”.
Kako okarakterisati čoveka koji tvrdi (ispravno, dodajem) da u praksi ne postoji ni slobodno tržište ni liberalizam, a ovamo zamera autoru koji pokazuje i dokazuje da je slobodno tržište himera i da je ideologija slobodnog samoregulišućeg tržišta “kontrafaktička” i “nalik psihozi”?
Na kraju, argument o "prevelikoj potrošnji" je klasični izlizani neoliberalni demagoški poklič, pomenut u članku. Predlažem da ga ponovo pročitate i pokušate da ga razumete.
Препоруке:
24
1
23
уторак, 16 октобар 2012 11:06
Mila 2
@Vladimir Dž kritikuje autorov stav da se: “međunarodni ekonomski odnosi između zemalja zasnivaju isključivo na nacionalnim interesima velikih igrača” i postavlja pitanje - Koji je recimo nacionalni interes Amerike da svoju privredu izmesti u Aziju?
Tri stvari bi trebalo reći s tim u vezi: 1. SAD, EU, G2, G8, G20, pravo odlučivanja u MMF i WB, najbolje pokazuju da se medjunarodni ekonomski odnosi zaista zasnivaju na interesima velikih igrača; 2. Amerika nije svoju privredu izmestila u Aziju, već su to učinili američki preduzetnici, odnosno transnacionalne korporacije čiji su vlasnici listom iz SAD i delom iz nekoliko evropskih zemalja, kako bi smanjili proizvodnje troškove (radna snaga itd) i bili bliže brzorastućim azijskim tržištimaa; 3. Uslovno govoreći, američki nacionalni interes (u širem smislu) da svoju privredu izmesti u Aziju je povećanje profita izvoznih američkih kompanija (90% američkog izvoza prave te iste TNK), gubitak radne snage se do nedavno kompenzovao ...
Препоруке:
20
1
24
уторак, 16 октобар 2012 11:21
Mila 3
...razvojem sektora usluga, bankarstva, finansijskog konsaltinga, marketinga itd, što je funkcionisalo do pucanja balona nekretnina u SAD, odnosno finansijskog mehura u SAD i zapadnoj Evropi; 4. Dil je podrazumevao i da azijske zemlje, prvenstveno Kina i Japan, finansiranjem deficita SAD finansiraju i američki uvoz (azijski izvoz) tih proizvoda – i svi su bili zadovoljni. Ali ne i bankari, hteli su još. Zbog čega, to je pitanje na koje se može dati jedan odgovor na osnovu javno dostupnih podataka, ili se može spekulisati o zaveri “da neko želi namerno da nas vrati u mračno doba? Da se recimo samo lažno bore protiv krize?”, što je takođe legitimno.
U ravni ekonomske nauke mogu se analizirati realni postupci aktera, ukazivati na njihovu pogrešnost, nuditi bolja praktična rešenja. O motivima (ne)svesnih izazivača svetske ekonomske krize (“…ulazak u mračno doba”) može se raspravljati i treba raspravljati, ali to ne može biti primerena primedba ovom tekstu.
Препоруке:
21
1
25
уторак, 16 октобар 2012 13:43
Vladimir Dž
@Mila – “Nije Amerika izmestila privredu već su to njeni privrednici uradili“. A koja je razlika? Možda nebi bilo loše da to objasnite radnicima u Detroitu gde je 50% nezaposlenih.
Kakve koristi imaju američki radnici od toga što su kompanije izmestile pogone u Aziji? Profit se stavlja offshore, porez ne plaćaju najveći među njima (poput General electric) dok se radnici otpuštaju. Ja ne vidim nikakav nacionalni interes da zemlja ima preko 20% nezaposlenih jer je to potreba velikih kompanija.
Možda vi i Vladimir mislite da je to OK, jer se profiti kompanija povećavaju, ali takvo stanje je neodrživo. Verovatno mislite da ukupna vrednost američkih kompanija raste i da će to doneti sreću njihovim sunarodnicima?
