Neće biti da baš nije važno kako je Španija ušla u sve ovo. Naprotiv, vrlo je važno. A zaštpo je važno. Pa, između ostalog i zato što to nije samo španski fenomen. U pitanju nisu ni samo nemačke banke. U pitanju je problem reprodukcije, reprodukcije na kapitalistički način. Akumulirana je masa roba i sada promet tih roba usled ogromne akumulacije mora biti dinamiziran još većom emisijom prometnog sredstva. Ali prometno sredstvo nije samo to. Ono je takođe roba i otuda proizlaze nepremostive teškoće u realizaciji istih. Sve to podstiče konkurencija, nerazdvojni elemenat takvog sistema. A u temelju konkurencije leži zapravo privatna svojina kojoj logika postojanja nalaže konkurentnost odnosno što jača poslovnu akumulativnost koja, opet, dovodi po problema kakve imamo danas na globalnom planu. Proizvedeno je previše robe a imovina se sve više koncentriše u sve manje ruku. Zato se i pretenduje na svetsku vladu jer bi ona tako predstavljala apsolutnog gospodara.

""Ljudi oduzimaju svoje živote u očaju zbog nezaposlenosti i propadanja poslova. To je priča koja slama srca. Siguran sam da nisam jedini čitalac, pogotovo među ekonomistima, koji se pita da li iza toga možda stoji veća priča"
Da STOJI.

Uprkos tome, recept koji Španija dobija iz Berlina i Frankfurta je još više fiskalne štednje, piše Krugman dalje. "To je naprosto suludo."
Nije suludo, samo tako treba da izgleda. Kapitalizam je upravo to; organizovana i sistematska pljačka, gde god da je to moguće; novac ne poznaje ni naciju, ni rod, voli samo sebe. Možda ovo pomogne da ljudi shvate da taj sistem ne samo da nije bolji od socijalizma, već da je mnogo gori i opasniji, zbog svoje destruktivnosti.
Počeli su i svoje meso da jedu; to je sada potpuno jasno. Kada je sve interes- to se zove kapitalizam...

Većina evropskih lidera, ne svi, su korumpirani a neki čak imaju i direktne veze sa mafijom, na ovaj ili onaj način. Naravno tamo gdje je mafija neće biti mira i sve može da se uruši.