Ja stvarno ne znam o čemu priča ovaj ostrašćeni Srbomrzac. Kapela je vlasništvo Crkve, Crkva traži da to restaurira. Sve je jasno. Rušenje te kapele i zidanje mauzoleja su bili samo prvi koraci ka odvajanju Crne Gore od Jugoslavije a kasnije od Srbije. Neprijatelji su sve lijepo isplanirali a ludi Srbi umjesto da se bore za Srbiju oni se borili za Jugoslaviju.

Kralj Aleksandar je obnovljenu kapelu na Lovćenu nazvao oltarom otadžbine. Onda je Meštrović od toga napravio katedralu što nekima, uprkos crkvi, služi da nakrive kapu i ponašaju se kao pravi krivokapići.

Ovaj uzasni mauzolej Mestrovica je bio tipicna boljsevicka grobnica i imao je za svrhu da unisti pravoslavni osjecaj crnogoraca prema Njegosu - pokusaj da se Njegos uvrsti medju njihove velikane kao tito ili mosa pijade.
Izgleda da je bio donekle i uspjesan. Krivokapic je produkt te kulture. Cujte ga. Za njegov zelenasko-boljsevicki pojam, ovo je
"atak na temeljne crnogorske vrednosti".

Najveća primedba bila je u tome što se na planini podiže tipičan ravničarski spomenik.Lovćen je morao biti skresan, jer na njegovom vrhu mesta za takav monument nije bilo.Tada je jedna od najumnijih žena naše literature koja je napisala i knjigu o Njegošu, u jedom polemičkom tekstu opisujući Njegoša kako ga je shvatio i uradio Meštrović, rekla da je to "lađarski momak" s istaknutim vratom i dva stroga oka koja s ovim pesnikom i mudracem nemaju nikakve veze.Ona je naprotiv u liku Njegoša videla pesnika sa dva nejednaka oka od kojih je jedno skrovito okrenuto pesnikovoj prirodi a drugo , otvoreno i široko zagledano u narod.To je bio najveći protest, što je na skresani vrh Lovćena stavljena ravna i hladna spomenička struktura u kojoj je duh Njegoša izneveren i sve prevedeno na katolički duh i razumevanje prostora i izneveravanje ove autentične ličnosti,
I šta sad Krivokapić brani.Taj Titov ili onaj drugi pravoslavni put ka Njegošu.Izgleda da se Njegoš uzalud peo tako visoko.Odbrane nema

SPC vasm kažete, 'napada' kulturom. A vi odgovarate nekulturom.

"Temeljne crnogorske vrednosti" hahaha

Poruka za gl. urednika BETE:Sv. Djordje nije krsna slava dinastije Karadjordjević!

Zašto u Srbiji nijedan episkop nema petlju da žigoše bezumstva čovekobožnih ideologija, da makar jednu istinu zucne koja bi zabolela vlastodršce? Ne, svi su zamukli i potalaušili se kao gluvonemci.Poštovanje i podrška hrabrom mitropolitu na Lovćenu!

Treba li reći da je Njegoš prvo bio monah, a zatim u Vladičanskom dostojanstvu i da je njega želja bila da počiva u crkvi, a ne u nekom objektu koji liči na supermarket? G.Krivokapić ima određene lične frustracije koje leči pljuvanjem po svemu što je srpsko. Takve pojave nisu nove izučavao ih je još ruski naučnik Pavlov proučavajući uslovne reflekse.

''Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko u vijek i do vijeka...''