“… ali to ne može biti primerena primedba ovom tekstu.”
A što ne može biti primedba? Sam naslov otvara tu temu te smatram da bi i ona mogla biti obrazložena.
Njegovi predlozi o potrošnji su isti kao kod onih što su izazvali ovu krizu. Tu ceo tekst pada.
Препоруке:
2
21
26
уторак, 16 октобар 2012 14:26
miki
@Vladimir Dž. Njegovi predlozi o potrošnji su isti kao kod onih što su izazvali ovu krizu. Tu ceo tekst pada.
Vi izgleda niste ni pročitali tekst, bar ne do kraja (učinite to!).
Iracionalna pizma kojom odišu vaši komentari je simptomatična - da niste možda uvređeni spoznajom da postoje ljudi koji su pametniji i bolje obavešteni od vas?
Препоруке:
22
1
27
уторак, 16 октобар 2012 14:50
kojekude
@Mila
Iznosite, molim Vas, samo svoje mišljenje.
Meni kritika ovog članka nije uopšte teška kao što tvrdite u ime svih čitalaca (pa i mene).
Drugo, ovde se bavimo komentarisanjem članka a ne kako mene okarakterisati na osnovu mog komentara.
Uopšte ne shvatam suštinu Vašeg komentarisanja na takav način, ako niste sam autor koji se uvredio što mu se svi ne klanjaju.
Moj osnovni problem je što nemam vremena mnogo da pišem.
Inače, nisam ni najmanje uvređen, nego uvek iznova razočaran koliko je ljudima ispran mozak upornim ponavljanjem raznih čudnih izraza i fraza i koliko su izgubili naviku da razmišljaju o onome što čitaju.
Ljudi, ekonomija nije nauka. Samo rezonujte kao sa što činite sa svojim kućnim budžetom i sve će vam biti jasno.
Nikakvog napretka nema bez stvaranja viška vrednosti kroz primarnu ili finalnu proizvodnju, ništa ne znači velika aktiva bez kapitala (velika usled gomile zaduženja).
Препоруке:
3
22
28
уторак, 16 октобар 2012 15:00
Vladimir Dž
@miki - “Ако би се оваква породица сада задужила, инвестирајући у профитоносан посао, и поред већег месечног оптерећења у будућности (камата на дуг), породица би зарадила довољно да тај дуг сервисира и да након сервисирања дуга сав приход присваја као чист профит. Коме је тада добро? Па, свима!
Нобеловац Џозеф Штиглиц у својим бројним радовима наглашава погубне последице наглог смањивања јавне потрошње у условима рецесије”
Mislim da su ova dva dela sasvim dovoljna. Ceo tekst sam pročitao do detalja i smatram da je kojekude sasvim u pravu kad kaže da mu ovo miriše na lobistu ili na nekog ko nezna. Ja bi dodao da ih uče da neznaju. To je tipično kejnzijevsko smeće koje se predaje na katedrama širom sveta. Zamka iz koje je nemoguće izaći. U zamci su robovi koji nemaju pojma da su robovi.
Ako smatrate da su moji stavovi iracionalni vi ih nemojte čitati. Slobodno prepuštam teren imenjaku da je mnogo pametniji i obavešteniji. Pa eto i vama.
Препоруке:
4
21
29
уторак, 16 октобар 2012 15:19
Bob
Najbolji komentari dobili su najviše minusa. Kakva je ovo publika... a da! slabo su se javljali marksisiti!
Препоруке:
3
21
30
уторак, 16 октобар 2012 16:10
miki
Vladimir Dz: Ceo tekst sam pročitao do detalja i smatram da je kojekude sasvim u pravu kad kaže da mu ovo miriše na lobistu ili na nekog ko nezna. Ja bi dodao da ih uče da neznaju. To je tipično kejnzijevsko smeće koje se predaje na katedrama širom sveta. Zamka iz koje je nemoguće izaći. U zamci su robovi koji nemaju pojma da su robovi.
