Капитализам је извор свих зала. Када се са тела Земље одстрани тај тумор, нестаће и проблема који ову нашу планету потресају миленијумима. Трка за више, нових 10 процената ове године, па 10 следеће, па још, па никад доста, отпуштања...Такав систем не може опстати. Истина, након тог зла ћемо на нови "iphone 6" чекати 3-4 пута дуже него што смо "чекали" на "четворку" или сад на "петицу", али ћемо повратити људскост, достојанство, самопоштовање, мир и сигурност. Само друштвена (државна) својина може одговорити задатку и поновном довођењу света на прави колосек, а приватна само у оним оквирима који неће угрозити опстанак већинске. Погледајте само Србију, земљу таквих социјалних разлика, перверзног богаћења, невиђене корупције и ужаса који су производ увезеног неолибералног (пљачкашког) капитализма. Ускоро се неће нико ни обазирати на суграђанина који ће на сред улице умирати од глади. Зар је то идеал коме треба да тежимо?
A vi stvarno mislite da su krize na jugu Evrope nastale slučajno, tj. da su nastale zbog nesposobnosti vladajućih garnitura?
Pričaj mi priču...
Препоруке:
8
1
3
понедељак, 01 октобар 2012 22:37
а ви то трпите
@Betelgeuse: Из Вашег коментара, слажем се само са: „П.С. Пиши ЋИРИЛИЦОМ, ЈЕДИНИМ српским писмом! Купуј СРПСКО!“. Све друго је продукт Вашег ограниченог искуства. Она врста капитализма какав је заведен у Србији и осталим “земљама транзиције“ је имитација примитивног капитализма почетка – до краја XІX века - хајде, нека буде и прве деценије XX. Капитализам у цивилизованим земљама северозападне Европе се разликује од овог у Србији као дан од ноћи. Не залазим у узроке и услове који су до тога довели – али то је чињеница, јер ја већ јако дуго живим у савременом капитализму и то добро познајем. Не бих тај живот мењао ни за југо-социјализам – а ни за ваш савремени “архео/протокапитализам“ . Садашњи капитализам у Србији је продукт потомака комунистичких властодржаца, у суштини истих таквих бандита као и њихови очеви и дедови. Они су научили “шта је капитализам“ на својим курсевима нпр. у Кумровцу, итд., и мисле да су “прави“ ако вас даве и експлоатишу – а то им се може - а ви то трпите.
Препоруке:
9
3
4
уторак, 02 октобар 2012 08:41
Чича Мича и готова прича.
@Sale: “ A vi stvarno mislite da su krize na jugu Evrope nastale slučajno, tj. da su nastale zbog nesposobnosti vladajućih garnitura? Pričaj mi priču...”. Па, да Вам је испричам: Сигурно нису настале случајно, и сигурно да владајуће гарнитуре југа и истока нису неспособне. Штавише, владајуће гарнитуре северозапада могу својим јужним и источним колегама само да јако завиде на њиховој огромној способности безочног и некажњеног пуњења сопствених џепова – и у томе лежи бар један добар део узрока за настанак кризе. Други део је у томе што су владајуће гарнитуре северозапада преко својих банака давале све више и више кредита кредитно неспособном југу – и у томе се прерачунале, а овај је (после обилног скидања “кајмака“ за своје елите) куповао северозападну робу и тако се новац одмах враћао тамо одакле је доспео и запошљавао северозападну индустрију, а дугови који се не могу вратити остали су југу – и тако... у круг, док се крчаг не разби... Чича Мича и готова прича.
Препоруке:
5
0
5
уторак, 02 октобар 2012 09:15
одрживи систем
@Betelgeuse: О капитализму, пледирајући за социјализам (комунизам), Ви кажете: „...Такав систем не може опстати. Истина, након тог зла ћемо на нови "iphone 6" чекати 3-4 пута дуже него што смо "чекали" на "четворку" или сад на "петицу", али ћемо повратити људскост, достојанство, самопоштовање, мир и сигурност...“. Катастрофално лош пример – јер у социо-комунизму никада није створена ниједна иновација, тако да не би могло бити говора ни о неком соц-ком "iphone 1" – а о шестици да и не говоримо. Ма, и на “Трабант“ сте морали годинама да чекате! Једино можда имате делом право у ономе “мир“ – да: учмали мир и свежи ваздух достојанства и самопоштовања једне мочваре, мир који одржавају комунистички крокодили.
