Zaista je pohvalno da šefovi država na sednicama UN govore jezikom svojih zemalja, i u tom smislu se slažem sa g. Zbiljićem. Ali – u zaključku se g. Zbiljiću potkrao srbo-jugoslovenski eufemizam: „Zato, još jednom, podrška i pohvala aktuelnom predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću što je govorio našim jezikom za govornicom Ujedinjenih nacija...“. Taj eufemizam “našjezik“ / “naški“ su skoro isključivo koristili jugoslovenizirani Srbi – samo da bi izbegli (po njihovom osećanju) konfrontirajući termin “srpski jezik“ – i tako se to duboookoo ukorenilo i nikako da se iskoreni...

Govori srpski,
da te ceo svet razume

Kao prvo pozdravljam vraćanje srpskog jezika u međunarodnoj javnosti.

Drugo, osuđujem komentar paje patka zbog njegove tvrdnje o tome gde se sreće izraz naš jezik. "Naš jezik" je uobičajen i u Hrvatskoj, i u Italiji (Moliški Hrvati), Sloveniji, itd.

Osuditi nečiji ustaljeni jezik je dovoljno loše samo po sebi. Nema ničeg goreg i odvratnijeg od toga da se osuđuje uobičajeni govora zbog senilnog stepena gluposti ili zatucanosti, a pod okriljem pseudo-patriotskog prosvetljenja. Paja patak je bar u ovom slučaju ono što se naziva agenat-provokator.

Ovo je na nivou pseudo-islamista Al Kaede na platnom spisku CIA.

Ovaj poziv na kulturni genocid sa praljudskom pameću čini medveđu uslugu Srbima i Srbiji.

Pozdravlja upotrebu Srpskog u UN , i sam sam bila prijatno iznenadjna kad sam cula nas jezik za govornicom UN . Ranije glumatanje i dodvoravanje je bilo degutantno i govorilo u prilog onoga sto se u tekstu naglasava : rad iskazivanja ucenosti zaboravise da je u UN pozeljno govoriti na jeziku naroda koji predstavljas i u cije ime se obracas ostalim predstavnicima Sveta .Govoriti engleski ne znaci biti SVET .

UN sastanci su vrlo skupi i sigurno ne bi trebalo da služe uživanju u melodici mnogih jezika.

Kome je do tega, neka uzme jeziočki tečaj pa raspali.

Ako si jedva dočekao sastanak UN kao priliku da se približiš drugima i prikažeš svoju sranu stvari, onda je iracionalno insistirati na svom jeziku iz čistog inata.

Ne može i jare i pare. I da se približiš ljudima što je moguće više i da insistiraš na svom lokalnom jeziku.

Dobro, Nikolić je sigurno efektivniji na srpskom koji se onda prevodi ali da dobro vlada engleskim, to bi bila druga stvar.

Nije svejedno da li između tebe i publike stoji prevodilac ili imaš direktan kontakt.

Ovo je odličan pokazatelj stravične krize u kojoj se srpski narod nalazi. Pazite, Predsednik Srbije progovorio srpskim jezikom i to je razlog za salvu neumerenih pohvala, pa se čak i članci na tu temu pišu. Govoriti engleski u UN - to nije nikakva izdaja. Ali ne preduzeti ništa konkretno za zaštitu svog naroda (osim praznih priča) - a to je zaštitni znak naprednjaka - izdaja je prvoga reda. Ni jedan jedini potez u korist srpskog naroda nisu povukli od kada su vlast.