Sada već postajete smešni! Tvrdnja da se kejnzijansko smeće predaje na katedrama širom sveta - u vreme potpunog neoliberalnog jednoumlja u akademskim i medijskim krugovima - naprosto je komična. Gde vi živite, čoveče? U sigurnoj kući CLDS? U "Centru za slobodno tržište"?
Pogledajte se u ogledalo - možda ugledate onog o kome zborite: Zamka iz koje je nemoguće izaći. U zamci su robovi koji nemaju pojma da su robovi.
p.s. koekude i vladimir dž su očito nedoučeni neoliberalni lobisti opšte prakse, ništa posebno ne znaju, ali su radi da o svemu izriču konačno mišljenje. Što manje poznaju temu, to su veći fanatici u propagiranju "istine"...
Препоруке:
21
1
31
уторак, 16 октобар 2012 18:03
Vladimir Dž
Očito je da miki brka pojmove kad nas oslovljava sa neoliberalni lobisti. Takođe ima skrivenu želju da pređe na teren ličnog pa ga zato stavljam na listu za ignorisanje. Uzgred, osnova nekakvog neolibirelizma jeste kejnzijeva škola.
Moje javljanje je zbog mlađih generacija koji su željni da saznaju zbog čega smo tu gde jesmo. U tekstu se potencira sa znakom uzvičnika da je jako dobra ideja ići i dalje u zaduživanje. Pa zar to nismo imali svih ovih godina, pa i decenija. I gde smo mi sada?
Podsticaje koje radi samo Amerika daleko nadmašuje sve ostalo što radi ostatak sveta. Programi QE1, QE2 i trenutni QE3, koji će biti trajan po guverneru Bernankeu, jeste to što Vladimir predlaže. Zaduživanje kod centralne banke radi podsticanja privrede i to sa 0% kamate. I? Da li će biti nekih rezultata?
Naravno da neće. Baveći se dugi niz godina ovom temom, čitajući knjige, prevodeći mnoge tekstove i filmove na ovu temu – dve izjave sumiraju zašto je autorov predlog o zaduživanju deplasiran
Препоруке:
4
12
32
уторак, 16 октобар 2012 18:05
Vladimir Dž
“Gledajući na duži period, to je kraj 300 godina stare Ponzijeve sheme. Bukvalno sav naš novac stvaraju banke kao pozajmice, a da pritom banke prave samo glavnicu ne i kamatu potrebnu da bi se ceo kredit vratio. Uvek se više duguje nego što se stvori na početku, novi dužnici se uvek moraju stvarati sa čijim pozajmicama bi se vraćali stari krediti. Posle 300 godina ceo svet se zaglavio u dugu, parazitska piramida je ostala bez izvora hrane.“ – Ellen Brown.
“Kad bi se vratili svi bankarski krediti, niko nebi imao depozit niti bi bilo i jednog dolara u opticaju. Ovo je zapanjujuća pomisao. Mi totalno zavisimo od komercijalnih banaka. Neko mora da pozajmi sve dolare koji su u opticaju, keš ili kredit. Ako banke naprave dosta sintetičkog novca mi cvetamo, ako ne, mi gladujemo. Mi smo apsolutno zavisni od stalnog dotoka novog novca. Kad neko shvati celu suštinu slike, tragična apsurdnost naše beznadežne pozicije je prosto neverovatna, ali je tu.” - Robert Hemphill, Federalne rezerve.
Препоруке:
4
12
33
уторак, 16 октобар 2012 18:35
Simeun
Аутор говори о «заштити крупног капитала» и самим тим нам ставља до знања да он не зна шта је капитал. Капитал се ствара само штедњом, а не емисијом кредитног новца. Садашњи систем не штити власнике капитала, већ их уништава.
Аутор нам показује да не зна шта значи реч «ликвидност». Не постоји тако нешто као «прекомерна ликвидност» јер нико никада неће имати већу ликвидност него што он сам мисли да му је потребно.
По аутору (нео)либерализам је узрок заразе финансијске заразе, као да не знамо да се највећа инфлација у историји човечанства десила у социјалистичким државама.