Препоруке:
2
3
6
уторак, 02 октобар 2012 13:45
bezuspešna ogovaranja
Neverovatno je do koje mere neki ljudi tvrdoglavo insistiraju na kapitalizmu. Iznose primere sa trabantom, potrošnom elektronikom itd. Da li je moguće da niko ne uvažava pravo da se zaposlite na pristojnom radnom mestu, da radite za pristojnu platu, da imate besplatno školovanje, da imate zavidnu zdravstvenu i uopšte socijalnu zaštitu, da živite u bezbednom društvu, da svestrano razvijate svoje umne i fizičke sposobnosti. Živeli smo u društvu poverenja u institucije. Ugled zemlje je bio na visokom nivou, veze sa svetom razvijene skoro do maksimuma. Da li je moguće sve ovo negirati? Na žalost postoje i takvi ali ovakvi su sigurno u manjini. Stvar je u tome da manjina a možda i samo nekolicina njih uporno pokušavaju da stalnom prisutnošću i dežurstvom kada je u pitanju tema socijalizma lansiraju komentare političko-ideološki vrlo usmerene na traženje mrlja u tom sistemu i njih naduvavajući do neprirodnih razmera. To nisu komentari već "juriš na svest i pređeno iskustvo života u soc.
Препоруке:
3
2
7
уторак, 02 октобар 2012 13:54
Kapitalizam kao varka
Betelguese je potpuno u pravu! Oni koji se obaraju na njegove argumente imaju za cilj demonizovanje socijalizma navodeći pri tome sporedne stvari. U socijalizmu je briga o ljudima imala visok prioritet. Uzmite samo brigu o majci i detetu ili o starim ljudima. O bolesnima. O socijalno ugroženima. Uporedite te stvari samo sa današnjim stanjem. A današnje stanje su nam nametnuli spoljni faktori i to oni koji praktikuju taj kapitalistički sistem. Izdvajati zemlje sa severa Evrope kako bi se dokazala nebulozna teza o nadmoći kapitalizma potpuna je budalaština. Zemlje sa tog područja jedva da su učestvovale u II svetskom ratu a uz to su neke Hitleru prodavale za čisto zlato svoje sirovine. Nisu imale gibitke u stanovništvu, osnovnom resursu za privredni rast. Pristup kapitalu im je uvek bio otvoren te tako i put ka privrednom rastu. U red takvih zemalja ulaze jedna Švedska ili jedna Švajcarska. Nametnuti sistem posle rata pogodovao je zemljama pobednicama i one su to maksimalno iskoristile.
Препоруке:
3
1
8
уторак, 02 октобар 2012 14:00
socijalizam bez inovacije......??????
@одрживи систем
Kakvu glupost ste odvalili. Kažete da nije bilo u socijalizmu inovacija. Da li ste vi čuli šta se radilo na beogradskom mašinskom fakultetu? Ko je profesor Koruga? Imate li uopšte pojma ko je bio Rajko Tomović i čime se bavio? Jeste li čuli za jednog Mihajla Vukobratovića i ono čime se bavio? Šta su radili jedan Pupin i Ivo Lola Ribar a tek Prva petoletka. Imate li vi nešto u glavi kada ovako nešto tvrdite?
Препоруке:
3
1
9
уторак, 02 октобар 2012 15:52
одрживи систем
@socijalizam bez inovacije......??????: 1. На београдском машинском факултету се студирало , излазили су солидни инжењери. Колико патената је у истраживачком раду тог факултета регистровано у свету? Колико остварено у пракси? 2. Професор Коруга: нисам знао ко је, али ниједан од његових 6 патената који се налазе на интернету (сви из 2010-2012 г.) није из периода соц-комунизма. Шта је остварено – не знам. 3. Рајко Томовић – јесам, чуо сам за његов рад – али не знам шта је у пракси од тога испало. 4. Михајло Вукобратовић – не знам. Све те поједине личности , достојне уважавања, нису довољна илустрација иновација у соц-комунизму. Ако би се рачунало на милион становника – будите сигурни да би број таквих из капитализма био неупоредиво већи, као и корист друштву. “Пупин“, “И.Л.Рибар“, “Прва Петолетка“: Познати локално, углавном “бивши“, али оно што сам рекао о појединцима – важи још далеко више и за њих. Вама једноставно недостаје увид у оно што се одиграва на просторима ширим од Србије.
