Ja stvarno ne znam o čemu priča ovaj ostrašćeni Srbomrzac. Kapela je vlasništvo Crkve, Crkva traži da to restaurira. Sve je jasno. Rušenje te kapele i zidanje mauzoleja su bili samo prvi koraci ka odvajanju Crne Gore od Jugoslavije a kasnije od Srbije. Neprijatelji su sve lijepo isplanirali a ludi Srbi umjesto da se bore za Srbiju oni se borili za Jugoslaviju.

Краљ Александар је обновљену капелу на Ловћену назвао олтаром отаџбине. Онда је Мештровић од тога направио катедралу што некима, упркос цркви, служи да накриве капу и понашају се као прави кривокапићи.

Ovaj uzasni mauzolej Mestrovica je bio tipicna boljsevicka grobnica i imao je za svrhu da unisti pravoslavni osjecaj crnogoraca prema Njegosu - pokusaj da se Njegos uvrsti medju njihove velikane kao tito ili mosa pijade.
Izgleda da je bio donekle i uspjesan. Krivokapic je produkt te kulture. Cujte ga. Za njegov zelenasko-boljsevicki pojam, ovo je
"атак на темељне црногорске вредности".

Највећа примедба била је у томе што се на планини подиже типичан равничарски споменик.Ловћен је морао бити скресан, јер на његовом врху места за такав монумент није било.Тада је једна од најумнијих жена наше литературе која је написала и књигу о Његошу, у једом полемичком тексту описујући Његоша како га је схватио и урадио Мештровић, рекла да је то "лађарски момак" с истакнутим вратом и два строга ока која с овим песником и мудрацем немају никакве везе.Она је напротив у лику Његоша видела песника са два неједнака ока од којих је једно скровито окренуто песниковој природи а друго , отворено и широко загледано у народ.То је био највећи протест, што је на скресани врх Ловћена стављена равна и хладна споменичка структура у којој је дух Његоша изневерен и све преведено на католички дух и разумевање простора и изневеравање ове аутентичне личности,
И шта сад Кривокапић брани.Тај Титов или онај други православни пут ка Његошу.Изгледа да се Његош узалуд пео тако високо.Одбране нема

СПЦ васм кажете, 'напада' културом. А ви одговарате некултуром.

"Темељне црногорске вредности" хахаха

Poruka za gl. urednika BETE:Sv. Djordje nije krsna slava dinastije Karadjordjević!

Зашто у Србији ниједан епископ нема петљу да жигоше безумства човекобожних идеологија, да макар једну истину зуцне која би заболела властодршце? Не, сви су замукли и поталаушили се као глувонемци.Поштовање и подршка храбром митрополиту на Ловћену!

Треба ли рећи да је Његош прво био монах, а затим у Владичанском достојанству и да је њега жеља била да почива у цркви, а не у неком објекту који личи на супермаркет? Г.Кривокапић има одређене личне фрустрације које лечи пљувањем по свему што је српско. Такве појаве нису нове изучавао их је још руски научник Павлов проучавајући условне рефлексе.

''Земаљско је за малена царство, а небеско у вијек и до вијека...''

Споменик Његошу је био и остао симболични фронт на којем се виде политичке и идеолошке тектонске раседлине нашег друштва, пре свега сукоб левице и деснице (које обе својатају Његоша, прва на основу његовог ослободилачког духа, друга на основу тога што је био верски поглавар), и сукоб српства и југословенства раније, а данас српства и црногорства. У том контексту је само могло да смета неким круговима то што је вајар Хрват, Иван Мештровић (при томе не мета његов споменик Ослободилац на Келемегдану и Незнаном јунаку на Авали). Чињеница стоји да Његошева посмртна жеља није поштована, и то показује извесну неувиђавност и бахатост времена. Са друге стране, жеља је била да се Његош прослави више, а не мање, да му се направи већи, а не мањи споменик. И није тај споменик 'равничарски' него је староегипатски, фараонси, дакле заиста непримерен нашем културном поднебљу. Ипак, било би глупо и вандалски данас га рушити. Али најбитније је да не смемо заборавити на дух онога о чему је Његош писао.

Колико ја схватам, Митрополит и Црква се не залажу за рушење Мештровићевог (непримереног, бахато и вандалски наметнутог) споменика, већ за обнову чувене Капеле.

Тако би било "помирено" добро и лоше, за наук. Па, ко хоће у туризам египатског храма на врх планине, нека га, а ко хоће код српског православног Владике, лако му је, срце и умност га воде без грешке.

Нецивилизован и нецивилизацијски став и понашање г. Кривокапића и Владе ЦГ је прави одраз једне бахате, криминалне власти, и истинско ишчашење здравог ума и морала. Мафија у Италији бар има систем вредности укорењен у породици, религији и традицији, а ови надувани комунистички скоројевићи који се играју босова би били комични да не праве толико штете ...