Све у свему, главни циљ овог текста је да се опет за главног кривца прогласи неко други, а не они који су од 2001 па до данас креирали инфлацију од преко 5000%. Није крива власт, већ неки невидљиви (нео)либерализам. Нема никаве потребе за лицитирањем висине буџетског дефицита, или другим речима речено: у инфлацији је спас.
Препоруке:
4
15
34
уторак, 16 октобар 2012 21:20
mlada generacija
@Vladimir Dž U tekstu se potencira sa znakom uzvičnika da je jako dobra ideja ići i dalje u zaduživanje. Ovo je toliko drzak falsifikat da ne zaslužuje nikakav komentar osim - sram te bilo!Moje javljanje je zbog mlađih generacija koji su željni da saznaju zbog čega smo tu gde jesmo.Možda želimo da saznamo gde smo, ali već znamo gde si ti. Da citiram glavnog junaka "Plavog jahača": Stojiš u ...!
Препоруке:
9
1
35
уторак, 16 октобар 2012 22:10
Vladimir Dž
@mlada generacija – ja neću upotrebljavati rečnik vas mladih jer razumem vašu nezrelost. Dodaću još jedan citat pored dva gore:
….односно инвестициону потрошњу. И то по цену већих дефицита, јер свако задуживање или сваки дефицит који даје профитоносну производњу у будућности може бити сервисиран.
On smatra da je svako zaduživanje racionalno jer ga je moguće servisirati. Pa dobro ako je to tako odakle onda ovoliki dugovi? Oni su tu jer imamo armadu “intelektualaca” koji pametuju već godinama širom sveta jednu te istu pesmu koju su naučili na katedrama klasične ekonomije (Čikaška škola). Ta pesma jeste osnova neoliberalizma (ma šta to značilo) i jeste ono što hrani bankarsku piramidu koja nas porobljava.
Isti ti intelektualci nemaju predstave kako sistem zapravo funkcioniše jer da znaju oni bi barem ukazali na to da kriza dolazi ili bi dali model za izlazak iz nje. Neznaju ništa o monetarnoj istoriji niti pak imaju prave podatke iz bankarske industrije gde je i ključ problema.
Препоруке:
1
9
36
среда, 17 октобар 2012 09:07
tanja
Ne mogu da ne skrenem pažnju gospodinu KOJEKUDE. Ovo društvo je jadno upravo zbog ovakvih ljudi. Žalosno je i što kukolj KOJEKUDE preovladava nad žitom. Nadam se da je gospodin koji je autor teksta iznad ovakvih komentara i da ga ništa neće sprečiti da javno iznese ono što je za sve nas veoma bitno. A bitno je još i da neko ko može da promeni situaciju u društvu pomisli da bi bilo OK da konsultuje nekog drugog ko mu pruža rešenje na dlanu. Još jednom čestitam autoru i napominjem da jedva čekam sledeći tekst.
