Odlično poentiranje nove vlade.

Završio je nižu gimnaziju u Novom Pazaru a kasnije je bio sudski pisar u Vučitrnu. Završio je tursku vojnu akademiju u Bitolju, istu onu koju je završio i Mustafa Kemal Ataturk, i nakon završetka dobio čin kapetana. Posle Prvog balkanskog rata i nekon što je srpska vojska oslobodila Novi Pazar, pobegao je u Tursku.

Godine 1920. vratio se u Novi Pazar gde je, zajedno sa Ferhat-beg Dragom, osnovao DŽemijet-el-islami — muslimansko-albansku islamističku i iredentističku stranku. Stranka je bila aktivna na geografskom prostoru Makedonije, Kosova i Metohije i Raške. Ovoj muslimansko-albanskoj partiji je 1924. godine zabranjen rad zbog njenog programa. Stranka je otvoreno radila na stvaranju Velike Albanije i ujedinjenju albanskih i raških muslimana.

Danas je među Bošnjacima u Raškoj oblasti Srbije o njemu podeljeno mišljenje. Za neke je heroj, a za neke druge je ratni zločinac. Zvanično u Republici Srbiji, Aćif (Bljuta) Hadžiahmetović od 1945. godine ima status ratnog zločinca.

Na utakmici između fudbalskih klubova Novi Pazar i Crvene zvezde u oktobru 2009. godine jedan od transparenata u gledalištu nosio je natpis „Stadion Aćif Efendija“.

04. avgusta 2012. godine bošnjačke vlasti u Novom Pazaru postavile su spomen ploču sa imenom Aćif efendije. Svečanosti je prisustvovao i Sulejman Ugljanin, potpredsednik bez porfelja u vladi Ivice Dačića.

Gvozdeni krst (nem. Eisernes Kreuz) je nemačko vojno odlikovanje koje je ustanovio kralj Fridrih Vilhelm III od Pruske i koje je prvi put dodeljeno 10. marta 1813. godine Gvozdeni krst se dodeljivao samo tokom rata i u različitim stepenima u zavisnosti od visine čina vojnog lica. Pored Napoleonovih ratova, Gvozdeni krst je dodeljivan i tokom Francusko-Pruskog rata kao i tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Poslednji put je dodeljen u maju 1945. god.

Gvozdeni krst se najčešće povezuje sa odlikovanjima nacističke nemačke. Ipak, on ostaje moćan vojni simbol u nemačkoj kulturi zbog čega je ponovo preuzet od strane vojske nekadašnje zapadne nemačke (Bundesvera) 1955. god.
Gvozdeni krst (crni četvorokraki krst sa belom ivicom, sa kracima koji se šire prema krajevima, slično kao kod Malteškog krsta) je dizajnirao nemački arhitekta Karl Fridrih Šinkel po ugledu na amblem Tevtonskih vitezova iz 14. veka koji je takođe bio simbol i Fridriha Velikog.

Tako je Rasime, udari po svojima, mozda i predsjednik Srbije postanes.

To ti je kad ne znaš ni ko si, ni odakle si. Tako i samozvani Bošnjaci. Jedno vreme su bili Srbi, pa hrvatsko cvijeće, pa muslimani, pa Muslimani, sad su Bošnjaci. Šta je sledeće?
Vratiti se veri pradedova! Prestanite da budete srpski izdajnici!
Inače sam iz Kosovske Mitrovice, i imam jednu susetkinju, muslimanka je. I ja je pre neki dan oslovih sa: Srpkinjo! Ona me pogleda čudno i reče kako nije Srpkinja no muslimanka! I onda sam počeo da joj objašnjavam kako je Islam došao na Balkan i tako dalje.
Iz svega toga sam zaključio da su samozvani Bošnjaci u stvari izuzetno neobrazovani ŽESTOKO, to je jedini razlog zašto negiraju svoje srpsko poreklo.

Kada je kvadriga (četvoropreg) boginje mira vraćena iz Pariza nakon napoleonovog pada, boginja je ponovo postavljena na vrh Brandenburške kapije u Berlinu. Njen lovorov venac je zamenjen Gvozdenim krstom i ona je pretvorena u boginju pobede.

U odnosu na ostala odlikovanja Gvozdeni krst je bio jednostavnog izgleda i napravljen od uobičajenih i relativno jeftinih materijala. Uobičajeno je bio izliven od gvožđa (iako je u završnim godinama rata pravljen od cinka i aluminijuma).