@Ivan K.: “…Paja patak je bar u ovom slučaju ono što se naziva agenat-provokator. Ovo je na nivou pseudo-islamista Al Kaede na platnom spisku CIA. Ovaj poziv na kulturni genocid sa praljudskom pameću čini medveđu uslugu Srbima i Srbiji…”. Ja sam samo istakao da je u vremenu Jugoslavije, među mnogim pojugoslovenjenim Srbima vladalo ustezanje/strah da srpski jezik zovu srpskim, pa su umesto toga upotrebljavali eufemizam “naš jezik“, ili “naški“, i da je došlo vreme da se to napusti. Navedene optužbe @Ivana K. na račun sirotog @paje patka ("na nivou pseudo-islamista Al Kaede... na platnom spisku CIA... ovaj poziv na kulturni genocid sa praljudskom pameću...") su toliko besmislene, da skoro dolazim u iskušenje da mu preporučim da prebroji svoje koze. Plašim se da, ipak, nisu sasvim na broju.

@Brane2. Brane, a što Vi ne pitate za račun UN pa im ne pošaljete neki $ za troškove.

P.S.
To smo mi izmislili da treba pričati na tom engleskom. Postoji prevodilac, a to je čovek koji je plaćen za to što radi. To što je Tadić radio to nema veze. To se tako ne radi.

""S.J.

Brane2 je stvarno pokondirena tikva. Otiš`o Martin u Beč... On bogatstvo jezika gleda kroz službenu komunikaciju. Nije to ~~Brane tako. To je kad posle sastanka dođeš na moldavsko vino, da ti ne treba prevodilica(hahaha).

""ipak.
Ipak, evo ti kec, mada vidim da si moj-a(dobro dva minus sa tačkom u gornjem desnom uglu).

Taj Indijanac o kome pričate je Predsednik suverene zemlje Indijanije i on sa sobom u ekipi ima prevodioca. Prevodilica je plaćena da radi.

A zašto ja ? Meni UN nije potreban kao recimo Srbiji. Ja nisam izgubio Kosovo.

Osim toga, većinu troškova UN plaćaju, koliko znam, Ameri.



Radi se o tome šta je bolje, a ne šta treba ili ne.
Srbija je uložila mnogo rada i novca u to ( onih nekoliko miliona samo u jeremćeve troškove !) i ne bi smelo da joj bude svejedno, kakav je konačan rezultat.

Sve što povećava šanse za uspeh je dobrodošlo i obratno.

A trošenje velikih para, da bi došao na svetsku govornicu a onda insistiranje na lokalnom jeziku bar meni nije racionalno - osim iz praktičnih razloga.

@MR:



Za ostalo ne znam, ali tu je bio u pravu. Izbegavam ulogu ovce.

@ Dule
Nisam siguran, ali sam sa više mesta čuo da se zvanični razgovori moraju voditi preko prevodilaca. Bez obzira na to što naš pregovarač govori taj jezik savršeno dobro, na nivou prevodioca.
Kao što, na primer, postoje ovlašćeni sudski tumači, koji imaju pečat da overe prevod. Možeš ti živeti u Nemačkoj četrdeset godina, znati odlično jezik, dokumente za penziju ne možeš ti da prevedeš, ne priznaju se.

A sad ce Tadic svima da nam se izvini sto je govorio stranskim (i to dusmanskim) jezikom u UN.

Velika zabluda ne samo autoira teksta. Niko tamo nije ni čuo srpski jezik, jer su svi koje je zanimalo šta predsednik Srbije govori na svom maternjem jeziku, koji ne razumeju, stavili slušalice na uši. To što su gledaoci direktnog TV prenosa u Srbiji čuli da naš predsednik govori u UN srpskim, naravno, nekima godi, a nekima pokazuje da ipak ne treba govoriti "srpski da te ceo svet razume", već da je to engleski jezik kojim većina u UN govori ili razume. To što naš predsednik ne zna ni jedan svetski jezik je stvar njegovog obrazovanja,a ne poštoivanja maternjeg jezika, bez obzira na master diplomu.