Препоруке:
9
1
37
среда, 17 октобар 2012 09:25
socijalista
Izlaz iz situacije u kome se našlo srpsko društvo je ujedno i izlaz iz situacije u kome se našlo jedno politički i ekonomski zaostalo društvo. Ako tako obrnete stvar onda nema nikakvog problema da se društvo izmeni i da se za to nađe najpogodnija forma. Narod mora shvatiti da je sazrela potreba da se razore dotrajale političke institucije i strukture koje su samo reprodukovale stare odnose. Mladi koji bi trebalo i da najviše očekuju od takvih promena morajuse otresti ne samo starih ustanova već i terminologije koja je obeležavala takve odnose. A to znači, u konkretnom primeru obzirom na tekst autora, prestati sa korišćenjem kategorija kao što su štednja, potrošnja, zajmovi i sl. To su termini iz starog društva kojima se unekoliko nominovao otuđeni čovek u građanskom društvu. Uskoro ćete i to relativno brzo imati umesto klasičnog bankarstva dobrovoljno udruženje građana koje će "poslovati" na primer, na nivou zadrugarskog idioma, proizvodne ćelije/modularne proizvodne stanice/
Препоруке:
0
3
38
среда, 17 октобар 2012 09:36
socijalista
umesto starih fabričkih zdanja, komunalne zajednice državnih teritorija, zajednice žena i muškaraca umesto klasičnih brakova. Umesto megalomanskih zavoda za socijalno ili zdravstveno osiguranje mobilne punktove za pružanje svakovrsnih usluga i pomoći it. itd. Društvo se suštinski menja a kapitalizam konačno odlazi u muzej starina gde ćemo našu decu učiti istorijskim iskustvima i tekovinama njihovih ne tako davih predaka. Proizvodnja se poopštava a raspodela, razmena i potrošnja gube svoje klasične forme. Pitanje je koliko će i sam novac još egzistirati u današnjoj formi. Jer novac ne samo da je razmenska vrednost u kojoj otuđene individue razmenjuju svoja robna svojstva već je i snažan kohezioni faktor ljudskog društva. On je i "snažan argument" protiv upornog otuđivanja u osnosima kapitala. Novac postaje fleksibilan, protočan i uveliko "nevidljiv". A to znači da se suštinski gubi njegobva razmenska moć razdvajanja a sve više afirmiše njegova koheziona komponenta. Novi univerzum sviće
Препоруке:
0
3
39
среда, 17 октобар 2012 22:51
Sale
Socijalista probudi se, pišeš po sajtu.
Nego što se tiče krize nema toga kod nas. Kad Dinkić uzme još jeftinih zajmova ima samo pesma da se čuje.
Препоруке:
0
0
40
четвртак, 18 октобар 2012 06:33
socijalsita
@Sale
Koliki je strpljena potrebno pa podneti ovakve samoumišljene gluparije?Sale "duma" o međunarodnoj finansijskoj i ekonomskoj krizi. Pa još i savetuje i opominje, možeš misliti. Kakva se to neiskorišćena pamet valja srpskim sajtovima! Uprazno nam ode sva ta naša srpska pamet.
Препоруке:
0
0
41
четвртак, 18 октобар 2012 09:24
Olja
Dobro je da postoje komentari. Znači da neko još i razmišlja. Tekstopisac je zaista osvežio tmurna nagađanja u ekonomiji. Divim se uopšte njegovoj hrabrosti, pameti, rezonovanju.Vrlo sam iznenađena da je čovek na Megatrendu. Zapravo, prijatno sam iznenađena. Mi što čitamo ne možemo promeniti ekonomsku politiku, oni koji mogu da je promene ovo ne čitaju, verovatno zato što inače ne čitaju ništa jer su sve što im je potrebno DOBILI ROĐENJEM. Na koji način tim ljudima skrenuti pažnju na pametne ljude koji su tako blizu, a njima ipak tako daleko?
.jpg)
Ovome se nema sta dodati! Bravo!
Tačna i precizna dijagnoza o kojoj se vrlo nevoljno govori u mejnstrim medijima. Tu je odgovor i za srpski rebus...
А за ово... Таква контрафактичка (неолиберална) економија налик психози натерала је многе да усвоје становиште да су у тржишним условима потпуно непотребне националне стратегије развоја и да је чак и сама држава сувишна. Тако стање је видно и у Србији. ...имаш пиво од мене, Владимире, једнога дана!!!!
Slažem se, ali džaba logika kad vam ekonomiju vode bankarske prostitutke, Ristanoviću....
У вези са изнетим постоје два проблема:
1. 95% српских економиста није у стању да разуме текст на овом нивоу (без имало претеривања или омаловажавања);
2. оних 5% који су у стању да разумеју нису у стању да спроведу ниједну од препорука јер: а) то не одговара странкама које су их промовисале и поставиле на положаје у државној и привредној хијерархији, б) спровођење тих мера би се супротстављало интересима обавештајних служби земаља које раде на растурању Србије, а које контролишу њих лично или њихове матичне организације, странке или институције.
