Očigledno je da Erik Rejnert predstavlja onu granu mislilaca koja teži obnovi teorije i prakse dela DŽona Majnarda Kejnza.
Ova je intecija opravdana u kontekstu krize koja je svet zahvatila posle 2008. god. i ima svoje osnove u onome što se naziva "Vašingtonski konsenzus".
Međutim, zaboravlja se mnogo šta. Da se kejnzijanska ekonomija pokazala manje superiornom u odnosu na neoliberalnu. Zaboravlja se da su globalni odnosi kejnzijanstva podupirali odnosno pomagali države trećeg sveta da "stanu na noge" što su iskoristili brojni korumpirani diktatori tako da pomoć nije dolazila do najsiromašnijih građana nego do lidera najsiromašnijih država koji su tu pomoć iskoristile da ojačaju svoje diktature.
Svakako, međutim, mislim da je potrebno preispitati neoliberalni koncept privrede posebno na globalnom nivou.To se mora činiti jačanjem globalnih institucija i njihovom demokratizacijom a ne povratkom u autarkične nacionalne države.

Autor mrtav hladan prolazi pored Marksa i njegove analize, pominjući pri tome Smita i Rikarda i tek usput svrstavajući Marksa uz učenja pomenute dvojice. priznajem, trebalo bi imati hrabrosti ovako šta učiniti. Pa, upravo se kod Marksa može naći objašnjenje i današnje krize u reprodukciji kapitala. Ono je u suštinskoj protivrečnosti između upotrebne i razmenske vrednosti robe.

Lep prikaz zanimljive knjige. Trebalo bi ipak, po meni, ponesto i dodati. Na primer, nove tehnologije, odnosno nove vestine otvaraju i nove percepsije, sto materijalne, sto mentalne i duhovne. Jos bolje receno: one su spregnute. To znaci da postoje i novi koncepti i nova shvatanja starih koncepata. Simptomaticno je da se na ovom mestu nije izvrsila promena. Sta ce ovakav Marks u informativno, bio-roboticko, doba? Isto kao neoliberalizam, i svi ostali pravci kao da su vakcinisani od promena. Konacno, postoji nedrzavni konglomerat raznih industrija, koje nisu u ovom prostoru. Jednostavno, onda i drzave stavljaju virtuane granice, odnosno polako i one postaju virtualne. Na zalost, ne znamo kuda idu nove tehnologije, a preduzetnistvo je uvek bilo potrebno, u nekom obliku.

Ne znam sta je pesnik hteo da kaze ali realnost je sasvim drugacija. Statistika govori da za vreme krize bogati postaju sve bogatiji a da srednja klasa sve siromasnija. Drustvo sigurno nece ici u pravcu jacanja srednje klase a slabljenje burzoazije i hiperburzoazije. To znaci da kriza ne pogadja svakog. Lecno, meni je odvratna srednja klasa a posebno sve sto je vezano za njen moral, shvatanje sveta, politike, ekonomije i realnog zivota. Pod uslovom ako hocete da zivite normalno onda budite preduzetnici, lideri, kreirajte nova radna mesta, povecajte produtivnost itd. Koliko je devijantna srednja klasa govori i podatak da je vecina izdrzavana od poreskih obaveznika. Na kraju, dacu vam jedan lep primer. Cena maline u svetu je izmedju 10-15 evra/kg. Koliko od te cene dobijaju proizvodjaci? Gde su inzinjeri, ekonomisti, lideri i strucnjaci da od toga naprave biznis. Srbija je na stadijumu razvoja da izvozi sirovine a svi se kao ljute kako im je tesko...

Zapad je pobedio Istok.
Zapad je kreditirao kupovnu moć svog stanovništva, a Istok kreditirao školsko-zdrastveno-penzionu sigurnost svog stanovništva. Ovakva slika nametnute lažne stvarnosti potrošačkog mentaliteta od strane Zapada, kod Istočnog čoveka stvorilo je iluziju i destruktivnu pohlepu, i on je srušio svoju državu koja ga je hranila putem samoodrživog rasta i proizvodnje.
Sada je i Zapadu stigla cena lažnog prosperiteta (kreditiranog) radi rušenja Istoka, a profesori to nazvali "KRIZA".
Banke su postali vlasnici i Istoka i Zapada.
A debele knjige se pišu da zarade velike pare.
Kakav Marks i profesori. Bankari najbolje poznaju ljudsku dušu i njenu pohlepu. Oni žive od tuđe pohlepe. Krediti su odradili svoje.
Kraće nisam mogao da napišem.