Spomenik Njegošu je bio i ostao simbolični front na kojem se vide političke i ideološke tektonske rasedline našeg društva, pre svega sukob levice i desnice (koje obe svojataju Njegoša, prva na osnovu njegovog oslobodilačkog duha, druga na osnovu toga što je bio verski poglavar), i sukob srpstva i jugoslovenstva ranije, a danas srpstva i crnogorstva. U tom kontekstu je samo moglo da smeta nekim krugovima to što je vajar Hrvat, Ivan Meštrović (pri tome ne meta njegov spomenik Oslobodilac na Kelemegdanu i Neznanom junaku na Avali). Činjenica stoji da Njegoševa posmrtna želja nije poštovana, i to pokazuje izvesnu neuviđavnost i bahatost vremena. Sa druge strane, želja je bila da se Njegoš proslavi više, a ne manje, da mu se napravi veći, a ne manji spomenik. I nije taj spomenik 'ravničarski' nego je staroegipatski, faraonsi, dakle zaista neprimeren našem kulturnom podneblju. Ipak, bilo bi glupo i vandalski danas ga rušiti. Ali najbitnije je da ne smemo zaboraviti na duh onoga o čemu je Njegoš pisao.

Koliko ja shvatam, Mitropolit i Crkva se ne zalažu za rušenje Meštrovićevog (neprimerenog, bahato i vandalski nametnutog) spomenika, već za obnovu čuvene Kapele.

Tako bi bilo "pomireno" dobro i loše, za nauk. Pa, ko hoće u turizam egipatskog hrama na vrh planine, neka ga, a ko hoće kod srpskog pravoslavnog Vladike, lako mu je, srce i umnost ga vode bez greške.

Necivilizovan i necivilizacijski stav i ponašanje g. Krivokapića i Vlade CG je pravi odraz jedne bahate, kriminalne vlasti, i istinsko iščašenje zdravog uma i morala. Mafija u Italiji bar ima sistem vrednosti ukorenjen u porodici, religiji i tradiciji, a ovi naduvani komunistički skorojevići koji se igraju bosova bi bili komični da ne prave toliko štete ...

Ja takođe besnim zbog " Crnogoraca" i njihovih beneficija u Srbiji, međutim ima našeg naroda srpskog koji nije promenio veru i naciju...zbog njih moramo biti obazrivi, to nije problem.

Postupati kao Hrvati, Mađari itd. sa svojom dijasporom, lepo krštenicu od tate , mame, ličnu , rodni list itd. i lagano elimišemo likove a la Krivi, neka ih školuje, leči , zapošljava Milo i ova kreatura !

Viđi posla cara opakoga,
koga đavo o svačemu uči:
"Crnu Goru pokorit ne mogu
ma nikako da je sasvim moja;
s njima treba ovako raditi..."
Pa im poče demonski mesija
lažne vjere pružat poslastice.

Bog vas kleo, pogani izrodi,
što će turska vjera među nama?
Kuda ćete s kletvom prađedovskom?
Su čim ćete izać pred Miloša
i pred druge srpske vitezove,
koji žive doklen sunca grije?

Počinu ni rđa na oružje,
ostade ni zemlja bez glavarah.
Nekršću se fore usmrđeše...
Ujedno su ovce i kurjaci,
združio se Turčin s Crnogorcem,
'odža riče na ravnom Cetinju!
Smrad uhvati lafa u kljusama,
zatrije se ime crnogorsko,
ne ostade krsta od tri prsta!

Crni dane, a crna sudbino!
O kukavno Srpstvo ugašeno,
zla nadživjeh tvoja svakolika,
a s najgorim hoću da se borim!
Da, kad glavu razdrobiš tijelu,
u mučenju izdišu členovi...
Kugo ljudska, da te Bog ubije!
Ali ti je malo po svijeta
te si svojom zlošću otrovala,
no si otrov adske svoje duše
i na ovaj kamen izbljuvala?
Mala ti je žertva sva Srbija
od Dunava do mora sinjega?
Na tron sjediš nepravo uzeti,
ponosiš se skiptrom krvavijem;
huliš Boga s svetoga oltara,
munar dubi na krst razdrobljeni!
...
Ljuta kletva pade na izroda!
Prokle mati od nevolje sina,
te knjeginja Ivanbegovica,
prokle Mara svog sina Stanišu.
Progrize joj sisu u posanje,
rajsko piće prosu u njedrima.
Stiže đecu roditeljska kletva!
Staniša je obraz ocrnio,
pohulio na vjeru Hristovu,
na junačko pleme Crnojevo;
obuka se u vjeru krvničku
i bratske je krvi ožednio.