Дакле, прво се треба изборити за слободу Србије и за слободу да се чине ствари на добробит Србије, а онда долази на ред примена посебних мера за опоравак земље. Ово прво - СЛОБОДА - је услов без кога се не може за ово друго.
п.с. Наравно да то не умањује вредност овог текста и труд аутора.
Bolna istina. Sjajno, zaista!
Nema ovde ničeg ni revolucionarnog, ni dobrog niti se nudi održivo rešenje.
Prosto se čudim da su se svi komentatori "upecali" na članak.
Evo npr rupa u ovde predloženom "rešenju" je kako zaposliti sve članove porodice, nastaviti sa zaduživanjem i prosperirati.
Drugo, ni ovaj autor ne razume nekad toliko hvaljeni a danas osporavani liberalizam.
Da, slobodno tržište može da se samoreguliše, ali današnje srpsko, evropsko ili svetsko tržište nije nikakvo slobodno tržište, već strogo kontrolisan finansijsko-robni sistem od strane centralnih i komercijalnih banaka i multinacionalnih kompanija koje imaju iste vlasnike. Oni duvaju balone (navlače raju) a onda ih izduvavaju (saldiraju profit). Liberalizam je ok, ali u praksi ga nikad nije bilo (niti će ga po svemu sudeći biti).
Čim pročitate da neko propagira veću potrošnju kao rešenje, znajte da taj nema pojma (makar imao sto titula) ili piše kao lobista.
Već u prvom bloku on piše da se:
“међународни економски односи између земаља заснивају искључиво на националним интересима великих играча”
Koji je recimo nacionalni interes Amerike da svoju privredu izmesti u Aziju?
Tekst je napisao neko ko se služi akademskim rečnikom i literaturom, ali pouke iz njega su loše. Naročito ono o potrošnji.
NSPM ponekad stavi teskt koji stvarno govori o pravim uzrocima i pozadini krize. Komentatori isto tako hvale i takve tekstove, koji su u suštini suprotni ovome. Šta to govori o znanju komentatara?
Da li je autor ikada pomislio da neko želi namerno da nas vrati u mračno doba? Da se recimo samo lažno bore protiv krize?
Tako @kojekude zamera autoru da on “ne razume nekad toliko hvaljeni a danas osporavani liberalizam”, da bi taj isti @kojekude u nastavku sam ustvrdio da “slobodno tržište” koje “može da se samoreguliše” nije današnje evropsko ili svetsko tržište, što znači da takvo tržište praktično ne postoji. Dalje kaže da “Liberalizam je ok, ali u praksi ga nikad nije bilo (niti će ga po svemu sudeći biti)”.
Kako okarakterisati čoveka koji tvrdi (ispravno, dodajem) da u praksi ne postoji ni slobodno tržište ni liberalizam, a ovamo zamera autoru koji pokazuje i dokazuje da je slobodno tržište himera i da je ideologija slobodnog samoregulišućeg tržišta “kontrafaktička” i “nalik psihozi”?
Na kraju, argument o "prevelikoj potrošnji" je klasični izlizani neoliberalni demagoški poklič, pomenut u članku. Predlažem da ga ponovo pročitate i pokušate da ga razumete.
Tri stvari bi trebalo reći s tim u vezi: 1. SAD, EU, G2, G8, G20, pravo odlučivanja u MMF i WB, najbolje pokazuju da se medjunarodni ekonomski odnosi zaista zasnivaju na interesima velikih igrača; 2. Amerika nije svoju privredu izmestila u Aziju, već su to učinili američki preduzetnici, odnosno transnacionalne korporacije čiji su vlasnici listom iz SAD i delom iz nekoliko evropskih zemalja, kako bi smanjili proizvodnje troškove (radna snaga itd) i bili bliže brzorastućim azijskim tržištimaa; 3. Uslovno govoreći, američki nacionalni interes (u širem smislu) da svoju privredu izmesti u Aziju je povećanje profita izvoznih američkih kompanija (90% američkog izvoza prave te iste TNK), gubitak radne snage se do nedavno kompenzovao ...
