четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Дијаспора, језик, писмо... и још понешто

Kоментари (30) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 понедељак, 09 април 2012 11:42
живот
Хвала Вам, г.Клефтакис, за ову течно и с топлином испричану причу о породици у прошлости и сада, проткану свевременим, појединачним и личним.
Има у њој више него што се чита на
површини.
Знам да је онима који више виде и садржајније живе по правилу лепше, али не и лакше него другима.
Поздрав, све најбоље, Љубиша В.Ј.
Препоруке:
55
1
2 понедељак, 09 април 2012 12:39
расејање
Боже колико леп и поучан текст.Хвала Вам, заиста сте и уметнички допринели да овај текст и подсећања буду тако драгоцена свима нама који лагано умиремо у страним земљама али увек и једино са мислима на нашу СРбију!
Препоруке:
50
1
3 понедељак, 09 април 2012 12:55
Vladan Andrejic
Postovanje,gospodine Kleftakis,za Vase ranije tekstove,ali ovaj mi lici na lament nad sopstvenom sudbinom.Nije Bog odlucio,odlucili ste vi sami da odete.Verujem da tamo lepo zivite.Uspeli ste,ali pod stare dane srce pita po koju cenu.Kazete da Vasa deca govore po tri jezika, znaci da su pametni,mogu.Pitanje je:Ko je odgovoran i zasto, nisu zavoleli i naucili svoj,pa to preneli i Vasim unucima.Postovanje i za Vas stav da sa te vremenske i kultoroloske razlike ne bi trebalo da uticete glasanjem.Vi ste Holandjani,svojom voljom.Kao sto je i moj drug koji je znatno kasnije otisao u S.A.D.(1980),Imao je 25god., a sada govori Srpski kao prosecni zapadni slsvista.Tuga.Moras da imas ponos i karakter,gospodine Kleftakis,da bi ostao ono sto jesi.Kukanjem samo pozledjujes rane.
Препоруке:
29
43
4 понедељак, 09 април 2012 13:33
Василије Клефтакис
@Vladan Andrejic: Мислим да ме нисте у потпуности разумели. Моји ранији – а ако Бог дâ, и будући текстови на сличне теме су намењени онима који остају у земљи, као и онима у дијаспори који су етнички хомогени. Ја то нисам – од зачетка. Ја сам нека врста “наследног“ избеглице, и то са вишевековним искуством – али баш због тога што нисам уроњен у свакодневицу и околину, мислим да сам у прилици да “са одстојања“ видим понешто више и боље (не мора значити: и тачно). То што сам написао уопште није ламент – а ако једном делом и јесте, он је имплицитно политички ламент над катастрофом изазваном 27. мартом 1941 г. и свим даљим катастрофама које су неизбежно уследиле томе. Мада имам тај пасош, нисам Холанђанин – остајем мешавина Грка, Руса, Срба, истина добро адаптиран, али везан за та три корена. Понос и карактер нису везани за нацију, него за род . Оно што сам сада написао је углавном намењено новом “Одливу Мозгова“: “дедино“ упозорење...
Препоруке:
67
0
5 понедељак, 09 април 2012 14:05
с.ј. @Vladan Andrejic
Ваш тон је карактеристичан за неотесане особе које мисле да је све неко 'одлучио'. Мислите да су избеглице тек тако 'одлучиле' да оду? Да видимо как бисте ви овлели провести десет година у једној соби, и то као четворочлана породица! То је живот који је велика већина избеглица могла очекивати у Србији, и зато су и отишли. А то зашто аутор живи (или делом проводи време) у иностранству, је његова лична ствар. Чињеница да он пише овакве текстове је доказ да се он не 'одрађа' уиностранству, као то што неки чине УСРЕД матице, па његов род, или родови, га не губе, ма где живео.
