"neko" je uz'o $$$ iz Vasingtona , izveo obojenu revoluciju koja je prerasla u kolonizaciju a sada kad' se imperija kolonizatora raspada stvar je ocigledna - potresi Imperijalnog kolapsa se osecaju i u provincijama kao sto je nasa .Ne ; zastrasivanje gladju (posle onakvih 90-tih i nuklearnog bombardovanja , zamislite) i (lazni) pozivi na jedinstvo nece resiti problem ; doslo je vreme za veliko suocavanje s' posledicama sopstvenog cinjenja .

Само да не буде Шорошева поткупљена "слога" попут оне 5. октобра која нас је и довела до понора!Сви су се удружили против Милошевића, уместо да су му помогли да очува Србију, као што су СВИ Хрвати помогли Туђману да створи Хрватску!После тога смо га могли склонити.А ми смо "сложно" изигравали демократе, витлали трговима предвођени ДВОЛИЧНИМ преварантом Вуком Драшковићем, и рушили саме темеље државе!И срушили је, запаливши и похаравши сопствену Народну скупштину, коју је чак и Хитлер поштедео!Бог не прашта лакомисленост и глупост!Овде смо где смо заслужили да будемо, нажалост...И што је најгоре, ретко се ко каје што је срушио сопствену државу, и даље певајући превазиђене мантре које то оправдавају.

Како год да покушавам да анализирам садашњу српску ситуацију – стално ми пред очи искрсавају 80-е/90-е године XІX века: тада - Краљ Милан Обреновић (сада - председник/канцелар Тадо/Никол, или Никол/Тадо – како волите) лавирајући између Аустроугарске (Вашин/БриселЕУ) и Русије (пост-СССР/“Русија“), закључује Тајну Конвенцију са Аустроугарском (Вашин/БриселЕУ), уз још тајнији додатак у коме моли да се Србија укључи у састав КуК Империје (сада: ЕУ), наравно, уз солидан бакшиш – апанажицу и титулицу за њега и позомство му. Русија, шкргућући зубима, тада немоћно посматра – али затим, кроз двадесетак година долази до Мајског преврата 1903 г., , итд., итд. И – шта сада, када се историја буквално понавља (наравно, као неукусна фарса)? Чекати двадесетак година, ново издање Мајског преврата? Не вреди – треба се сетити какве су све глупости извођене после њега (да поменемо само две "ситнице": Нишку и Крфску декларацију и оно што је уследило... и у чему се сада животари...). Боже, помагај!

@Робеспијер: Русија је тада већ увелико престала да буде најмоћнија светска сила – још од своје катастрофе у Кримском рату ( у току кога ју је – узгред буди и благо речено, Србија изневерила и одбила да јој пружи макар и симболичну помоћ). Срби то заборављају и забашурују. Зашто би Русија тада, у очајничким покушајима да спасава оно шта се спасти може од својих снова о Мореузима и Константинопољу требало да гледа српске – а не сопствене интересе? Уосталом, велике силе су затим “мртве хладне“ прецртале Сан-Стефански мир, и оне – а не Русија (коју нико ништа ни тада – као ни сада око КиМ ову “нову“ н(иј)е “зарезивао“) дале КуК Империји право окупације БиХ. Уосталом – где је сада највећи део оне “српске територије“ на чији рачун је требало да се формира “Велика Бугарска“? Те исте западне велике силе су сада окупирале српску КиМ, а нови српски председник задовољно и поносно изјављује "нема затева ЕУ у вези с Косовом које Србија не може испунити". Ружна фарса – па то ти је.

@ паја патак

Знам да је Русија од Кримског рата престала да буде велика сила (то треба да је јасно присталицама царске Русије), али она свакако није одустала од улоге у решењу Источног питања. Узгред, Србија је у време Кримског рата још била вазална кнежевина, те није могла давати подршку, јер се сама борила за своју независност.

Апсолутно се слажем са Вама, око тога да Русија треба да гледа своје интересе, али зато и Србија треба да гледа своје. Међутим, тужно је, да Русија није видела своје интересе у српским, већ у бугарским, изневеривши сву словенску и братску љубав српског народа према њој, који је гледао као мајку.

Губитак БиХ је гледан у Србији оног доба, као највећа национална катастрофа, коју једва да је могло да ублажи стицање независности. Отуда и заокрет у политици Милана Обреновића, који рече: ''Ниш ће бити бугарски, само кад Руси одсеку моју главу и поставе је на Ћеле кулу''.

Са Вашом тврдњом о врлом нам председнику се слажем у потпуности.

Моје мишљење је следеће:6 маја је пропуштена шанса за прави СРПСКИ ПРЕОКРЕТ, ми Срби немамо праву странку у парламенту осим ДСС-а( дошли на српски курс ТЕК 2006 год.) са скромних 20 посланика ,СРС, Двери(укупно 9 процената). Значи ПРАВЕ Српске странке су добиле 17-18 процената гласова!!То је сурова истина а све остало је замајавање,заглупљивање,узалудно ишчекивање!

naravno da ste u pravu..moze se to tako reći kao sto ste citirali(ja san to sta vi citiraste studira 4 semestra)ako je tako onda svako vase misljenje o drugima se moze vratiti i nakalemiti i na vas-ako vi o nama govorite kao o genocidnom narodu ,onda se to po vasem tumacenju stranice 59. moze projicirati na onoga koji govori.ajte moj sjor lovit rakove!nemate pojma..ja nisan ulipsava sebe ako san reka sta mislin o vama-malo se samokritizirajte-sve sta san je nave loše kod vas je vama donilo zlo i nevolje,sta je još gore i svima oko vas.ka sta je hrvatski nacionalizam i fasizam u 2.sv ratu donio nevolje vama kao i nama sad je obratno,vas velikosrpsko-guslarski fasizam i mitomanija donile su zlo i nama a i vama.ali svi imaju fasizam osim vas-vaš fasizam je za vas [/b]domoljublje i patriotizam a to je već idiotizam na stetu svog i drugih naroda.nikad se nećete naučit-neda van vas dvolično-lazljivi(objasnio dobrica ćosić-zasto srbi lazu?)bizantinski mentalitet.

&АЛКАР
Quod licet Iovi,non licet bovi.
Оно што је успело Гебелсу неће успети Алкару.
Сто пута поновљена лаж,неће постати истина.
Нисте ви Немци.Вама је требало два дана(1 и 2 мај 1991)за вашу кристалну ноћ у Задру.А више од сто година да етнички очистите територију.

Дучић: Сину тисућљетне културе

Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
на пољима родним, бранећи их часно
китио си цвећем сваког освајача,
певајућ’ му химне, бестидно и гласно.

Слободу си вечно, закржљала расо,
чек’о да донесу туђи бајонети,
по горама својим туђа стада пас’о,
јер достојно не знаш за Слободу мрети.
- - -
С туђинском си камом пузио по блату,
с крволоштвом звера, погане хијене,
да би мучки удар с леђа дао Брату,
и убио пород у утроби жене.

Још безбројна гробља затравио ниси,
а крваву каму у недрима скриваш,
са вешала старих нови коноп виси,
у сумраку ума новог газду сниваш.

Бранио си земљу од нејачи наше,
из колевке пио крв невине деце,
под знамење срама уз име усташе,
ставио си Христа, Слободу и Свеце.

У безумљу гледаш ко ће нове каме,
оштрије и љуће опет да ти скује,
чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,
ко најбоље уме да ти командује.