U ravni ekonomske nauke mogu se analizirati realni postupci aktera, ukazivati na njihovu pogrešnost, nuditi bolja praktična rešenja. O motivima (ne)svesnih izazivača svetske ekonomske krize (“…ulazak u mračno doba”) može se raspravljati i treba raspravljati, ali to ne može biti primerena primedba ovom tekstu.
Kakve koristi imaju američki radnici od toga što su kompanije izmestile pogone u Aziji? Profit se stavlja offshore, porez ne plaćaju najveći među njima (poput General electric) dok se radnici otpuštaju. Ja ne vidim nikakav nacionalni interes da zemlja ima preko 20% nezaposlenih jer je to potreba velikih kompanija.
Možda vi i Vladimir mislite da je to OK, jer se profiti kompanija povećavaju, ali takvo stanje je neodrživo. Verovatno mislite da ukupna vrednost američkih kompanija raste i da će to doneti sreću njihovim sunarodnicima?
“… ali to ne može biti primerena primedba ovom tekstu.”
A što ne može biti primedba? Sam naslov otvara tu temu te smatram da bi i ona mogla biti obrazložena.
Njegovi predlozi o potrošnji su isti kao kod onih što su izazvali ovu krizu. Tu ceo tekst pada.
Vi izgleda niste ni pročitali tekst, bar ne do kraja (učinite to!).
Iracionalna pizma kojom odišu vaši komentari je simptomatična - da niste možda uvređeni spoznajom da postoje ljudi koji su pametniji i bolje obavešteni od vas?
Iznosite, molim Vas, samo svoje mišljenje.
Meni kritika ovog članka nije uopšte teška kao što tvrdite u ime svih čitalaca (pa i mene).
Drugo, ovde se bavimo komentarisanjem članka a ne kako mene okarakterisati na osnovu mog komentara.
Uopšte ne shvatam suštinu Vašeg komentarisanja na takav način, ako niste sam autor koji se uvredio što mu se svi ne klanjaju.
Moj osnovni problem je što nemam vremena mnogo da pišem.
Inače, nisam ni najmanje uvređen, nego uvek iznova razočaran koliko je ljudima ispran mozak upornim ponavljanjem raznih čudnih izraza i fraza i koliko su izgubili naviku da razmišljaju o onome što čitaju.
Ljudi, ekonomija nije nauka. Samo rezonujte kao sa što činite sa svojim kućnim budžetom i sve će vam biti jasno.
Nikakvog napretka nema bez stvaranja viška vrednosti kroz primarnu ili finalnu proizvodnju, ništa ne znači velika aktiva bez kapitala (velika usled gomile zaduženja).
Нобеловац Џозеф Штиглиц у својим бројним радовима наглашава погубне последице наглог смањивања јавне потрошње у условима рецесије”
Mislim da su ova dva dela sasvim dovoljna. Ceo tekst sam pročitao do detalja i smatram da je kojekude sasvim u pravu kad kaže da mu ovo miriše na lobistu ili na nekog ko nezna. Ja bi dodao da ih uče da neznaju. To je tipično kejnzijevsko smeće koje se predaje na katedrama širom sveta. Zamka iz koje je nemoguće izaći. U zamci su robovi koji nemaju pojma da su robovi.
Ako smatrate da su moji stavovi iracionalni vi ih nemojte čitati. Slobodno prepuštam teren imenjaku da je mnogo pametniji i obavešteniji. Pa eto i vama.
Sada već postajete smešni! Tvrdnja da se kejnzijansko smeće predaje na katedrama širom sveta - u vreme potpunog neoliberalnog jednoumlja u akademskim i medijskim krugovima - naprosto je komična. Gde vi živite, čoveče? U sigurnoj kući CLDS? U "Centru za slobodno tržište"?