Препоруке:
56
5
6 понедељак, 09 април 2012 14:42
Бојан
Василије, овај чланак је лијепо написан, поучно, и ваш ангажман до сада на НСПМ је био јако користан за нас који пратимо сајт. Међутим, ја некако осјећам да је овај текст недовршен и да сте још нешто хтјели, имали или бар још могли да кажете.
Јасни су ми неки од поменутих аспеката утапања и губљења језика и као члан циљне групе веома често размишљам на ту тему. Ипак, треба имати у виду да су језик, култура, нација, динамичне категорије које се развијају. На жалост, у нашој отаџбини оне се налазе у регресивној фази. Ја се често у дијаспори осјећам "српскије" и чистије него у нашој полатиниченој, позападњаченој и шизофреној земљи. Погледајте само примјер ујдурме на ТВ-сервисима у Србији за јучерашњи празник, католички Ускрс који не слави ни 5% становништва. Кладим се да ће следећа недјеља бити много мање у фокусу од ове управо прошле.
Препоруке:
40
0
7 понедељак, 09 април 2012 14:49
Бојан 2
Оно што бих примјетио у Вашем писању је да постоји једна непрекинута нит која се вуче од Пелопонеза до ваших унука у Холандији.. а то је православље. Можда они не знају више грчки/руски/српски језик, али дио вриједности које су наслиједили од предака уклапају се у православни опус. Ви сте на неки начин утопљени у средину, али и самим вашим битисањем и интелектуалним радом тамо ширили сте или мисионарили вриједности које припадају православном кругу, ви сте на неки начин оплеменили средину у коју сте дошли.
Миграције су нешто што је неизбјежно за свако друштво. Оно што је жалосно у нашем, српском случају је то што наше власти генерацијама не упражњавају нешто што бих ја назвао "менаџментом миграција", ни на нивоу отаџбине ни дијаспоре. Онима који су отишли систем зацементира могућност повратка, а ништа се системски не ради да се идентификују разлози одласка и створе услови да се утиче на њих у будућности, нити да се та дијаспора обједињује и користи као предност.
Препоруке:
33
1
8 понедељак, 09 април 2012 15:03
МР
@c.j. Тачно тако. Отишао сам 1959. али за стално 1960. године. Живот је још увек био тежак у бившој домовини. Али прве године нису биле лаке ни у иностранству. Одведох Немицу у Америку, стигоше деца, требало је ићи даље у школу. 75их година доведох школску другарицу из Србије, али јој се живот у Америци није свидео. Сада сам већ 23 године са Американком, добро се слажемо. Само једна ствар: Не само што нисам заборавио српски, додао сам још три нова језика.Долазио сам чешће у време социјализма у бившу домовину. Поштовао сам њихова мишљења, поготову што живот у бившој Југи тада није био лош. Код вас је било боље него, рецимо, у Мексику. Нисам се бавио политиком и нико ме није дирао. Свуда сам био добродошао. Додуше, нисам био у присном односу са српским усељеницима јер сам, као и данас, имао своје мишљење о политици и животу уопште. А то је одувек било тешко са нашима ако не идеш под корак.
Препоруке:
18
4
9 понедељак, 09 април 2012 15:19
самоникли талент