Jos jedna od teorija kako je kapitalizam "savrsen" i jedino moguc sistem, samo mi ne znamo da ga primenjujemo.
Nije liberalizam kriv za krizu, one su redovne jos od nastanka kapitalizma, kapitalizam je problem.
Kada se kapital i nauka sretnu nastaje progres. Potpuno pogresno, nauka se krece u skokovima, a ne linearno, danas nema novih naucnih otkrica koja bi generisala stvaranje novih proizvoda. Prezvakavanje Teorije talasa, iako je i ona pogresna, ne objasnjava velike krize.
Drzava koja treba da upravlja ekonomijojom u kapitalizmu, danas nemoguce, drzava je samo instrument kojim vladajuca klasa, kapitalisti, ostvaruju svoje interese. Danas njima nije potrebna drzava, ona je cak i smetnja sirenju kapitala, zato je vec izgubila znacaj, a nadnacionalna udruzenja jacaju: EU, ASEAN....
Citav prikaz knjige pokazuje koliko je knjiga suplja,
Treba citati Marksa, samo njegovi radovi objasnjavaju krize kapitalizma i samo nam on daje resenje.

Autor: „Verovatno ćemo dugo morati da plaćamo za tržišnu ludost iz doba vukova.”

http://www.nspm.rs/savremeni-svet/neoliberalna-hobotnica.html

Ozbiljan tekst o, izgleda, ozbiljnoj knjizi i velikoj temi koja nas skoro sve pogađa. Ali neki momentatori izgleda sve sameravaju samo iz jedne jednostrane vizure da li i koliko neka teza odgovara ili ne odgovara (njihovom!) Marksu i ulapa se ili ne u marksističku teoriju. Lično visoko cenim dotičnog mislioca, ali takva vrsta obogtvoravanja i nekritičnosti i jeste od njega napravila kult i ideologiju mi i indirektno omogućila pobedu ovog "neoliberalnog" zla protiv kojeg se sada bore sve slobodoljubive snage širom sveta.

@jj
Čovek stvarno nije u stanju da odgovori na vašu tvrdnju. Ona je potpuno detinjasta. Marksova analiza robe, novca, reprodukcije kapitala, viška vrednosti najjasnije utire put rešenju u kome se našao savremeni kapitalizam. I vi opet isto.....nije dao rešenje. Vi, izgleda, rešenje zamišljate u nekoj retorti ili kao neki veliki prasak. Uzmite konačno u ruke ono što je davno napisao pa ako ste u stanju da pratite njegovu analizu reći će vam se samo a ako niste onda odustanite samo ne zamarajte nas ovakvim tvrdnjama. MIsa vam je relativno dobro odgovorio.

E.Rejnvart kvalifikuje greškom šok terapiju i deindustrijalizaciju bivših soc.država,kasnije čitav neoliberalni koncept naziva tržišnom ludošću.Po njemu to su zablude ili NESVESNE GREŠKE.NE,to je PROMIŠLjENO I SVESNO.Na taj način su te države pretvorene u neokolonijalnu sirovinsku bazu i stalnog kupca proizvoda zapadnih država koje otplaćuju svojim resursima i stalnim zaduživanjem.Kada E.R potencira jaku državu to isto kaže pre njega B.PAVLOVIĆ u intervjuu starom Nin-u,da država kada je ugrožena gađa u glavu.Podrazumeva se da je ima i da nije do te mere atrofirala odnosno odumrla kako žele marksisti i neoliberali.Smanjenje kupovne moći znači smanjenje proizvodnje jer nemate kome prodati proizvod,začarani krug i KOLAPS.V.Klaus:,,Evroamerička civil.još nije dospela do kraja i mogla bi još određeno vreme da opstane. To ne želim,ali verujem da će taj krah biti STRAVIČAN."Domaći bolesnik kao da nema želje da se leči.Nesvestan bolesti ili bezživotan.Kako je lako živeti na račun tuđe gluposti

Za Aleksandra, nastavak...Međutim, autor iako afirmativno govori o Kejnzu, i sam ističe ograničenost kejnzijanizma u savremenom svetu, u kojem je jedno od ključnih obeležja prelazak s nacionalne na globalnu privredu. On smatra, imajući u vidu promenjen kontekst, da je potreban kejnzijanizam ali na svetskom nivou. I tu se dolazi do sadržaja prethodno objavljene knjige istog autora: ''Globalna ekonomija'' ( u Norveškoj je knjiga objavljena 2004. god, a kod nas 2006.god. )Ovaj ekonomista ne spada u antiglobaliste ili suvereniste, ali smatra da, međunarodna trgovina zasnovana na idejama Fridriha fon Hajeka, kao i model po kojem su države Trećeg sveta i bivše socijalističke države uključivane u međunarodnu trgovinu, vode ka nestanku oko 50 država kao i još većoj polarizaciji između bogatih i siromašnih zemalja. Logično, iz toga proističe njegovo određenje globalizacije po neoliberalnom modelu (Morgentauovom modelu) kao neokolonijalnog projekta.

Prikazi ovakvih knjiga su nam potrebni danas kad se svet,posebno zemlje Evropske unije, nalazi na ivici ekonomske katastrofe. a šta tek reći za ekonomsku situaciju u Srbiji..