Pogledajte se u ogledalo - možda ugledate onog o kome zborite: Zamka iz koje je nemoguće izaći. U zamci su robovi koji nemaju pojma da su robovi.
p.s. koekude i vladimir dž su očito nedoučeni neoliberalni lobisti opšte prakse, ništa posebno ne znaju, ali su radi da o svemu izriču konačno mišljenje. Što manje poznaju temu, to su veći fanatici u propagiranju "istine"...
Moje javljanje je zbog mlađih generacija koji su željni da saznaju zbog čega smo tu gde jesmo. U tekstu se potencira sa znakom uzvičnika da je jako dobra ideja ići i dalje u zaduživanje. Pa zar to nismo imali svih ovih godina, pa i decenija. I gde smo mi sada?
Podsticaje koje radi samo Amerika daleko nadmašuje sve ostalo što radi ostatak sveta. Programi QE1, QE2 i trenutni QE3, koji će biti trajan po guverneru Bernankeu, jeste to što Vladimir predlaže. Zaduživanje kod centralne banke radi podsticanja privrede i to sa 0% kamate. I? Da li će biti nekih rezultata?
Naravno da neće. Baveći se dugi niz godina ovom temom, čitajući knjige, prevodeći mnoge tekstove i filmove na ovu temu – dve izjave sumiraju zašto je autorov predlog o zaduživanju deplasiran
“Kad bi se vratili svi bankarski krediti, niko nebi imao depozit niti bi bilo i jednog dolara u opticaju. Ovo je zapanjujuća pomisao. Mi totalno zavisimo od komercijalnih banaka. Neko mora da pozajmi sve dolare koji su u opticaju, keš ili kredit. Ako banke naprave dosta sintetičkog novca mi cvetamo, ako ne, mi gladujemo. Mi smo apsolutno zavisni od stalnog dotoka novog novca. Kad neko shvati celu suštinu slike, tragična apsurdnost naše beznadežne pozicije je prosto neverovatna, ali je tu.” - Robert Hemphill, Federalne rezerve.
Аутор нам показује да не зна шта значи реч «ликвидност». Не постоји тако нешто као «прекомерна ликвидност» јер нико никада неће имати већу ликвидност него што он сам мисли да му је потребно.
По аутору (нео)либерализам је узрок заразе финансијске заразе, као да не знамо да се највећа инфлација у историји човечанства десила у социјалистичким државама.
Све у свему, главни циљ овог текста је да се опет за главног кривца прогласи неко други, а не они који су од 2001 па до данас креирали инфлацију од преко 5000%. Није крива власт, већ неки невидљиви (нео)либерализам. Нема никаве потребе за лицитирањем висине буџетског дефицита, или другим речима речено: у инфлацији је спас.
….односно инвестициону потрошњу. И то по цену већих дефицита, јер свако задуживање или сваки дефицит који даје профитоносну производњу у будућности може бити сервисиран.
On smatra da je svako zaduživanje racionalno jer ga je moguće servisirati. Pa dobro ako je to tako odakle onda ovoliki dugovi? Oni su tu jer imamo armadu “intelektualaca” koji pametuju već godinama širom sveta jednu te istu pesmu koju su naučili na katedrama klasične ekonomije (Čikaška škola). Ta pesma jeste osnova neoliberalizma (ma šta to značilo) i jeste ono što hrani bankarsku piramidu koja nas porobljava.
Isti ti intelektualci nemaju predstave kako sistem zapravo funkcioniše jer da znaju oni bi barem ukazali na to da kriza dolazi ili bi dali model za izlazak iz nje. Neznaju ništa o monetarnoj istoriji niti pak imaju prave podatke iz bankarske industrije gde je i ključ problema.
Nego što se tiče krize nema toga kod nas. Kad Dinkić uzme još jeftinih zajmova ima samo pesma da se čuje.
Koliki je strpljena potrebno pa podneti ovakve samoumišljene gluparije?Sale "duma" o međunarodnoj finansijskoj i ekonomskoj krizi. Pa još i savetuje i opominje, možeš misliti. Kakva se to neiskorišćena pamet valja srpskim sajtovima! Uprazno nam ode sva ta naša srpska pamet.