Ja takođe besnim zbog " Crnogoraca" i njihovih beneficija u Srbiji, međutim ima našeg naroda srpskog koji nije promenio veru i naciju...zbog njih moramo biti obazrivi, to nije problem.

Postupati kao Hrvati, Mađari itd. sa svojom dijasporom, lepo krštenicu od tate , mame, ličnu , rodni list itd. i lagano elimišemo likove a la Krivi, neka ih školuje, leči , zapošljava Milo i ova kreatura !

Виђи посла цара опакога,
кога ђаво о свачему учи:
"Црну Гору покорит не могу
ма никако да је сасвим моја;
с њима треба овако радити..."
Па им поче демонски месија
лажне вјере пружат посластице.

Бог вас клео, погани изроди,
што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском?
Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунца грије?

Почину ни рђа на оружје,
остаде ни земља без главарах.
Некршћу се форе усмрђеше...
Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
'оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!

Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим!
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови...
Куго људска, да те Бог убије!
Али ти је мало по свијета
те си својом злошћу отровала,
но си отров адске своје душе
и на овај камен избљувала?
Мала ти је жертва сва Србија
од Дунава до мора сињега?
На трон сједиш неправо узети,
поносиш се скиптром крвавијем;
хулиш Бога с светога олтара,
мунар дуби на крст раздробљени!
...
Љута клетва паде на изрода!
Прокле мати од невоље сина,
те књегиња Иванбеговица,
прокле Мара свог сина Станишу.
Прогризе јој сису у посање,
рајско пиће просу у њедрима.
Стиже ђецу родитељска клетва!
Станиша је образ оцрнио,
похулио на вјеру Христову,
на јуначко племе Црнојево;
обука се у вјеру крвничку
и братске је крви ожеднио.

Рушење Његошеве капеле је и буквално рушење српског елемента у Црној Гори.То је покушај да се пригуше поруке Подгоричке скупштине о уједињењу са Србијом 1918.г.То је резултат политике КП.Реализација је почела већ првог маја 1945.г. када Ђилас у БОРБИ пише да црногорски идентитет не постоји али да га треба стварати.Тамо где је комунизам стао наставио је глобализам.На терену видимо да су поруке Подгоричке скупштине још јаке.

I posle Tita Tito.

"Сину тисућљетне културе"

Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно.
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ' му химне, бестидно и гласно.

Слободу си вечно, закржљала расо,
Чек'о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас'о,
Јер достојно не знаш за Слободу мрети.

Покажи ми редом Витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Где је Карађорђе твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.

С туђинском си камом пузио по блату,
С крволоштвом звера, погане хијене,
Да би мучки удар с леђа дао Брату,
И убио пород у утроби жене.

Још безбројна гробља затравио ниси,
А крваву каму у недрима скриваш,
Са вешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.

Бранио си земљу од нејачи наше,
Из колевке пио крв невине деце,
Под знамење срама уз име усташе,
Ставио си Христа, Слободу и Свеце.

„Песма"

„Мој добри роде, сви су лагали,
И твој су видик сав помрачили;
За својом срећом само трагали,
И свуда крали, и све тлачили.

И место млека, крв су сисали,
У страдањима твојим дугима,
Твоје су светло име брисали,
Да не знаш ко си међу другима.

С убицама су цркве стварали,
И с издајником горде тврђаве;
У заклетви те свакој варали,
На води дигли мосте рђаве!

На згаришту ти држе говоре,
На губилишту подло пирују,
На буњиштима саде ловоре...
И мртве уче сад да мирују.

Мој добри роде, сви су рђави,
Вапај твој не чују што тугује!
Издајник и сад још у тврђави,
С убицом жртва сада другује.

Ломан је, роде, мост на провалији,
Свуд су у причест отров ставили...
С лупежом све су новце ковали,
Са кривоклетником завет правили."

"Врбас"

Носи, српска реко, крв наших синова,
Јер крваве реке свуд су наше међе;
Мачеви убијца сви су истог кова —
Сад носи унуке куд носаше пређе.

Прими крв нејачи у светле ти пене,
Сто пута је за те и пре умирала:
Да је не полочу погане хијене,
Да не метну у њу отрова и кала.

Наше су победе и заставе наше
Твој велики завет гордости и беса —
Једине у теби што се огледаше,
И једине овде дигле до небеса.

Беше тада славна а сад си и света,
Певај сва крвава кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сад и даље цвета:
Пре свачији сужњи нег ичије слуге.
Носи мора крви да их не покраду,
Носи, реко српска, крв невиних жртви:
Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.

Јован Дучић (1942)