dok postoje zloglasne SAD. Njih treba razbucati i rešeno je pola brige. Takodje smrtnu kaznu ne treba ukidati i ostaviti je samo za najveće zločince a tu spadaju i oni koji izdaju sopstveni narod i sopstvenu državu.

E u ovome zaista i Rusi i mi i svi treba da se ugledamo na Ameriku, koja se evo drzi one da sto može Jupiter ne moze i vo. Ona Jupiter a svi ostali volovi, ona da nas sve upregne u njen jaram.
A doci ce onda i ovde vreme za pretrese stanova nasíh nevaljalih. Basnoslovno nevaljalih.

Za najoštriju sam osudu svih koji deluju protiv ruskih interesa. Samo je problem šta je to i ko definiše ruski interes. Kako se definiše nacionalni interes? Da li je on u isključivoj nadležnosti vlasti ili se prostire šire zahvatajući i civilne sektore društva. Šta je, na primer, sa interesima radnih slojeva? Kako se oni definišu ili kako se artikulišu? Ko je tu arbitar? Ovo se odnosi kako na Rusiju, tako SAD ali i Srbiju. Svi znamo da je Putin iznedren iz Jeljcinove ljuske. A da je samom Jeljcinu podignut i veličnstven spomenik. Je li to bilo u nacionalnom interesu najvećeg dela stanovništva Rusije koje je pod njim bilo praktično opljačkano? Kako je to Putin veliki patriota a tako šta se osporava, na primer, komunistima? Situacija sa SAD je poznata jer je tamo nacionalni interes stopljen sa vladajućim poretkom i vladavinom najmoćnijih finansijera. Kako je u Srbiji? Čije će interese promicati nove vlasti ako se malo malo pa konsultuju sa stranim ambasadorima, sa narodom, pak, sve ređe?

Једина права опозиција олигархском систему Путина у Русији јесте КПРФ на челу са Зјугановим. Сви остали су или уз Путина и његову ЈР (глуме опозицију) или су ванпарламетарна опозиција (експоненти Запада). Власт је узурпирала све видове живота, невиђеном крађом гласова онемогућила КПРФ да заузме јаче позиције и тако онемогући даље срозавање економске и друштвене моћи Русије. Зјуганов сигурно не спада у категорију експонената Запада, већ је истински руски патриота, који бескомпромисно води борбу за бољу будућност Русије, коју су капиталисти разорили. Међу тим ''новим Русима'', био је и В.В. Путин који је у време Јељцина био председник Владе (1999).

Зато када се говори о финансирању опозиције, треба нагласити о каквој се опозицији ради, а не све трпати у исти кош.

Погрешно. Вероватна истина, која нам је дошла из неколико неформалних независних извора, јесте да је руски војни врх, алармисан НАТО бомбардовањем Србије, поставио Јељцину ултиматум: или ће подржати Путина, или нека рачуна на насилну смену. Пијаница је пристао. Уосталом, крајње је невероватно да је Распикућа могао да сам или по страној наруџби одабере Путина.

Људи драги, јесте ли ви свјесни д САД имају исти такав закон?