Први језик ми је био руски, а матерњи – српски, научио сам тек у основној школи. Томе су се одмах придружили француски и енглески – прави галиматијас. Касније сам открио да нисам ни Рус, ни Србин, него Грк, јер су се моји грчки преци доселили у Русију у XVIII веку, и то под истоветним околностима као и они Срби из "Сеоба" Црњанског.


има већ неку годину дана или више, како сам гледао неку емисију где је гостовао неки стручњак из Сремске Митровице (не "стручњак") по том питању (дечји говор, синапса,...).

Он каже да се деца најбоље (без тешкоћа) науче два језика у доби од две до пет година! А после много лакше науче и трећи, четврти,... језик, јер им је развијена поменута синапса.
Препоруке:
19
0
10 понедељак, 09 април 2012 15:43
саша р.
Г-дине Клефтакис, свака част на овом снажном, врло емотивном и искреном тексту. Написали сте истину какву само живот може да скроји. Сваки коментар који није у сагласности са овим текстом је демагошки или циничан. Упознао сам током свог живота Русе и Белорусе са сличним, чак и тежим судбинама, и врло лако могу да осетим и проценим суштину Вашег текста.
Волим да читам Ваше текстове и преводе, и само наставите тако.
Поздрав и велико поштовање од мене!
Препоруке:
34
0
11 понедељак, 09 април 2012 15:47
Ненад Радуловић
Господине,

Врло леп чланак, скоро сам заплакао.

Та имигрантска прича је компикована како сте описали. И борба да се очува српство и наше вредности је нимало лако.

Ево на пример, мојих су преко жице дошли у деценију 1950и у Канади. Ја сам се родио тамо али сада живим и радим у Америци. Оженио сам једну нашу девојку, али она је четврта генерација Српкиња, пореклом из Лике као ја. Наша деца су, ето, пета генерација Српксо покољење и дај Боже, остаће Срби.

Још једна занимљива ствар. Ти тамбураши којих певају Узо Деда Свог Унука...водећи вокал је од мојој супруѕи деда...рођен у Америци. Зову се Браћа Поповић, био је њих 5 брата и свирали су скупа преко 70 година. Умрли су у дубоко страрости и били су познати по целом српском заједници. Сви 5 су ожениле српкиње...
Препоруке:
46
0
12 понедељак, 09 април 2012 15:51
Сарајлија
Предиван текст! Хвала Вам...
Препоруке:
26
0
13 понедељак, 09 април 2012 15:53
сељак беземљаш
Право одрођавање се практикује овде код куће. Овде су нашли да се искорене.На кућном прагу.Заклели се туђину и туђини.Због користи или олакшица.Или због пакости,мржње,сујете.Или наде да се бежањем од порекла може стићи до "универзалног".Његош је истицао плаховитост и похлепу.Квалификације за сарадњу са окупатором су бити"еманципован"и без"предрасуда".Тако се потпише уговор са ђаволом.А камата вртоглаво расте.Одрођеник као махнит брани своју луду погрешку.
Многи моји су отишли.Велики свет тражи економску,културну и језичку асимилацију.Ми и незнамо колико је то тешко.
Нама вишејезичност изгледа добра.Да добра је за посао,продавницу,банку.Само у језику који је посисан са мајчиним млеком човек не осети тескобу.
Препоруке:
29
0
14 понедељак, 09 април 2012 16:02
pedjauae
Verujem da ce puno ljudi iz rasejanja prepoznati sebe u ovom divnom clanku, hvala gospodinu Kleftakisu. Ne vidim u njemu nikakvo zaljenje nad svojom sudbinom, naprotiv. Prepoznajem hrabrog i postenog coveka koji se (kao i mnogi drugi) bez obzira u kojoj zemlji zivi i kojim jezikom govori ne odrice svojih korena i voli ih i uci i svoju decu i unuke da ih vole.
Препоруке:
20
0
15 понедељак, 09 април 2012 16:02
гаврило
имате довољно материјала за једну књигу!Ријетко добар и поучан текст!
Препоруке:
22
0
16 понедељак, 09 април 2012 16:10
Marko Gay
Ја о горепоменутом филму ништа нисам знао, док неколико година после венчања мој зет, Пјотр Робертович (ово сасвим "по руски", са отчеством!) није донео један филм ("My Big Fat Greek Wedding")


Video sam taj film, ali najdirljiviji i najoptimisticniji film o drugoj generaciji iseljenika je film Head On.

Problem je samo sto ima nekoliko filmova sa istim imenom.