Препоруке:
1
1
10
уторак, 02 октобар 2012 19:01
Поређенја без смисла
@Одрживи системи
Zašto ste toliko cinični? Za Prvu petoletku kažete da je poznata u lokalu. Pa, čoveče, radili su sisteme i agregate za Boeing. Da li smatrate da bih ovde trebalo celu galeriju patenata domaćih pronalazača i inovatara da izlžem kako bi zadovoljio vaše neznanje i malicioznost. O ličnostima koje pomenuh, budući da ste jedva čuli za njih mogu samo reći da su školovani u socijalizmu. A šta reći o dostignućima iz medicine. Pa tu smo u naznačenom periodu bili u svetskom vrhu. Šta reći o našim sistemima naoružanja. Da li smatrate da smo i tu bili neinventivni. Čuli ste, na primer, za tenk, T-84. Ne znam šta ćete reći ako pomenem jednu Vinču. Sa kim nas vi to upoređujete? Sa najnaprednijim zemljama Zapada koje su bile tako monetarno darežljive da danas tome plaćaju ceh istorijskog zaostajanja i stagnacije. Jugoslavija u socijalizmu to sebi nije mogla dozvoliti iz poznatih okolnosti. ne pada vam na pamet kako smo stradali u ratu, da je zemlju trebalo stavljati na noge.
Препоруке:
1
1
11
уторак, 02 октобар 2012 19:14
Jak na rečima a slab u glavi
@одржив систем
Govorite o kapitalizmu i zemljama sa takvim ustrojstvom. Pa nisu u njemu živele samo zemlje kao nemačka, Holandija, Ftancuska etc. pre svega to je ideološko-politički blok u kome je dominirao koncet državnog kapitalizma pa o nekom izvornom kapitalizmu jedva može biti reči. Tamo gde je takav sistem postojao, e, o tome se ne izjašnjavate. A, valjda bi takvo poređenje bilo umesnije. Na primer, sa jednom Argentinom, ili jednom Kolumbijom, ili jednim Meksikom etc. Zašto ne pravite takva poređenja? Pričate o komunističkim krokodilima. Pa ti isti krokodili u SSSR-u lansirali su prvog čoveka u kosmos. Čudno, zar ne? Gledamo danas na Zapadu dokle su doveli kapitalistički krokodili svoje ekonomije, ako vi o tome uopšte i možete nešto suvislo saopštiti. Sumnjam, jer vaša interpretacija zadate teme ne upućuje na takvu sposobnost.
Препоруке:
1
1
12
уторак, 02 октобар 2012 23:32
Одрживи систем (1)
@Поређенја без смисла: На моју жалост сам био школован у социјализму. Био сам најбољи студент генерације – а на постдипломским студијама на Западу, морао сам јако да се ознојим да ухватим корак, иако сам одлично говорио пар страних језика (то само зато што сам их приватно учио – нимало захваљујући социјалистичкој гимназији). „A šta reći o dostignućima iz medicine. Pa tu smo u naznačenom periodu bili u svetskom vrhu“. Ха, ха – па о томе бих могао много...нема места... Достигнућима? Баш сте хумориста! Па, до краја живота ћу се сећати када су ме као студента медицине на пракси оставили самог са умирућим младим срчаним болесником (хеј...! на Универзитетској Клиници у Београду!), само са гуменим јастуком напумпаним кисеоником да му “помажем“ – на цевчицу из тог јастука! Умро ми је, јадник, на рукама – а нигде ни лекара-специјалисте, а ни сестре! А Винча? Стварно смешно! Био сам асистент у Винчи и за пар година објавио неколико радова и у страној литератури (укључујући и “Nature”).
Препоруке:
1
2
13
уторак, 02 октобар 2012 23:33
Одрживи систем (2)
@Поређенја без смисла: (2) Све се сводило на рутину и субординацију шефовима. Обично су сви кукали “нема пара, е – да су нам паре“. Направио сам незгодан виц и казао да би нас најгоре зафркнули ако пред капију стигне конвој камиона натоварен доларима – тада не бисмо знали шта с тим да почнемо, јер није било интелектуалне снаге, слободе и размене идеја – а Винча је била “водећа у земљи“ . Нисам постао ни мало популаран – и одох.. После тога сам пар година радио у двема водећим медицинским установама у Београду : што кажете: „ Pa tu smo u naznačenom periodu bili u svetskom vrhu“ – смешно! Рутински, занатски рад је био у реду – али истраживања? Наука? Фарса!. Већ много година не живим на Балкану, радио сам у капитализму у примењеним научним истраживањима, и у клиничкој пракси и знам шта говорим. Истина је – нема одличног друштвеног или политичког система – али од свих лоших, капитализам је за сада ипак најбољи, а соц-комунизам доказано најгори – зато је и неславно пропао.