To što je g. Nikolić govorio na srpskom jeziku nije izraz patriotizma, uvažavanja sopstvene nacije i td. To je njegovo pravo i tu nema nikakve zamerke, ali mu se to ne može pripisati kao nešto čime i on i mi treba da se ponosimo.Da zna engleski, g. Nikolić bi sigurno govorio na tom jeziku. Priznali mi to ili ne, znanje engleskog jezika je jedno veliko, ogromno ,,plus'' za predsednika bilo koje države. I da je govorio na tečnom engleskom, auditorijum bi sigurno imao pozitivnije mišljenje o govorniku a i zemlji koju predstavlja. Autor nije u pravu kada od činjenice da je Nikolić govorio na srpskom jeziku donosi neadekvatan zaključak. Još uvek mislimo da se oko Srbije vrti ceo svet.

Engleski znaju i babe na pijaci. A Toma Nikolić, predsednik Srbije? Ne tražite izgovor tamo gde ga nema. Vaš zaključak je krajnje pogrešan, primeren shvatanju da su Srbi ponosan i ,,nebeski narod''što nas je veoma mnogo koštalo. Ponos i patriotizam se izražavaju na drugačije načine od onih koje Vi nudite.

Putin tamo govori ruski jer ne zna tecno engleski. Osim toga, ruski je jedan od nekoliko svetskih jezika koji se priznaju u medjunarodnoj komunikaciji. Koliko mi je poznato, srpski to nije.A da li vam je poznato da je Putin u nemacckom parlamentu citao svoj govor na nemackom? Po vasem misljenju i misljenju Belog Orla, on se ponizio pred Nemcima? Besmisleno je pravdati nesto sto se pravdati ne moze.

@ Robespijer
nemoj tako o srBskom velikanu..od tog zaštitnika ćirilice sam naučio da je ćirilicu izmislio Ćirilo

"PREMA mišljenju Zbiljića, ukoliko bi u srpski pravopis bila ubačena latinica, po toj logici u njemu bi trebalo da se nađe i azbuka iz “crnogorskog jezika, s mekim Š i mekim Ž”.
- A to bi u stvarnosti i u evropskoj lingvistici bio primer politikantskog i riplijevskog, a ne lingvističkog ponašanja - smatra Zbiljić"

@ brm

Imam sasvim neutralno mišljenje o g. Zbiljiću. Šta više, u mnogim stvarima se i ne slažem sa njim. Aludirao sam na organizaciju koju vodi. Ništa više.

Ponos se kod vas izražava nikako, ili krišom - možda u toaletu. To vam je, u prevodu, jednako odsustvu ponosa.

A ponos nije gordost, niti šovinizam, već bitan deo jednog zdravog ljudskog bića, lišenog komleksa, kao i perverznih i primitivnih shvatanja 'naših' SKOJ-evaca, i ostale im družine.

Takva shvatanja su razlog što su naši roditelji u školama više znali o antičkoj Grčkoj, nego istoriji sopstvenog naroda. Kako drugačije bi i bilo - svetski ljudi! EUropejci! Gde da oni uče o tamo nekom Rastku - gle, i ime mu čudno zvuči!

Kao što rekoh, sa vama je diskusija nemoguća, jer svaki vid komunikacije zahteva slaganje na nekom nivou. Moramo se slagati po pitanju značenja reči (ako kažem 'da', morate zmati da to značo da - inače komunikacije nema), i barem osnovnih ljudskih vrednosti. E, sad, problem reči možemo prevazići, ali odsustvo moralnih vrednosti, nikako. To dolazi iz dubine, i gde nedostaje, 'diskusija' o finesama pravilnog ponašanja, čiji oslonac je ponajviše u moralu, je nemoguća

""SJ.
Na sam pomislio da pričate meni, i ote mi se minus-izvinite.

Tako je. Sa njima ustvari razgovora nema i svi MI to manje više znamo. Ovo koji ne znaju pokušavaju neke kombinacije od odlaska na more gde dobijaju batine pa dalje.

Odgovor francuskog akademika Žana
Ditura (Jean Gwenaël Dutourd - 14 Januar 1920 – 17 Januar 2011) SANU.