Potrazite onaj koji je rezirala Ana Kokkinos. Govori o zivotu mladica iz druge generacije grckih iseljenika u Australiji.
Препоруке:
12
2
17 понедељак, 09 април 2012 16:10
Василије Клефтакис
@Ненад Радуловић: Поштовани г. Радуловићу, не можете замислити колико сте ме обрадовали тиме што сте рекли ко су ти певачи и тамбурашки оркестар. Бог да им душу прости и подари им рајско насеље – имали су рашта и живети! И Ви и Ваша супруга треба да се поносите њима. Ја сам на њих случајно наишао на Ју-тјубу и одмах, инстинктивно, не знајући ништа више, из интонације њихових гласова осетио да је вредно препоручити њихово извођење бесмртних стихова чика Јове-Змаја, као илустрацију и мог текста и као материјал за размишљање ....
Препоруке:
26
0
18 понедељак, 09 април 2012 16:39
Vladan Andrejic@Vasilije Kleftakis
Postovani.Nisam napisao da ponos i karakter zavise od Nacije.Po meni, oni zavise od licnosti,a koju formira,porodica95% i drustvo u kojem zive zajedno 5%.Znam,takodje, da su Vasi preci otisli,a ne Vi.Sudbina?Ja nisam i gledam svoju zemlju koja se raspada, u kojoj je cirilica iz Beograda prognana,a uskoro ce i iz Nisa.U kojoj vladaju tzv.intektualci.Za vas ne sumnjam da to jeste(intektualac). Zbog toga ovakav komentar.Siguran sam da to sve znate,,pa Vas molim, da kada pisete o jeziku,pismu i ostalim beznacajnim stvarima(Ko izgubi jezik i pismo,NEMA SVOJ PONOS I KARAKTER).Molim Vas, da kada vec pisete o tome,budete mnogo ostriji.Jednom, morate da se opredelite, makar i onom trecinom srca, jer ovde kod nas je: Dogorelo do n*okata.
Препоруке:
21
0
19 понедељак, 09 април 2012 17:41
mp
Odnosi matice i rasejanja su veoma slojeviti. Autor je poceo uopsteno o odnosima rasejanja i matice, a onda je presao na drugu temu svojih licnih iskustava i izazova kako sacuvati sopstveni identitet zivecu u drugoj kulturi.
Препоруке:
12
0
20 понедељак, 09 април 2012 17:56
Алекса
за "Vladan Andrejic"
Поштовани Господине,
Да ли је неко написао да сте Ви написали како понос и карактер зависе од нације? Не љутите се, али нисте погодили ни раван на којој се прима и разуме текст господина Клефтакиса. Пишете да је ћирилица прогнана из Београда, а ускоро ће се то десити и у Нишу - није тешко подесити компјутер да би могли да пишете коментаре на ћирилици.
Препоруке:
15
0
21 понедељак, 09 април 2012 18:27
Србин агностик
Ваше текстове читамо са великом страшћу и нарочитом пажњом, подједнако као и текстове које "посрбљавате".
Међутим овај текст има посебну вредност, јер поред сијасет занимљивих и корисних појединости, открива Ваш литерарни дар и смисао за хумор.
Пишите чешће овакве текстове, јер несумњиво је да имате шта да кажете, знате како да то урадите, а сем тога, промовишете и истинске вредности.
У српској култури, а о политици да и не говоримо, да би неко добио реч, пожељно је да буде прост, баналан и вулгаран. Додају ли се овим "вредностима" самомржња и самопрезрење - сва врата у јавном животу Србије за вас су отворена. Последица тога јесте да највећи углед као писци, редитељи, политичари.. уживају највећи сикофанти, бласфемичари и простаци.
Зато су овакви текстови од немерљиве вредности, као и места на којима их срећемо.
Препоруке:
25
0
22 понедељак, 09 април 2012 20:58
Дарко Бабић
Свет ће се завртети већом брзином. Покушаће многи да се врате у Србију, јер ће се у њој лепо живети.