Препоруке:
2
1
14
четвртак, 04 октобар 2012 05:01
Betelguese je u pravu
@одрживи систем
Vi, gospodine, izgleda, mešate mnogo stvari. Iznosite svoja lična iskustva pa ih potom razvijate u opštu postavku. Ne sporim vaša lična iskustva. samo ona se mogu objektivno razumeti jedino sa gledišta uslova i okolnosti pod kojima ste ih stekli. A o tome ni reči. Evo kako to izgleda. Vi ste školovani u jednom sistemu koji se razvijao u zemlji sa relativno brzim tempom rrzvoja/šezdesete godine prošlog veka/. Znate kakva nam je osnova bila i u kakvim smo okolnostima dizali zemlju, nije potrebno ovde ponavljati. Tek u tom okviru možete sagledati i vaš lični utisak. Socijalizam nije, dakako, teorijski koncept koji naleže na golu pozadinu. A što se tiče zapada mora se prvo definisati šta je to. Kapitalizam koji se posle Drugog svetskog rata odvijao u tzv. razvijenim zemljama umnogome duguje okolnostima nastalim posle rata. Znate, svakako, da su tada, posle Velike depresije, u nogima od tih zemalja primenjivane socijalističke metode u vidu državnih planova razvoja.
Препоруке:
1
0
15
четвртак, 04 октобар 2012 05:09
Betelguese je u pravu
@одрживи систем
Uzmite primere Francuske, Italije, Holandije ali, pre svega, SAD. Ključne privredne grane pretrpele su suštinske promene u odnosu na prethodni period slobodnog liberalnog kapitalizma koji je srušen u velikom ratu pod sopstvenim protivrečnostima. Mislim i na bukvalne planove razvoja vremenski određene kao u SSSR-u/Fr., Hol. itd/ Njima su položeni temelji za kasniji razvoj. Kako je građena Nemačka, svi znamo. Obnovljena ali ipk nerazrušena američka ekonomija je snažno dotirana monetarnim infuzijama. Napravljen je veliki državni dug kome se ovih dana plaća vrlo visoka cena i pitanje je koliko će se još izdržati pod teretom postojećih obaveza. Apsolutno planski a to znači bez osnovnih ekonomskih parametara/bez realnih cena i troškova/ je razvijan vojno-industrijski kompleks od čijih derivata su nastali mnogi novi industrijski proizvodi/od sistema za hlađenje frižideri itd/. Brojni univerziteti u Americi/programi/ finansirani su čistim državnim parama tj. socijalističkim
Препоруке:
1
0
16
четвртак, 04 октобар 2012 05:19
Betelguese je u pravu
@одрживи систем
metodima. U međuvremenu je na monstruozan način multiplikovana državna birokratija koja sve praktično reguliše. Bez toga SAD nikada ne bi mogle tako snažno da zakorače u nova doba. O kakvom vi kapitalizmu, molim vas, onda pišete? Zašto ne pišete o zemljama sa ruba tzv. kapitalizma? Grčkoj, Portugalu, Španiji, latinoameričkim ekonomijama ili afričkim pa i azijskim, sem Japana i Južne koreje koje su poluokupirane zemlje. Šta je sa jednim meksikom. Kako se tamo brzo razvijao kapitalizam? Uporedit njih sa socijalističkom Jugoslavijom pa će slika izgledati unekoliko drugačija. Pišite o sistemu zdravstvene zaštite stvorenom u Jugoslaviji posle rata. Na bazi toga je podignuta industrijska armija rada u našoj zemlji. Reći ćete sve se to srušilo samo od sebe. Da, uz svesrdnu pomoć sa strane. Protiv ove zemlje kao i protiv SSR-a se vodio ideološki rat potpomagan tim jakim finansijskim injekcijama o kojima ćutite. Da li je to taj uspešni kapitalizam?
Препоруке:
1
0
17
четвртак, 04 октобар 2012 05:27
betelguese je u pravu
@одрживи систем
Čijim novcem i kapitalom su stvorene te moćne klinike u razvijenim zapadnim zemljama ako ne iz državnog izvora i uglavnom na programima pomoći u okviru vojnostrateških planova razvoja. Malo je tu bilo privatne inicijative jer se radilo o velikom, krupnom investiranju. To su morale podržavati velike banke i moćan finansijski sistem. Vidimo danas šta se desilo sa njim? Ti sistemi se obrušavaju kao kule od karata. Pitam vas zašto? Odgovor je jednostavan. Dok je tekla para iz javnog izvora sve je bilo med i mleko a kada je pao rejting suverenih obligacija nastali su problemi. Pa, tako bi i moja baba sebi mogla produžavati život. Zašto danas te iste ekonomije ne mogu pokrenuti nikakav rast, ni u privatnom ni u državnom sektoru i to čak uz jake državne plasmane i ogromno kreiranje novca iz državnih štamparija? U pitanju su hiljade milijardi dolara! To nije, za razliku od vašeg, lično već javno iskustvo najrazvijenijih kapitalističkih privreda! Kako je moguće da malena
Препоруке:
1
0
18
четвртак, 04 октобар 2012 05:32
Betelguese je u pravu
@одрживи систем
Kuba ima najbolji zdravstveni sistem i medicinsku službu u celom regionu? Da li zato đšto je razvijala kapitalistički obrazac razvoa tog sektora. Uzmite jedan Izrael sa njegovim javnim konceptima razvoja i uporedite ih sa onima u okolnim arapskim državama. Šta je tu socijalizam a šta kapitalizam? Mogao bih ovako do u beskraj. Ali, ima li smisla dokazivati ono što sam saopštio? Iznesite u tom smislu drukčiju argumentaciju, molim. Samo, lične primere stavite u objektivan kontekst kako bi se dobila šira slika.