„Gospodo,

Zahvaljujem Vam se na vašem pismu od 1.novembra o.g. Ja ga nisam čitao, jer je napisano na engleskom ili američkom jeziku. Kao general Degol, koji je bio moj mentor u domenu politike, i ja odbijam da razumem taj hegemonistički jezik čija opšta upotreba može da učini da evropske nacije izgube svoju dušu.

Moram da Vam priznam da se čudim da Srbija, koja je imala dovoljno razloga da se požali na SAD ovih poslednjih godina,nije sebi nametnula obavezu da odbije njihovu jezičku kolonizaciju
.
Koliko god bih bio srećan da sam primio od Vas pismo napisano na Vašem lepom srpskom jeziku, toliko sam bio razočaran što ste mi se obratili na jeziku trgovaca i reklamnih agenata.

Sa svim mojim žaljenjem, ja Vas, Gospodo, pozdravljam.“

Odgovor Žana Ditura, člana Francuske akademije nauka, na pismo Srpske akademije nauka koja ga obaveštava o njegivim izboru za člana SANU.

Onima koji u ovim komntarima nisu shvatili ulogu i značaj svoga jezika i pisma, nego misle da je učevno i korisno davati prednost stranom jeziku -- preporučujem da nađu prevedenu knjigu Luja Žana Kalvea "Lingvistika i kolonijalizam", Bigz, Beograd, 1981. Tu će naučiti kako se preko tuđeg jezika čovek odnarođuje i potčinjava tuđoj kolonizaciji.
Lako je Amerikancima koji imaju "atomsku bombu". Oni mogu da opstanu i na engleskom jeziku. Srbi bez svog jezika i pisma ništa su.
A što se tiče brojnosti tuđih jezika, to mi nije nikakav argument da ne koristimo svuda svoj jezik. A prevođenje će biti uskoro stvar pritiska na jedno dugmence. Ako već i danas nije tako. Da nas nisu ubijali i prepolovljavali zločinima nad nama samo u dva poslednja svetska rata i da nije bilo asimilacije Srba, nas bi danas bilo više od 20 miliona. Ja posle tolikih genocida nad Srbima i tako čestih bombardovanja Srbije ne uvažavam mnoštvo govornika tih jezika naroda koji su nas ubijali. To nije ponos, nego pravda i moral.

Reći ću nešto šokantno: Znanje stranog jezika, u ovom slučaju engleskog, ne znači NIŠTA. Tu mora da postoji dobra volja kao i simpatije prema narodu i njegovoj kulturi. Ako toga nema, možete da plačete, da kukate i da govorite šta hoćete na bilo kojem jeziku sveta. Ako oni drugi imaju svoju politiku, svoju ideologiju i određene namere, onda vas neće ni slušati. To naročito važi za zemlje u kojima medije vladaju i gde su one narodu oprale mozak. Druga je stvar kad se radi o prijatenjima kao npr. o Rusima i Kinezima. E, tu je znanje njihovog jezika jedno plus. Ja govorim dobro nemački, u svoje vreme sam ga čak i predavao nemačkoj deci. Imao sam dosta Nemaca prijatelja. Sad nemam više ni jednog jedinog. Svi su se okrenuli protiv nas.

Poštovani g. Zbiljiću,

nažalost, pogrešno ste me shvatili. Kao što rekoh, aludirao sam na organizaciju koju vodite - ''Ćirilica''. U tom smislu, rekao sam, da bi se postideli oni koji brane Vašu borbu za srpski jezik, pišući latinicom, kada bi znali da vodite pomenuto udruženje. Ništa više od toga. Šta ste Vi privatno, šta volite, a šta ne volite, nije predmet moga interesovanja. Za Vašu neargumentovanu opasku, da meni nešto nedostaje, očekujem izvinjenje. Valjda se sagovornik najpre pita, šta je hteo da kaže, a nakon toga se ide sa opaskama.