Тешко ће се у њу улазити, али ако овај текст оштампате на папиру и сачувате у породичној архиви онда се може испоставити да се ради о попусници на граници. Ваши чукунуници ће научити српски језик и ћириличко писмо.

Јевреји су као народ после две хиљаде година оживели свој језик.
Препоруке:
21
0
23 понедељак, 09 април 2012 23:09
Пуковников ученик
Дивна прича која тера на размишљање. Свака Вам част господине Клефтакис, код вас су се задржале и одржале најбоље особине сва три славна народа.
Препоруке:
22
0
24 понедељак, 09 април 2012 23:19
НЕМАЊА ВИДИЋ
Шта да кажем о тексту човека са којим сам у писменом контакту сваког, или сваког другог дана, а већ је било доста готово бисер коментара? Прошло је већ годину дана откад је он на сајту Видовдана подржао ставове о ћирилици Српског удружења
"Ћирилица" Београд. Тада сам га назвао братом, а он је јавно узвратио да прихвата побратимство. Приликом његовог боравка у Београду марта ове године уручили смо му плакету нашег удружења. А после објављивања на НСПМ његове студије "Затирање ћирилице-план или случај", у знак захвалности и признања штампали смо је у 400 примерака.У томе је новчано помогао ДСС, а заједно смо организовали промоцију те студије у сали Општине Вождовац. Говорили су проф. др Раде Божовић, проф. др Зоран Милошевић, мр Оливера Дуњић и Зоран Вацић.
Срећан сам због тога што су се коментатори огласили на показани начин. Није српско још пропало, кад се у правим вредностима овако лако препознајемо!
Препоруке:
30
0
25 понедељак, 09 април 2012 23:50
Peter RV
Kleftakis ima Tolstoja u njemu. Steta sto ne pise vise po ovoj temi koja me narocito interesuje kao diasporca od odprilike istog datuma.
Bio sam vise pustolovac od njega jer sam lutao po raznim kontinentima bez ikakve brige za buducnost. Izlazak iz komunisticke Jugoslavije je znacio, dusevno, izlazak iz jednog koncentracionog logora.Niko od tad nije imao toliku silu da mi nametne cutanje kad slusam budalastine bilo cije propagande.
U emigraciji treba ocekivat dosta ponizenja i imao sam svoju dozu od toga, ali sto sam dobio zivjeci na Zapadu bilo je vrijedno. Lutajuci po raznim zemljama zakljucio sam da je slobodna misao nesto bez cega se ne moze zivjet kao covjek. Sloboda misli nema cijenu.
P.S. Moji sinovi i kcerke, kao i unucad, iako svi pravoslsvci, nijedan ne govori srpski. Kad majke nijesu Srpkinje odrzavanje jezika u stranoj okolini, postaje tortura za djecu. Cestitam g. Kleftakisu na uspjeh da je preneo Srpski bar na drugu generaciju.
Препоруке:
11
3
26 уторак, 10 април 2012 01:38
Vladan Andrejic@Aleksa
Postovani gospodine Aleksa,ovog puta moracete da mi verujete na rec.Znam ja, da je tehnicki gledano,prebaciti tastaturu na cirilicu lako, medjutim ja to neznam.Pocetnik sam sa ovom spravom buducnosti.Jedanput sam pokusavao,pa sam posle toga morao da zovem svog drugara(novokomponovanog strucnjaka)za ovakve sprave, e, da mi dovede spravu u red kao sto je bila. Za moje mogucnosti.Sve sto mislim da znam, naucio sam citajuci(recimo,razne knjige), pa ,ako, o necemu pricamo(ne daj Boze raspljavamo),voleo bih da to bude o sustini, a ne o pukoj formi.Ravan(lepa rec) na kojoj neko shvata ili ne, zavisi od pojedinca i kao sto rekoh, od njegovih mogucnjosti.Inace o cemu bi pricali(ne daj Boze,raspravljali).
Препоруке:
5
1
27 уторак, 10 април 2012 03:31
Пуковников ученик
@Владан Андрејић

Многи људи имају исти проблем као и Ви: желе да пишу ћирилицом, али не знају како технички да је поставе на свом рачунару. Зато би било добро када би се на НСПМ-у, негде на насловној страни, налазило кратко упуство о томе. Такође, данас је велика већина најчешће коришћених програма посрбљена, па би било корисно уколико би се на једном месту налазиле адресе одакле би се могле скидати ћириличне верзије бесплатних и ћирилични преводи комерцијалних програма.

