То би било остварење сна националистичким политичарима, али ноћна мора економији. Све што је срасло током двеју деценија евро-историје, морало би да се болно расцепљује. Милиони уговора, пословних односа и партнерстава морали би се поново размотрити, а хиљаде компанија би требало заштитити од банкрота. Европа би заронила у дубоку рецесију. Владе, које би биле приморане да позајмљују све више милијарди као би саставиле крај с крајем својих обавеза, суочиле би се са избором двеју подједнако непривлачних могућности: или да драстично повећају порезе, или – да тешко оптерете своје грађане високом инфлацијом.

Ovo me na nesto podseca? A da, bese neka zemlja (zvala se Jugoslavija) koja je kroz ovo sve prosla 90ih. Posto su evropejanci to tada najvecim delom skuvali i sproveli u delo, nek sad malo sami sebe lece svojom "medecinom".

Треба престати паничити! Нека се земље ЕУ распитају код наших економиста и банкара како је деценијама код нас владао паралелни валутни систем, сви смо све рачунали у маркама а плате добијали у динарима. Чудно нам је, увек, било када отпутујемо у Немачку па све лепо пише у маркама, ништа се не прерачунава. Слично је и са еврима! Да ли било ко зна пошто је неки стан у динарима?
А можда је читава криза почела када су европски економисти прогласили да 1 евро вреди 2 марке, а у пракси је успостављен однос 1 евро - 1 марка. Хиљаду лира била је једна марка. А да успоставе стари однос? Код нас се то јасно види - још увек влада стари паритет у платама и пензијама, али цене роба пратиле су евро. Дакле: или удвостручити плате или преполовити цене. Драстично? Није! Тако је у једном дану код нас заустављена хиперинфлација.

Gde je sad Djoka Balašević da nam otpeva onj njegovu "Putuj Evrope nemoj više čekati na nas "..

Евро је англо-саксонска подвала Европи.