Препоруке:
1
0
19
четвртак, 04 октобар 2012 05:37
Betelguese je u pravu
@одржив систем
I na kraju. Šta je sistem Ujedinjenih nacija ako ne program socijalizacije posleratnog sveta? Šta predstavljaju brojni programi pomoći preko instituci kao što su FAO, UNESCO, UNIDO, WHO itd. Pre svega, Svetske banke i MMF-a. Naravno, tokom vremena, uloge dve poslednje institucije su unekoliko izmenjene u skladu sa konzervativnom orijentacijom na unutrašnjem planu politike SAD i jačanja neoliberalističkih tendencija.
Препоруке:
1
0
20
четвртак, 04 октобар 2012 09:49
одрживи систем
@betelgeuze: Импресиониран сам Вашим разложним тоном. Ја јесам закључке извукао на основу својих реалних животних искустава и мржње према бољшевизму/комунизму коју сам наследио и научио од моје класе. Она није била развлашћена у Југославији, али је избегавши у њу, донела своја горка искуства грађанског рата и црвеног терора, и на свој ужас видела како се то све у њој понавља после 1944 г. Моје искуство имају хиљаде, а Ваше гледиште је, очигледно, друкчије (а вероватно и наслеђе) и с њим се слаже већина коментатора. То је Ваше и њихово право. Са добрим делом Ваших аргумената морам да се сложим. Основна разлика међу нама: ја се увек питам (практично): “Шта и како?“ – а Ви (теоретски): “Зашто?“. Ако ми се одговор на “Шта и како?“ допада, онда ме не занима нарочито оно “Зашто?“ – а ако ми се “Шта и како?“ не допада – ја идем тамо где ми је “Шта и како“ боље, па тамо живим и радим. Ако сте у праву – ко зна, можда ћу се и вратити? Мада, искрено речено, сумњам.
Препоруке:
0
1
21
четвртак, 04 октобар 2012 13:28
Бетелгуесе је у праву
@одржив систем
Ono što je ocijalizam do sada pokazao u praksi u velikom delu je rezultat "novih klasa" koje su preplavile ali i davale ritam brzo razvijajućim društvima. I to je nosilo nanos i primitivizma i banalnosti i naivnosti i brutalnosti. I u tom smislu razumem vaša lična iskustva. Ali, kada se diskutuje o društvima u nastajanju i nestajanju onda lična iskustva nužno moraju ući u širi okvir strujanja koja menjaju sudbine milioan ljudi. Sudbina društva se uveliko može razlikovati od sudbine pojedinca. Da, potičem od roditelja siromašnog stanja ali moja loza vodi poreklo od same srpske dinastijenemanjića. Ne znam zbog toga kakv bi zaključak trebalo da izvučem? A o vašem povratku u zemlju šta reći. Bilo bi mi drago kao stručnjaku da se ovde vratite. E, ali te uslove sada diktiraju oni najortodoksniji predstavnici vlasti koji se oslanjaju na koncepte direktno uvezene sa Zapada. Neki ih zovu komunistima. Mislim da je to čista ideološka diverzija i nepojamno podmetanje.
Препоруке:
1
0
22
четвртак, 04 октобар 2012 13:43
Igor (ZG)
90% kapitalističkih država su ne srednje razvijene već siromašne! Onih 5% kapitalističkih država koje su bogate nisu bogate zbog toga što su kapitalističke već zato što su imperijalističke i neokolonijalističke. One su bogate i zato jer su u kolonijalističkoj prošlosti krale drugim narodima širom svijeta njihove resurse. One i danas kradu resurse samo se retorika promijenila - od otvorenog zagovaranja pljačke ista se odvija pod firmom "izvoza demokracije i ljudskih prava" i sl. Kradu se i najdragocjeniji resursi a to su obrazovani ljudi, pa tako siromašne zemlje ostaju bez školovanog kadra koji bi svoje zemlje trebao povući iz siromaštva. Osim toga čak i te bogate kapitalistilke zemlje su jednim dobrim dijelom bogate i zato što su dijelom i socijalističke - one su npr. preko javnog financiranja (uglavnom su to potrebe vojske) došle do tehnologija (mikroelektronika, kompjuteri) koje su im i pomogle da ostanu bogate. Dakle nije to privatni kapital omogućio.