Дотле, могу да послуже инструкције са интернета:

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:Pode%C5%A1avanje_%C4%87irilice_i_latinice

http://www.cirilica.com/cirilica/Strane/CirilicaNaRacunarima/WindowsXPnew.html

http://www.youtube.com/watch?v=Vjmhdrjc3dc

http://www.youtube.com/watch?v=IEifhEVSDmA

Уколико Вам нешто није јасно, слободно питајте. Чувајмо ћирилицу!
Препоруке:
8
0
28 уторак, 10 април 2012 11:23
Даница Петровић
Хвала за искрену и топлу животну причу намењену нама који нисмо отишли ,да је пренесемо нашим младима који се у све већем броју спремају да оду.Страх ме је да бројим све моје лепе девојчице и дечаке који су отишли.Знам колико воле своју земљу и знам колико су је жељни.Зато не желим ни да се буним ни да ламентирам.Занимају ме решења да се деца сачувају.Српска дијаспора је таква каква јесте јер је Србија таква каква јесте.Свог народа и своје земље се не одриче.Предлажем да Србија буде боља,па ће јој се деца радије враћати.Не треба размишљати о томе шта дијаспора треба да пружи Србији.Треба мислити о томе шта Србија мора и може да пружи дијаспори.Ако нам је Бог одредио да испраћамо децу,ко нам брани да им пошаљемо јабуку?Ко нам брани да их се сетимо,да им се јавимо,да их питамо како им је?Ко нам брани да о њима водимо рачуна и да их помажемо?Тај сегмент друштва у Србији није изграђен.Није то питање политике.То је питање зрелости и одговорности једног друштва.
Препоруке:
7
0
29 уторак, 10 април 2012 21:45
МР
@Vladan Andrejić. Ако може бити од помоћи, ево малог упутства за вађење чирилице или било ког другог језика у свету: Otvori Control Panel, onda Clock, Language, and Region, pa Regional and Language Options. Ispašće čitav niz jezika gde, naravno, trenutno stoji Enlish. Na toj listi se nalaze Serbian Cyrillic ili Serbian Latin, itd. Problem je što je ipak potrebno rudimentarno znanje engleskog jezika. Nađite nekog da vam pomogne. Sve najlepše - MR.
Препоруке:
4
0
30 среда, 11 април 2012 08:10
Srbo-Kanadjanin iz Makaoa (i povremeno Mainland Kine)
Jedan pradeda po ocu -- iz Srbije u Francusku 1920-ih, ekonomska migracija, vratio se 1939.

Drugi pradeda po ocu -- iz Makedonije u Sjedinjene Drzave 1905-1911, ekonomska migracija

Pradeda po majci -- iz Srbije u Englesku 1941, politicka migracija

Njegov sin, majcin stric -- u Berlin, ekonomsko-politicka migracija

Majcin brat od tetke, preko Maroka 1960-ih u Kvebek 1970-ih, ekonomsko-politicka migracija

Njegova majka, tetka moje majke i moja kuma na krstenju -- u Kvebek, porodicna migracija

Ja -- 1993. u Kanadu po pasos. 1996. na godinu dana u Holandiju (naucno-istrazivacki rad), 1998. Madjarsku (isto), 2002. Norvesku (isto), 2005. Kinu (posao).

Gde sam? i ko sam? Valjda globetrotter...
Препоруке:
7
1

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер