У Демократској странци нема нема ни елементарног наговештаја да постоји спремност да изнова покуша да окупи мислеће људе и критички опредељене интелектуалце који могу остварити толико потребан квалитетни и делатни критички дијалог и вратити интелектуални капацитет ове странке у којој су некада давно деловали водећи инталектуалци ове земље.
Ту и јесте системска грешка српске политичке сцене. Наиме, није смисао политичке странке окупљање "мислећих људи и критички опредељених интелектуалаца" већ окупљање око већ оформљеног мишљења некритички опредељених не-интелектуалаца.
Ти "водећи" интелектуалци" ове земље били су острашћени дисиденти социјализма, и као такви- неспособни да објективно сагледају тренутак у коме су се укључили у политичку борбу у Србији. У резултатима те борбе данас "уживамо", будући да је прилично јасно, сваком- ко хоће да види, да је баш та странка понајвише одговорна за колаборацију са западом.
Толико, о ДС...

Вратим се ја крајем окт.2000 у Србију,одем код рођака у фирму,седимо с његовим колегом, који ме пита како дишем.
-Добро, што питаш,мада има смога
-Ма не то, него како дишеш овако?
-?
-дишеш пуним плућима?Сванула Слобода Србији!
Ја се тек сетим шта човек хоће да каже,слободно дише од 5 октобра,и кажем: „Ма све је то лепо и квасно, али да видим коквнетне везултате“.
-?
-Што би реко Шешељ,да видим ствавне меве
Тајац.
После ми рођак каже: „Јеси ли ти луд?!Шта помињеш Шешеља, треба да изгубим посао!“

Ја се пренеразиим: Чекај,ја не славим Шешеља. Напротив.“
„Свеједно!Не смеш ни да га помињеш пред овим досовцима,правиш ми проблеме!“
Завапим ја: Јадна је слобода Србији сванула, када не смем ни да поменем шефа појединачно најјаче странке, ни да се шалим на његов конто. Да је сванула слобода, могао бих да идем улицом и вичем: „Живео ЈУЛ и ММ“ а нови везири нека ме убеде да су бољи.

Овако...

Туђа леђа не боле.

Социјализација одговорности је настала као институционализација преноса проблема који је СКЈ институционализовао шездесетих година у СФРЈ и траје до данас. Ово је главно политичко начело у "поретку безначалности" које жилаво опстаје до данас.
Одсуство критичког политичког дијалога је condictio sine qua non овог беспоретка. Уместо дијалога којег препоручујете, власт је увек производила дијалог око тема које су будалашине и ефикасно скрећу пађњу јавности на небитне теме. Док се СФРЈ распадала, Српска јавност се деценијама бавила једном хумореском са страница политике. Данас се бави персоналним саставом будуће владе итд.

Садашњи економски врачеви (идеолози) Србије који су својим економским деловањем довели до овог стања, говоре да спроводе економски програм Анте Марковића (јавно на телевизији).
За време Анте Марковића, просечна плата била је око 450 ДМ (државни званични резултати из тог доба).
Данас је просечна плата око 400 €.
Наравоученије: бивша савезна влада СФРЈ и даље влада кроз ДС. Међутим, народ их је препознао, па им је нађена замена.