S poštovanjem,
Robespijer

Poštovanom Aleksandru odgovor:

Šta je "državni jezik"? To je opisan naziv za jedan jezik u svakoj državi koji je po službenosti bez izuzetka na celoj teritoriji svake države. U Srbiji po Članu 10. Srpski je u startu uvek "državni jezik" jer država, tj. državni organi na njemu vode poslove. Ostali jezici manjina u službenoj su upotrebi pod određenim zakonskim uslovima i po međunarodnim propisima. Tako je engleski jezik, na primer, službeni i istovremeno opisno "državni jezik" i Engleskoj i SAD-u, ali i drugde, Francuski jezik je službeni i "državni jezik" u Francuskoj, nemački u Nemačkoj i sl. Ako pregledate zakone o službenoj upotrebi jezika i pisma u raznim državama,naći ćete da se u nekima od njih pojedini jezici baš tako i određuju, kao "državni jezici". Upišite u gugl Zakon o državnom jeziku, pa će Vam se otvoriti o tom zakonu u Rusiji, na primer, zatim, u Sloveniji, Češkoj i još gde. Dakle, opisno se koristi naziv "državni jezik", a negde se i u zakonima određuje tako određuje.

Zadovoljstvo mi je da kažem da mi se dopada kako je ovo pitanje shvatio Beli Orao. Slično tome i ja na to sve u vezi s govorom naših predsednika u UN gledam. A predsednika ovde posmatram kao čoveka koji tu funkciju obavlja, a ne kao ličnost. U ovom slučaju uopšte me nije zanimalo kako glasi ime predsednika, nego da li predstavlja svoju zemlju na svom jeziku ili na tuđem. Jer, ponižavanje svake vrste nije prihvatljivo, a ponižavanje na tuđem jeziku i pismu posebno. To može da razume svako ko je iole upućen u značahj jezika i pisma, pogotovo za malobrojne narode kakav smo mi.

U zavisnosti od dnevnog reda zasedanja, tema, eksperti,stalni diplomati svih stalnih članica u misijama pri OUN, nastavljaju da rade, odnosno donose ili ne donose razne odluke (na svim zasedanjim se npr. raspravlja o promeni nekih članova Povelje), o mnogim svetskim problemima iz svih oblasti.Da li je moguće da neko misli, ili zahteva da predstavnici svih zemalja govore svojim, maternjim jezikom. Broj jezika u svetu (izvor UNESCO)se kreće oko 6.700. Trideset svetskih jezika govori 60 posto planete.U Srbiji se govori 30 različitih jezika. U Rusiji oko 200 jezika. Evropi preti da nestane oko 80 jezika. Osnovni problem je što ostaju bez pisma koje može biti informatički obrađeno. Sve pisanije, priče, osvrte, trebalo bi usmeriti na suštinski problem, a on je:velika je opasnost da nestane srpski jezik i ćirilica. Tu svi moramo da se angažujemo.Statistika po školama je tragična.Trideset posto đaka meša ćirilicu i latinicu. Nema lektora u masmedijima.U Srbiji 60 posto građana ne čita ništa, itd, it.

2. DEO

Ali sve to, što je čista istina što kaže Seratlić, ne može da pomuti značaj činjenice da se u Ujedinjenim nacijama čuje i srpski jezik.

Svi veliki (brojčano veliki) narodi čuvaju svoj jezik i pismo kao oči u glavi, a mali pametni narodi čuvaju ga i kao oči i kao uši. Jer mali se narodi preko kolonizacije tuđih jezika i pisama najteže okupiraju i takvoj okupaciji obično nema kraja.
Zato je bilo i biće uvek važno da naši predsednici (ma kako se zvali) uvek u svetu koriste svoj jezik. Prevodioci su ti koji imaju svoje zadatke i obaveze da prevedu ono šta kaže bilo koji predsednik na bilo kom jeziku i praviti se mudar i veliki znalac, pa svoj jezik i pismo ponižavati i izostavljati -- ne vodi ničemu dobom. Nije nimalo ključno da naš predsednik bude (ma kako se zvao) poliglota koji će u inostranstvu zaboravljati koju zemlju i čiji jezik predstavlja,pa da govori tuđim jezikom. Od predsednika se ne traži da bude akademik u lingvistici, nego da govori našim jezikom.