Препоруке:
0
0
23
четвртак, 04 октобар 2012 13:54
Igor (ZG)
Kada uspoređujete dvije različite komponente nekog sistema te sagledavate njihov utjecaj na sistem u cjelini tada sve ostale varijable koje također utječu na sistem moraju biti iste. To se zove princip izolacije. Npr. imate dizelski i benzinski motor. Koji je jači? Netko bi rekao "Pa evo moj dizelski motor od 3000 kubika je jači od susjedovog benzinskog koji ima 1600 kubika. Dakle dizelski motor je jači". Ali to bi bio pogrešan zaključak jer je princip izolacije pogažen! Pri ovoj usporedbi dvije komponente (dizel i benzin) i njihovom utjecaju na sistem (motor) jedna varijabla nije bila ista - kubikaža motora. Tek kada je kubikaža motora (i možda još neke druge važne varijable) ista tek onda možete uspoređivati dizel sa benzinom i doći do ispravnog zaključka da je zapravo benzinski motor mnogo jači. Na sličan način treba uspoređivati kapitalizam sa socijalizmom (ili komunizmom) - dakle sve ostale varijable (resursi, znanje/tehnologija, postotak obrazovanog stanovniš) moraju biti iste!
Препоруке:
0
0
24
четвртак, 04 октобар 2012 14:08
Igor (ZG)
A kada to imamo na umu onda nikome pametnom ne može pasti na um ideja da uspoređuje npr. bogatstvo Amerike sa bogatstvom Sj. Koreje i da zaključi da je kapitalizam dobar a socijalizam loš. Takva usporedba bi dovela do neispravnog zaključka na isti onaj način na koji je onaj iz posta gore pogrešno zaključio da je dizelski motor jači od benzinskog (pogreška zbog narušavanja principa izolacije varijabli). Amerika uživa jeftin pristup nafti (koja pokreće industriju) pljačkajući i otimajući (npr. Saudijsku Arabiju doslovno drži pod kontrolom od Drugog svjetskog rata). Ista stvar je sa resursima Latinske Amerike kojima Amerika ima privilegiran pristup. A što je sa znanjem/tehnologijom? Pa istu je Amerika dobila koristeći socijalizam (dakle javno financiranje funadementalnih istraživanja) ili faktički otimajući školovan kadar širom svijeta. To nije bilo omogućeno Sj. Koreji. Dakle dvije važne varijable (resursi, znanje/tehnologija) nisu bile iste pa zaključak o prednosti kapitalizma ne valja
Препоруке:
0
0
25
четвртак, 04 октобар 2012 14:21
Igor (ZG)
Da bi se kapitalizam mogao uspoređivati sa socijalizmom sve druge važne varijable (npr. dostupnost resursa, znanje/tehnologija, postotak visokoobrazovanog stanovništva...) moraju biti iste! Dakle vi bi praktički morali uzeti jedan te isti prostor (jednu te istu državu) onda uzeti prvu komponentu, kapitalizam, izmjeriti output sistema (bogatstvo), onda na istom sistemu (tj. istoj državi) zamijeniti kapitalizam sa socijalizmom te opet izmjeriti output sistema. Takvom virtualnom eksperimentu se najbolje približila stvarnost istočne Europe jer se upravo tamo nalaze zemlje koje su probale i jedan i drugi sistem. Hajmo usporediti naše jugoslavenske zemlje: kolika je dostupnost školovanju, stanovanju, zdravstvu, zaposlenju nekada i sada? Koliki je industrijski i poljoprivredni output nekada i sada? Koliki je vanji dug nekada i sada? Pa i slijepci danas vide da je socijalizam superiorniji od kapitalizma!
.jpg)
П.С. Пиши ЋИРИЛИЦОМ, ЈЕДИНИМ српским писмом! Купуј СРПСКО!
Pričaj mi priču...
Kakvu glupost ste odvalili. Kažete da nije bilo u socijalizmu inovacija. Da li ste vi čuli šta se radilo na beogradskom mašinskom fakultetu? Ko je profesor Koruga? Imate li uopšte pojma ko je bio Rajko Tomović i čime se bavio? Jeste li čuli za jednog Mihajla Vukobratovića i ono čime se bavio? Šta su radili jedan Pupin i Ivo Lola Ribar a tek Prva petoletka. Imate li vi nešto u glavi kada ovako nešto tvrdite?