Lenta za Gvozdene krstove iz 1813, 1870. i 1914. (druga klasa) bila je crna sa dve tanke bele štrafte. Neborbena verzija ovog odlikovanja je izgledala isto osim što su crna i bela boja na lenti bile drugačije raspoređene.

Kako je Gvozdeni krst dodeljivan tokom nekoliko različitih perioda nemačke istorije na svakom primerku je bila naznačena godina kako bi se znalo u kom istorijskom periodu je dodeljen: npr. Gvozdeni krst iz Prvog svetskog rata je na sebi imao broj 1914 dok je isto odlikovanje tokom Drugog svetskog rata na sebi imalo broj 1939 koji se odnosio na godinu od koje se dodeljuje. Svi Gvozdeni krstovi su tokom Drugog svetskog rata imali i svastiku koja se nalazila u njihovom središtu. Na pozadini ovih odlikovanja iz 1870, 1914 i 1939. godine nalazi se 1813. godine koja označava godinu kada je Gvozdeni krst prvi put dodeljen.

Postojala je mogućnost da nosiocu Gvozdenog krsta 1914. godine bude dodeljen viši stepen ovog odlikovanja iz 1939. godine. Ovo odlikovanje imalo je dva stepena, prvi i drugi. U takvim slučajevima se oko originalnog odlikovanja iz 1914. godine nosila kopča sa Gvozdenog krsta iz 1939. god.

petak, 10 avgust 2012 19:57

ti što kažeš da si iz K. Mitrovice (Svetorodni Nemanjići), kaži gde je (bila) glavna pijaca - u sev. delu, ili južnom?

Tadašnje Muslimansko, sada Bošnjačko nacionalno veće je početkom 1992. godine donelo odluku o potrebnoj rehabilitaciji Hadžiahmetovića. A predsednik Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog veća Esad DŽudžević je pre dve godine obelodanio da će, na osnovu Zakona o rehabilitaciji Okružnom sudu u Novom Pazaru, uputiti zahtev za rehabilitaciju Aćifa Hadžiahmetovića koji je „streljan iz političkih razloga”. Tada je DŽudžević najavljivao i da će Bošnjačko veće novopazarskoj opštini podneti zahtev za izgradnju memorijalnog centra na Hadžetu, mestu streljanja Hadžiahmetovića i „ostalih nevinih Bošnjaka”.

U Okružnom sudu u Novom Pazaru do sada nije doneta presuda o rehabilitaciji Hadžiahmetovića. Čak u sudu nisu mogli da potvrde da je zahtev uopšte i podnet

link:

http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Saradnik-nacista-na-transparentu.sr.html

Nije to, Ljajiću, nikakav amaterizam već lukava provokacija tvog prijatelja Ugljanina i ekipe.
Nemoj da se praviš blesav, to više ne prolazi.

Rasime Ljajiću svaka ti čast !
Sa ekstremizmom i pokušajima oživljavanja eventualnog "pijeteta" u odnosu na fašistoidne likove muslimani se sami moraju enegično suprostaviti tim opasnim namjerama i obračunati se pravno i politički sa nosiocima takvih ideja .

Laz je da je Acif bio zagovrnik Velike Albanije i da je skidao fesove i nosio albanske kape. Pogledajte slike Acif efendije vidjecete fes na glavi. To je lako proverljivo. Toliko o Rasimu, ne zastupa interese Bosnjaka u Beogradu, vec interse Beograda u Sandzaku. Imali ste vi takve predstavnike i Albanaca, pa vidjeli smo kako su vas usrecili. Ako hocete modernu drzavu, onda se moraju postovati prava svih naroda koji zive u Srbiji.

Dobro da zahtjev za skidanje ploce nisu poslali preko UN-a.Ovako ce brze ici mozda samo koji mesec.

i tom "događaju" sa pločom se daje prevelik publicitet u smislu "značaja".

To upravo žele SILE MRAKA da postignu preko svojih namesnika (?).

Želi vrovatno da im posluži kao inicijalna kapisla.

Slušajte tamo na Jutjub intervju sa Fikret Abdić (od 60 dalje), i šta kaže o "logici rata".

Neka uzor bude sledeća kineska poslovica (osim zlonamernima, jer to njih ne zanima):

DRVO U ŠUMI KOJE SE SRUŠI, NAPRAVI PUNO VIE BUKE OD NjIH HILjADE KOJI RASTU !

U svemu ovom, ipak, najvaznije je , da je ministarstvo kulture pokrenulo inicijativu da pokrene postupako o mogucnosti da se ispita mogucnost da se tabla ,ipak ,ukloni....