GOSPODIN K. K. SERATLIĆ S POTPUNIM PRAVOM I PRAVIM RAZLOGOM ISTIČE OPASNOST OD NESTAJANjA SRPSKOG JEZIKA I ĆIRILICE I ISTIČE DA DECA U ŠKOLI MEŠAJU LATINICU I ĆIRILICU!

To su dva vrlo ozbiljna pitanja. nestajanje malih jezika se i događa onda kada nešto, kao moda, uđe u ponašanje malih (po broju) naroda.Kod našeg sveta je takođe ušlo u modu da je bolje sve što je strano i tuđe. Tako nam je i bolji strani jezik, Pogotovo ako je to jezik vojno i ekonomski moćne zemlje (a vrlo često su vojno moćni i ekonomski, istovremeno, moćni, mada te dve moći ne treba izjednačavati. Ali, sila je sila, pa "otima zemlju i gradove". To je bilo otkad je veka i sveta. Otimačka filozofija moćnog je snažna. Ali je uvek bilo "al tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija". Poznato je i ono da pravda najbolje čuva svaku državu, e ne sila, jer ima i ono narodno: "Svaka sila za zamena".

3. DEO

Srbima se dogodila jugoslovenska ideja i ideologija komunizma koja je u svojoj suštini bila otvoreno antisrpska. To je bila opasna ideologija za srpska narod, koja ga je mlela evo već blizu sto godina. I uopšte nije čudno što su prvi na udaru bili srpski jezik i srpsko pismo. Jugoslovensko-komunistička ideologija je uradila sa srpskim jezikom najopasniju moguću stvar. Ta ideologija je s kvazilingvistima serbokroatistima radila tako da je srpski narod potpao pod stogodišnje oduzimanje suvereniteta srpskog naroda na ime svoga jezika (srpski jezik je postao srpskohrvatski)i na zatiranje, odnosno zamenu srpske ćirilice pismom katoličkih govornika srpskog jezika (Srbi katolici i Hrvati), srpsko pismo (ćirilica) potcenjivano je i nasuilno izgonjeno iz srpskog jezika i srpskog naroda naročito posle Novfosadskog dogovora (1954) koji je doneo malo uvijenu odluku o zamenjivanju srpske azbvuke i počelo je nasilno zatiranje ćirilice i u Srbiji.

5. DEO

I uopšte nije čudno što danas mnoga deca, ali i odrasli, više ne znaju ćirilicu i postali su latiničari. To se nimalo slučajno nije radilo i samo Srbima dogodilo. Da je slučajno, neki bi drugi narod u našoj okolini napustio svoje i prešao na tuđe pismo.
Udruženje "Ćirilicu" osnovali smo da pokuša da u narod vrati osećaj za svoj jezik i svoje pismo, za nenadoknadiv značaj jezika i pismo za očuvanje i napredak svakog naroda, za njegovu slobodu, za kulturološko, naučno i svako drugo uzdizanje. Srpski jezik i pismo su bili od velikog odbrambenog značaja Srbima u hiljadugodišnjoj istoriji. I čak ni za vreme turskog ropstva srpski narod nije ovoliko bio oslabio u shvatanju kolika je vrednost svoga jezika i pisma. U jugoslaviji,međutim,narodni osećaj za svoj jezik i svoje pismo je ubijan smišljeno, pismo je zamenjivano, a jeziku srpskom je izgubljeno suvereno ime.

Dragoljub Zbiljić je naš poznati branitelj srpskog jezika i srpskog pisma ćirilice. Kao takav zaslužuje svu podršku i sve pohvale. Nadam se da će se njegovi članci i ubuduće pojavljivati na stranicama izvrsnog internetskog portala NSPM.