Zašto ste toliko cinični? Za Prvu petoletku kažete da je poznata u lokalu. Pa, čoveče, radili su sisteme i agregate za Boeing. Da li smatrate da bih ovde trebalo celu galeriju patenata domaćih pronalazača i inovatara da izlžem kako bi zadovoljio vaše neznanje i malicioznost. O ličnostima koje pomenuh, budući da ste jedva čuli za njih mogu samo reći da su školovani u socijalizmu. A šta reći o dostignućima iz medicine. Pa tu smo u naznačenom periodu bili u svetskom vrhu. Šta reći o našim sistemima naoružanja. Da li smatrate da smo i tu bili neinventivni. Čuli ste, na primer, za tenk, T-84. Ne znam šta ćete reći ako pomenem jednu Vinču. Sa kim nas vi to upoređujete? Sa najnaprednijim zemljama Zapada koje su bile tako monetarno darežljive da danas tome plaćaju ceh istorijskog zaostajanja i stagnacije. Jugoslavija u socijalizmu to sebi nije mogla dozvoliti iz poznatih okolnosti. ne pada vam na pamet kako smo stradali u ratu, da je zemlju trebalo stavljati na noge.
Govorite o kapitalizmu i zemljama sa takvim ustrojstvom. Pa nisu u njemu živele samo zemlje kao nemačka, Holandija, Ftancuska etc. pre svega to je ideološko-politički blok u kome je dominirao koncet državnog kapitalizma pa o nekom izvornom kapitalizmu jedva može biti reči. Tamo gde je takav sistem postojao, e, o tome se ne izjašnjavate. A, valjda bi takvo poređenje bilo umesnije. Na primer, sa jednom Argentinom, ili jednom Kolumbijom, ili jednim Meksikom etc. Zašto ne pravite takva poređenja? Pričate o komunističkim krokodilima. Pa ti isti krokodili u SSSR-u lansirali su prvog čoveka u kosmos. Čudno, zar ne? Gledamo danas na Zapadu dokle su doveli kapitalistički krokodili svoje ekonomije, ako vi o tome uopšte i možete nešto suvislo saopštiti. Sumnjam, jer vaša interpretacija zadate teme ne upućuje na takvu sposobnost.
Vi, gospodine, izgleda, mešate mnogo stvari. Iznosite svoja lična iskustva pa ih potom razvijate u opštu postavku. Ne sporim vaša lična iskustva. samo ona se mogu objektivno razumeti jedino sa gledišta uslova i okolnosti pod kojima ste ih stekli. A o tome ni reči. Evo kako to izgleda. Vi ste školovani u jednom sistemu koji se razvijao u zemlji sa relativno brzim tempom rrzvoja/šezdesete godine prošlog veka/. Znate kakva nam je osnova bila i u kakvim smo okolnostima dizali zemlju, nije potrebno ovde ponavljati. Tek u tom okviru možete sagledati i vaš lični utisak. Socijalizam nije, dakako, teorijski koncept koji naleže na golu pozadinu. A što se tiče zapada mora se prvo definisati šta je to. Kapitalizam koji se posle Drugog svetskog rata odvijao u tzv. razvijenim zemljama umnogome duguje okolnostima nastalim posle rata. Znate, svakako, da su tada, posle Velike depresije, u nogima od tih zemalja primenjivane socijalističke metode u vidu državnih planova razvoja.
