Neće biti da baš nije važno kako je Španija ušla u sve ovo. Naprotiv, vrlo je važno. A zaštpo je važno. Pa, između ostalog i zato što to nije samo španski fenomen. U pitanju nisu ni samo nemačke banke. U pitanju je problem reprodukcije, reprodukcije na kapitalistički način. Akumulirana je masa roba i sada promet tih roba usled ogromne akumulacije mora biti dinamiziran još većom emisijom prometnog sredstva. Ali prometno sredstvo nije samo to. Ono je takođe roba i otuda proizlaze nepremostive teškoće u realizaciji istih. Sve to podstiče konkurencija, nerazdvojni elemenat takvog sistema. A u temelju konkurencije leži zapravo privatna svojina kojoj logika postojanja nalaže konkurentnost odnosno što jača poslovnu akumulativnost koja, opet, dovodi po problema kakve imamo danas na globalnom planu. Proizvedeno je previše robe a imovina se sve više koncentriše u sve manje ruku. Zato se i pretenduje na svetsku vladu jer bi ona tako predstavljala apsolutnog gospodara.

""Људи одузимају своје животе у очају због незапослености и пропадања послова. То је прича која слама срца. Сигуран сам да нисам једини читалац, поготово међу економистима, који се пита да ли иза тога можда стоји већа прича"
Да СТОЈИ.

Упркос томе, рецепт који Шпанија добија из Берлина и Франкфурта је још више фискалне штедње, пише Кругман даље. "То је напросто сулудо."
Није сулудо, само тако треба да изгледа. Капитализам је управо то; организована и систематска пљачка, где год да је то могуће; новац не познаје ни нацију, ни род, воли само себе. Можда ово помогне да људи схвате да тај систем не само да није бољи од социјализма, већ да је много гори и опаснији, због своје деструктивности.
Почели су и своје месо да једу; то је сада потпуно јасно. Када је све интерес- то се зове капитализам...

Većina evropskih lidera, ne svi, su korumpirani a neki čak imaju i direktne veze sa mafijom, na ovaj ili onaj način. Naravno tamo gdje je mafija neće biti mira i sve može da se uruši.