Rušenje Njegoševe kapele je i bukvalno rušenje srpskog elementa u Crnoj Gori.To je pokušaj da se priguše poruke Podgoričke skupštine o ujedinjenju sa Srbijom 1918.g.To je rezultat politike KP.Realizacija je počela već prvog maja 1945.g. kada Đilas u BORBI piše da crnogorski identitet ne postoji ali da ga treba stvarati.Tamo gde je komunizam stao nastavio je globalizam.Na terenu vidimo da su poruke Podgoričke skupštine još jake.

I posle Tita Tito.

"Sinu tisućljetne kulture"

Ti ne znade mreti kraj slomljenog mača,
Na poljima rodnim, braneći ih časno.
Kitio si cvećem svakog osvajača,
Pevajuć' mu himne, bestidno i glasno.

Slobodu si večno, zakržljala raso,
Ček'o da donesu tuđi bajoneti,
Po gorama svojim tuđa stada pas'o,
Jer dostojno ne znaš za Slobodu mreti.

Pokaži mi redom Viteze tvog roda,
Što balčakom s ruku slomiše ti lance,
Gde je Karađorđe tvojega naroda,
Pokaži mi tvoje termopilske klance.

S tuđinskom si kamom puzio po blatu,
S krvološtvom zvera, pogane hijene,
Da bi mučki udar s leđa dao Bratu,
I ubio porod u utrobi žene.

Još bezbrojna groblja zatravio nisi,
A krvavu kamu u nedrima skrivaš,
Sa vešala starih novi konop visi,
U sumraku uma novog gazdu snivaš.

Branio si zemlju od nejači naše,
Iz kolevke pio krv nevine dece,
Pod znamenje srama uz ime ustaše,
Stavio si Hrista, Slobodu i Svece.

„Pesma"

„Moj dobri rode, svi su lagali,
I tvoj su vidik sav pomračili;
Za svojom srećom samo tragali,
I svuda krali, i sve tlačili.

I mesto mleka, krv su sisali,
U stradanjima tvojim dugima,
Tvoje su svetlo ime brisali,
Da ne znaš ko si među drugima.

S ubicama su crkve stvarali,
I s izdajnikom gorde tvrđave;
U zakletvi te svakoj varali,
Na vodi digli moste rđave!

Na zgarištu ti drže govore,
Na gubilištu podlo piruju,
Na bunjištima sade lovore...
I mrtve uče sad da miruju.

Moj dobri rode, svi su rđavi,
Vapaj tvoj ne čuju što tuguje!
Izdajnik i sad još u tvrđavi,
S ubicom žrtva sada druguje.

Loman je, rode, most na provaliji,
Svud su u pričest otrov stavili...
S lupežom sve su novce kovali,
Sa krivokletnikom zavet pravili."

"Vrbas"

Nosi, srpska reko, krv naših sinova,
Jer krvave reke svud su naše međe;
Mačevi ubijca svi su istog kova —
Sad nosi unuke kud nosaše pređe.

Primi krv nejači u svetle ti pene,
Sto puta je za te i pre umirala:
Da je ne poloču pogane hijene,
Da ne metnu u nju otrova i kala.

Naše su pobede i zastave naše
Tvoj veliki zavet gordosti i besa —
Jedine u tebi što se ogledaše,
I jedine ovde digle do nebesa.

Beše tada slavna a sad si i sveta,
Pevaj sva krvava kroz njive i luge.
Naša zvezda slave sad i dalje cveta:
Pre svačiji sužnji neg ičije sluge.
Nosi mora krvi da ih ne pokradu,
Nosi, reko srpska, krv nevinih žrtvi:
Radosne pobede heroji nam dadu,
Ali strašnu pravdu izvojuju mrtvi.

Jovan Dučić (1942)