Uzmite primere Francuske, Italije, Holandije ali, pre svega, SAD. Ključne privredne grane pretrpele su suštinske promene u odnosu na prethodni period slobodnog liberalnog kapitalizma koji je srušen u velikom ratu pod sopstvenim protivrečnostima. Mislim i na bukvalne planove razvoja vremenski određene kao u SSSR-u/Fr., Hol. itd/ Njima su položeni temelji za kasniji razvoj. Kako je građena Nemačka, svi znamo. Obnovljena ali ipk nerazrušena američka ekonomija je snažno dotirana monetarnim infuzijama. Napravljen je veliki državni dug kome se ovih dana plaća vrlo visoka cena i pitanje je koliko će se još izdržati pod teretom postojećih obaveza. Apsolutno planski a to znači bez osnovnih ekonomskih parametara/bez realnih cena i troškova/ je razvijan vojno-industrijski kompleks od čijih derivata su nastali mnogi novi industrijski proizvodi/od sistema za hlađenje frižideri itd/. Brojni univerziteti u Americi/programi/ finansirani su čistim državnim parama tj. socijalističkim
metodima. U međuvremenu je na monstruozan način multiplikovana državna birokratija koja sve praktično reguliše. Bez toga SAD nikada ne bi mogle tako snažno da zakorače u nova doba. O kakvom vi kapitalizmu, molim vas, onda pišete? Zašto ne pišete o zemljama sa ruba tzv. kapitalizma? Grčkoj, Portugalu, Španiji, latinoameričkim ekonomijama ili afričkim pa i azijskim, sem Japana i Južne koreje koje su poluokupirane zemlje. Šta je sa jednim meksikom. Kako se tamo brzo razvijao kapitalizam? Uporedit njih sa socijalističkom Jugoslavijom pa će slika izgledati unekoliko drugačija. Pišite o sistemu zdravstvene zaštite stvorenom u Jugoslaviji posle rata. Na bazi toga je podignuta industrijska armija rada u našoj zemlji. Reći ćete sve se to srušilo samo od sebe. Da, uz svesrdnu pomoć sa strane. Protiv ove zemlje kao i protiv SSR-a se vodio ideološki rat potpomagan tim jakim finansijskim injekcijama o kojima ćutite. Da li je to taj uspešni kapitalizam?
Čijim novcem i kapitalom su stvorene te moćne klinike u razvijenim zapadnim zemljama ako ne iz državnog izvora i uglavnom na programima pomoći u okviru vojnostrateških planova razvoja. Malo je tu bilo privatne inicijative jer se radilo o velikom, krupnom investiranju. To su morale podržavati velike banke i moćan finansijski sistem. Vidimo danas šta se desilo sa njim? Ti sistemi se obrušavaju kao kule od karata. Pitam vas zašto? Odgovor je jednostavan. Dok je tekla para iz javnog izvora sve je bilo med i mleko a kada je pao rejting suverenih obligacija nastali su problemi. Pa, tako bi i moja baba sebi mogla produžavati život. Zašto danas te iste ekonomije ne mogu pokrenuti nikakav rast, ni u privatnom ni u državnom sektoru i to čak uz jake državne plasmane i ogromno kreiranje novca iz državnih štamparija? U pitanju su hiljade milijardi dolara! To nije, za razliku od vašeg, lično već javno iskustvo najrazvijenijih kapitalističkih privreda! Kako je moguće da malena
Kuba ima najbolji zdravstveni sistem i medicinsku službu u celom regionu? Da li zato đšto je razvijala kapitalistički obrazac razvoa tog sektora. Uzmite jedan Izrael sa njegovim javnim konceptima razvoja i uporedite ih sa onima u okolnim arapskim državama. Šta je tu socijalizam a šta kapitalizam? Mogao bih ovako do u beskraj. Ali, ima li smisla dokazivati ono što sam saopštio? Iznesite u tom smislu drukčiju argumentaciju, molim. Samo, lične primere stavite u objektivan kontekst kako bi se dobila šira slika.
I na kraju. Šta je sistem Ujedinjenih nacija ako ne program socijalizacije posleratnog sveta? Šta predstavljaju brojni programi pomoći preko instituci kao što su FAO, UNESCO, UNIDO, WHO itd. Pre svega, Svetske banke i MMF-a. Naravno, tokom vremena, uloge dve poslednje institucije su unekoliko izmenjene u skladu sa konzervativnom orijentacijom na unutrašnjem planu politike SAD i jačanja neoliberalističkih tendencija.
Ono što je ocijalizam do sada pokazao u praksi u velikom delu je rezultat "novih klasa" koje su preplavile ali i davale ritam brzo razvijajućim društvima. I to je nosilo nanos i primitivizma i banalnosti i naivnosti i brutalnosti. I u tom smislu razumem vaša lična iskustva. Ali, kada se diskutuje o društvima u nastajanju i nestajanju onda lična iskustva nužno moraju ući u širi okvir strujanja koja menjaju sudbine milioan ljudi. Sudbina društva se uveliko može razlikovati od sudbine pojedinca. Da, potičem od roditelja siromašnog stanja ali moja loza vodi poreklo od same srpske dinastijenemanjića. Ne znam zbog toga kakv bi zaključak trebalo da izvučem? A o vašem povratku u zemlju šta reći. Bilo bi mi drago kao stručnjaku da se ovde vratite. E, ali te uslove sada diktiraju oni najortodoksniji predstavnici vlasti koji se oslanjaju na koncepte direktno uvezene sa Zapada. Neki ih zovu komunistima. Mislim da je to čista ideološka diverzija i nepojamno podmetanje.